Iskoristiću priliku, jer je isti član, a vi to i ovako i onako ne razumete, o čemu god da govorim, vi to ne znate i ne razumete, pa je potpuno svejedno o čemu ću govoriti, tako da ću ja sada samo ukazati na nekoliko stvari, koje su nelogične i kontradiktorne u samom obrazloženju vladajuće većine i u samom odgovoru Vlade Republike Srbije na amandmane poslanika Srpske radikalne stranke.
Naime, na amandman koji je podneo Branislav Blažić, narodni poslanik Srpske radikalne stranke, pogledajte, Vlada Republike Srbije je odgovorila (za one koji nisu čitali), rekli su - Ustavom Republike Srbije (tačno je, u članu 36. stav 1) zaposlenima je zajamčeno pravo na odgovarajuću zaradu, pravo na zaradu. Dakle, jedno od osnovnih prava iz radnog odnosa (to je sve tačno). Ali, ako već imamo u članu 15. stav 1, 2. i 3. da se govori da je neophodno plaćati socijalno osiguranje i da se govori da je neophodno zasnovati radni odnos sa najmanje dvojicom zaposlenih, zašto onda ne bi postojala i obaveza isplate minimalne zarade? Ako imate obavezu prema državi, zašto ne biste imali istovetnu obavezu prema radnicima? To je što se tiče ovoga o čemu smo razgovarali.
A što se tiče ovog amandmana, ako već inspektori rada ustanove u postupku kontrole da nije ispunjen neki od ovakvih uslova, koji su navedeni kogentne norme, smatramo da bi trebalo skratiti ovaj rok, zato što, ako se, recimo, odredi 90 dana, donese odluka o prestanku rada određenog preduzeća, postavlja se pitanje - na koji način će to funkcionisati posle tih 90 dana? Kako će se neko konsolidovati, kako će neko uspeti da reši svoje unutrašnje probleme, da pronađe nove unutrašnje resurse i za 90 dana ponovo nastavi da radi, da isplati sve svoje obaveze, sve prinadležnosti, dospele onima prema kojima te obaveze ima, i onda da nastavi na najnormalniji način da funkcioniše?
U Srbiji je situacija veoma teška, posebno u proizvodnim pogonima. Evo, saznali smo da je u Majdanpeku i četvrta transportna traka prestala da radi. Ako dođe do tih uslova, da ne postoji novac za isplatu minimalnih zarada, ili ne postoji novac za isplatu svih ovih zarada koje su predviđene članom zakona, umesto da mu se prekine na 15, ili 30 dana, odredi se neka druga vrsta kazne, dakle, da to bude najmanje moguće, da bi se što pre vratio u proizvodni proces (to pre svega govorim zbog onih firmi i onih preduzeća koja se bave proizvodnjom, dakle, ne trgovinom i uslugama), čini nam se da je to prioritet u ovom trenutku. Mislim da bi ovo bilo neuporedivo bolje rešenje.
A ako neko to ne bude u stanju da isplati, znači, nije u stanju da svoje obaveze reši ni posle takvog perioda, onda mogu da se preduzimaju rigoroznije sankcije. Ali, prilično je besmisleno da se takve sankcije preduzimaju odmah, jer nikada neće isplivati iz dospelih obaveza poslodavac, ni na koji način te probleme neće moći da reši, a država time neće dobiti ništa. Hvala.
