DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 03.05.2001.

12. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

12. dan rada

03.05.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:20 do 19:30

  • TAGOVI

  • Druga sednica Prvog redovnog zasedanja (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o radnim odnosima (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o radnim odnosima – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica (načela) (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč?
    Izvolite.
    ...

    Aleksandar Vučić

    | predsednik Republike Srbije
    Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj naš zahtev bi nekome mogao da izgleda kao kontradikcija u odnosu na ovo što smo malo pre govorili, ali suštinski, nije zato što nalazi pravu meru između obaveze poslodavca i prava radnika. Čini mi se da smo uspeli da pronađemo nešto što bi predstavljalo najbolje rešenje, a ne bi bilo demagogija ili ulagivanje i radnicima i poslodavcima. Zašto ovo govorim? Zato što nije naša želja da se dodvoravamo radnicima i da kažemo da poslodavce treba staviti ili baciti u bunar, a da radnici ne treba da rade ništa a da primaju ogromne zarade ili da imaju značajne nadležnosti, odnosno da poslodavce obavezujemo na sve moguće načine. Ovo je jedna od stvari u kojima se mora ići na ruku istovremeno i poslodavcima i radnicima. Jer, ako zbog nekih prekršaja, koji su zaista irelevantni za proizvodni proces, za rad, kao što je, recimo, ako zaposlenom odredi rad duži od punog radnog vremena suprotno odredbama ovog zakona i zbog toga bude kažnjem sa 200 hiljada dinara, onda možete  da mislite koliko ćete takvih prijava imati, koliko ćete takvih žalbi imati, i svega drugog, i na koji način će onda bilo ko moći da funkcioniše. Ionako se ne možemo pohvaliti da smo kao narod vični strahovito radnim navikama, pa sad nam samo još ovo fali da svako može da prijavi svog poslodavca i za takve sitnice. U redu je ako može, ali da plati određenu sumu novca, pa do 20 hiljada dinara, ovako kako je to predviđeno amandmanom gospodina Kragovića. Ali, da zbog toga plati 200 hiljada dinara, ipak je previše, složićete se.
    Što se tiče malopređašnjeg upoređenja šefa poslaničke grupe DOS-a, on to ne razume. Naravno, meni to nije ništa čudno, ja znam da on pravo ne shvata, ne razume. To je nešto što bi bilo suviše i tražiti. Ali, što se tiče razlika u odlaganju, odnosno u tome da li žalba odlaže izvršenje kod primene Zakona o informisanju, ili kod primene Zakona o radnim odnosima, potpuno su drugačije stvari. Tamo se nije odlagalo izvršenje zbog onoga što su bila povređena prava drugih i to, pre svega, zbog najgorih mogućih laži, zbog najgore moguće vrste neodgovornosti, zbog toga što su ljudi proglašavani krivim za ubistva, bez ikakvog sudskog postupka, a kamoli pravosnažne sudske presude. Vidmo na šta se to danas odnosi, gde možete da lažete po novinama šta god hoćete, po televizijama šta god hoćete bez ikakve odgovornosti. Može da se kaže svakome šta hoće. To je mnogo veći i mnogo teži prekršaj nego bilo koja kazna koja se nekome za tako težak prekršaj mogla izreći. Nemojte samo da vas podsećam za koliko ubistava smo bili odgovorni, za koliko ludosti i gluposti. Na kraju se postavlja pitanje - gde su ta ubistva, ko ih je to izvršio? Kako to da ih sada nismo izvršili i za onu pasku Jović i za mnoge druge? Pričalo se da su neki zaklani i tako dalje, pa na kraju nema ništa od toga. Ali, zato kad je nekima bilo potrebno po čitave stranice su o tome objavljivali, po čitave stranice su o tome pisali, i neko misli da takva laž može da prođe.
    Ne može laž tako da prođe, kao što ne može da prođe ni priča o tome kako su neki demokrati, a sa puškama su upadali...
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Molim vas da se držite teme.
    ...

    Aleksandar Vučić

    | predsednik Republike Srbije
    Niste gospodine predsedniče opominjali malopređašnjeg govornika koji je o istoj temi govorio, pa vas molim, završiću za rečenicu ili dve.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Nisam bio tu, gospodine Vučiću.
    ...

    Aleksandar Vučić

    | predsednik Republike Srbije
    Znači, demokrate su oni koji će da upadaju sa puškama u određena preduzeća, ali nisu demokrate oni koji će se pridržavati  zakona. Što se tiče Zakona o upravnom postupku i specijalnih normi o kojima sam govorio, mislim da je to veoma važno, ali bi bilo dobro da ste o tome istom podneli i  za neke druge zakone u ranijem periodu, i ja bih se sa tim složio, da nije dobro širenje, odnosno pravljenje takozvanog sporednog zakonodavstva,ni u oblasti krivično-pravne materije, ni upravno-pravne materije, niti bilo koje druge.  Nikada takve vrste predloga nije bilo, osim hajke i harange na političke protivnike i ničega više. Hvala vam.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč?  Izvolite.
    ...
    Demokratska stranka

    Čedomir Jovanović

    Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom praktično pokušava da se umanji značaj one prve sankcije koja prethodi izricanju druge sankcije, odnosno zabrani rada poslodavca, odnosno obavljanju delatnosti u periodu od 30 do 90 dana. Kada bismo mi prihvatili ovaj amandman, svi oni koji danas u ovom trenutku zloupotrebljavaju pravo poslodavca, ne isplaćuju plate zaposlenima, a pri tom raspolažu sredstvima za njihovu isplatu, odmah bi pristali na to da plate kaznu od 2.000 dinara ili 10.000 dinara, a da pri tom ne isplate plate zaposlenima u svom preduzeću, recimo njih 100 ili 150.
    Veoma je precizno Predlog zakona definisao, raspon od 2.000 do 200.000 dinara. U tom rasponu će se izricati novčana sankcija, u obliku kazne za svakog poslodavca koji po odluci državnih organa, odnosno sudova, inspekcijskih organa ne poštuje Zakon o radnim odnosima i to je suština koja je stalno ovde ista, samo je osnov za neka naknadna tumačenja politike o kojima mi ne treba da raspravljamo, bar ne danas. Ovim se ne dovodi u pitanje ni pravo poslodavca, ni prava radnika, već se pocrtavaju obaveze, u ovom konkretnom slučaju, poslodavca prema radniku. Ako raspolaže sredstvima za isplatu, a tako nešto ne čini, u roku od 15 dana dužan je da plati novčanu kaznu državi i da pri tom izmiri obaveze prema svojim zaposlenima, a ukoliko se ogluši i o ovu novčanu snakciju, onda će biti sankcionisan zabranom obavljanja delatnosti od 30 do 90 dana i nešto tako zaslužuje, jer takvi poslodavci, takva preduzeća nisu potrebna ni našem društvu ni zaposlenima.
    Zašto bi neko radio u preduzeću koje ostvaruje profit, a pri tom to preduzeće nije spremno da taj profit deli sa onima koji ga stvaraju. Gde je tu socijalna pravda, gde je tu poštovanje zaposlenih, gde je tu borba, i efekti borbe za zalaganje, u smislu ostvarivanja prava radnika koje smo mi prethodnih nedelja slušali, a ovime se najozbiljnije dovode u pitanje. Svaki poslodavac će prekršiti zakon, platiti 2.000 dinara novčanu kaznu i pri tom odbiti da isplati 100 ili 150 plata svojim zaposlenima. Tako nešto, ako je do sada bilo moguće, od donošenja ovog zakona, neće više biti moguće i mi ćemo najstrožije sankcionisati ona preduzeća koja raspolažu sredstvima za isplatu plata, a tako nešto ne čine i prva sankcija je novčana kazna, druga sankcija je zabrana rada od 30 do 90 dana, pri čemu ta preduzeća moraju isplaćivati plate svojim zaposlenima, a isplaćivaće plate s obzirom da raspolažu sredstvima za isplatu, što utvrđuju inspekcijski organi. To je suština o kojoj mi danas govorimo i to je suština koja se stalno ovde ponavlja, kroz niz amandmana koji praktično jesu osnova za iznošenje nekih političkih polifikacija koje same po sebi nemaju nikakve veze sa ovim dnevnim redom.
    (Ljubomir Kragović, sa mesta: Replika, ja sam podnosilac amandmana)
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Nije vas pomenuo uopšte. Dajate da vidimo još jednom u Poslovniku, šta stoji, morate biti pomenuti. On je izneo svoj stav, stav je drugačiji od vašeg, ali nije to to, to je polemika i nema tu replike.
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne)
    Ako ne, stavljam ovaj amandman na glasanje.
    Za 50, protiv 113, uzdržana 2, nije glasalo 22, ukupno je prisutno 187 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 16. stav 1. Amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop Lazić.
    Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Izvolite.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Više nas narodnih poslanika podnelo je amandmane na visinu novčanih kazni, pre svega imajući u vidu svrhu kazne. Kazna ima dve funkcije, preventivnu i represivnu. Preventivna uloga ogleda se u odvraćanju prekršioca da prekršaj vrši ili krivično delo, ili privredni prestup, a represivna uloga ogleda se u tome da onaj ko je učinio prekršaj, izrečenom kaznom bude pogođen finansijski, toliko da ga to odvraća od vršenja prekršaja. Nisam protiv kazni koje su odmerene tako da odvraćaju od vršenja prekršaja, ali prilikom odmeravanja kazni, mora da se vodi računa o primerenosti kazne koja bi destimulisala, u ovom slučaju, poslodavca da učini neku radnju predviđenu ovim članom.
    Predložila sam smanjenje kazne jer je ekonomska snaga poslodavca umnogome smanjena i raspon kazne je neprimereno veliki, od 2.000 do 200.000 dinara. Sam član 142. predviđa ukupno 28 slučajeva kada ta kazna može biti izrečena. Neki slučajevi su, da tako kažem, benigni i verovatno zaslužuju tu minimalnu kaznu. Kako će to u praksi izgledati, to ćemo tek videti, kako će prekršajni organi u Beogradu, u Kragujevcu, u Smederevu, odlučivati? Hoće li te kazne za iste prekršaje biti iste visine? Sumnjam. Zbog toga mislim da bi trebalo smanjiti raspon kazni. zbog toga smo mi poslanici koji smo uložili amandmane na visinu kazne, hteli da skrenemo pažnju Vladi da razmisli o tome da taj raspon bude manji, ili da se odluči da po težini društvene opasnosti, pojedinih prekršajnih radnji, izdvoji ove slučajeve i za neke propiše manju kaznu, za neke veću, kako bi ta praksa bila ujednačena i kako sudija za prekršaje, odnosno prekršajni organi, ne bi bili nekima majke, a nekima maćehe ili, a bilo je i takvih slučajeva i biće sigurno, za malu nadoknadu recimo nekog drugog poslodavca, konkurenta donesu odluku o mnogo većoj kazni, nego što bi to bilo primereno učinjenom prekršaju. Znači, dajemo mogućnost prekršajnim organimna da u izvesnoj meri i zloupotrebe svoju ulogu. Hvala.