DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 03.05.2001.

12. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

12. dan rada

03.05.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:20 do 19:30

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne želi.)
Ukoliko ne, stavljam na glasanje amandman koji su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Branislav Blažić i Lazar Marjanski.
Za 60, protiv 121, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 8, ukupno je prisutno 189 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 15. stav 8. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Petar Jojić.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih ovim amandmanom da skrenem pažnju na odredbe Ustava Savezne Republike Jugoslavije i na odredbe Ustava Republike Srbije.
Naime, u članu 26. Saveznog ustava regulisano je ulaganje žalbe na svaki akt državnog organa, a u članu 22. Ustava Republike Srbije takođe je normirano i predviđeno da građani imaju pravo uložiti žalbu na bilo koju odluku ili presudu, ili rešenje suda, državnog organa i druge organizacije.
Naime, postavlja se pozitivno pitanje, zašto ne dozvoliti u određenim izuzetnim slučajevima da uložena žalba odlaže izvršenje? Prema Predlogu zakona, kako je predlagač predložio, isključuje se izvršenje odluke, jer žalba ne zadržava izvršenje. Veoma je značajno ukazati na činjenicu, da se postavlja jedno delikatno pitanje šta će biti sa onima, ako se 90 dana zatvori jedna firma i poslodavac ne može da posluje, a radi se o sezonskim poslovima. Za 90 dana neće moći nakon svega toga da nastavi proces proizvodnje niti proces rada. Postavlja se i sledeće pitanje, šta će biti ako poslodavac ne isplati zarade ni posle 90 dana. Firma, odnosno preduzeće, poslodavac zapada još u težu situaciju. Po mom dubokom uverenju, neće toliku sankciju da trpi poslodavac, a pogotovu neki poslodavci koji budu vešti da se snalaze i da se prilagođavaju novonastalim okolnostima, već će najveću kaznu da pretrpe zaposleni u firmi u kojoj ne primaju lične dohotke i u kojoj firma odnosno poslodavac ne posluje 90 dana.
Šta će se desiti sa onima koji se bave živinarstvom? Zatvorite mu firmu 90 dana, a kome će on moći da proda proizvode, šta ćete da radite ako se zatvori firma onima koji se bave voćarstvom i koji su lagerovali velike količine i otkupili poljoprivredni proizvod, lagerovali, ali nisu uspeli da plasiraju na tržište. Nisu uspeli u datom trenutku da isplate zarade ili da izvrše obaveze. Šta će se desiti kada građanin odnosno radnik ili poslodavac uloži žalbu, na rešenje i na odluku? Drugostepeni organ usvoji njegovu žalbu. Pa nastupe štetne posledice u periodu od 30 dana ili od 90 dana. Ko će tu štetu da nadoknadi? Ko će biti onda u pravu? Da li onaj koji je doneo rešenje, državni organ i ko će radnicima nadoknaditi štetu. Sigurno je da položaj radnika u onoj firmi i onom preduzeću koje bude zatvoreno i bude mu zabranjen rad od 30 do 90 dana, a pogotovo ovaj duži vremenski period, najviše pogađa radničku klasu. Hvala vam.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Izvolite.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, rekao bih povodom amandmana koji je podneo narodni poslanik Petar Jojić - ovde se radi o nekoliko veoma povezanih, a značajnih stvari. Naime, vi znate da mi imamo mnogo problema u našoj zemlji inače, imali smo sa tim problema i ranije, nije to nikakva novost, činimi se da te probleme samo pravimo još većim i proširujemo takozvano sporedno zakonodavstvo. Naime, postoje posebni zakoni koji regulišu odnos krivično - pravne materije, upravno - pravne materije i sve ono što se šire po drugim zakonima jeste u stvari pravljenje takozvanog sporednog zakonodavstva, a koje predstavlja suštinski problem. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci smatramo da bi bilo dobro da postoje, dakle, jedinstveni zakoni ili ti kodeksi po određenim pravnim oblstima i kojima je regulisana pravna materija, jer bi se na takav način izbegavala arbitrernost i korišćenja takozvanih specijalnih normi u odnosu na opšta načela i opšte norme jednog zakona. Naime, ovo o čemu se ovde radi jeste suprotno odredbama Zakona u upravnom postupku, a čak je suprotno odredbama Ustava Republike Srbije, član 22. stav 2. kaže, da "svakome je zajemčeno pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se rešava o njegovom pravu ili na zakonom zasnovanom interesu".
Nema važnijeg prava i nema većeg interesa za svakoga koji obavlja određenu delatnost, za svakog od poslodavaca, nego da radi. Ukoliko mu se uskrati ovo pravo, njemu se uskraćuje njegov najveći interes i njegovo elementarno pravo. S druge strane, moram da kažem da je prilično nelogična malopređašnja konstrukcija šefa poslaničke grupe DOS-a, kada je rekao da će se time sankcionisati uspešna preduzeća, kaže, uspešna preduzeća koja ne isplaćuju plate. Pa, koje je to uspešno preduzeće koje ne isplaćuje platu. Jedan od elementarnih uslova da bi neko preduzeće moglo da se nazove uspešnim, je da isplaćuje zarade svojim zaposlenima. Da ne isplaćuje zarade valjda bi radnici prvi pobegli iz takvog preduzeća i takvo preduzeće ne bi moglo da bude uspešno. Nigde u zakonu, da sve to stavimo na stranu, ne piše da su to preduzeća koja ostvaruju značajan profit ili posebno uspešno preduzeća. To nigde u zakonu ne piše. Ne postoji takva norma. Ne postoji dakle, ni kao dispozitivna norma, uopšte je nema u zakonu.
To je dakle jedno veoma slobodno i prilično neprecizno tumačenje predstavnika vladajuće većine koje ne govori o onome što se zaista dešava. Mislimo da ovakvo jedno obezbeđenje, dakle da se spreči izvršenje pre nego što svaki poslodavac može da iskoristi pravo na žalbu, svoje ustavno pravo, ništa više od svega toga. Dakle, činimi se da se to podrazumeva i da bi to bilo nešto što je najnormalnije. Smatram i pozivam poslaničku grupu DOS-ove većine da ovaj amandman prihvati ili jedan deo njihovih poslanika. Smatram da bismo time na značajan način zaštitili prava poslodavaca, a ne bismo dirali ni na koji način u prava radnika. Time bismo šta više zaštitili prava radnika, jer radnici ne mogu da dobiju ništa time što će na 90 dana biti zatvoren bilo kakav privredni subjekt, bilo koje preduzeće, bilo koja firma ili bilo šta drugo. Hvala vam.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Izvolite, gospodine Jovanović.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, najbolje sami radnici znaju koliko su preduzeća i rukovodstva preduzeća u kojima oni danas rade tokom prethodnih deset godina delili njihovu sudbinu. Pokušajmo da se vratimo na suštinu ovog predloga zakona i da analiziramo sve one korake koji prethode sankciji od zabrane rada od 30 do 90 dana. Da vidimo u kojim situacijama se poslodavac suočava sa takvom sankcijom. Prvo, još jedanputa ponavljam, da to nisu - da se ne rade sankcionisanja onih preduzeća koja ne raspolažu sredstvima za isplatu, već samo onih preduzeća koja na računu imaju sredstva za isplatu plata, a nešto tako ne čine. Recimo, ta sredstva prebacuju na neki drugi paralelni račun i ne prikazuju ih u poslovanju svoje firme.

Dakle, (sankcije se primenjuju) kada inspekcijski organ ovlašćen da vrši nadzor naloži poslodavcu odnosno direktoru da u odrđenom roku otkloni utvrđene povrede zakona ili kolektivnih ugovora, odnosno opštih akata i ugovora o radu. Dakle, inspekcija dolazi u preduzeće i konstatuje da se ne isplaćuje plata, da postoje sredstva na računu. Tog trenutka upozorava direktora da isplati radnicima platu i od tog trenutka počinje da teče rok od 15 dana. To je rok u kome je direktor dužan da ispoštuje inspekcijski organa. To je rok u kojem direktor takođe može da se žali. Ukoliko on u tih 15 dana ne isplati platu, primeniće se onda sankcija o kojoj govorimo, a pri čemu će on biti dužan da plati novčanu kaznu, s obzirom da nije nešto uradio, dok ga na takvu isplatu nije obavezao inspekcijski organ. Dakle, ne radi se o gruboj primeni i sankcionisanju koje podrazumeva momentalno zatvaranje preduzeća na 90 dana, već naprotiv o poslednjoj sankciji kojoj prethode ovi koje sam malopre pomenuo. Dakle, rok od 15 dana u kome je poslodavac dužan da, ipak, s obzirom da raspolaže sredstvima, ta sredstva prosledi radnicima kao plate.

Što se tiče žalbi, žalbe ne odlažu izvršenje samo u najkritičnijim situacijama, odnosno u situacajama koje su precizirane u stavu 3. i stavu 6. ovog zakona. Dakle, sankcija, odnosno sankcija se ne odlaže ukoliko poslodavac nije zasnovao radni odnos za najmanje dva zaposlena i ukoliko je inspektor rada u postupku kontrole utvrdio da poslodavac nije isplatio zaradu, odnosno minimalnu zaradu, kao i ukoliko je isplatio zaradu suprotnu odredbama člana 64. stav 2. ovog zakona, a raspolagao je sredstvima za isplatu.

Dakle, samo u ta dva ključna slučaja poslodavac trpi takvu sankciju, pri čemu žalba ne odlaže izvršenje. Podsećam da takva situacija nije ništa novo, niti je to presedan. Žalbe nisu odlagale izvršenje ni u slučaju, recimo, Zakona o informisanju, koji je predstavljao, verovatno, vrhunac pravne kreativnosti današnje opozicije. Mediji su mogli da se žale na presude sudova, ali te žalbe nisu odlagale izvršenje. Dakle, mi u ovom slučaju ne činimo ništa drugo osim da primenjujemo određene zakonske slobode i prava koja su definisana, između ostalog, i u našem zakonodavstvu. Žalba ne može odložiti izvršenje ukoliko poslodavac ima sredstva na računu i posle 15 dana, dakle, posle upozorenja od dve nedelje, on ta sredstva ne isplaćuje radnicima. On ne zaslužuje da dalje radi bez takve vrste sankcije, pri čemu se time ne dovode u pitanje prava radnika, jer je on paralelno dužan da isplaćuje, tokom tih 90 dana, plate svojim zaposlenima, jer raspolaže sredstvima na računu za tako nešto.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč?

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Replika.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Nisam bio tu, ne znam da li ste pomenuti.

Nemate pravo na repliku, bar prema onome što sam čuo. Niste pomenuti.

Da li se još neko javlja za reč? (Niko.)

Stavljam na glasanje amandman poslanika Jojića.

Za 57, protiv 113, uzdržanih šest, nije glasalo 14, ukupno je prisutno 190 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 16. stav 1. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)

Izvolite.

Ljubomir Kragović

Srpska radikalna stranka
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman se odnosi na član 16. predloženog zakona. U članu 16. u stavu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima, reči: "od 200 hiljada dinara", zamenjuju se rečima: "od 2.000 do 20.000 dinara". Ovaj amandman sam predložio iz razloga restriktivnosti ovog zakona, jer je raspon kazne za isto učinjeno delo u odnosu 1:100, što je stvarno preveliki raspon. Ako je najniža stavka povećana na 2.000, onda je trebala i najviša stavka da glasi 20.000 dinara, jer je suvišno da glasi 200.000 dinara. Ovim predlogom zakona može doći do zloupotrebe, od strane države prema onim poslodavcima koji ne ispunjavaju svoje obaveze, a one su taksativno navedene u članu 142. Zakona o radnim odnosima, gde ima 28 alineja kojima će se poslodavac kazniti ovom novčanom kaznom.
Suština mog amandmana je da se ne daje prevelika lepeza i da se ne stvaraju kategorije poslušnih i manje poslušnih, politički podobnih, nepodobnih, da bi ovaj zakon bio isti za sve prema kojima se ove sankcije odnose. Ovim visokim kaznama i jako niskom kaznom mogu da se stimulišu neki. Znači, raspon je od jedne cene, minimalne zarade, do 110 minimalnih zarada, što je mnogo veliki opseg, naročito ako se odnosi na one poslodavce koji imaju od dva do 10, 20 zaposlenih u svom preduzeću. Tako da može da dođe do situacije da neispoljavanje ovih, da se za 10 radnika koje ima jedan poslodavac, ako neku grešku naprave, a greške mogu biti i banalne, ako na primer o izrečenim disciplinskim merama ne vodi evidenciju. Nekoga je kaznio, on mora to da čuva, da arhivira, kao jedan od najbitnijih dokumenata. Zbog toga može jedno preduzeće, na primer da se kazni sa 200 hiljada dinara, znači, sa maksimalnom kaznom, a to mogu da budu, kako sam već naveo, 110 minimalaca, znači, skoro godinu dana da ne rade, imaju obezbeđena ta sredstva. Zato predlažem i apelujem da se prihvati moj amandman, kako ne bi dolazilo do svega ovoga što sam naveo u obrazloženju za ovaj amandman.