DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 03.05.2001.

12. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

12. dan rada

03.05.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:20 do 19:30

  • TAGOVI

  • Druga sednica Prvog redovnog zasedanja (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o radnim odnosima (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o radnim odnosima – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica (načela) (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za diskusiju?
    Ukoliko ne, stavljam na glasanje ovaj amandman.
    Za 51, protiv 109, uzdržanih nema, nije glasalo 27, ukupno je prisutno 187 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 16. stav 3. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
    Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Pošto podnosilac amandmana nije prisutan, da li neko drugi od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? Reč ima gospodin Vučić.
    ...

    Aleksandar Vučić

    | predsednik Republike Srbije
    Želeo bih samo da ukažem na jednu stvar, pošto su vrlo srodni amandmani, koje su poslanici Srpske radikalne stranke podneli na predloženi član. O čemu je ovde reč? Ovde ne postoji kumulativna obaveza poslodavca na onaj način na koji je to malo pre govoreno, već jedna vrsta alternativne obaveze, ali mi ovde želimo da se napravi suštinska razlika između različite vrste prekršaja koje čine poslodavci.
    Ne može biti istovetna kazna u zakonu predviđena, ako je ostavite od 2.000 do 200.000, dakle u odnosu od 1 do 100. Ona ostavlja ogromnu mogućnost za arbitrernost, znači mora da se smanji taj raspon, ukoliko nebismo želeli da imamo takvu vrstu arbitrernosti kazne, dakle, ako se postave svi ovi članovi koji obavezuju poslodavca, odnosno koji ga dovode u nepovoljan položaj sa potpuno istom sankcijom, imaćemo nešto potpuno neprimereno bilo kom pravnom poretku. Nešto što je gotovo neverovatno, da vam je ista sankcija za nešto, recimo ako poslodavac ne prijavi slobodno radno mesto i uslove za rad na tom radnom mestu organizaciji za zapošljavanje, kao i ako zaposlenom ne isplati zaradu u roku utvrđenom u članu 64. ovog zakona, predviđena je po ovom zakonu potpuno istovetna sankcija.
    Da ne govorimo da je iz pravnog prometa isključen član 64, o kome je reč. Znate na šta je ovde Vlada mislila. To je ono o čemu gotovo ceo dan govorimo. Dakle, čini mi se da je neko morao da napravi tabelarnu podelu ili da izdvoji određene stavove, da se na različite načine prema njima odnosi i da budu različite visine predviđene, različite visine kazne. Tada bi bilo moguće govoriti o tome da li je neka dovoljno visoka ili je nedovoljno visoka kazna, a na ovakav način je to nešto što je apsolutno nemoguće i nema nijednog zakona u kome će kazne u odnosu 1:100 biti ostavljene nadležnom državnom organu da procenjuje da li će primeniti najnižu ili najvišu kaznu, odnosno kojom će ga kaznom kazniti. To ostavlja ogromne mogućnosti za ono što se naziva arbitrarno ponašanje državnih organa, a videli smo hvala bogu u ovom periodu kako su se arbitrarno gotovo svi državni organi, pa čak i pravosudni organi, o kojima ovde nije reč, ponašali.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za diskusiju po ovom amandmanu? (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman koji je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
    Za 53, protiv 112, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 20, ukupno je prisutno 185 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 17. stav 1. amandman je podneo narodni poslanik Stevan Kesejić.
    Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac želi reč? Reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić.
    ...

    Stevan Kesejić

    Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 17. Predloga zakona o radnim odnosima, gde smatram da je kazna previsoka koja se predviđa izmenama i dopunama ovog zakona, a koji se odnosi na član 143. dosadašnjeg  zakona.
    Pre svega, smatram da bi ova previsoka kazna, koja je desetostruko veća od dosadašnje predviđene kazne za sankcionisanje poslodavca, uticala u mnogome na uopšte opstanak pojedinih samostalnih trgovinskih organizacija. Dakle, u dosadašnjem važećem zakonu u članu 143. visina novčane kazne je bila 1.000 dinara i takođe smatram da je poslodavac dužan da poštuje i sprovodi Zakon o radnim odnosima i treba sankcionisati sigurno poslodavca koji ne ispunjava obaveze, ne isplaćuje radnicima zaradu shodno ugovoru i tako dalje.
    Takođe smatram da bi u slulčajevima kada se primeni ova kaznena odredba, predložena u članu 17, na one poslodavce koji praktično nemaju ni dnevni pazar koliko je visoka ova zaprećena kazna, dovela bi mnoge tako male privatne zanatske radnje u situaciju da budu zatvorene.
    Takođe ovim članom nisu predviđeni rasponi, kao što je to učinjeno kada su u pitanju pravna lica. Dakle, ovde se kažnjavaju svi građani i kazna je jedinstvena. Dakle, jedinstvena je kazna i za one poslodavce koji imaju dohodak, odnosno stvaraju veći dohodak na primer od 100.000 dinara, kao i oni recimo obućari koji stavljaju pendžeta, koji ukupno ne mogu za mesec dana da ostvare u nekim slučajevima vrednost koja se ovim članom predviđa kao visina ove kazne.
    Zaista mi nije jasno (šta je cilj) ili možda jeste, šta je cilj ovog predloga zakona. Da li je cilj zatvaranje starih trgovinskih centara, zanatskih radnji, da se na mala vrata dovedu ono što građanima Srbije sada nije potrebno, a to je da se umesto srpske gibanice jedu hamburgeri i neki drugi Mc Donald s bućkuriši i da se na taj način umesto pendžetiranja cipela otpočne proizvodnja fantomskih najlon čarapa ala Batić.
    Dakle, imam nadu iako je na jedan veoma bezobrazan, nezakonit način isključen sa sednice Skupštine dr Vojislav Šešelj, Goran Cvetanović i Nataša Jovanović, a oduzeta reč Tomislavu Nikoliću.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Gospodine Kesejiću, molim vas da se držite teme. Izašli ste za govornicu kao podnosilac amandmana.
    ...

    Stevan Kesejić

    Dakle, imam nadu, iako se to učinilo na veoma bezobrazan način, da će DOS-ovska većina pokazati toleranciju prema ovim građanima koji podležu ovom zakonu i prihvatiti ovaj moj amandman, neće dovesti mnoge poslodavce i radnike kojima poslodavac obezbeđuje posao u veoma teškoj situaciji.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)

    Stavljam na glasanje amandman koji je podneo narodni poslanik Stevan Kesejić.

    Za 49, protiv 114, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 22, ukupno je prisutno 185 narodnih poslanika.

    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Na član 17. stav 1. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vujić.

    Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

    Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.
    ...

    Božidar Vujić

    Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 17. stav 1. Inače, članom 143. do sada važećeg Zakona u okviru kaznenih odredbi, u okviru ovog člana, bio je iznos od 1.000 novih dinara, kojim se sankcionišu poslodavci. Članom 17. predloga ove vlade predviđa se veći novi iznos od 10.000, znači desetostruko povećanje.
    Amandman koji sam podneo na ovaj član predlaže da se taj iznos od 10.000 dinara smanji na 6.000. Ono što me je usmeravalo da podnesem ovaj amandman leži u sledećoj činjenici. Nesumnjivo je, dame i gospodo poslanici, a i notorna je činjenica da Zavod za obračun i plaćanje, prateći finansijsko poslovanje pojedinih privrednih subjekata, ima obavezu kada ustanovi da taj privredni subjekt ne ispunjava obaveze koje ima, a u ovom slučaju zbog čega se član 17. i predviđa, da se ne isplaćuje minimalna zarada ili zarada uopšte, dakle taj zavod je dužan da o tome obavesti nadležno ministarstvo.
    Navodno, nadležno ministarstvo, primivši k znanju to obaveštenje, takođe ima obavezu i dužno je da o tome obavesti svoje regionalne odnosno područne inspekcijske organe. U ovom slučaju inspekciju rada. Kada inspektori rada dobiju od nadležnog ministarstva saznanje da se ne ispunjavaju obaveze, da privredni subjekti to jest poslodavci ne ispunjavaju obaveze koje su dužni, a u ovom slučaju to se odnosi na minimalne zarade, odlukom tog privrednog subjekta na licu mesta se izvrši sankcionisanje poslodavca, to jest privrednog subjekta za neispunjavanje tih obaveza.
    Sve je to u redu i sve je to normalan ciklus, koji se predviđa po zakonu. Sankcija od 10.000 dinara, kako predlaže Vlada verovatno bi trebalo da ima, s obzirom da je desetostruko povećan u odnosu na ono što je do sada važilo, predviđeno ovim zakonom, ima za cilj i svrhu da dozove pameti i svesti tog poslodavca i da na taj način još koristeći taj pravni oblik natera poslodavca da isplati tu minimalnu zaradu.
    Međutim, ako pogledate u kojim uslovima i kom ambijentu koji vi još do danas niste stvorili od kad ste 5. oktobra došli nasilno na vlast, niste stvorili privredi takav ambijent i takve načine, privredne okolnosti da privreda zaživi, da privreda krene da radi, kako bi ispunjavala sve ostale obaveze i prema svojim zaposlenim, a oni na taj način stvarali uslove za život i rad svojih porodica.
    Zašto predlažem 6.000 dinara? Zbog toga što privreda jeste u situaciji u kojoj jeste i zbog toga što vaš desetostruko veći namet ili sankcija koju predlažete nije primerena ovom trenutku. Mislim da bi smanjen iznos bio primereniji, a sa druge strane da se zadrži onaj pravni lek koji je potreban u ovom trenutku, a to je sankcionisanje privrednih subjekata koji ne podležu onome na šta ih ugovor o radu i kolektivni ugovor tera, a to je u ovom slučaju isplata minimalnih zarada.
    Mislim da bi Vlada trebalo da se seti u kom trenutku živimo, da donosi takve zakone, a u ovom slučaju i kaznene odredbe koje će biti primerene trenutku. Mislim da u svakom slučaju, pošto na taj način čak i nadležne inspekcije, a ni ministarstva od toga neće imati koristi, nego će ta sredstva ići kao dodatna sredstva u budžet, i verovatno posle strogo namenski u određene stvari, ona bi u ovom slučaju mogla da prihvati da iznos od 10.000 dinara koji jeste veliki smanji na 6.000 dinara.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li još neko želi reč? Izvolite, ima reč Aleksandar Vučić.