Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 17. stav 1. Inače, članom 143. do sada važećeg Zakona u okviru kaznenih odredbi, u okviru ovog člana, bio je iznos od 1.000 novih dinara, kojim se sankcionišu poslodavci. Članom 17. predloga ove vlade predviđa se veći novi iznos od 10.000, znači desetostruko povećanje.
Amandman koji sam podneo na ovaj član predlaže da se taj iznos od 10.000 dinara smanji na 6.000. Ono što me je usmeravalo da podnesem ovaj amandman leži u sledećoj činjenici. Nesumnjivo je, dame i gospodo poslanici, a i notorna je činjenica da Zavod za obračun i plaćanje, prateći finansijsko poslovanje pojedinih privrednih subjekata, ima obavezu kada ustanovi da taj privredni subjekt ne ispunjava obaveze koje ima, a u ovom slučaju zbog čega se član 17. i predviđa, da se ne isplaćuje minimalna zarada ili zarada uopšte, dakle taj zavod je dužan da o tome obavesti nadležno ministarstvo.
Navodno, nadležno ministarstvo, primivši k znanju to obaveštenje, takođe ima obavezu i dužno je da o tome obavesti svoje regionalne odnosno područne inspekcijske organe. U ovom slučaju inspekciju rada. Kada inspektori rada dobiju od nadležnog ministarstva saznanje da se ne ispunjavaju obaveze, da privredni subjekti to jest poslodavci ne ispunjavaju obaveze koje su dužni, a u ovom slučaju to se odnosi na minimalne zarade, odlukom tog privrednog subjekta na licu mesta se izvrši sankcionisanje poslodavca, to jest privrednog subjekta za neispunjavanje tih obaveza.
Sve je to u redu i sve je to normalan ciklus, koji se predviđa po zakonu. Sankcija od 10.000 dinara, kako predlaže Vlada verovatno bi trebalo da ima, s obzirom da je desetostruko povećan u odnosu na ono što je do sada važilo, predviđeno ovim zakonom, ima za cilj i svrhu da dozove pameti i svesti tog poslodavca i da na taj način još koristeći taj pravni oblik natera poslodavca da isplati tu minimalnu zaradu.
Međutim, ako pogledate u kojim uslovima i kom ambijentu koji vi još do danas niste stvorili od kad ste 5. oktobra došli nasilno na vlast, niste stvorili privredi takav ambijent i takve načine, privredne okolnosti da privreda zaživi, da privreda krene da radi, kako bi ispunjavala sve ostale obaveze i prema svojim zaposlenim, a oni na taj način stvarali uslove za život i rad svojih porodica.
Zašto predlažem 6.000 dinara? Zbog toga što privreda jeste u situaciji u kojoj jeste i zbog toga što vaš desetostruko veći namet ili sankcija koju predlažete nije primerena ovom trenutku. Mislim da bi smanjen iznos bio primereniji, a sa druge strane da se zadrži onaj pravni lek koji je potreban u ovom trenutku, a to je sankcionisanje privrednih subjekata koji ne podležu onome na šta ih ugovor o radu i kolektivni ugovor tera, a to je u ovom slučaju isplata minimalnih zarada.
Mislim da bi Vlada trebalo da se seti u kom trenutku živimo, da donosi takve zakone, a u ovom slučaju i kaznene odredbe koje će biti primerene trenutku. Mislim da u svakom slučaju, pošto na taj način čak i nadležne inspekcije, a ni ministarstva od toga neće imati koristi, nego će ta sredstva ići kao dodatna sredstva u budžet, i verovatno posle strogo namenski u određene stvari, ona bi u ovom slučaju mogla da prihvati da iznos od 10.000 dinara koji jeste veliki smanji na 6.000 dinara.