Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, 21. februara je u Skupštinu pred nas došao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, pa je onda 15. marta 2001. godine ponovo došao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, a prethodni predlog iz februara je stavljen ad akta,         što samo za sebe govori, da Vlada ima viziju šta će se događati pa posle 20 dana promeni ono što je predložila na početku.
U članu 1. ovog zakona se kaže da oni koji imaju više od 25 godina staža, a odu na biro iz nekog razloga, mogu to pravo da koriste dve godine. Ranije je bilo, onaj ko ode sa 30 godina, ili više, taj to pravo može da ostvari do penzije. I pomalo je cinično, moram ga pročitati, pošto to svi ne urade, a nije zgoreg da se čuje, obrazloženje - zašto samo 24 meseca. Pa kaže: "Prema dosadašnjem rešenju, nezaposleno lice koje je bilo osigurano 30 i više godina, ostvarivalo je pravo na novčanu nadoknadu do zaposlenja, odnosno, do ostvarivanja prava na penziju. Ovim rešenjem nezaposlena lica nisu bila stimulisana da traže zaposlenje. Najčešće su radili na crno, uz istovremeno ostvarenje prava na novčanu naknadu i uplatu doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje. Stoga se predlaže da pravo na novčanu naknadu može da se ostvari najduže 24 meseca".
Ovo teško da je mogao napisti neko ko ima 30 godina staža. Sa preko 30 godina staža ima nas u svim poslaničkim grupama, koji smo radili 20 i kusur, ili 30 i kusur godina. Znamo da pre 30 godina, ko se zaposlio, taj nije naučio da šalabaza. Možda sada neki koji počinju da rade misle da može da se šalabaza i da se ne radi. Ali, pre 30 godina, najveća sramota je bila zakasniti minut na posao. Mi ovde kasnimo svakog dana bar po sat vremena na početku.
Prema tome, neozbiljno je, čak bezobrazno, takve ljude, koji su toliko godina proveli i radili, praktično okarakterisati ovim obrazloženjem kao neke poslednje giliptere i vucibatine, koji gledaju da nešto iskoriste, što im ne pripada. A biće da im pripada, svakako više nego onome ko je ovo predložio.
Mi imamo jednu takvu situaciju, kao što je bila ova, da se dostavi zakon, pa se povuče, pa se dostavi neki drugi, koji se malo više doradi. Takva je jednaka, (slična), situacija i sa uredbom Vlade. S obzirom da sam ja prošli put ovde, komentarišući jedan drugi zakon, rekao da postoji uredba, pa mi je posle toga rečeno kako postoji još jedna uredba kod javnih preduzeća, ali to je samo jedno pravo, koje je bilo ukinuto (to da javno preduzeće može nekog novog zaposliti). Tom uredbom je bilo ukinuto, a drugom su dali pravo, a još uvek ni drugom, koja je valjda neka ćerka uredbe, kada je ona starija na snazi, pa se nekim sledećim ćerkama uredaba mora definisati pravo da radnik može dobiti, kada ode u penziju, da može dobiti stimulaciju, da može da ima prekovremeni rad, isplaćen u novcu, to zakon kaže. Čak se kazalo da moraju kolektivni ugovori da se usklade sa 1. junom, a kako da ih uskladimo, kada postoji neka uredba i tako dalje.
Još jednu stvar hoću da kažem sa ove govornice, a to je da očekujem da konačno ova skupština zna jednu stvar - da u ovoj skupštini postoji odluka (to postoji odlukom 30% poslanika u Skupštini, koji su u stalnom radnom odnosu u Skuštini), i postoji 70% poslanika, koji svoja primanja ostvaruju negde drugde. Mislim da bi bilo konačno i korektno i pošteno da se odredi jedan dan u nedelji, da li će to biti ponedeljkom ili petkom, da Skupština ne radi, da oni koji primaju platu negde drugde mogu da se pojave, da ljudi ne zaborave da tamo još uvek ti ljudi rade i primaju platu. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica je sličan prethodnim zakonima. On je režimski. Zašto je režimski? Zato što ne idete s njim u Evropu. Jedan zakon vas vodi u Evropu, a drugi zakon vas vodi u 1948, pošto je i 1948. postrevolucionarna godina, isto je i 2001. postrevolucionarna godina. Kako ćete da zapošljavate radnike kad uglavnom želite da otpuštate, takav je stav Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, odnosno ministra Milovanovića. Želja vaših nalogodavaca je da se ovim zakonom obezbedi sigurna i jeftina radna snaga. Time bi novi vlasnici dolaskom, odnosno vlasničkom transformacijom dobili i kapital i jeftinu radnu snagu.
Zakonom koji je na dnevnom redu u 18 članova, (još jedan je zakon) koji se iz konglomerata zakona menjaju, samo su sistem o kojem smo već u prethodnim zakonoma videli suštinu i bit. Predloženim izmenama i dopunama zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica ne postiže se adekvatna zaština nezaposlenih lica. To iz razloga jer je ovaj zakon restriktivan u odnosu na ekonomsku moć poslodavca i planove za razvoj privrede u celini. Naime, osnovni cilj svakog društva pa i našeg je razvoj privrede, kojim se stvara mogućnost zapošljavanja radnika, prosperitet i napredak društva u celini. Tada bi svaka predložena zaštita radnika bila moguća, jer bi poslodavac mogao neometanao da stvara dohodak i vrši predložene naknade za penziono i socijalno osiguranje, pa ne bi bile potrebne ni ovoliko predviđene kaznene mere. Ne bi se ni dogodilo da radnici sa 25 i više godina ostanu bez posla. To bi bili samo izuzeci. Verovatno je ovako predviđene izmene i dopune moguće ostvariti u razvijenim zemljama Evrope.
Razumem težnju DOS-a da ostvari zahteve Evorpske unije, ali i oni moraju da razumeju da se na nerazvijenoj privredi ne može graditi evropski standard. Moraju shvatiti da moraju dati onih 6 milijardi dolara da bi privreda mogla da radi i da bi poslodavci mogli da ispoštuju rokove predviđene za isplatu nadoknade po osnovu penzionog i socijalnog osiguranja. U uslovima u kojima živi i radi naša privreda ovo je nezamislivo i neostvarivo za 3/4 privrede. Ako imamo u vidu da su nam NATO agresori porušili veliki deo proizvodnih kapaciteta i da od tada nije prošlo ni pune dve godine, onda se stiče utisak da ova DOS-ovska vlast, koja je upravo došla na vlast svesrdnom i ekonomskom pomoći zemalja NATO agresora, želi da u potpunosti obezvredi i ono malo proizvodnih kapaciteta, koji su ostali i koje smo obnovili i to bud zašto proda onim zemljama koje su nas bombardovale.
To ću prosto obrazložiti time što se predloženim izmenama kaže da onaj ko ne isplati nadoknadu za penziono i socijalno osiguranje, pored novčane kazne koje su previsoke za poslodavca, predviđa i zabrana bavljenja delatnošću u roku od 30 do 90 dana. Znači bolje je ne raditi, no raditi i stvoriti neki dohodak, pa radnika zaposliti, a siguran sam da će tako veći broj privrednika biti zatvoren i biće otpuštanja radnika. Njima se samo deklarativno pruža neka zaštita kroz nadokanadu za vreme nazposlenosti, kao i nadokanda pri preseljenju radnika. Te nadoknade su nominalno manje od onih koje danas primaju prilikom prestanka radnog odnosa. Osim toga, ovaj zakon je u tesnoj vezi sa prethodnim već usvojenim ekonomskim zakonima, jer je osnovica za oporezivanje bruto ličnih dohodaka i druga primanja. Sve je to pod farsom da radnicima penzije budu veće, a ko može da garantuje, prvo, ko će penziju doživeti i koliko uživati, zatim, da li neće doći ponovo do strahovite inflacije i slično.
Cilj je napuniti budžet za 2001. godinu, a šta će biti sa radnicima i privredom, videćemo. Kao što su neki poslanici prošlih dana govorili, preduzetnik ili privrednik to jest preduzeće neće moći da isplati lični dohodak u namirnicama kao do sada, već samo u novcu, koga nema. Neće moći da kupi mašine za rad, ako je uzeo kredit i trenutno ima sredstva na računu, dok ne isplati potrebna davanja to jest doprinose državi. Međutim, pošto mi znamo da ćete ove izmene prihvatiti, jer ste u ovoj skupštini većina, predlažem da ih što pre prihvatite i budite sigurni kod prvog većeg otpuštanja, nekim novim bagerom idete u istoriju.
Mislim da je vreme. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanik Srpske radikalne stranke, glasaću protiv ovog predloga zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica. Razlozi mog nepoverenja u ovaj predlog Vlade Republike Srbije sastoje se pre svega iz nepoverenja prema predsedniku Vlade, kancelaru Zoranu Đinđiću, pa onda prema svemu što čini neprirodna i izrazito anacionalna koalicija DOS.
Stanje u ovoj sferi i u sferi zapošljavanja je isto kao i u svim drugim sferama. Prouzrokovano je kolapsom privrede. Nijedna ozbiljna firma ne radi, svi nešto čekaju. Verovatno rezultate raznih belosvetskih donatorskih konferencija.
Možda se nadaju da stigne šest milijardi dolara. Ljudi u preduzećima su bez ikakvih motiva. Bez ikakvih motiva su ljudi koji treba da rade i proizvode, a kakve motive tek imaju oni koji čekaju da se eventualno zaposle i bore za svoju egzistenciju. Od nekada vrednih stvaralaca, poznatih po marljivosti u celom svetu, sada pod DOS-ovskom vlašću postali smo najpoznatiji prosjaci, veoma uporni u očekivanju da nam Amerika ili Evropska unija nešto udeli za servilnu podaničku ulogu koju igra ova nenarodna vlast. Neće biti boljitka, dok svi ne shvatimo da iz ekonomske krize možemo samo uz postepen oporavak i dok se naša nadanja ne počnu zasnivati na veri u sopstvene snage, resurse bogatstva i pameti. Evropa nikome nije i nikome neće doneti bolje....

Gospodine Čoliću, ja vas molim da pređete na temu dnevnog reda.

A sve zlo što nam se kroz istoriju dogodilo je baš od Evrope i njene lude ćerke Amerike. Nemam poverenja u Vladu Zorana Đinđića, nemam poverenja u predstavnika Vlade po ovom predlogu zakona. Gospodine predsedniče,  mislim da zaista govorim o temi. Srbiji je potreban ozbiljan čovek, pošten domaćin koji iznad svega voli svoju otadžbinu. Zoran Đinđić to nije. On se i pred ovim parlamentom deklarisao kao kosmopolit ili čovek neke novostvorene internacionale. Kako mogu da poverujem predstavniku Vlade, ministru Milovanoviću, kada je sve svoje ideje i nade veoma lako zamenio za ministarsku fotelju, a ulogu sindikalnog vođe promenio za glavnu ulogu u konfrontaciji sa onima kojima je do juče lider bio.
Kamuflaža ministra Milovanovića je ravna kamuflaži kameleona, jer ovaj zakon koji danas nudite poslanicima na izglasavanje, ne može da donese bolje odnose u sferi zapošljavanja. Teorija je jedno, a praksa je drugo. Praksa nas uči da DOS-u ne treba verovati iz razloga što za sve ovo vreme ni od jednog do sada usvojenog zakona građani Srbije nisu i neće imati koristi. Osetili su samo gorak ukus pelena i žuči, posle ispijanja mnogobrojnih čaša poreskih obaveza. Građani Srbije sa velikim interesovanjem i pažnjom prate sednice Narodne skupštine i u čudu se pitaju šta su sanjali, a šta im se događa. Kažu, nisu za ovo glasali i ja im verujem, kao što verujem da će period njihovog razočaranja i osvešćivanja trajati do novih izbora, kada će imati priliku da isprave svoje pogrešno verovanje u DOS.

Reč ima narodni poslanik Miroljub Veljković, a posle njega narodni poslanik Slobodan Tomović.

Poštovani narodni poslanici, i ove izmene i dopune Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, kao i ostali zakoni iz oblasti radnog i socijalnog zakonodavstva, posledica su usvojenog poreskog paketa, koji je skupštinska većina ovde usvojila. Praktično, sve ovo što smo u ovoj skupštini usvojili, mislim u novom sazivu Skupštine, je zakonska priprema za ključni zakon koji vas iz DOS-a interesuje, odnosno koji interesuje Vladu Zorana Đinđića. To je Zakon o privatizaciji. To vas interesuje. Potpuno je izvesno, da ovako koncipiran zakon o privatizaciji, kako se već kroz štampu najavljuje neće doneti ništa dobro zaposlenima. Potpuno je izvesno da će armija ljudi ostati bez posla. Prethodni zakon koji je DOS-ova većina usvojila, a mislim na Zakon o radnim odnosima, imao je zadatak da buduće gazde što jeftinije prođu prilikom otpuštanja radnika. Zato ste tri puta smanjili takozvane otpremnine. Ovaj pak zakon, ima zadatak da državu odnosno ovu državnu administraciju manje košta to masovno otpuštanje radnika. To će neminovno nastupiti, kao posledica ovakvog zakona o privatizaciji, složitećete se sa mnom.
Šta ste predvideli ovim izmenama i dopunama? Pre svega, da smanjite obaveze prema nezaposlenim licima u odnosu na postojeće rešenje. Maksimalno ste poreskim paketom uzeli od privrede i stanovništva, a imate nameru da narodu vratite vrlo malo. To je očito. Gde ćete potrošiti te pare, ako nemate nameru da vratite narodu. Mi, srpski radikali znamo gde ćete ih potrošiti, ali nije zgodno narodu još jednom reći gde će otići njihova muka i znoj, gde će otići njihove pare. Potrošiće ih Gašo Knežević na neke njegove reforme školstva, potrošiće ih Čović na formiranje svoje stranke, potrošiće ih zatim ove silne agencije koje ste formirali pri Vladi, a gde ste pozapošljavali vaše žene, vaše tetke, strine i šta ja znam koga sve. Za ove namene znači ima para iz budžeta, a za nezaposlene vrlo malo ili ništa.
Mene interesuje kako vi mislite da amortizujete taj veliki udar nezaposlenih? Tako što ćete im dati tri meseca po pola plate? Da li je to vaš socijalni program? Da li su to argumenti sa kojima nameravate sa sindikatima da otpočnete takozvani socijalni dijalog, koji najavljujete. Ubeđen sam, da vam to kod sindikata neće proći. To što ste kupili jednog predsednika sindikata i postavili ga za ministra, a drugog ste imenovali za narodnog poslanika, neće vam pomoći. Oduvaće vas narodno i radničko nezadovoljstvo sa političke scene, ubeđen sam. Znate li onu narodnu, nije loše da se podsetite, tu knjazovi nisu radi kavzi, nisu radi turci izjelice, ali je rada sirotinja raja koja zulum trpeti ne može.
To što ste sa predsednicima sindikata uglavili dilove, apsolutno ne znači da će to kod sindikata proći. Trebalo bi da poslušate ovu narodnu mudrost. Zatim ste ovde predvideli minimalne osnovice na koje se plaćaju doprinosi za osiguranike i to u rasponu od 3.000 do 13.000 dinara, pa to je znači osnovica na koje se primenjuje stope doprinosa za osiguranike. Svi znamo da je prosečna plata u Srbiji 4.000 dinara, a vi ste predvideli da prosek bude na plaćanje normalno doprinosa 7.000 dinara, otprilike kada se pogleda kvalifikaciona struktura i kada se napravi jedna analiza, to je to. Mnogo je brate alava ova vlada, mnogo je alava u prihodnoj strani kada treba da ubere prihode od stanovništva i privrede, ali je vrlo škrta kada treba to da vrati narodu. Pitam se, odakle će ova sirota privreda to da plati.
I na kraju, najveći biser je taj da ste još predvideli da poslodavac mora da plati doprinose, bez obzira da li je isplatio zarade radnicima. Znači, državi se moraju platiti obaveze, bez obzira da li su radnici primili plate. Mene interesuje gde ima takvo rešenje u svetu. Pazite, to je vrlo interesantno, to je predložio, takvo zakonsko rešenje je predložio ministar koji je bio predsednik sindikata. Znači, radnički tribun. Ne znam da li je taj ministar posle svega ovoga i ovog prethodnog zakona i ovog zakona sme da se pojavi pred radnicima. Ja sumnjam gospodine ministre da ćete dobro proći, ako se pojavite. Znači, da završim, i ovakva rešenja su u ovim predloženim izmenama i dopunama zakona o zapošljavanju su u funkciji Zakona o privatizaciji. Zakona, koji vas iz DOS-a najviše interesuje. Očita namera ove vlade je da firme stavi u težak materijalan položaj, kako bi postale lakši plen budućim kupcima, odnosno, strateškim partnerima, kako ih vi zovete. Firma koja ne može da isplaćuje zarade radnicima, biće ili besplatno dodeljena ili vrlo jeftino prodata. Pazite, kada dođe kupac i kaže ta i ta firma već godinu dana ili pet meseci ne isplaćuje zarade radnicima, to je njemu odmah znači signal da ponudi vrlo malo i da traži od države da mu besplatno dodeli firmu. Ovolikim fiskalnim opterećenjima vi ćete skoro sve firme u Srbiji dovesti u situaciju da ne mogu da isplaćuju zarade radnicima i na taj način pripremiti za jeftinu prodaju. Na kraju, verovatno naši gledaoci se pitaju, šta je motiv vama da ovakve zakone donosite. Znamo i mi šta je motiv, znate i vi šta je motiv, a pretpostavljam da i narod zna šta je motiv. To su provizije. Masne provizije.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Tomović, a posle njega narodni poslanik Hranislav Perić.