Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, 21. februara je u Skupštinu pred nas došao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, pa je onda 15. marta 2001. godine ponovo došao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, a prethodni predlog iz februara je stavljen ad akta, što samo za sebe govori, da Vlada ima viziju šta će se događati pa posle 20 dana promeni ono što je predložila na početku.
U članu 1. ovog zakona se kaže da oni koji imaju više od 25 godina staža, a odu na biro iz nekog razloga, mogu to pravo da koriste dve godine. Ranije je bilo, onaj ko ode sa 30 godina, ili više, taj to pravo može da ostvari do penzije. I pomalo je cinično, moram ga pročitati, pošto to svi ne urade, a nije zgoreg da se čuje, obrazloženje - zašto samo 24 meseca. Pa kaže: "Prema dosadašnjem rešenju, nezaposleno lice koje je bilo osigurano 30 i više godina, ostvarivalo je pravo na novčanu nadoknadu do zaposlenja, odnosno, do ostvarivanja prava na penziju. Ovim rešenjem nezaposlena lica nisu bila stimulisana da traže zaposlenje. Najčešće su radili na crno, uz istovremeno ostvarenje prava na novčanu naknadu i uplatu doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje. Stoga se predlaže da pravo na novčanu naknadu može da se ostvari najduže 24 meseca".
Ovo teško da je mogao napisti neko ko ima 30 godina staža. Sa preko 30 godina staža ima nas u svim poslaničkim grupama, koji smo radili 20 i kusur, ili 30 i kusur godina. Znamo da pre 30 godina, ko se zaposlio, taj nije naučio da šalabaza. Možda sada neki koji počinju da rade misle da može da se šalabaza i da se ne radi. Ali, pre 30 godina, najveća sramota je bila zakasniti minut na posao. Mi ovde kasnimo svakog dana bar po sat vremena na početku.
Prema tome, neozbiljno je, čak bezobrazno, takve ljude, koji su toliko godina proveli i radili, praktično okarakterisati ovim obrazloženjem kao neke poslednje giliptere i vucibatine, koji gledaju da nešto iskoriste, što im ne pripada. A biće da im pripada, svakako više nego onome ko je ovo predložio.
Mi imamo jednu takvu situaciju, kao što je bila ova, da se dostavi zakon, pa se povuče, pa se dostavi neki drugi, koji se malo više doradi. Takva je jednaka, (slična), situacija i sa uredbom Vlade. S obzirom da sam ja prošli put ovde, komentarišući jedan drugi zakon, rekao da postoji uredba, pa mi je posle toga rečeno kako postoji još jedna uredba kod javnih preduzeća, ali to je samo jedno pravo, koje je bilo ukinuto (to da javno preduzeće može nekog novog zaposliti). Tom uredbom je bilo ukinuto, a drugom su dali pravo, a još uvek ni drugom, koja je valjda neka ćerka uredbe, kada je ona starija na snazi, pa se nekim sledećim ćerkama uredaba mora definisati pravo da radnik može dobiti, kada ode u penziju, da može dobiti stimulaciju, da može da ima prekovremeni rad, isplaćen u novcu, to zakon kaže. Čak se kazalo da moraju kolektivni ugovori da se usklade sa 1. junom, a kako da ih uskladimo, kada postoji neka uredba i tako dalje.
Još jednu stvar hoću da kažem sa ove govornice, a to je da očekujem da konačno ova skupština zna jednu stvar - da u ovoj skupštini postoji odluka (to postoji odlukom 30% poslanika u Skupštini, koji su u stalnom radnom odnosu u Skuštini), i postoji 70% poslanika, koji svoja primanja ostvaruju negde drugde. Mislim da bi bilo konačno i korektno i pošteno da se odredi jedan dan u nedelji, da li će to biti ponedeljkom ili petkom, da Skupština ne radi, da oni koji primaju platu negde drugde mogu da se pojave, da ljudi ne zaborave da tamo još uvek ti ljudi rade i primaju platu. Hvala.