Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, vladin Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica predstavlja jedan u nizu restriktivnih i rigidnih zakonskih predloga koji direktno utiču na pogoršanje položaja građana Republike Srbije.
Naime, imamo slučaj da je prema dosadašnjim zakonskim odredbama nezaposleno lice koje je imalo penzijskog staža 30 i više godina ostvarivalo pravo na novčanu naknadu do zaposlenja, odnosno do ostvarivanja prava na penziju. Vladinim predlogom zakona to pravo na novčanu naknadu se praktično oročava na 24 meseca uz obrazloženje predlagača da nezaposlena lica shodno odredbama prošlog zakonskog predloga, odnosno rešenja, nisu bila navodno stimulisana da traže zaposlenje i da su isto tako navodno najčešće radila na crno a sve zbog, kako predlagač kaže, istovremenog ostvarivanja prava na novčanu naknadu i uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Ovakva argumentacija sadržaja u obrazloženju samo odslikava rigidnost i nebrigu Vlade za običnog čoveka i građanina Republike Srbije. Ukoliko ovakav predlog zakona prođe postavlja se opravdano pitanje - šta će raditi lica sa preko 30 godina radnog staža i bez zaposlenja, čiji će takav status, između ostalog, biti uzrokovan i primenom zakona o radnim odnosima koji ste ovde izglasali danas.
Ko će te iste ljude ponovo primiti na posao i u kakvim će preduzećima ti ljudi raditi? Šta će se desiti sa tim ljudima ukoliko u roku od 24 meseca ne nađu zaposlenje. Ko će o njima voditi računa, jer se po ovom obrazloženju Vlade vidi da država izgleda neće voditi računa o njima.
Šta znači konstatacija da nezaposlena lica nisu stimulisana da nađu zaposlenje. Pa, valjda su upravo ta nezaposlena lica životno zainteresovana da nađu zaposlenje. Naročito ako se ima u vidu novčana naknada za nezaposlena lica koja ne može da pokrije ni osnovne troškove života.
Vlada čak smatra da nije celishodno ni da se isplatom novčane naknade navodno obezbeđuje materijalna sigurnost nezaposlenih lica do ostvarivanja prava na penziju. Ta briga Vlade za celishodnost zvuči vrlo čudno s ozbirom da o materijalnoj sigurnosti nema ni govora ni u slučaju zaposlenih lica koja ostvaruju pravo na redovan lični dohodak a kamoli u slučaju nezaposlenih lica, koja od te novčane naknade ne mogu da podmire ni elementarne troškove života. Imajući opet u vidu sve poreze i namete koje je Vlada propisala.
Takođe, u obrazloženju razloga za donošenje ovog zakona, vezano za članove 4. i 5. utvrđuje se obaveze poslodavca da za zaposlenog uplati doprinose na najnižnoj osnovici i kada nije isplatio zaradu i ova obaveza uplate doprinosa uopšte nije sporna, međutim, postavlja se ligčno pitanje - da li će poslodavac u toj situaciji, ukoliko nema sredstava, da isplati zaradu zaposlenom moći da uplati te doprinose.
Iz ovog primera proizilazi zaključak da ovaj predlog zakona u suštini znači imperativno servisiranje obaveza državi a radnicima će isplata uslediti ali samo shodno mogućnostima.
Na kraju, kao poslanik Socijalističke partije Srbije, partije koja se zalaže za razvijanje države socijalne pravde, partije koja insistira da ugrožene kategorije stanovništva budu zaštićene, ne mogu podržati ovakav predlog zakona, čija će primena u krajnjoj instanci imati jedan nehuman odnos kako prema zaposlenika, tako i prema nezaposlenim licima. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Rajko Baralić.

Kolege narodni poslanici, uvaženi predsedniče Narodne skupštine, cenjeni novinari, argumentacija koju su ponudile kolege iz Socijalističke partije Srbije, danas jasno govori zbog čega zakon ne treba prihvatiti.
Ovde je potpuno jasno da se ovim zakonskim rešenjem i onim zakonima koje smo već usvojili, kao i onim što se nudi u predlozima zakona koji su pred nama, demontira jedan sistem koji mi zovemo socijalizmom i za političare on je interesantan sa ideološkog stanovišta, ali za one ljude prema kojima ovaj zakon ide kao posledica, to je pre svega socijalno i egzistencijalno pitanje. Zato mislim da će jedan broj ljudi, koji se suočava sa posledicama novousvojenih zakona, imati vremena da dobro analizira sve ovo što je ovde ponuđeno i sve ono što se nudi čitavim paketom zakona.
Ovde ima nekoliko stvari (kolege su već govorile, ja ću takođe da apostrofiram samo neke), nije mnogo bitno vezano za zakon, ali u članu 27. na strani 46. se kaže: "Organizacija nadležna za poslove platnog prometa dužna je ...", itd. Dok ste bili opozicija, vi ste se zalagali da se poslovima platnog prometa ne bavi nikakva specijalizovana organizacija za platni promet, već poslovne banke. Ja sam se za to zalagao i onda, i sada.
Mislim da bi bilo krajnje vreme da se dogovorimo ko se u ovoj zemlji bavi platnim prometom. Ako je to i dalje ZOP, onda treba da se izvinite onima kojima ste u izbornoj kampanji govorili da će biti drugačije, a ako to jesu poslovne banke, onda to treba da budu poslovne banke i poštanska štedionica, koja ima infrastrukturu, kadrove i znanje, da se ovim poslom bavi.
No, ukoliko ostane kao što se ovde predviđa, poslovne banke se diskvalifikuju da se ovim poslom bave u narednom vremenu. Ja se zalažem da se poslovne banke bave platnim prometom, zato što mislim da to jeste potrebno i normalno. Ovaj zakon ima 20 članova. Ponovo, kao i prošli put, mislim da je jedan narodni poslanik ranije imao takvu intervenciju, kaže ovako - član 17: "Odredba člana 20. stav 2. ovog zakona primenjuje se za obračun i isplatu novčane naknade počev od 1. septembra 2001. godine". Ako je "ovog zakona", onda ne može biti, jer ovaj zakon ima 18 članova. Dakle, radi se o nečemu što se mora na određen način korigovati, kao što je ovde navedeno, to ne može da ostane.
U članu 18. kaže: "Ovaj zakon stupa na snagu od 1. juna 2001. godine, osim odredaba članova 7, 8, 9, 10. i 15. ovog zakona, koji stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja ...", i tako dalje. I za ovaj zakon, kao i za neke druge, neophodan je vodič, da bi zakon mogao da se prati i da se primenjuje, i da se privredni subjekti s tim u vezi ponašaju. Zato što donosimo zakon danas, a onda se u prethodnom zakonu kaže da se odredba člana 20. stav 2. primenjuje od 1. septembra, a sve ovo drugo, tačke 7, 8, 9, 10. i 15. od nekog drugog datuma.
Razumem razloge koji su naveli predlagača zakona da ovo učini, ali ovo bitno komplikuje sprovođenje zakona, dakle, njegovo dosledno sprovođenje u život.
Što se tiče upravnog odbora, imam takođe primedbu, kao što je izneo kolega Toma Bušetić - nije dovoljno jasno šta znači to da organizacije koje imaju 10.000 članova, ili više, imaju pravo da budu zastupljene u upravnom odboru, ako je ukupan broj članova svih organizacija dva? Šta ćemo ako ima 50 organizacija, koje imaju 10.000 članova, ko donosi odluku? Da li je to diskreciono pravo Vlade, ili samog ministra, i šta s tim u vezi zaista znači snaga koju danas čini najveći sindikat u zemlji, bez obzira što ste ga vi nekada zvali režimski? Kako god da ga zovete, u toj organizaciji danas ima više od polovine ukupno angažovanih radnika u Srbiji.
Takođe mislim da u kontekstu svega ovoga, u nekim drugim zakonima, u kojima je praktično došlo do suspendovanja kolektivnog ugovora, uvođenjem platnih razreda i tako dalje, treba dobro da se zamisle oni ljudi, koji su se sindikalnom borbom izborili za kolektivni ugovor, kao najznačajniju tekovinu koju je jedan sindikat mogao da ostvari u prošlom vremenu.
Danas imamo situaciju da jedan čovek, za koga ja ne mislim, kao što je rekao gospodin, ili moj drug, Slobodan Tomović, da je nekompetentan, ja upravo mislim da je gospodin Milovanović najkompetentniji mogući ministar za ovu oblast i mislim da svaki premijer portfelj nudi onome kome najviše veruje i pretpostavljam da je to bio kriterijum. Istina, imam neke druge primedbe, prošli put smo to govorili. Znam da je zaista gospodin Milovanović u prošlom vremenu drugačije govorio o svim ovim stvarima, ali to je politika, to je život. Ne bi bilo dobro da to danas citiramo.
Takođe, ovde je bilo reči najviše o tome da se redukuju prava onim licima koja ostanu bez posla, posle 20, 25, 30 godina, i tako dalje. Vratiću se na prvu rečenicu koju sam ovde izrekao - to upravo jeste demontiranje socijalizma. Da li je to dobro, ili rđavo, ceniće oni koji se sa ovom posledicom budu suočavali. Zakon koji ćete danas usvojiti je zakon za poslodavce. Ovaj zakon je u direktnoj suprotnosti sa interesima zaposlenih.
Kao poslanik Socijalističke partije Srbije, zalagaću se za one zakone, koji zaposlenima daju ona prava koja njihov život treba da čine dostojanstvenim. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.

Ovo je još jedan zakon koji bi trebalo, prema najavama Vlade, da reguliše oblast socijalne sigurnosti zaposlenih, i Vlada u svom objašnjenju, odnosno obrazloženju ovog zakona, tačnije rečeno, govori o suštini predloženih izmena i dopuna ovog zakona. Ako uzmemo obrazloženje koje je dala Vlada i malo ga bolje proučimo, videćete da je blago reći za ovo sve da je to ironija prema svima onima koji su trenutno zaposleni i pogotovu prema onima koji su bez zaposlenja.
U obrazloženju Vlada daje tumačenje člana 1. i kaže, prema dosadašnjem rešenju nezaposleno lice koje je bilo osigurano na 30 ili više godina, ostvarivalo je pravo na novčanu nadoknadu do zaposlenja, odnosno do ostvarivanja prava na penziju. Vlada predlaže ovde izmene, tako što smanjuje ovu granicu od 30 godina na 25 godina, a osigurava odnosno daje sigurnost ovim licima maksimalno 24 meseca. U čemu je ironija? Kaže, ovim rešenjem nezaposlena lica nisu bila stimulisana da traže zaposlenje, a najčešće su radili na crno. Zamislite kakva ironija. Čovek koji je 30 godina radio u firmi ispada da mu odgovara da mu firma uplaćuje obavezno socijalno osiguranje i doprinose, a on će sa 30 godina radnog staža biti angažovan da radi na takozvano crnom tržištu. Gde je to masovna pojava, pa da je i Vlada na osnovu tog kriterijuma rekla, sada ćemo sprečiti tu pojavu, tako što ćemo u većini onemogućiti da radi na crno. Trideset godina radnog staža, kada dodate godinama starosti, kada je čovek započinjao svoj radni vek, a to su poprilične godine, i malo je blago rečeno smešno da ti ljudi mogu i na crno da se angažuju. Možda mogu najprostije fizičke poslove da rade. Recite mi, gde će to diplomirani pravnik posle 30 godina da radi na crno, gde će to da rade i VK i KV majstori na crno posle 30 godina radnog staža, a pogotovu kada je ovakva privredna situacija, kada je klima u privredi ovakva da i ono što je do juče radilo, od kada je ova korporacija došla na vlast, i to je zatvorilo kapije.
Nema više mogućnosti da se radi i na redovnom poslu, a ne da se traži neki posao, kako vi kažete, na crno. U drugom članu kaže se da najviši i najniži iznos novčane naknade u nominalnom iznosu ostaje isti, samo se procenti menjaju, a s obzirom da se visina novčane naknade utvrđuje u odnosu na bruto zaradu, ovo ako uzme iole pismen čovek i počne da računa po dve osnove neto i bruto zarade, videće da je ovo ortodoksna neistina. Ne možete gospodo dva kriterijuma prilikom objašnjenja ili obrazlaganja dva zakona ili zakonska predloga koja je ova vlada predložila, da minimalnu zaradu, da minimalnu bruto zaradu kako vi do juče tvrdiste da je nominalno i realno veća od neto, sa smanjenjem za 10% ili 20%, kažete da se ništa nominalno nije menjalo. To su, a ja sam vam jednom rekao sa ove govornice, to su u sferi najprostijih matematičkih operacija i videćete da niste u pravu. Doduše, dovoljno ste dobro ovo izdefinisali da se najpametniji ne snalazi. Nije ni čudo, očito da ministru ovo neko drugi priprema, a na osnovu onoga kako je pročitao uvodno izlaganje, nije ga baš ni dobro pročitao, a kamo li dobro razumeo, jer da je uzeo sam malo da poradi na tome, čovek ima iskustva, ima iskustva i u proizvodnji, ima iskustva i u sindikalnom pokretu, pa bi video da je to nešto što se podmeće. Ali, zna se kako će biti odbrana od strane većinskog DOS-a. Izaćićete za ovu govornicu, pošto sada nema šefa poslaničke grupe, najverovatnije neko koga menja, izaćiće i reći, Vlada ima sigurnosne instrumente da obezbedi one koji ostaju bez posla, a pogotovu one koji su radili 30 i više godina u ovom novom predlogu zakona, 25 i više godina, a već smo čuli tu priču. To je onaj fond za prekvalifikaciju ili za socijalnu sigurnost.
Koliki je gospodo taj vaš fond? Usvajali smo ovaj budžet, niste predvideli baš toliko velika sredstva. Bolje je da kažete i da priznate otvoreno javnosti Srbije, mi se pripremamo ili spremamo pogodno tle za buduću privatizaciju. Međunarodna zajednica odnosno Evropska unija je jasno stavila te i te uslove. Oni ne žele fabrike koje imaju veliki broj zaposlenih, oni ne žele da vode socijalnu politiku, oni ne žele u krajnjem slučaju da u Srbiji bude socijalni mir. Mi smo prinuđeni zbog eventualnih mogućnosti ulaska stranog kapitala ili dobijanja kredita da uradimo nove predloge zakona koji će to da regulišu i narod bi to prihvatio .Možda neko ne bi, možda neko bi, ali manje boli ako narodu priznate istinu, nego da iz dana u dan narod obmanjujete. Obmanjujete na taj način što svačiji predlog zakonski predlog, koji ste do sada predočili ovoj skupštini, u uvodnom obrazloženju kažete, to su uslovi Evropske unije. Mi vam srpski radikali uvek govorimo, ne ulazi se u Evropsku uniju na osnovu ovih predloga zakona. Kriterijumi za ulazak ili za kandidaturu u Evropsku uniju su sasvim drugačiji gospodo, morate postići rast proizvodnje, morate postići određeni nivo standarda, morate da stanovništvo ima kupovnu moć, dovoljno da bi stali pred vrata i na prag Evropske unije. Ne da nam bacate prašinu u oči, vi ste razmišljali i doneli ste neke zakone. Nije tačno. Rekli su vam, šta sve treba da ugradite u izmene zakona, vi ste to kao već prepoznatljivi i poslušnici uradili, a to što će socijalni nemir biti u Srbiji, to vi mislite da nećete vi rešavati.
Rešavaćete gospodo, a tako ste tvrdili i za poreske zakone, da ti zakoni neće imati posledice na rast cena na porast troškova života, a evo šta je u stvarnosti. Čak ste toliko hrabrosti i smelosti imali preko ministra ste tvrdili da će ti poreski zakoni dovesti do smanjenja cena. I tu ste delom u pravu, smanjene su cene kožne galanterije, konfekcije i bele tehnike. Povećane su cene hrane, svega onoga što je i te kako neophodno za život. Zašto ne izađete pred narod i ne kažete iskreno, pošteno, onima koji su vas birali. Nisu vas birali da bi bili gori od onih što su ih smenjivali, nego su mislili da ćete doneti tih šest milijardi dolara koje ste obećavali. Nemate, ne daju vam, ne daju vam, daju vam na kašičicu, ali morate uslov po uslov da ispunjavate...

Gospodine Mirčiću, kako bi bilo da se vratite na temu.

Gospođo predsedavajuća, ja se stvarno uzdržavam da komentarišem bilo kakvu vašu upadicu ili primedbu, ali bih vas molio da ipak malo i vi uzmete ove predloge zakona, da ih proučite, da bi i vi bili u toku o čemu se ovde raspravlja. Ovde se raspravlja o socijalnim pitanjima, a vi dolazite turističko-avanturistički, jedva čekate da sednete, da vas vidi uža i šira porodica, e pa Skupština nije za to. Skupština je da se ovde raspravlja. Ja znama da je vama ovde teško...

Gospodine Mirčiću izričem vam opomenu za to što i pored upozorenja pričate van teme dnevnog reda. Ne bih da prekinem, nego moram da se držim Poslovnika, kada neko krši ....

Bilo bi sada i suvišan još jedan savet, ali te svoje emotivne ili emocionalne naboje ostavite za van ove skupštine, na hodniku možemo o tome da razgovaramo, pa pustite da završim, ostalo je par sekundi. Gospodo, preporučujem vam da posle ovog zakona pošto ni ministar nije tu i on ne može da ga brani, nema Čede da mu štiti leđa i Čedu ne možete da zaštitite, najbolje je da povučete ove odredbe zakona ili da otvoreno priznate da niste sposobni.

Reč ima narodni poslanik gospodin Jovan Todorović, a neka se pripremi sledeći za diskusiju  narodni poslanik gospodin Slobodan Adžić.