Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi jedan od možda najvažnijih zakona koji regulišu delatnosti u oblasti socijalnog osiguranja radnika. Samo su možda Zakon o zdravstvu i Zakon o PIO bitniji za građane Srbije od ovog zakona. Ni manjeg zakona po broju članova, ni više apsurdnosti u Predlogu zakona koji smo mi ovde danas dobili. Na žalost, nema gospodina ministra odnosno dolazi, drago mi je da ga vidim ponovo u našoj sali. Ja se nadam, svi bi mi ovde dobronamerno želeli ili bi bili zadovoljniji da smo od našeg ministra čuli nekoliko sledećih podataka. Koliko će se to sredstava po osnovu ovog zakona sliti u fond za zapošljavanje, odnosno u Zavod za tržište rada.

Kako ovaj zakon nije samo zakon o ostvarivanju prava radnika za slučaj nezaposlenosti, nego i zakon o zapošljavanju, bilo bi dobro da smo čuli koliko će se radnika zaposliti sredstvima koja će biti ubrana na ovako višestruko uvećane osnovice. To su ta pitanja koja su suštinska, a na koja nikada ne dobijamo odgovore u predlozima zakona koja dolaze pred ovaj parlament. Mi ni danas ne znamo koliki će biti doprinosi po ovom zakonu. Znamo samo osnovicu, isto kao što znamo za penziono i invalidsko i za zdravstveno osiguranje. Osnovice su višestruko uvećane i to predlagač zakona nije ni hteo da sakrije, ali je zaboravio da od oktobra meseca sve veći broj ljudi u ovoj zemlji ima status nezaposlenih, počev od onih koji se nalaze na evidenciji Zavoda za zapošljavanje, kojih ima preko 750.000, do onih koji su zbog toga što je privreda, faktički, stala, de facto ostali nezaposleni radnici u ovoj zemlji. Mi danas ne znamo sa koliko ćemo sredstava raspolagati po osnovu ovog zakona, koliko ćemo ljudi zbrinuti po osnovu ovog zakona i na koji način mi to mislimo da iscedimo suvu drenovinu, kad niko u ovoj zemlji, ili skoro niko ne radi na način kako se to očekuje, da bi mogao da ove obaveze koje proističu iz zakonskih rešenja izmiri.

Ako je za utehu poslodavcima, ništa ovaj zakon ne štiti više radnike od poslodavaca. Čak je možda i obrnuto. Draga gospodo, može nam se desiti da poslodavci jednog dana, ali vrlo brzo, primenom ovih zakona postanu nezaposlena lica koja će se pojaviti da upravo primaju naknade po osnovu zakonskih rešenja koja danas mi ovde donosimo. Za utehu je i to što poslodavac, odnosno predlagač zakona kaže da će osnovice za obračun doprinosa za ove namene biti ograničene i da ne mogu biti veće od petosrukog iznosa prosečne zarade koja se ostvaruje u Republici Srbiji. Čemu to zapravo služi? Služi da na jednoj strani pričamo o tome kako ćemo zaštiti radnike tako što ćemo iscediti suvu drenovinu, uzeti ono što nije realno da se uzme, a na drugoj strani sad pokušavamo, rekao bih blagu reč - demagoški da pristupimo tome i da kažemo - šta hoćete, to je ograničeno, nije više nego pet puta prosečna zarada u Srbiji.

Slična su rešenja i u Zakonu o penzionom i invalidskom osiguranju, gde se kaže da osnovica ne može biti od pet puta veća, ali se zato i dalje zadržava najviša penzija od - prosečna plata puta 3,8. Sada govorim u paketu, zato što bi možda bilo i racionalno da smo o tome govorili u paketu, a mnoge smo stvari proturali u paketu. Ako je to možda opravdano i logički u zdravstvu, jer teško je poverovati da je neko pet puta bolesniji, prosečno, od nekog drugog koji izdvaja, onda to ovde nema nikakvog smisla. Jer, onaj ko može da isplati petostruki iznos prosečne zarade u Republici Srbiji, nema nikakvih problema da obračuna i ovaj deo doprinosa po osnovu nezaposlenosti.

Konačno, na kraju ove priče, dakle, ona bi mogla da se priča jako dugo, ali sve mi je u ovom zakonu sporno. Vi kažete da radnik koji je radio u poslednjih tri meseca i zaradio je na primer 10.000 dinara, a ima i takvih radnika i takvih preduzeća, na žalost, malo, ima pravo na naknadu koja je 60% od njegove zarade u prethodnom periodu. Onda, u stavu 2. kažete - to ne može biti manje od 40% niti veće od 80% u odnosu na prosečnu zaradu koja se isplaćuje u Republici Srbiji. Onda predlagač zakona u obrzaloženju kaže da su nominalni iznosi isti samo su se procenti promenili, i onda nam protura jednu priču koju smo imali u pogledu broja otpremnina koja je radniku pripadala kada smo za ovom govornicom dokazali da nije tačno, taj koji je računao, izračunao je, nego će ovi iznosi koji će se sada primenjivati biti manji nego što je to do sada bio slučaj. Podsećam sve vas poslanike da smo sa onim osnovicama koje su po pet ili šest puta veće u prethodnom vremenu isplaćivali ove prosečne zarade ili aktuelne prosečne zarade. Ovde sad imamo obrnutu situaciju, višestruko povećavamo obaveze, a nominalno zadržavamo istu visinu naknade. To je jedan apsurd koji jednostavno ne može da opstane u zakonu ako mislimo da budemo korektni u predlaganju ovih zakonskih rešenja.

Konačno, ovde bi bilo pravo mesto da se postavi pitanje - ima li sredstava ove zemlje koja su predviđena za rešavanje naknada radnicima za slučaj nezaposlenosti? Mi smo o tome govorili više puta, čak su i ministri i predsednik Vlade o tome ovde govorili da će biti donacija i tako danje. Ima li predviđenih donacija za ove namene i u kojim iznosima? U koje ćemo mi to grane zapravo ulagati ako je u pitanju zapošljavanje, koje ćemo mi to radnike zbrinjavati? Da li sad mi svi ovde imamo isti status ili nemamo? Dalje, praktično, kako ćemo sad primeniti ovaj zakon? Mi kažemo da će osmog dana stupiti na snagu, ali od 1. 9. ćemo ga primenjivati u pogledu naknada koje ćemo isplaćivati radnicima. Šta ćemo imati? Imaćemo jun, jul i avgust, ubiranje doprinosa u fond po ovom zakonu.

(Glas iz sale: Nema jula.)

Nema juli, ima sedmi mesec, šesti, sedmi i osmi mesec.

Šta smo mi sada uradili? Unapred smo uzeli, a kasnije ćemo dati nominalni iznos koji će se usklađivati. To nije u najmanju ruku korektno, pogotovo kad pokušavamo sa ovim zakonskim rešenjima da radnicima ili građanima koji nas slušaju kažemo - biće vam bolje nego što je bilo. Kako će nam biti bolje nego što nam je bilo? Ministre, u koje ćemo mi to grane da ulažemo da povećavamo zapošljavanje, da primamo radnike, da Zavod za tržište rada funkcioniše na principima zbog kojih zapravo postoji tržište rada? Zapošljavajmo nove ljude. Mi ćemo ugušiti i ovo malo privrede što imamo i onda ćemo imati kompletno stanovništvo ili zaposlene, nezaposlene, nego samo one koji rade u državnoj upravi, u obrazovanju ili zdravstvu, biće na neki način zaposleni. Ali, ni oni neće moći da primaju plate, jer oni koji treba da daju jednostavno to nemaju.

Iz tih razloga, mislim da zakonodavac ili predlagač zakona treba da odloži primenu ovog zakona, pogotovo za ona preduzeća koja su do donošenja zakona isplaćivala garantovane zarade, i da to vreme za njih treba da počne da teče od 1. januara 2002. godine. Oni koji su do sada plaćali u celosti sve poreze i doprinose, treba da plaćaju na osnovice koje bi bile polovina od predloženih osnovica. Time bi mi, po mom nekom shvatanju i po nekom prostom računu koji mogu da izračunam na bazi broja radnika u ovoj zemlji koji objektivno rade i primaju zarade uredno, mogli da dođemo do bilansa sredstava koji bi obezbedio socijalnu sigurnost za slučaj nezaposlenosti na nivou koji sada u ovom momentu imamo. Nemojte da budete tvrdoglavi ni kao predlagači, ni kao DOS-ovska većina u ovom parlamentu. Morate jednom početi da razmišljate i na način ljudi koji predlažu nešto u cilju poboljšanja zakona, ali ne samo radi poboljšanja zakona, nego radi jednog praktičnijeg i normalnijeg sprovođenja tih propisa u ovoj zemlji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Adžić, a posle njega narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Poštovani narodni poslanici, moj prethodnih, kao i većina poslanika opozicije, nije ušla u suštinske razloge zašto se ove izmene zakona o zapošljavanju i pravima nezaposlenih lica danas donose. Govorim sada i kao poslanik i kao član Odbora za rad, socijalna i boračka pitanja. Želim da istaknem da na samom Odboru nije bilo previše diskusije, baš iz tih razloga što smo bili svesni tih suštinskih razloga. Suštinski razlozi su, pre svega, što se ovde radi o izmenama i dopunama zakona, a drugi bitan suštinski razlog jeste što se radi o izmenama i dopunama koje se ne odnose na reformu ove oblasti. Znači, ne odnosi se na reformu socijalnog osiguranja, već se odnosi na reformu poreskog sistema. Mi smo već usvojili zakonske odredbe koje se odnose na reformu poreskog sistema. Iz tih razloga, sasvim je logično i normalno da mi danas donesemo ove odredbe koje bi pratile odredbe poreskog sistema. Znači, ove izmene obuhvataju dve grupe odredaba. Jedne su one koje se odnose na jedinstvenu osnovicu utvrđivanjem bruto sistema. Druge su one koje se odnose na samo upravljanje Republičkog zavoda za nezaposlena lica.
Kada je reč o odredbama koje se odnose na uvođenje bruto sistema, cilj uvođenja bruto sistema, u ovoj oblasti jeste upravo da se uvede jedna disciplina, a pre svega se radi o disciplini,oko plaćanja doprinosa. To nikako nisu restriktivne odredbe, iz razloga što je Vlada obećala, a i činiće paralelno, smanjenje osnovice, odnosno poreske stope. Znači, ovim će se povećati osnovica, ali će se poreska stopa smanjiti, pa će doći do istog nivoa obaveza koje će imati poslodavci. Kada je reč o odredbama koje se odnose na upravljanje Republičkim zavodom za tržište rada, pre svega tim odredbama želi da se obezbedi adekvatna zastupljenost poslodavca i sindikata. Pre svega, po ranijem zakonu, po važećim zakonskim propisima, favorizovani su, država je to držala pod kontrolom, Republički zavod, i favorizovala je pre svega Privrednu komoru za koju isto znamno pod čijom je kontrolom bila, kao i sindikati.
Što se tiče nekih diskusija poslanika opozicije, gde se kaže da se radi o režimskom zakonu, jeste on režimski, zato što je taj zakon i dalje na snazi. Znači, ovde su samo izmene odredaba, a prethodni režim je doneo Zakon o zapošljavanju i pravima nezaposlenih lica. Znači, izmenama, odnosno ja očekujem kao poslanik da će Vlada DOS-a u narednom periodu nama ponuditi izmene, pre svega reforme, iz oblasti socijalnog osiguranja, a one će podrazumevati reforme penziong, zdravstvenog, kao i oblast prava nezaposlenih lica. Iz tih razloga, kao poslanik želim da podržim ove izmene, s tim što bih se složio sa delom primedaba koje se odnose na član 14. stav 2. oko gašenja prava licima koja su ostvarila 30 i više godina penzijskog osiguranja, prava na novčanu naknadu i posle 24 meseci. Tu bih podržao predlog poslaničke grupe DSS, da se ova odredba, znači član 14. stav 2. zadrži iz razloga što mi sada ne vršimo reformu kao što sam rekao, reformu socijalnog osiguranja i mislim da se ova odredba tiče, isto tako i zadire već u reformu. Da bi došlo do reforme, mora da se ponudi određeno rešenje, a mi to rešenje za sada nemamo. Kažem još jednom, da bi taj amandman koji će poslanici DSS ovde predložiti, treba podržati. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov a posle njega Stevan Kesejić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana po već dobro ustaljenom maniru, najviše se govori o stvrima koje nisu na dnevnom redu i govori se o onome što je DOS uradio ili nije uradio. U tome prednjače najviše gospoda iz sadašnje opozicije, a u stvari višedecenijske pozicije. Onda su došli do toga da je DOS optužen, da je uspeo za ova tri meseca, koliko je na vlasti, da bruto nacionalni dohodak sa 10.000 po glavi stanovnika, svede na 800 hiljada, da smo mi nenamenski trošili pare iz Zajma za preporod Srbije, da smo mi opustošili privredu, da smo mi poharali sve što se moglo poharati u ovoj državi. Po ovome bi mogli da zaključimo da ste vi cvećke koje eto sada pokušavaju da poprave nešto, da daju jedan koristan i dobronameran savet. Po onome, dame i gospodo, što mi već ovde danima slušamo, vaše jadikovke o propasti srpske privrede, ne možemo ovde da zaključimo ništa drugo, nego da ste vi sami sebi napisali optužnicu za ono što ste radili proteklih 10 godina. Vi ste sami napisali i potpisali.

Molim vas da se držite teme.

Izvinjavam se, doći ću na temu, ovo je samo jedan kratak uvod u ono što sledi. Sledi da smo mi primili, dame i gospodo, vas, jedan vruć krompir, mi smo se prihvatili, primili smo taj vruć krompir i ako želite baš da čujete, od Vlade nacionalnog jedinstva.....

Molim vas da ne dobacujete.

Primili smo taj vruć krompir od Vlade nacionalnog jedinstva ili sunovrata, koja nam je taj vruć kormpir dala i koji smo mi prihvatili. Znali smo da će biti teško, ali isto tako smo znali, da ukoliko se sada neke promene ne izvrše, a to je počelo sa promenama u poreskom sistemu, krenuli smo za Zakonom o radnim odnosima, da regulišemo oblast radnih odnosa i zakonodavstva, mi ćemo doći u jednu situaciju kada više nećemo moći da idemo napred, nego ćemo samo moći da propadamo. Odredbe ovog zakona moramo da posmatramo u skladu sa Zakonom o radnim odnosima koji je usvojen pre neki dan u ovoj skupštini i naročito ću se osvrnuti na odredbe 27j. i 27j1, kojim se posebno utvrđuje kontrola uplate doprinosa i kaznene odredbe koje regulišu one poslodavce i kazneno ih prinuđavaju da plate ove doprinose, one poslodavce koji ne izvršavaju svoje obaveze prema zaposlenima. Zašto je ovo važno?
Dolazim iz Pančeva, grada koji je jedan od najjačih industrijskih gradova u Srbiji i Jugoslaviji, grada koji je na žalost, ovih dana na prvim stranicama štampe, ne po zaradi koju ostvaruje, već po zagađenju koje trpi i grada u kome se dešavalo, kao i u mnogim drugim gradovima u Srbiji, da se godinama nisu uplaćivali doprinosi, zaposlenima, te da su oni posle četiri ili pet godina kada su pokušali da ostvare svoja prava po osnovu penzionog osiguranja i svega ostalog, zaključili da poslodavac nije uplaćivao doprinose, ni zdravstveno osiguranje, a ni penziono osiguranje. Ovim odredbama koje su upravo, zato i dobre za zaposlene, reguliše se obaveza poslodavca da uplaćuje doprinose i kaznene odredbe, ako on to ne čini. Mi iz DSS ne smatramo, da je ovaj zakon idealan, on će se sigurno, može i mora popraviti, ali je on sigurno kvalitetan pomak na bolje, i on će, a i sama praksa će pokazati koje su njegove mane, a koje su njegove dobre strane. Narod je nas birao da menjamo i mi moramo da menjamo, da bi išli napred. Na kraju, pažljivo slušajući svoje kolege iz sadašnje opozicije, neki od njih izlaze i kritikuju zakon sa pozicije poslodavca kako je taj zakon loš. Odmah zatim, njegov kolega iz iste stranke izađe i kritikuje zakon sa pozicije zaposlenog, da je loš.
Poštovane kolege, šta vi zapravo hoćete i šta je cilj svih tih vaših rasprava? Da li su cilj prazne demagoške rasprave koje treba građane da uvere kako mi ne radimo dobro ili loše, i da li su cilj neostvarene vaše želje, ono što niste uradili kada ste mogli da uradite. Čujemo puno ideja. Zašto to niste uradili, proteklih 10 godina, a Vlada nacionalnog jedinstva i sunovrata koja je vladala ovim prostorima, harala ovim prostorima, ništa nije uradila i zašto sada to iznosite, ako niste zluradi i zlonamerni i pokušavate da nama podmetnete nešto.... Gospodine predsedniče, zamolio bih vas da umirite poslanike.

Molim vas da se držite teme, kao i narodne poslanike da se umire.