Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, cenjeni gospodine ministre, dame i kolege narodni poslanici, ja sam takođe jedan od onih koji misli da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica ne treba prihvatiti, ne treba bar u obliku koji je nama ovde predložen.
Pre svega, zato što ne stoje razlozi za donošenje ovog zakona, a takođe i pojedina objašenja pojedinih odredaba nisu ni logična ni racionalna. Kao argumentaciju za ove tvrdnje nudim sledeće: 1) vezano za razloge za donošenje zakona. U obrazloženju razloga se kaže: "U bruto zaradu uključuju se i druga lična primanja koje poslodavac isplaćuje po osnovu radnog odnosa, kao što su naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora i terenski dodatak, čime se šire obaveze, a smanjenjem stope doprinosa stvaraju se uslovi za smanjenje fiskalnog opterećenja, odnosno obaveze poslodavaca". Prvo, ne vidim iz ovog zakona da se radi o nekim stopama. Ja bar nisam video koje su to stope kojima se to smanjuje. Čak i da jeste, mi nemamo dokaz kako to izgleda u krajnjem skoru. Jer, ako i smanjujemo negde neke stope, a na drugoj strani širimo osnovu, treba da vidimo da li i koja korelacija u tome postoji. U ovom obrazloženju mi za tako nešto nemamo dokaza.
Drugo, već je moj kolega Stevan Gudurić citirao i ja neću da citiram taj član koji se odnosi na obrazloženje zbog čega neko ko je napunio 30 i više godina staža kad ne može više da ima ono pravo da do odlaska u penziju prima neku nadoknadu. Dakle, neću citirati ceo član, ali hoću da izdvojim samo jedan biser iz ovoga člana. Biser glasi: "Ovim rešenjem nezaposlena lica nisu bila stimulisana da traže zaposlenje, a najčešće su radili na crno, uz istovremeno ostvarivanje prava na novčanu naknadu i uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje". Ovakvo obrazloženje je, u najmanju ruku, maliciozno i cinično, jer to znači da onaj ko je napunio 30 i više godina staža, pa ostao bez posla, posle dve godine ako se ne zaposli, a ko će ljude koji su preko 30 godina staža i gde da primi, praktično, mora da čeka starosnu penziju, a dotle da živi kako zna i ume, bez ikakve obaveze onoga koji ga je poslao na ulicu ili koji ga je poslao da čeka, koji ga je poslao da te godine do starosne penzije provede na samoj ulici.
Najzad, u članu 20. pominju se smanjenja od 70% na 60%, od 50% na 40% i tako dalje. Znate, ako tu čak i postoji neka korelacija između bruto, sada, zarade i onoga što se nekada zvala minimalna plata, ako čak i postoje korelacije, a takođe nemam dokaza da postoji korelacija, i zašto baš od 70% na 60% i od 50% na 40%, ali zašto onda ako se zalažemo da ovaj zakon posluži i radnicima, zašto sad ograničavamo i kažemo - a najviše do 80%, a prethodno smo imali 100%. Dakle, moje zalaganje jeste da se u onom delu ovog zakona, u kome se govori, da kad neko pređe 30 godina staža da mu važi isto kao da je 25, da to ne važi, nego da važi kako je to bilo ranije. Drugo zalaganje jeste da se ne ograničava to što se kaže do 80% nego na neki minimalni prosek. Dakle, to su moja zalaganja.
Najzad, sasvim dobronamerno, iako sam najmanje ja pozvan da dajem savete gospodinu ministru ili da budem zabrinut za njegovu sudbinu. Gospodin ministar je postao ministar u Vladi, ne zato što je baš on bio najstručniji ili najkompetentniji, nego kao što je predsednik jedne asocijacije nezavisnih sindikata, učlanio se u DOS koja je na izborima bila pobednička stranka, i kao takav došao da bude ministar u ovoj vladi. Dakle, on je postao to zbog toga što su oni koje je predstavljao imali odgovarajuća očekivanja. To su očekivanja da će se boriti za njihova prava i da će ta prava ostvarivati i da će se truditi da se ta prava ostvaruju. Vaše dosadašnje zalaganje, ali to već nije moja stvar, očigledno ne ide u prilog onome zbog čega smo došli ovde, ali nadam se da ćete vi iz toga izvući pouke. Zaista, nije moje da vas savetujem. Hvala vam lepo gospodine predsedniče.

Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, a posle njega narodni poslanik Nebojša Jović.

Dame i gospodo poslanici, na dnevnom redu je još jedna izmena i dopuna Zakona. U starom Zakonu menja se član 14, 20, član 27đ, 27j, član 33, 36. i 41. i dobijamo novi zakon o zapošljavanju, u pravima nezaposlenih lica. U svim  zakonima gde se predlažu izmene i dopune, menja se, umesto neto zarade stoji bruto zarada. Bruto zarada će biti osnovica za obračunavanje poreza, a to znači u prevodu da će se porez na zaradu plaćati na sve ono što primi radnik u preduzeću, i to: zarada po učinku, zarada na topli obrok, prevoz, regres, noćni rad, državni praznik, prekovremeni rad i tako dalje. Moramo da priznamo da je dobro zamišljen ovaj zakon da bi se napunio budžet, ali da ne postignemo kontra efekat i da za kratko vreme ispraznimo kase preduzeća i da radnici nemaju šta da primaju i stvorimo uslove da se preduzeća moraju prodati i to za male pare.
Druga promena u svim zakonima je osnovica na koju se obračunava i plaća doprinos za osiguranike, koja je data tabelarno kod svakog zakona, u odnosu od 3.033 dinara do 4.427 dinara kod radnika, pa do 9.409 sa fakultetom, a najviše 12.724 dinara sa doktoratom. Pitanje je da li će morati ovo preduzeća da plate i da li ćemo na ovaj način plaćati rad ili diplome. Biće problema u primeni zakona u praksi. U praksi postoji da na istim poslovima rade ljudi sa različitim stepenima diploma. Da li će imati različitu osnovicu za obračun doprinosa, a kasnije i različitu visinu penzije, takođe i primanja? Treća izmena, koja je veoma bitna za rad preduzeća, a menja se kod svih zakona, u odnosu na postojeći zakon, su kaznene mere za preduzeća i pojedince, ako se zakoni ne primene. Da li nije bilo racionalno i da potrošimo i manje papira i da Skupština potroši manje vremena, da smo ove tri najbitnije izmene u zakonima stavili na papir i nabrojali sve zakone koje donosimo.
Ako osnovicu za obračun doprinosa, koju je dao predlagač zakona, primenimo u preduzećima u praksi, za isplatu plata, da li je pravilno i solidarno, i ako primenimo zakon predlagača u preduzećima kod radnika za čijim je radom prestala potreba i pošaljemo dvojicu radnika sa 25 godina radnog staža na plaćeno 24 meseca, koliko imaju pravo po zakonu, po članu 20. stav 1., gde je utvrđena najniža naknada 40%. Jedan je radnik sa platom od 3.033 dinara, a drugi sa visokom spremom od 10.510 dinara. Da li to znači da će radnik primiti 1.400 dinara, a kolega sa visokom spremom 5.000. Obojica su izgubila posao, obojica sede kod kuće i pitanje je, gde je tu solidarnost. Ako je razlika kad rade, zašto pravimo razliku kad ne rade i kad nemaju učinak i kad ne prave dobit za preduzeće. Kaznene mere su u novcu do 200 hiljada za preduzeće. Imamo preduzeća sa 20 i 30 radnika, čiji je platni fond 200 hiljada da isplati plate i poreze. Ako preduzeće to nije u stanju, da li ima logike i svrhe da kaznimo preduzeće sa 200 hiljada? Kad smo kod kaznenih mera, u zakonu stoji da je preduzeće dužno da u roku plati sve poreze po osnovici i dažbine državi, a za radnike koliko ostane, a u više preduzeća i ništa, neredovno, i manje od osnovice nego što je obračunato poreza. Kad mi iz Socijalističke partije govorimo o porezima, stalno neko iz Vlade izađe i za ovom govornicom kaže da su porezi manji ili isti kao u prošloj godini i stalno su na ovu temu rasprave i replike.
Lično bih voleo da je tako. To gospodo ministri možete govoriti do juna, dok ne stupe na snagu svi zakoni koje sada donosimo. Ne možemo govoriti dalje, ne možemo govoriti više, jer istina će ugledati videlo i videće se ko za ovom govorinicom govori istinu, a ko govori neistinu. Svaki građanin će se uveriti šta je šta, kada dobije sva rešenja i sve račune, i to, račun za struju, račun za telefon, porez na mobilni, porez za kola, porez za oružje, porez na imovinu, porez na zemlju, porez na kuću i stan, porez na komunalije, porez na prevoz, porez na topli obrok, i nadam se da ćemo do kraja meseca usvojiti još neki porez. Više puta, ministri kažu i pričaju kako se loše radilo i da prethodna vlast nije znala da radi. Voleo bih da jedan ministar izađe i da nas za govornicom demantuje, da nam kaže, šta vi radite, vi niste od juče na vlasti jer vreme prolazi, od oktobra je to više od šest meseci, a već u ovoj godini smo u petom mesecu. Godina nema 20 meseci, na vlasti ste, radite, nemojte da vam rad bude priča o nama, jer to je nekima postalo zanimanje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Jović, a posle njega Rade Bajić.

Poštovani narodni poslanici, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, ukidate odredbu po kome nezaposlenom licu koje je bilo osigurano na 30 i više godina, novčana naknada se isplaćivala do dana zaposlenja, odnosno do ispunjenja uslova za penziju, za odlazak u starosnu penziju, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Izmenom postojećeg zakona, predlažete da pravo na novčanu naknadu može da se ostvari najviše 24 meseca, a to obrazlažete time da radnik nije bio stimulisan da traži zaposlenje, a najčešće se radi na crno, uz istovremeno ostvarivanje prava na novčanu naknadu i uplatu poreza i doprinosa i penzijskom i invalidskom osiguranju. Mislim da takva konstatacija ne stoji, jer ne znam koji je taj poslodavac koji ima želju i potrebu da zaposli radnika od 50 i 60 godina, u uslovima privređivanja kada svuda postoji višak radne snage. U današnjim uslovima, ne može da se zaposli mladi radnik, a ne čovek sa 50 i 60 godina. Zbog toga predlažem Vladi da iznađe način, da nezaposlenom licu koje je bilo osigurano na 25 i više godina, omogući pravo na novčanu naknadu do zaposlenja, odnosno u ostvarivanju prava na penziju. Ako se usvoji predloženo rešenje od 24 meseci, osigurano lice koje ima 30 godina radnog staža, i ako prima novčanu naknadu za 24 meseci, to su 32 godine radnog staža, a posle toga postaje socijalni slučaj. Ne bih želeo da Srbija postane zemlja socijalnih slučajeva i da ne daj Bože, dobije naziv - stradija.
Visina novčane naknade određuje se u iznou od 60% prosečne zarade nezaposlenog lica, u skladu sa zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom, u poslednja tri meseca kada radnik ostane bez posla, plus 2% za svaku godinu staža osiguranja. Ta novčana naknada ne može da bude niža od 40%, niti viša od 60%. Dosadašnje rešenje je bilo od 70% neto zrade, i vi smatrate da u nominalnom iznosu taj iznos neće biti ni veći ni manji, samo što se procenti menjaju. Nisam siguran da je to tako, jer ako Vlada smatra da će bruto zaradu činiti topli obrok, terenski dodatak, regres za godišnji odmor, da će to sve činiti lično primanje, mislim da to neće biti tako, jer u ovakvim uslovima poslodavac neće imati interesa, a ni uslova za isplaćivanje dosadašnjih naknada. Na ovoj skupštini mnogo je bilo tabelarnih pregleda, pa bih molio da se i ovde prikaže jedan tabelarni pregled, da vidimo tačno stanje, da li je taj nominalni iznos stvaran, da li je veći ili manji ili ostaje isti. Možda je on ostao isti, ali budite sigurni da vremenski nije isto, nije isto primiti novčanu naknadu do zaposlenja, i za odlazak u penziju, u visini za samo 24 meseca, a posle toga ne znam šta će biti sa tim radnikom. Što kaže ministar Đelić, možda je i to dobro.
Pooštrava se kontrola uplate poreza i doprinosa, i mislim da svako ko je za pravnu državu, da to pozdravlja. Međutim, obavezujete poslodavca da u roku od tri dana, od dana uplate poreza i doprinosa, dostavlja Zavodu tačan obračun i uplatu poreza i doprinosa. Mislim da je to jedna čista statistika, a po članu 27j. zakona, obavezujete nadležnu organizaciju i jedinicu platnog prometa da na svom prostoru, poslodavac koji ne isplati zaradu ili nije platio poreze i doprinose, da se obavesti nadležni poreski organ da izvrši obračun i uplatu doprinosa, a nadležni poreski organ, u roku od 8 dana je dužan da to učini. Poreski organ će doneti rešenje, posle isteka roka, a žalba ne zadržava izvršenj -, doći će do blokade žiro računa, do prinudne naplate i šta dobijamo? Dobijamo da radnici ostaju bez posla. Koji inspektor može da zabrani rad od 30 do 90 dana, pitam se kako da plati te obaveze koje po jednom mesecu nisu isplaćene, a kako će da stvori za te mesece, za koje neće da radi. Uvođenjem bruto sistema, uspostavljena je jedinstvena osnovica za plaćanje poreza i doprinosa, za obavezno socijalno osiguranje, vi menjate osnovicu to jest bruto osnovicu, i više ne govorite o stopama. Stope doprinosa za sada ostaju iste. Ne znam kakvo je to poresko rasterećenje. Uvodite bruto zaradu, smatrate da u bruto zaradu treba da uđe terenski dodatak, regres za godišnji odmor iz razloga što je to činilo sivu ekonomiju.
Mislim da je u ovoj sali svima jasno šta čini sivu ekonomiju, a posao je vama ministre, koji ste do juče bili predsednik Sindikata, to što tvrdite da jedan broj poslodavca izbegava plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, isplaćuju zarade na ruke, u robi i u bonovima, čime zaposlenog dovodi u izuzetno težak položaj, pa nisu mogli da ostvare prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Moram da vas potsetim, a vi to treba da znate, da je Zakonom od 1996. godine i na ove isplate, bila obaveza uplate poreza i doprinosa. Mogu da vam dokumentujem rešenja nadležnog poreskog organa, finansijske policije, koja je bila u radnoj organizaciji gde su iznađene takve isplate, i tu su bili obračunati i porezi i doprinosi. Znači, takvo rešenje postoji, još u postojećem Zakonu iz 1996. godine.
Mislim da je nešto što je dobro za radnika, to je da onaj ko se zapošljava u smislu člana 40a. ovog zakona, ima pravo na zaradu koja ne može biti manja od minimalne zarade, a to je ispravno rešenje kada se uzme u obzir da je do sada važila garantovana zarada od 280 dinara, koja zaista nije mogla da obezbedi status radnika. U zakonu se kaže da ministar nadležan za poslove finansija i ekonomije, ministar za rad, ministar za zdravstvo, ministar za socijalna pitanja, sporazumno propisuju način obračuna uplate poreza i doprinosa, kao i sadržinu obrasca iz stava 3. ovog člana i molim vas, gospodine ministre ako još sarađujete i ako ste jedinstveni, da pošto zakon stupa na snagu 1. juna propišete način obračuna i obrazac na kome će se to vršiti, ali ja vam predlažem, da ovaj zakon, ako ne možete, da ne stupi na snagu, ako ne, da stupi na snagu 1. septembra 2001. godine. Zbog čega? U članu 17. kažete da odredbe člana 20. stav 2. ovog zakona, primenjuje se za obračun i isplate novčane naknade, počev od 1. septembra 2001. godine. Taj član 20. stav 2. glasi - novčana naknada utvrđuje se u smislu stava 1. ovog člana i ne može da bude niža od 40%, niti viša od 80% prosečne mesečne zarade, po zaposlenom, ostvarenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku repbuličkog organa nadležnog za poslove statistike.
Molim vas ministre, da, ljudski je grešiti i ljudski je primati grešku, da član 20. stav 1. ne može da stupi na snagu 1. juna 2001. godine. Zašto ne može? On kaže "visina novčane naknade utvrđuje se u iznosu od 60% prosečne zarade nezaposlenog lica, ostvaene se u skladu sa zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom u poslednja tri meseca koji prethode mesecu u kome mu prestaje radni odnos, uvećane za 2% za svaku godinu staža osiguranja". Pitam vas, ako radnik ostane bez posla 2. juna kako će da mu se obračuna novčana naknada, u smislu bruto zarada. Vi za tri meseca možete da imate bruto zaradu samo 1. septembra, odnosno za jun, juli i avgust mesec. Znači, i ovaj stav 1. člana 20. mora da stupi na snagu 1. septembra 2001. godine i iz tog razloga vam predlažem da ovaj zakon stupi u celini 1. septembra 2001. godine, a ne kako predlažete 1. juna 2001. godine. Pogledajte ministre, shvatićete da ste pogrešili. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Rade Bajić, a neka se pripremi za diskusiju narodni poslanik gospodin Toma Bušetić.

Poštovane kolege narodni poslanici, čitajući i analizirajući zakon, odnosno Predlog  zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, uočio sam tri odrednice koje daju pečat ovom zakonu koji je pred nama, a koji u značajnoj meri ili bolje reći drastično pogoršavaju stanje i radnika i poslodavaca. O čemu se radi?
Prva odrednica kaže - tačka 6. menja se i glasi 24 meseca ako je bilo osigurano lice 25 i više godina. Do sada je bilo 24 meseca od 25 do 30 godina, a od 30 godina bilo je bez prekida dok ne nađe posao preko tržišta za rad ili dok ne reguliše pravo na penziju. Kao što su moje kolege ovde već rekle i citirale, zaista stoji jedno cinično obrazloženje da lica preko 30 godina staža nisu uopšte stimulisana da traže posao. Ja ću vam reći, pošto se zaista krećem i imam dosta poznanika koji su na taj način ostali bez posla, šta oni rade. Oni jeste da rade na crno, ali samo da bi malo popravili svoju tešku materijalnu situaciju i uglavnom rade fizičke poslove u građevinarstvu. Mešaju malter, nose ciglu, i to je za desetak maraka, pa ako i to predstavlja sivu ekonomiju i ako on neće da se zaposli, onda zaista ne znam ko želi da se zaposli. Na kraju, ko će primiti radnika sa 60 godina kada ima toliko nezaposlenih i stručnjaka i radnika u punoj radnoj snazi. Praktično mi ćemo sa ovim načinom, jer mu tržište rada sigurno neće ponuditi posao, jer na posao čeka mnogo mlađih, dovesti ljude u starim i poznim godinama, u situaciju da budu socijalni slučajevi.
Druga odrednica kaže - ako poslodavac ne isplati zaradu do 30. u mesecu za prethodni mesec dužan je da plati doprinose po osnovici za I stepen 3.033 dinara, do VIII stepena koji iznosi 12.724 dinara. Kakav paradoks. Ako poslodavac nije mogao da isplati platu, znači da nije imao sredstava. Uzmite samo koliko je preduzeća iz kompleksa industrije, metalskog kompleksa, kože, obuće, tekstilne industrije i jednostavno ne može da skupi taj novac, nije mogao po onoj manjoj osnovici, a ne sada i ako prikupi nekih sredstava on mora platiti doprinose države, a radnik ostaje praktično bez sredstava.
Treća odrednica, a koju opet inicira Služba platnog prometa koja je u određenom roku dužna da obavesti poreski organ da poslodavac nije izvršio svoju obavezu, je kaznena odredba, pa kaže - u iznosu od 10.000 do 200.000 kazniće se poslodavac pravno lice, odnosno od 5.000 do 100.000 ko nije pravno lice. Ako se prethodnog zakona podsetimo, koji je rekao - ako ne isplati zaradu jednaput mesečno, najmanje će za prekršaj platiti od 2.000 do 200.000, a sada kaže ako nije platio doprinose od 10.000 do 200.000 i gde ga dovodimo. Dovodimo njega i sve radnike praktično do socijalnog slučaja da ne primi nijedan dinar.
Da bude još gore, još gora i strašnija odrednica koja dovodi poslodavce u totalno neravnopravan i bezizlazan slučaj i položaj je da mu može nadležni organ zabraniti rad, odnosno delatnost u trajanju od 30 do 90 dana. Svi ovde smo ili radnici ili smo barem u dodiru sa radnicima i poslodavcima. Uzmimo jedno privatno lice i zabrani mu se rad od 30 do 90 dana. Baš ga briga za zaposlene. On će prekinuti svoju delatnost, a njih će poslati na ulicu. Ne samo da neće plaćati ni doprinose, neće radnicima platiti nijedna dinar, jer nema odakle. On ne radi, i šta smo uradili, praktično smo doveli u mnogo goru situaciju ljude i mnogo drastičniju nego što je bila, a kome to treba.
Gospodine ministre, vi ste vodili sindikat, borili ste se za radnička prava, a ovo vas sve čeka i ovo vam je živa istina. Ko će tim radnicima pomoći? Uzmite samo da ima jedan metalski kompleks, jedno preduzeće 500 radnika, a ima. Svako ozbiljnije preduzeće ima 500 radnika, ne radi, kapaciteti 20%, radnici tu i uzmimo da je prosek KV radnik. To je 5.200 dinara mesečni prosek pa puta 500 radnika, to je 2,5 miliona, a uzmimo da je smanjena stopa sa 105% na 80% i to je 2,100.000. On mora u startu platiti 2,100.000 za doprinose i poreze, ako nakupi i radnicima neće ništa. On je jedva skupljao, a i to su zabranili preko neke kompenzacije da dobije, pa da topli obrok dobije, a šta sada može, ne može ništa da isplati.
Iz ovih razloga, znači iz ova tri osnovna razloga, ove tri nove odrednice koje daju pečat ovom zakonu, jednostavno čitajući ga i kao poslanik Socijalističke partije, a isto i moji drugari koji će sigurno reći još neku novu odrednicu, ne možemo ni da se složimo, ni da prihvatimo ovaj zakon i glasaćemo protiv.

Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, a neka se pripremi za diskuksiju narodni poslanik Branko Ružić.

Uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici i ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica je restriktivan zakon i zakon koji drastično smanjuje prava svih zaposlenih lica. To je tako već u prvom članu koji kaže u odnosu na član 14. gde se briše zadnji stav koji govori o tome da nezaposlenom licu koje je bilo osigurano 30 i više godina novčana naknada ne isplaćuje se do njegovog zaposlenja, taj se stav briše, taj stav je bio dobar i u svakom slučaju smatramo i kasnije smo dali amandmane da ovaj stav treba zadržati.

U članu 3. koji govori o osnovicama, o najnižim osnovicama, smatram da su najniže osnovice dosta visoke. Naročito su visoke kada govorimo o višoj spremi, visokoj, pa i o srednjoj spremi. Ako pravimo neku paralelu, primera radi u "Fabrici kablova" u Svetozarevu (Jagodina) sa VI stepenom 7.000 i plus 7.000 biće 14.000 i to je veliki namet, čak i ako dođe do određenog rasterećenja privrede, o čemu je bilo reči i o čemu je govorio ministar Đelić, to bi opet značilo nekih 12.000, što je značajno više nego što je sada.

Sledeći stav koji govori o tome da osnovica iz stava 1. ovog člana ne može biti više od petostrukog iznosa prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici i prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, mislim da ga treba menjati i da ne treba praviti nikakve limite. Jednsotavno, ako neko ima 20.000 platu on će plaćati isto kao i onaj koji ima 30.000, a ovde smo se svi zalagali za to ko ima najviše tu i treba najviše da se zahvata i najviše da daju. Mislim da je ovaj limit apsolutno nepotreban.

U smislu stava 2. ovog člana - usklađuje se tromesečno sa kretanjem zarada zaposlenih u Republici na osnovu podataka republičkog organa nadležnog za poslove statistike, mislim da treba promeniti i staviti - da se usklađuje tromesečno sa kretanjem zarada po zaposlenom u opštini.

Zašto? Mi u Srbiji imamo sigurno 2/3 a možda i čak 3/4 opština koje su ispod republičkog proseka i nekorektno je tamo gde država treba da daje da ona uzima jednako i od siromašnih i od bogatih a tamo gde treba da daje, kada je reč o dečjim dodacima, onda se pravi razlika između opština.

O tome ćemo govoriti kasnije u novim zakonima. Vrlo je važno pitanje člana 27. koji govori o tome, da su organizacije za poslove platnog prometa dužne da najkasnije do kraja tekućeg meseca obaveste nadležni poreski organ, o poslodavcima koji nisu izvršili svoje obaveze.

A, ovaj poreski organ dužan je da prosledi obaveštenje poslodavcima o neizmirenim obavezama. Ne znam kako će ova nova vlast izvršiti finansijsku disciplinu, imajući u vidu da je godinama pozivala građane, poslodavce, na građansku neposlušnost, da ne treba da plaćaju ni doprinose ni poreze, ni mnoge druge dažbine, tako da će sada sve ovo na neki način biti veoma teško ostvarivo.

Možda na prvi pogled nije toliko bitno pitanje izbora članova upravnog odbora. Po novom rešenju članove upravnog odbora treba da bira udruženje poslodavaca, organizovanih na nivou Republike iz reda poslodavaca, i na predlog sindikalnih organizacija, organizovanih na nivou Republike, koje imaju više od 10.000 članova.

Mislim da i ova rešenja nisu korektna i nemaju pravo uporište. Smatram da su ranija rešenja vezana za izbor članova upravnog odbora bila solidnija, gde je rečeno da se članovi upravnog odbora imenuju iz reda poslodavaca ispred Privredne komore i iz reda Saveza sindikata. Zašto su ova rešenja bolja?

Šta znači u novim uslovima - iz reda udruženja poslodavaca? Ko će određivati koja su to udruženja i kako ćemo doći do tih imena? Radi se samo o dva člana upravnog odbora. Kada je reč o sindikatima logično bi bilo da članove upravnog odbora da većinski sindikat. Koliko znam taj većinski sindikat je Savez sindikata Srbije, koji ima možda od 700.000 do 800.000 radnika - članova i imamo ovaj Nezavisni sindikat, koji priča, i kaže da ima od 300.000 do 400.000 članova.

Logično, između ta dva sindikata, je da se biraju članovi upravnog odbora. Na kraju, ovaj zakon je u značajnoj meri smanjio prava radnika i predstavnici odnosno poslanici Socijalističke prtije Srbije ga neće prihvatiti, jer ima dosta nedostataka i manjkavosti.

Lično izražavam veliko zadovoljstvo što ćemo sutra na Skupštini govoriti o problemu Kosova i Metohije i to je na neki način prvi pokušaj nove vlasti, pokušaj otpora prema NATO agresiji, o čemu smo mi pričali godinama, znači od uvođenja sankcija pa do bombardovanja 1999. godine i kasnije. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Branko Ružić.