Dame i gospodo narodni poslanici, neko od predstavnika vladajuće većine, koji je izlazio za govornicu, rekao je kako je nemoguće istovremeno napadati ovaj zakon, zbog onoga što se daje kao pravo ili obaveza poslodavcu, a istovremeno ga kritikovati zbog smanjenja prava radnicima. Upravo je to vrlo jednostavno i potpuno moguće ovim zakonom, uopšte nije inkopatibilno, pre svega zato što se u ovom zakonu govori o osnovicama na koje se obračunavaju i plaćaju doprinosi, ono što pre svega pogađa poslodavca, ali istovremeno se govori o značajno smanjenom ostvarivanju prava nezaposlenih lica, odnosno o značajno nižem iznosu novčanih naknada, o kojima se ovde govori, tako da je to nešto što je, čini mi se, potpuno jasno.
Uzgred samo da primetim, da ona reč - pozicija, ne predstavlja ništa suprotno od opozicije. Suprotno od opozicije je vlast, a ne pozicija. Ali, dobro, to piše u nekim malo ozbiljnijim knjigama. Što se tiče samog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, on bi po svojoj suštini trebalo da predstavlja jedan od zakona unutar takozvanog socijalnog zakonodavstva. Ovde se to zove Predlog zakona o izmenama i dopunama, to se uopšte ne može reći. Ovo je nastavak, ne reformskih, već antireformskih poreskih zakona, koje smo do sada usvajali. On je, u stvari, još jedna karika u lancu koja bi trebalo da upotpuni budžet, koji je Vlada Republike Srbije predložila, a poslanička većina u Narodnoj skupštini Republike Srbije usvojila, i čini nam se da je ono što predlaže ovaj zakon na jasan način to očitava.
Pročitaću, naime pošto smo uspeli ovde da izračunamo, u poslaničkoj grupi Srpske radikalne stranke, pa ću vam samo pročitati, neću vam čitati sve detalje, ali samo nekoliko, da vidite koliko se za poslodavca povećavaju obaveze, odnosno, koliko mu raste osnovica za obračun doprinosa.
Dakle, za svih ovih osam kategorija (govoriću po kategorijama, da ne bih čitao svaku kategoriju pojedinačno) - dakle, za prvu kategoriju (to su oni poslovi za koje se ne zahteva stručnost), sa 470 dinara, na 3.033 dinara, za poslove za koje se zahteva stručnost, dakle, do treće godine srednjeg obrazovanja, to je sa 800 dinara, na 4.427 dinara. Zatim, u trećoj kategoriji, sa 950, na 5.262 dinara. U četvrtoj kategoriji, sa 1.200 dinara, na 6.635 dinara. U petoj kategoriji, sa 1.300, na 7.145 dinara. U šestoj, sa 1.700, na 9.409 dinara. U sedmoj, sa 1.900, na 10.510 dinara, i u osmoj kategoriji (to je stručnost stečena doktoratom, dakle, osmi stepen), sa 2.300, kolika je bila do sada osnovica za plaćanje doprinosa, to raste na 12.724 dinara.
Postavlja se pitanje - ko će to moći da plati i šta mi ovakvim zakonskim predlogom stimulišemo? Ovakvim zakonskim predlogom, ukoliko on bude usvojen, a mi poslanici Srpske radikalne stranke se nadamo da to poslanička većina ipak neće prihvatiti, stimuliše se povećanje broja nezaposlenih, umesto da činimo sve što je moguće da zapošljavamo nove ljude, da se stimuliše posebno zapošljavanje mlađih ljudi. Mi na ovakav način zahtevamo i tražimo bukvalno od svih poslodavaca da otpuste sve one bez kojih mogu da obezbede prostu reprodukciju, i apsolutno ništa više, da bi se upotpunile sve potrebe za onakav budžet o kome smo već govorili, od 140 milijardi.
Kome ovo može da smeta? Neće nekima, većini hoće. Neće smetati nekom tamo šefu kriminalne družine, mafijaške družine Dragoljuba Markovića koji će pištolj da stavlja u usta onima koji se sa njim ne slažu iz Surčina, ili braći Burgija ili ovome što je skoro sklonjen iz Srpske radikalne stranke Petru Paniću koji na ovakav način zloupotrebljavate. Smetaće to običnim poslodavcima, smetaće to običnim ljudima, ljudima kojima bi trebalo činimi se mnogo više da učine na zapošljavanju novih ljudi, koje bismo trebali da podstrekujemo da tako nešto naprave. Moram da ukažem na činjenicu da se novčane naknade za nezaposlene značajno smanjuju. Mi smo imali primer i ovde se posebno govorilo o onim nezaposlenim licima koji imaju preko 30 ili preko 25 godina radnog staža. To je nešto što predstavlja najznačajniju rigidnost, ristriktivnost i krutost u ovom predlogu zakona, a već smo o tome govorili gospodine ministre i oko Zakona o radnim odnosima, a tada sam već govorio o onome što sledi u ovom predlogu zakona. Tada je bilo reči i rečeno je činimi se na najbolji mogući način, da ćemo imati veliki problem sa ljudima koji imaju preko 25 godina radnog staža, jer zašto bi neko primio na posao nekoga koji ima 30 ili 31 godinu radnog staža, ako on pre toga može da zaposli nekoga ko ima 18, 19 ili 20 godina. Mi nikakvu nadoknadu nismo obezbedili ljudima koji imaju preko 25 godina radnog staža ili ako hoćete, obezbeđena je znatno manja u odnosu na ono što je raniji zakon predviđao.
Izbrisana je čitava norma iz prethodnog zakona, a koja kaže, nezaposlenom licu koje je bilo osigurano 30 i više godine, novčana naknada isplaćuje se do zaposlenja, odnosno do ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju. Sada toga uopšte nema. Znači, ukoliko je neko nezaposlen i ima preko 25 godina staža, on dobija samo 24 meseca tu novčanu nadoknadu, u kojoj opet postoji jedan čudesan vremenski interegnum. Kaže se da će se novčana nadoknada isplaćivati počev od 1. 09. ove godine, a šta će biti u maju, junu, julu i avgustu mesecu, o tome niko ni reči ne govori. U to vreme će se samo prikupljati doprinosi, uzimaće se ono što je neophodno za budžet, a za radnike koji treba da ostvare svoja prava neće biti ništa.
Kada dođe vreme da ostvaruju svoja prava, očigledno je da će ta prava biti neuporedivo manja i neuporedivo u nižem iznosu, jer će biti te materijalne nadoknade, nego što je to bio slučaj do sada. Pročitaću ono što se menja u zakonu, da bi poslanici koji to nisu pročitali, a nadam se da takvih nema mnogo, ali građani su to saznali, da se većina novčane nadoknade koja je ranije utvrđivana u iznosu od 70%, prosečne zarade nezaposlenog lica, sada je 60%. Tu osim jednog malog obezbeđenja postoji značajno ograničenje u sledećem stavu. Naime, ako neko od vas ima platu 20.000 dinara, možete li izračunati koliko je 60%. Dakle, to je 12.000 dinara. Ne možete imati 12.000 dinara, jer vam sledeći stav govori da je maksimalno između od 40%, a što je minimalno do 80%, što je maksimalno prosečne mesečne zarade ostvarene u privredi Republike Srbije.
Znači, ono gde biste mogli da imate da ostvarite određene prihode, da kažete da ipak nešto obezbeđujete sebi materijalnu nadoknadu, a vi niste u stanju za to što ćete na ovakav način biti destimulisani, uništavani. Činimi se da ovaj zakon osim što ga je verovatno tražio da se usvoji neko iz Evropske unije, da bi oni mogli lakše da dođu do svojih bogatstava, da bi oni mogli lakše da učestvuju u uništavanju naše zemlje, u uzimanju naše privrede u svoje ruke i to za male pare, bud zašto, jer sve je ovo neka vrsta prethodnice, neka vrsta uslova bez koga se ne može doneti dakle, conditio sine ljua non, bez koga ne može postojati zakon o privatizaciji, koji toliko najavljujete. Činimi se da ćemo umesto jednog radno - socijalnog zakonodavastva imati sve vreme poreske antireforme, koje će biti reforme samo utoliko što će se plaćati sve neuporedivo više, nego što je to bio slučaj ranije i što će građani to morati da plaćaju. Da vam kažem nešto, građani još ne znaju, oni misle da ovo što im je sada stiglo za poreze na imovinu, da im je to u skladu sa novim poreskim obavezama. Nije. To je samo usklađeno sa prethodnim, sa nivoom inflacije. Građani će tek videti šta ih čeka i kakve ih muke očekuju, tek u junu i julu mesecu, kada dođu na naplatu treći i četvrti kvartal. Dakle, tek tada će ljudi videti koliko su zaista poreske obaveze povećane. Mi ovim zakonom plašim se, naravno, da stvaramo uslove u jednom delu, a neko će reći možda za neke zdravije osnove, ali u svakom slučaju stvaramo uslove za još siromašniju državu, za još siromašnije ljude za stvaranje ogromnog broja nezaposlenih lica, sa kojima plašim se, ukoliko ovaj zakonski predlog prihvatimo nećemo znati šta da činimo. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a posle njega narodni poslanik Arsić Joca.

Dame i gospodo narodni poslanici, narod je mnogo očekivao od nove vlasti, koja je obećala, da će olakšati život građanima i radnicima, kada je preuzimao vlast, mada aktuelna vlast se žali da je došla na stanje koje joj ne odgovara i da je stanje zatečeno tako kako jeste. Međutim, novu vlast niko nije primorao da preuzima vlast. Donošenjem brojnih zakona koji uglavnom ne poboljšavaju položaj građana, a posebno radnika, kada je u pitanju ovaj zakon i predlog o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju, predlagač zakona se u prvom redu rukovodio sopstsvenim interesima, da obezbedi sredstva i novac za budžet. Nema ni jednog argumenta niti ijedne činjenice koja ide u prilog, da su ovim predlogom zakona zaštićena i zagarantovana prava radnika. Predlagač je zaobišao i ne vidi očigledno nesagledive posledice koje će da proizvede ovaj zakon.
Predlagač u obrazloženju prvog člana ovog zakona tumači i obrazlaže da mnogi radnici nisu bili zainteresovani za zapošljavanje, iako su stekli svoje pravo koji imaju i preko 30 godina radnog staža. Dakle, njihova se prava mnogo ovim zakonom ne štite. Dame i gospodo narodni poslanici, pitam vas ko je taj danas u ovim okolnostima u našoj državi, a da nije zainteresovan za svoje ekonomske i socijalne, a i pravne prilike i za pravne i socijalne interese. Nema tog radnika, nema tog građanina, koji u ovom trenutku nije zabrinut. Nikada naši građani nisu bili zabrinutiji za egzistenciju nego što su sada. Kontaktiram sa velikim brojem građana, i verujte drugačije je bilo pre pet - šest meseci, građani su imali sasvim drugačije mišljenje, očekivali su perspektive, očekivali su bolji život. Međutim, očigledno je da raste u građanima, među građanima ove Srbije veliko nezadovoljstvo.
Uzmite u obzir donošenje zakona i povećanje cena, kada su lekovi bili 100 i 200 dinara, a sada su 1.000 i 1.200 dinara. (Glasovi iz sale: tema.). Tema jeste gospodo poslanici da predlagač ovog zakona kaže da su poslodavci delili zarade na drugi način kroz topli obrok, kroz regres i druga davanja na ruke, a ne kroz novac. To država nije mogla dovoljno da kontroliše. Uveren sam da država može i te kako da izvrši kontrolu, jer se ovim predlogom zakona i govori o tome da će se pooštriti kontrola naplate dažbina i doprinosa. Pa prema tome, ne vidim razloga da je trebalo ići na ovakvu soluciju i na ovakav predlog, da građani i radnici koji su stekli svoja prava, sa 25 ili 30 godina radnoga staža, ostanu bez posla, zapitajmo se ko će taj da ih sutra primi u radni odnos. S druge strane, ovim predlogom izmena i dopuna Zakona o zapošljavanju, pogoršava se položaj i onog zaposlenog dela radnika koji rade kod privatnih poslodavaca. Niko do sada nije rekao, a ni ministar, evo koristim priliku, predložio bih mu da da jedan odgovor, koliko u ovom trenutku u Srbiji ima nezaposlenih radnika, bar tu informaciju potvrdno i zvanično nemamo a s druge strane da li može ministar da da odgovor koliko će radnika ostati bez posla, kroz buduću privatizaciju.
Dakle, stvara se ogromna armija nezaposlenih. Mišljenja sam da će ovaj predlog zakona skupo koštati i predlagača, a i našim radnicima se crno piše, jer nemaju apsolutno nikakvu pravnu ni ekonomsku sigurnost. Okolnosti u kojima se našla naša država su izuzetno teške za poslednje vreme, bombardovanje koje je izvršeno na Savezna Republika Jugoslavija, veliki sistemi su bili razrušeni i nisu još uvek osposobljeni za proces proizvodnje, veliki broj radnika je ostao bez posla. Nema perspektive da će se kroz privatizaciju postići veći efekat i da ćemo imati veći procenat zaposlenih radnika.
Dame i gospodo narodni poslanici, zbog toga predlažem da se ne prihvati Predlog izmena i dopuna ovog zakona, jer direktno utiču i idu na štetu interesa radnika i radničke klase koji su stvarali dobra godinama i da se ne nađu na ulici. Zamislite čoveka koji je radio 25 godina, da će sutra morati da bude okvalifikovan kao čovek koji radi na crno, moraće da ide da prodaje semenke na ulici, da radi neke poslove koji nisu dostojni njegovoj kvalifikaciji. Imaćemo ljude sa fakultetima koji će biti u situaciji da obavljaju one poslove za šta se nisu ni ostručavali, ni pripremali, niti školovali.
Srpska radikalna stranka se apsolutno protivi donošenju ovih izmena i dopuna zakona, iz razloga koje sam naveo jer se otežava položaj radnika, a niko ne daje valjano obrazloženje kakva je to perspektiva za radnike i za građane u našoj zemlji. Videli ste kako su se odrazili brojni zakoni koje smo usvojili, odnosno, koje je usvojila nova vlast, da su se ti zakoni veoma negativno odrazili na egzistenicju i na životni standard građana. Verujte da je u javnosti i među građanima ogromno i ogromno naraslo nezadovoljstvo, baš zbog toga što se vodi računa isključivo o budžetu i blagajni države, a najmanje o radnicima i radničkoj klasi. Hvala vam na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Joca Arsić, a posle njega narodni poslanik Ljubiša Maravić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona je restriktivan i u delu koji se odnosi na prava radnika koji su ostali bez zaposlenja, kao i što je restriktivan prema poslodavcima za koje se uvode nove osnovice koje su najmanje tri i po puta veće od do sada važećih, do skoro pet puta. Prema tome, restriktivan je i u pravima ljudi koji su izgubili poslove, pre svega u članu 1., odnosno, brisanjem člana 14. stava 2. gde je dosadašnjim važećim zakonom predviđeno pravo, kako je ovde već više puta rečeno, na naknadu licima koja imaju preko 30 godina staža, do zaposlenja novog ili do odlaska u penziju. Ovim zakonskim izmenama to pravo se svodi samo na 24 naknade, bez obzira na godine starosti. To i ne bi bilo problem da se odnosi na ljude do 30, eventualno do 35 godina. Ali, zamislite radnika koji je navršio 35 godina radnog staža i koji ima 55 godina starosti, ne može da ispuni pravo na penziju ni po jednom ni po drugom osnovu, a ima pravo samo na nadoknadu u 24 mesečne naknade, a posle toga je bez posla u 57-oj godini života i 37 godina radnog staža. Mislim da je to vrlo loše rešenje i da bi dobro rešenje bilo, kako je to ovde jedan od poslanika DOS-a, mislim da je to Predrag Mijailović - Lune predvideo, odnosno, dao amandman na ovaj član, da se taj amandman usvoji i ova nepravda, bar kad se tiče radnika od 35 godina staža, ispravi tako da imaju prava na primanje nadoknade do odlaska u penziju, odnosno, do novog zaposlenja do koga je, ovde je već više puta elaborirano, vrlo teško doći ako se uzmu u obzir godina starosti tog radnika, verovatno i drugi uslovi, bolest, a čuli smo ovde kako je teško danas i lečiti se i kako je teško obezbediti osnovnu egzistenciju.
Drugi član je restriktivan, to je izmena člana 20. postojećeg zakona, gde se predviđaju najniže osnovice od 40%, a najviše 80% od prosečnog ličnog primanja. Ja neću da ulazim u ovo rešenje, gde se sa 60% obezbeđuje u prethodna tri meseca, pa 2% na svaku godinu radnog staža, ali ovo limitira sve to. Ako uzmete da je najniža 40% od 4.200 sadašnjeg, to je 1.680 dinara je najniža osnovica, a najviša je 80% od toga, a to je 3.360 dinara, bez obzira na lični dohodak koji je ostvario u prethodna tri meseca, odnosno koji je ostvarilo zaposleno lice. Prema tome, svuda se kod socijalnih zakona i socijalnih davanja uzima ono što je radnik uneo prema stopama koje su razrezane i prema prihodima koje je ostvarivao. To je i kod penzijskog, to je i kod zdravstvenog, jer su i ta davanja limitirana, ali ne ovako drastično kako su limitirana izmenama i dopunama ovog zakona.
Treća stvar, gde se restriktivno odnosi prema poslodavcu. Nije tačna tvrdnja da se ovde govori da je čas restriktivno prema poslodavcu, čas je restriktivno prema korisnicima, odnosno nezaposlenim licima. Restriktivno je i prema poslodavcima, jer se ovde značajno uvećavaju osnovice na koje se primenjuju stope koje nisu izmenjene. Nisam čuo da će stope biti izmenjene ili da je neko rekao da će ih izmeniti, odnosno, smanjiti kod ovako velikih ulaganja. Ovo govorim iz razloga zato što dolazim iz sredine gde je razvijena tekstilna industrija, ne tako kao što je to na jugu, ali ima značajnih konfekcionarskih firmi kojima su bile omogućene određene povlastice u ranijem zakonodavstvu, da mogu da koriste određene beneficije kod uplaćivanja doprinosa, jer su stvarno u izuzetno teškoj situaciji poslovale. To su firme kao što je "Ukras" iz Smedereva, kao što je "Konfekcija" u Smederevskoj Palanci, ili "Perkon" u Velikoj Plani, izvozno orijentisane zbog blokade koju smo imali. One nisu mogle da obavljaju veliki deo poslova kad se tiče izvoza. Orijentisane su samo na domaće tržište. Iz tih teškoća koje su imale, nisu mogle da posluju na najbolji mogući način. Sada se to tržište otvara.
Međutim, poslodavac napolju, kod koga važi tržište rada i kod koga se zna cena rada i koji zna da je najniža cena rada u konfekciji, i oni se porede sa cenama rada u Rumuniji, sa cenama rada na drugim tržištima u istočnoj Evropi, oni neće platiti ovu cenu rada koja je predviđena ovim stopama novih osnovica za doprinose. Oni će platiti ono što može da se ostvari na rumunskom tržištu, na bugarskom tržištu, u istočnoj Evropi. To je limit koji će oni priznati kao cenu tada, daće materijal, a kupiće taj rad. Da li će preduzeće koje mora da sklapa i takve ugovore da bi izvozilo, moći da ispuni ove obaveze koje su, kao što sam rekao, najmanje od tri i po do pet puta veće. Siguran sam da neće. Stoga bih predložio, da se ovde prihvate amandmani koji su dati na ove članove, pre svega na član 1. i na član 3., gde bi se ove stope korigovale i svele na razumnu meru, a ova prava bar da se dozvole radnicima koji rade preko 35 godina, da mogu mirno da dočekaju kraj svog radnog veka i ostvare jedno od prava, da li pravo na invalidsku penziju, da li pravo na starosnu penziju, ili prava eventualnog, ali vrlo teškog ponovnog zapošljavanja. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Maravić, a posle njega narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Uvaženi predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, moram da istaknem da Srbi sa Kosova i Metohije, isto kao i Srbi prognani sa Kosova i Metohije, sa pažnjom i strepnjom prate donošenje svih zakonskih rešenja u srpskom parlamentu, a posebno rekao bih, da je njihovo interesovanje vezano za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica jer se ovim zakonskim projektom smanjuju sada njihova prava u ovoj oblasti. U protekle dve godine, zbog nesposobnosti svetskih vidovnjaka, nepoštovanja Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 i delovanja albanskih terorista, uništeni su brojni kapaciteti na Kosovu i Metohiji, privredni giganti, a bez posla, ne svojom voljom ostalo je skoro 100.000 radnika.
Pred naletom albanskih terorističkih bandi, uništene su mnoge fabrike, zapaljena je "Metalurgija cinka" u Kosovskom Mitrovici, zapaljen je deo "Fabrike akumulatora" u Kosovskoj Mitrovici, potpljeni su brojni rudinici na Kosovu i Metohiji, a deo fabrika prenet i odent u Albaniju. Materijalna šteta je ogromna i meri se stotinama miliona dolara. Na severu Kosova i Metohije, trenutno radi jedan mali broj privrednih kapaciteta koji će, čini mi se sada, zbog ovih predloženih zakonskih odredaba, doći u tešku situaciju i to, 1) zbog isplate, prvo doprinosa, nije sporno da treba isplatiti doprinose i zaradu. Međutim, ukoliko poslodavac nema sredstava za isplatu zarada zaposlenima, neće imati ni sredstava za uplatu doprinosa, te je predloženo zakonsko rešenje i ono znači - plati obavezno državi, a zaposlenom - ako možeš. Šta to znači za preostale Srbe na Kosovu i Metohiji, o tome da ne govorim, i zato je trebalo predložiti da u toj situaciji kada nema sredstava i za zaradu i za doprinos, treba naći neko kompromisno i razumno rešenje, a to je da deo sredstava koji preostaje, bude podeljen i za zaradu i za doprinos; 2) prema dosadašnjim zakonskim rešenjima, nezaposleno lice koje je imalo penzijskog staža 30 i više godina, ostvarivalo je pravo na novčanu nadoknadu, preko tržišta rada za zaposlene, odnosno do sticanja prava na penziju. Sada je to pravo na novčanu naknadu, ostvaruje se najduže do 24 meseca. Šta da rade Srbi prognani sa Kosova i Metohije, posle 24 meseca? Ostali su bez kućnog praga, ostali bez svoje zemlje, a sada i bez nadoknade. Šta da rade lica sa preko 30 godina staža, ko će njih ponovo da primi u ovako teškoj ekonomskoj situaciji? Svi su oni stimulisani da rade i nisu krivi što su ostali bez posla. Ko je to od njih, ko ne želi da radi? Da li je humano te ljude ostaviti bez nadoknade, ukoliko im Zavod za tržište rada ne ponudi posao. Sa Kosova i Metohije je otišao veliki broj mladih i obrazovanih kadrova, a na Kosovu i Metohiji je ostao jedan broj, takođe veliki, obrazovanih kadrova. I njih bi trebalo uklopiti u predviđena zakonska rešenja. Mislim da bi to bilo humano, ekonomski i socijalno opravdano, i prema Srbima na Kosovu i Metohiji, i prema onima koji su prognani sa svojih vekovnih ognjišta. Budite sigurni da ovakva zakonska rešenja neće naići na podršku i razumevanje kod Srba na Kosovu i Metohiji, kako su data.
Jedno pitanje za ministra: da li će i dalje Vlada Republike Srbije i drugi nadležni organi poštovati odluku Jugoslovenskog komiteta da se prognanima sa Kosova i Metohije, koji su bili u radnom odnosu, isplaćuje i dalje 80% ličnog dohotka, onima koji su na Kosovu i Metohiji a ne rade, ne svojom krivicom 100%, a onima koji rade stimulacija i plus lični dohodak? Hvala.

Reč ima gospodin Tomislav Nikolić, kao predstavnik poslaničke grupe, drugo javljanje.

Evo, imam tu sreću ili nesreću, rekao bih nesreću, da predsednik uvek izađe kada se ja javim za reč i ostavi me vama na milost i nemilost, ne znam samo da li je to bila vaša želja ili... ali očekujem da počne zvrckanje.
Dakle, ova baksuzna 13. tačka dnevnog reda, ovaj zakon ni manji zakon, ni više štete, iako ima samo 18 članova od čega je bar 5 ili 6 članova, odnosno možemo da ih računamo u tehničke, i ima 6 članova za koje možemo direktno da kažemo da su upereni, ili protiv radnika, ili protiv poslodavca. Tu ni jedan predstavnik Vlade, ni jedan predstavnik DOS-ove većine, ne može da pronađe argumentaciju kojom bi pobio ono što danas poslanici Srpske radikalne stranke neprekidno pokušavaju da dokažu. Članom 1. Predloga zakona oštećeni su radnici. Oštećena su lica za čijim radom prestaje potreba i tu mislim samo na jednu kategoriju lica, na radnike koji imaju više od 30 godina staža, na one koji su do sada, ukoliko bi se neko drznuo da čoveku sa 30 godina staža i minimum 50 godina života da otkaz zato što je tehnološki višak, zato što je prestala potreba za njegovim radom, koji je bio siguran da će ostvariti pravo na penziju. Sada, ja upućujem te radnike da pogledaju poneki američki film, u kome poslodavac bezdušno, starijem čoveku, koji možda još samo godinu dana ima do penzije, kaže - otpušten si. On odlazi kući, bez ikakvih primanja na koje može u budućnosti da računa. To je član 1. Predloga zakona, a da nije tako ne biste menjali do sada postojeću odredbu. Kako to da ne promeniste ni za 10 godina, ni za 20, ni za 25, nego samo za ljude koji imaju više od 30 godina staža. Zato što su vam rekli da na tu radnu snagu onaj ko ima kapital, pa će da ga ovde ulaže da nam bude bolje, ne računa.
Član 2. nepovoljan po radnike, ima nešto na šta do sada niko nije ukazivao, a to je da mu više ne isplaćuje zaradu iz prethodnog meseca kako je bilo do sada, nego iz prethodna tri meseca. Zašto? Zašto to predlagač zakona uvodi? Dva posto je oduvek postojalo, i tamo i sada, i zato što je to uvek manje nego zarada iz prethodnog meseca. Nije više ni 70% minimum, nego 60%, i nije više po stavu 2. 50% minimum, nego 40% i nije puna zarada maksimum, nego 80% od te zarade.
Član 3. negativan za dosadašnje poslodavce, bez obzira na to kolike su plate, a čudi me da niste rekli da poslodavac mora da isplaćuje ovolike zarade na koje će se plaćati doprinosi. Otkud to da vi odrediste koliko je normalno za poslodavca, neka osnovica po kojoj će da isplaćuje doprinose, a ne rekoste mu da toliku mora i platu da da. Znači, poslodavac mora da isplati ono što je ovde zapisano i čeka ga posle onaj drugi negativni član, član 13. po kome ćete mu zatvoriti firmu do 90 dana, ukoliko ne može da isplati.
Naravno, član 27j-1, evo prvi put za ovih devet godina koliko sam poslanik, pročitao sam sve predloge zakona koji su stizali bilo od koga, prvi put nailazim na član 27j-1. Ako je i od Evrope mnogo je. Postoje brojevi od jedan do plus beskonačno, od minus beskonačno do nule, ali broj 27j-1 izuzev u jednačinama sa jednom nepoznatom ja do sada nisam sretao. Kakav ministar takav i član 27j-1.
Član 7. je čisto režimski član. Vlada se osigurala za svaki slučaj da tamo gde ima najviše novaca, da tamo sama određuje sve članove upravnog, nadzornog odbora, da im se slučajno ne bi ko umešao. Socijalisti su imali svoj samostalni sindikat, a nova DOS-ova Vlada ima svoj sindikat Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, pa onako da se Vlasi ne bi dosetili kaže - sindikati koji imaju više od 10.000 članova. Takvih je verovatno preko 50, a Vlada će odlučiti koji je sindikat onaj sa kojim će da pregovara. Obavezao se DOS u kampanji, da će odmah ukinuti državne privredne komore. Vlada ovde kaže da će dva člana odrediti Asocijacija poslodavaca, kako ga nazvaste, a to je ova privredna komora. Mislim da je jedan vaš poslanik ovde i predsednik te državne privredne komore. I to baš predsednik Komore Republike Srbije.
Najzanimljiviji član na koji treba ovde ukazati je član 14. Nisam video da ima amandmana na taj član. Istina, ima jedan pogrešan amandman poslanika Socijalističke partije Srbije na član 14. Predloga zakona, ali ja govorim o članu 14. Predloga zakona. On dovodi u neravnopravni položaj radnike koji sada ostaju bez posla sa onima koji su ostali bez posla za vreme diktatorske, nedemokratske i svakakve vlasti. Šta biva? Radnik koji je ostao bez posla do dana stupanja na snagu ovog zakona, a ima 31 godinu radnog staža čekaće i primaće nadoknadu sve dok ne namiri godine za penziju. Radnik koji ostane bez posla posle 1. juna nema prava, nego ima pravo samo na 24 naknade mesečne zarade.
Da li vi to sada govorite radnicima požurite svi da dobijete otkaz? Pazite, ako čovek sada sedne pa se preračuna da li mu je bolje ovog časa da mu prestane radni odnos i ako ima 32 godine staža i da mu osam godina država isplaćuje nadoknadu dok ne dostigne godine za penziju ili da ostane do avgusta, septembra na radnom mestu i da ga onda najure, pa da prima samo dve godine nadoknadu, pitanje je kada se sedne i to matematika lako pokaže šta mu se više isplati. Da li je to u stvari taj mig da se što pre oslobodite radne snage na taj način, a to će novine sigurno objavljivati, što će pojedinci potražiti spas u tome da im što pre prestane radni odnos računajući na to da ćete vi još 8, 7, 5 godina da im isplaćujete zaradu iz budžeta.
Prvo, molio bih te radnike da budu obazrivi. Vi uopšte ne možete da ostanete toliko dugo na vlasti, a drugo za vas kao ljude koji predlažu i donose zakone u ovoj skupštini ne postoji svetinja, ne postoji pravna sigurnost, ne postoje zakoni koji su doneti nekada da ih vi nećete sada retroaktivno promeniti. Ne postoji posao obavljen u skladu sa Zakonom za koji vi ne možete da kažete da nije zakonit. Posebno ako je zakon donet u vreme kada ste vi biti u opoziciji, taj zakon za vas uopšte ne postoji, samo je pitanje kada ćete se setiti koji da menjate retroaktivno. Zbog toga ljudima koji rade, kojih se ovaj zakon tiče preporučujem da dobro razmisle. Zaista imaju dve varijante.
Primičem 30-toj godini staža i kada bih morao da odlučim šta ću da radim morao bih mnogo da razmislim. Ministar me tako intiligentno gleda da od njega savet nikada ne bih tražio, a ima pametnih ljudi kod kojih bih tražio savet, ali oni ne znaju šta će DOS da reši za 5, 10, 15, 20 dana, da li će i ovaj zakon ostati, da li će bar jednog meseca biti primenjivan. Zakon ne valja. Ne znam šta mu je cilj. Ako mu je cilj da prazne hale sačekaju one koji će u njima neku proizvodnju obnavljati postićiće cilj. Ako mu je cilj da se država svirepo umeša između radnika i poslodavca, da ne razmišlja ni o jednom, ni o drugom, nego samo o svojim prihodima, to može da potraje nekiliko meseci, a onda više neće biti ni radnika, ni poslodavca, ali i bogami ni ove vlasti sigurno neće biti.

Reč ima narodni poslanik Jovanović Dragan, a sledeći prijavljeni za diskusiju je narodni poslanik Slobodan Pavlović.