Dame i gospodo narodni poslanici, ako smo prethodne pakete zakona ocenjivali i gradirali, ako smo rekli da je Zakon o oporezivanju imovine loš, ako smo rekli da je Zakon o oporezivanju pokretnih dobara još gori, slobodan sam da kažem da je ovaj zakon sa paketom zakona iz socijalne politike, Zakona o zdravstvu i Zakona o penzijskom osiguranju ubedljivo do sada najgori. Najgori, jer nosi za sobom najteže posledice.

Nisam izašao sa namerom da kritikujem, već sam izašao sa namerom da zamolim kolege poslanike iz opozicionih stranaka, pošto sigurno danas nećemo da usvojimo zakon, nema vremena, da kada se vrate u svoje sredine pokušaju da odu u neke svoje 14. oktobre, u neke svoje Nitekse, u neke svoje tekstilne fabrike, u neke svoje metalske fabrike, u neke svoje građevinske fabrike, u neke svoje fabrike kožarske industrije, u neke svoje fabrike iz oblasti društvene trgovine, iz oblasti društvenog ugostiteljstva i kada dođu u ponedeljak da pokušamo da sučelimo argumente, da izađu i opovrgnu ono što ću ja sada reći.

Gospodo poslanici, možda sam po nekoj profesionalnoj deformaciji i ono što sam radio pre ovoga, a radio sam posao sličan gospođi Ljilji Milosavljević, radili smo u srodnim ministarstvima, pa ako gospodin ministar nije znao neke podatke imao je ko da mu ih kaže. Imao je Zavod za statistiku, imo je službu platnog prometa, imao je fabrike i da je samo malo zavirio u papire, da je poslušao neki savet onih koji su pre toga radili, ovakav zakon ne bi ugledao svetlost dana.

Šta hoću da vam kažem? Ja sam uradio jednu mini analizu u 36 fabrika iz oblasti tekstilne industrije, iz oblasti metalske industrije, iz oblasti kože, iz oblasti društvene trgovine, iz oblasti klanične industrije, iz oblasti društvenog ugostiteljstva. Analize pokazuju da će primena ovakvih najnižih osnovica za vrlo kratko vreme po stupanju zakona ugasiti ova preduzeća. Daleko ispod pet i po hiljada je sadašnja bruto plata u tim preduzećima, tako da kada se primeni ova osnovica za poreze i doprinose na cifru od pet i po hiljada i plate doprinosi neće ostati ništa za plate radnika.

Ali, ostaće toliko malo da će doprinosi biti više puta veći od isplaćenih plata. I najdobronamerniji poslanik, kada počne da razmišlja o ovakvim zakonima, mora da se pita, nismo zluradi, šta je svrha ovih zakona. Ako je i svrha da se napravi dobar zakon onda se uradi tabelarni pregled, ono o čemu sam govorio.

Vi podatke imate na svakom mestu. Imaju ih u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, bivšem ministarstvu, ima ih u Službi platnog prometa, ima ih u fabrikama, pa se da pregled koliki broj radnika, a pošto sam bio zamenik ministra industrije, tvrdim, mi smo oslobađali dopriniosa, da se radi o stotinama hiljada radnika koji kada se podvrgnu ovim kriterijumima najnižih doprinosa neće primiti platu. Kada se plate doprinosi doći će pod udar ovih zakona o kaznenim merama.

Da li je cilj - moramo da se pitamo. Voleo bih da me ubedite sa ove govornice da nije cilj ovo što je rekao gospodin Nikolić da se isprazne hale. Ako to nije cilj onda moramo ovde da izađemo sa argumentima. Tvrdim vam vrlo odgovorno da u tekstilnoj industriji, koju imate u Beogradu, ne morate da idete daleko, idite u FON, "Zmaj", IMT, idite u tekstilne kombinate, ne morate da idete daleko, ne morate u Leskovac u tekstilnu industriju, u Kruševac u "14. oktobar", to možete ovde vrlo lepo da simulirate i prikažete to nama na primerima i mi ćemo da vas podržimo ako to može da plati industrija.

Znamo koliko treba penzijskom, koliko treba zdravstvu, ali nije polazna tačka - onoliko koliko treba. Polazna tačka je - onoliko koliko može da se ubere. Cilj zakona je da se ubere više. Ubeđujem vas i voleo bih da posle nekog vremena napravimo analizu da će ovakvim osnovicama u nekoj budućnosti da se ubere daleko manje.

Zašto? Radnici koji ne prime platu a plate doprinose otići će u štrajk pa zbog toga nećemo uzeti ništa. Posebna priča su privatni poslodavci. Ne znam da li samo ja ili samo poslanici opozicije zalaze u prodavnice, kafiće i kod privatnih poslodavaca u butike. Oslušnite malo šta kažu privatni poslodavci, šta kažu na najnižu osnovicu od pet i po hiljada dinara.

Pitajte ih intimno, nemojte kao vlast. Intimno ih pitajte koliko njih ima nameru da otpusti radnike ili da ih odjavi. To pitajte pa dođite ovde da sučelimo argumente. Vidim ja - kaznena odredba. Pa, molim vas, ne čuva državu i ne obezbeđuje doprinos finansijska policija, policija. Obezbeđuje stimulativna poreska politika i stimulativne osnovice.

Mislim da bi bilo mnogo bolje da se ova osnovica, a dao sam amandman na sva tri zakona, privede realnosti, ali bih voleo da neko od vas u ponedeljak sa terena dođe iz svog grada i kaže - molim vas, u mom gradu metalska industrija ...... grane. Ne govorim o visokoprofitabilnim granama. I, neću da grešim dušu, zakon je bolji za one koji dobro rade, imaće neke povoljnosti. Ali, za veliki broj radnika, ogroman broj radnika on je strašan. Ne mogu da razmišljam o posledicama onoga što će da se desi.

Još jednom bih vas, evo ovako, zamolio, apelovao bih na vas da izađete i nekim argumentima se sučelimo, jer su svi poslanici sa nekog terena, nismo pali sa kruške, da pokušate da nam to pokažete i da sami sebe ubedite. Ne morate nas da ubedite. Razumem da imate neke direktive da mora da se glasa ali da pokušamo da u nekim razmenama mišljenja argumentima dođemo do zaključka da li su ove osnovice, ovakve kakve su, izdržive.

Idite u naučne institucije, u "Geozavod" Beograd, koji ima 30-tak doktora nauka, pogledajte da li osnovicu od 12.000 dinara ta institucija na osnovu dosadašnjeg rada može da podnese. Kad plati doprinos na 12.000 neće imati za plate. Opet da se vratim, zavisi šta je i gde je. Ovo može da bude dobro za ostvarenje nekih ideja i u to neću da sumnjam sa ovog mesta, da je to u pitanju, ali za stvarni rad, za funkcionisanje penzijskog sistema, socijalnog, mislim da će ovo povećanje osnovica biti kontraproduktivno od početne namere, ako je to bila namera, da se ubere više sredstava. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Slobodan Pavlović.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi kolege i koleginice, mislio sam da ću da govorim za razliku od gospodina Tome Nikolića pod predsedavanjem potpredsednice ali nisam imao sreće.
Pre nekoliko dana jedan od poslanika Srpske radikalne stranke je učestvujući u raspravi i na upozorenje da je malo otišao van teme rekao da svako izlaganje ima uvod, razradu i zaključak. Ja se sa tom konstatacijom slažem i svi koji se bavimo ovim poslovima moramo svakako da prihvatimo da je to tako.
Mislim da je to baš bio gospodin Arsić, ali ga ne pominjem da mi da repliku jer neće imati razloga. Upravo ću ja svoje izlaganje vezano za načelnu raspravu o zakonu o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica tim redom to izložiti.
U uvodnom delu bih rekao nešto sam govorio i kada su u pitanju prethodni zakoni, da resorni ministar, u ovom slučaju gospodin Milovanović, kao i prošli put, izađe za govornicu, pročita pripremljen tekst obrazloženja zakona. Uz maksimalno uvažavanje njegove ličnosti, ne čujemo ništa novo i nikakve nove argumente koji bi osvetlili ono što u zakonu stoji.
Iza toga, ovog puta to nije bilo, pošto gospodin Čeda Jovanović nije bio tu, i izvinjavam se što moram da kažem, po pravilu u ime poslaničke grupe DOS-a gospodin Jovanović sa pravom naravno izlaže stavove parlamentarne većine, kao predsednik poslaničke grupe, ali vrlo često u stvari obrazlaže i brani stavove predlagača odnosno Vlade Republike Srbije, odnosno resornog ministra, što mislim da nije ni poslovnički i nije u redu.
Predlog zakona treba da brane oni koji predlažu a sve poslaničke grupe i svi narodni poslanici imaju ista prava da o toj stvari govore. Naravno, na većini je pravo da usvoji zakon i mi tu ne možemo ništa drugo. Onda dolazimo mi iz opozicionih partija, opozicioni poslanici, kritikujemo zakon, dajemo amandmane, onda se to proglašava za eto kritikujemo radi kritike, uzurpiramo pravo, ometamo rad i tako dalje da bi iza toga Vlada Republike Srbije kao predlagač prihvatila naše amandmane, dala ih kao svoje i mi ih onda usvojili i dali odgovor na sve.
U drugom delu, to je kolega - razrada, nema potrebe za nervozom, u obrazloženju zakona o zapošljavanju i ostvarenju prava nezaposlenih lica stoji da se ovaj zakon donosi iz razloga - uvođenja bruto zarada, što zahteva promenu u oblasti obaveznog socijalnog osiguranja. Dalje, da obim prava zavisi od obima ulaganja svakog pojedinca, zatim da je navodno prisutan princip solidarnosti, zatim da se ustanovljava jedinstvena osnovica, dakle bruto osnovica za plaćanje poreza i plaćanje doprinosa i tako dalje.
Reklo bi se - sve je u redu sa stanovišta predlagača i tako dalje. Ali, ne lezi vraže. Već prvi član koji se predlaže i molim da ovo što ja govorim ne proglašavate sada da sam ja neka radnička majka pa sad mi poslanici Socijalističke partije Srbije ili drugih opozicionih partija se više borimo za radnike i radnička prava nego ovi drugi, ali samo ukazujemo na istinu gospodine Bogdanoviću.
A, istina je da se dakle prvim članom kao što su svi govorili odmah predlaže ukidanje postojećeg prava nezaposlenih radnika. Umesto kako je bilo - pravo na novčanu naknadu kod Zavoda do novog zaposlenja ili penzije, sada se zakonom predlaže pravo za 24 mesečne plate pod uslovom da ima 30 godina radnog staža.
I, sada se postavlja logično pitanje - šta će da rade radnici nezaposleni, sa preko 30 godina radnog staža. Ko će da primi takve radnike na posao? U kojim preduzećima oni to mogu da se zaposle? I da je bolja privredna situacija a kamoli u ovoj.
Dalje, na osnovu čega je tvrdnja u obrazloženju, i to vrlo imperativna, da oni nisu bili stimulisani da traže zaposlenje, da su radili "na crno", i moram da kažem da je takva tvrdnja po malo i nehumana, nekorektna i neodgovorna.
Drugo, u članu 4, ili kako je gospodin Toma Nikolić pročitao, 27j-1, a ja čitam 27đ-1, ovo o čemu ja hoću da govorim jeste obaveza poslodavca da uplaćuje doprinose prema osnovicama, koje su date u tabeli od 1-8. One su onakve kako je jedan od mojih kolega objasnio, da su povećane, od dva za prvu kategoriju, do 6 puta za osmu kategoriju i da su obavezne da se plaćaju, bez obzira da li su radnici primili platu, ili ne. Pitam - gde to još ima takvo rešenje i kakvim argumentima se to može braniti?
Ovo tim pre što osnovice nisu još utvrđene i mi u stvari ne znamo, stope nisu utvrđene. Mogu da kažem da nije sporno da se u toj varijanti plati doprinos po najnižoj stopi, ali, ako poslodavac nema sredstava za zarade, neće imati za doprinose. Možda je dobro da Vlada Republike Srbije, predlagač ministar Milovanović, predsednik poslaničke grupe DOS-a, većine koja će da usvoji ovo, razmisli da se izvrši izmena i dopuna. U tom smislu, mi smo podneli amandmane da se u toj varijanti sredstva koja poslodavac ima na raspolaganju, eventualno podele, pa deo dobiju radnici, a deo ide za druge namene.
U protivnom, to će biti ono što je neko od mojih kolega već rekao, a to je - državi plati obaveze koje imaš, a za sve ostale nije važno, i moram da kažem, to nije ni reformski, nije ni humano, već naslućuje i vodi na nešto treće, a to treće je (to je sada zaključak koji ću reći u svom izlaganju) otprilike sledeće - ne otprilike, nego vrlo precizno. Prvo, očigledno je da i ovaj zakon, kao i Zakon o radnim odnosima, kao i ostali poreski zakoni, kojima nije bio autor i predlagač gospodin Milovanović, nego gospodin Đerić, posledica svega je nerealni i previsok budžet koji je usvojen za 2001. godinu, o čemu smo i ja, i ostali poslanici Socijalističke partije Srbije, u ovom parlamentu, kao uostalom i drugi opozicioni partneri govorili, on sada mora da se napuni. Sve što se sada predlaže, i u vezi poreza, i u vezi doprinosa, i u vezi javnih prihoda, ide za time da se takav budžet napuni. To je pod jedan.
Pod dva, nema nikakve dileme da se u predlogu koji je dat povećavaju obaveze i sadašnjih i budućih poslodavaca. Gospodin Vučić je pravio paralelu o tome kako se to može sada objasniti, da rastu i obaveze poslodavaca, a smanjuju prava radnika, to je objasnio i ne sporim, slažem se sa njegovom ocenom i potvrđujem je, ali je očigledno da su obaveze poslodavaca, u odnosu na ovo što je predloženo, dva do šest puta veće.
Treće, smanjuju se prava nezaposlenih radnika, to su svi dokazali i tu nema nikakve dileme.
Četvrto, ono što je dato u članu 5. a o tome do sada niko nije govorio, a ja to želim posebno da podvučem, a to je - članom 5. su data prava resornim ministrima za rad, za socijalno osiguranje, da propisuju način obračuna i uplate doprinosa, tako da mi sada u stvari ne znamo - prvo, nema nikakvog objašnjenja, ni obrazloženja u zakonu - kada će se to ministri sporazumeti, kako će se sporazumeti, na kojim ciframa će se sporazumeti, i zadnje, a šta ako se ne sporazumeju uopšte i ne utvrde zajedničkim sporazumom odnose?
Šta je iza toga - znači, zakon se ne može sprovoditi. S tim u vezi, pominjem i član 18. u kome je predviđeno da zakon stupa na snagu 1. jula. Imajući u vidu sve ovo što sam izrekao i ovo što je napisano, predlažem predlagaču, predlažem parlamentarnoj većini, da se ovaj zakon povuče iz procedure, ili da se izmeni član 18. i da se primenjuje, kako je već neko bio predložio, od 1. januara 2002. godine, kako bi se stvorili uslovi da on može da bude i realizovan i da se isprave ove stvari koje su očigledno propuštene u osnovnom predlogu.

Kako ste natempirali ovo?

E vidite, molim vas, da me pohvalite javno.

Javna pohvala.
Za reč se javio najpre gospodin Nikolić, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da se bliži kraj današnje sednice, a da smo prihvatili da sutra imamo sednicu, za koju smo sada dobili saziv, moram da ukažem na to da se u ovom sazivu govori, gospodine predsedniče, o nekoj rezoluciji o stanju na Kosovu i Metohiji, koju nismo videli, za koju ne znamo ko je predlagač, koju bi trebalo da dobijemo danas, da bismo eventualno sutra mogli o tome da diskutujemo pripremljeni.
Tema je toliko ozbiljna, da bih vas zamolio da obuzdate niske strasti, makar 5 minuta. Radi se o Kosovu i Metohiji. Ne izlazim da bih bilo kome stao na žulj, nego bih želeo da sutra imamo ozbiljnu raspravu, o jednoj ozbiljnoj temi. Sutra ćemo jedni drugima reći i ko je kriv, i šta treba činiti, ali da bismo bili spremni za sutrašnju sednicu, molim vas gospodine predsedniče, bar da nam kažete - ko nama predlaže ovu rezoluciju, zašto je već nismo dobili, ako je vi imate, kakva je to sednica za koju vi znate da će stići predlog rezolucije?
Ko je taj ovlašćeni predlagač, ko vam se obratio i rekao da ima neki tekst rezolucije (to je bilo još jutros), na osnovu čega ste vi već zakazali sednicu, održali konferenciju za štampu, a još uvek nemamo tu rezoluciju. Ako je Vlada, Vlada je imala dovoljno vremena, čim je juče poslala portparola u javnost, Momčila Trajkovića, da nagoveštava ove sednice, mogla je prvo da napiše predlog rezolucije, saglasan sam da može i Vlada da nam dostavi predlog rezolucije, ali da ovde sutra imamo jednu temeljitu, ozbiljnu raspravu, kao ljudi koji uz sva prepucavanja o zakonima koji se tiču rada, poreza, imaju ozbiljan stav o tome šta se dešava na Kosovu i Metohiji i šta treba da radimo.
Zato vas molim, gospodine predsedniče, da se ne raziđemo, a da nam ne date barem osnovne informacije, da sprečite raspravu o tome sutra pre podne, kada bi trebao narod da stekne utisak da smo ozbiljni ljudi, zabrinuti za sudbinu zemlje.

Naravno, pitanje je sasvim umesno, radi se o tehničkim razlozima, odnosno razlozima tehničke prirode. Niko nema nameru da ovu sednicu, sa tako važnom tačkom, koju smo na ovaj način i usaglašeno zakazali za sutra, na bilo koji način ubrzava. Jednostavno, kada sutra budete dobili tekst predloga rezolucije, a jedan nacrt je danas urađen, on je pregledan, o njemu se razgovaralo, doduše, vrlo kratko, na sastanku predsednika poslaničkih grupa, definitivni predlog ćete dobiti sutra, odredićemo dovoljnu pauzu, da svi narodni poslanici taj predlog rezolucije, koji je otprilike na jednu i po otkucane stranice, nije to preobiman tekst, prouče, da mogu da se pripreme za diskusiju, i onda ćemo nastaviti sa radom, tako da neće biti problema u tom delu.
Inače, predlagač je Vlada Republike Srbije.
Za reč se javio ministar Milovanović.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi poslanici, slušajući izlaganja predstavnika opozicije, stekao sam utisak (poslanici Srpske radikalne stranke napuštaju sednicu) ... Podsetio bih vas samo da se ovde radi o izmeni Zakona o zapošljavanju, a da su zakon napisali, ranije, i usvojili baš predstavnici opozicije, koji su onda bili na vlasti. U ovom zakonu su samo predložene određene izmene, vezane za bruto sistem, tako da sve ove priče, koje su ovde iznešene, treba da se shvate kao prekor opoziciji.
Zašto je tako? Zbog toga što su svi ovi članovi već bili u tom zakonu, a mi ih samo malo dorađujemo. Morate da shvatite situaciju, da mi, da Vlada Republike Srbije gleda budućnost ove zemlje u mnogo boljem svetlu, nego u kojem vi gledate. Mi nemamo nameru da ovde podstičemo nezaposlenost, nego imamo nameru da podstičemo zaposlenost. U tom pravcu Vlada Republike Srbije i radi. Moram da vas podsetim i da vam saopštim da ono što je ova vlada do sada odradila ide baš u tom pravcu, u pravcu zapošljavanja. Pre nekoliko dana ova vlada je donela odluku da se u privredu Srbije uloži 100 miliona maraka, a baš sa ciljem da dođe do velikog zapošljavanja i podsticaja privrede u ovoj zemlji. Moram da vas podsetim da je ova vlada formirala komisiju za regulisanje unutrašnjih dugova, a ti dugovi su nastali upravo za vreme vladavine današnje opozicije i ti dugovi iznose 835 milijardi dinara. Zbog tih dugova i zbog takvog stanja u privredi, mi imamo ovu situaciju, da je veliki broj radnika prinuđen da prima male plate, da je veliki broj radnika sada na Zavodu za tržište rada. Mi sa našom politikom želimo da se to promeni i to će se normalno i promeniti. Neki od vas iz opozicije su bili na sastanku koji je održan u Privrednoj komori, gde se raspravljalo na koji će se način rešiti pitanje unutrašnjih dugova.
To znači da će ova vlada da privredi omogući da uspešno funkcioniše. To znači, da će ova vlada privredi da omogući da ima čiste žiro račune. To znači da će ova vlada preuzeti na sebe brigu da se podstakne razvoj. Ova vlada namerava da u što skorijem roku formira tranzicioni fond. Taj tranzicioni fond ima za cilj da preuzme na sebe brigu o takozvanom višku radnika. To znači, da će ti ljudi biti zbrinuti. Ti ljudi će biti briga države i jedini njihov zadatak će biti da se dokvalifikuju, prekvalifikuju i da kada se izvrši prekvalifikacija budu zaposleni na onim radnim mestima koja se budu otvorila. To je ono što ova vlada namerava da uradi i zbog toga mislim da nema mesta tolikoj brizi od strane opozicije.
Da sve nije tako crno, kao što vi predstavljate, samo ću reći jednu stvar vezanu za nadoknade, a koja se izdvaja za nezaposlene. Po dosadašnjem zakonu predviđeno je da se nadoknada isplaćuje u visini od 50% do 100% neto iznosa. Trenutno neto zarada je 4.070 dinara, što znači da je 50% 2.035 dinara, a normalno maksimalna 4.070. Kada se primeni bruto sistem, na tu zaradu, ona iznosi 8.120 dinara, 40% od toga je 3.250, a 80% 6.400, a što znači da će radnici koji budu na Zavodu dobijati veću nadoknadu, nego što su dobijali do sada. Kada se radi o radnicima koji imaju više od 30 godina radnog staža, a vi vrlo dobro znate da poslodavci u stvari najviše cene i poštuju takve radnike i da se takvi radnici ne otpuštaju, iz prostog razloga što su oni uključeni u sve tehnološke procese i što je to njihovo iskustvo veoma dragoceno za poslodavca. Ali, ovde ste pominjali Zakon o privatizaciji. Podsetio bih vas da je Zakonom o privatizaciji predviđeno da radnici imaju pravo na 400 maraka besplatnih akcija za svaku godinu radnog staža. Najviše do 35 godina, a što podrazumeva da će taj radnik dobiti skoro 14 hiljada maraka akcija, ali prave vrednosti, a što im daje jednu sigurnost. To znači da oni neće ostati tako nezbrinuti kao što se ovde tvrdi. U svakom slučaju, ovaj zakon je samo jedno prelazno rešenje do novog zakona o zapošljavanju koji će uraditi ovo ministarstvo, kao što se trenutno radi na novom zakonu o radnim odnosima. Ti zakoni se rade poštujući tripartizam i poštujući socijalne partnere, sindikate, poslodavce i državu. Očekujem da će takav jedan zakon biti na dobrobit sva tri socijalna partnera. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da donesemo odluku i stavljam na glasanje odluku usaglašenu sa predstavnicima poslaničkih grupa o tome da današnju, dakle Drugu sednicu Prvog redovnog zasedenja prekinemo i da je nastavimo u ponedeljak u 10 časova. Naravno, o tome ćemo se izjasniti glasanjem. Zato kažem, da se o tome izjasnimo. Da vas podsetim da je za sutra, samo momenat, ima drugih predloga u vezi nastavka, izvolite.