Smatram da Vlada ovakvim svojim pristupom nije uopšte zaslužila ozbiljniji tretman nas predstavnika naroda da ima imalo časti i morala trebalo bi da zbog svega ovoga podnese ostavku. Umesto toga, Vlada treba hrabro i stoički da izdrži do kraja, sa osmehom stjuardese koja zna da sa avionom nešto nije u redu. Hvala.

Vi ste to stvarno pripremali. Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević, a posle njega narodni poslanik Živodarka Dacin.

Dame i gospodo narodni poslanici, idemo u Evropu - to je bio slogan DOS-a prilikom dolaska na vlast. Sve ćemo podrediti i najmanji zakon da to bude u skladu sa Evropom. Tako su komentarisali, tako su obećavali, a od obećanog i ovaj današnji zakon ne vodi u Evropu već ko zna gde.
Seli su i zauzeli pozicije i sada sa tih pozicija predlažu zakone koji se nekada graniče i sa humorom. Ovaj zakon ne vodi u Evropu, jer ne znam kako će Evropa prihvatiti uravnilovku kod plata u državnim organima. Možda će neko, a to je verovatno Vlada, imati neke svoje aršine i merne jedinice kojima se mere posebni napori i uslovi rada tako da ljudi koji rade u organima državnih institucija budu i različito plaćeni. Demokratija i ovoga puta nije ispoštovana, tako da sada idete na centralizovan sistem plata.
Neko iz DOS-a je čak išao tako daleko da je pred TV kamerama izjavio, a to je gospodin Đinđić, da plate članovima Vlade nisu ni potrebne već oni treba da rade i da imaju zadovoljstvo što rade u toj Vladi. Neko od njih nije rekao samo ko treba i da plati da bi bio član Vlade, a ne da još prima platu, jer je dika raditi u Vladi. Svašta sada pričate i služite se raznim dosetkama koje nama idu u prilog. Evropske plate bi trebalo da se primene ovim zakonom ali kako da to izvedete, jer još niste kadrovsku sliku izbistrili, još vam je ona mutna, morate postaviti ljude vama po volji i tada tek možete da razmišljate o tom planu.
Ovim zakonom se želi nivelisati raznolikost, a ta raznolikost je i transparentna u Evropi, a vi sada idete protiv te Evrope.
Prvim članom su nabrojani organi i organizacije koji su obuhvaćeni ovim predlogom. Potom, plate se obračunavaju po osnovicama, koeficijentima i dodacima, i tu će biti problema zbog tih koeficijenata, ko će to da određuje?
Vlada Republike Srbije određuje osnovicu i obračun plata. Pomenuo sam u prethodnim rečenicama da ko hoće da radi u Vladi mora još i da plati, jer ta mesta su istorijski utvrđena, pa ko želi neka plati i neka uđe u tu istoriju. To je sve na ovom vrhu piramide. Idući na dole, dolazimo do gradova koji se vezuju za potpredsednike Narodne skupštine. Da li je i to po evropskim normama?
Na kraju ovog člana 6. je autonomija i lokalna samouprava. Želja Vlade je da decentralizuje autonomiju i lokalnu samoupravu do nivoa mesnih zajednica. Ovim zakonom se to anulira. Zar moraju da se izjednače sve mesne zajednice? Izabrana i postavljena lica u opštinama preko 60.000 stanovnika, to je diskriminacija za one opštine od 12.000, i obrnuto. Tada u društvu nastaju komentari gde ko radi, koliko prima itd. Ova vlada treba da reguliše posebnim podaktom položaj 420.000 zaposlenih koji se razvrstavaju prema složenosti i odgovornosti. To je isto problem u članu 5. Posebno treba da se utvrde zvanja i zanimanja koja su regulisana članom 8. Kod predsednika Republike je isto predviđeno da se reguliše ovim zakonom. Znamo zašto je to sve sad predstavljeno. U stvari, šta će predsedniku Republike plata kad on treba da funkcioniše kao istorijski subjekt, a znamo i koga predlažete, odnosno, ko se sada predstavlja kao budući predsednik Republike.
Nema danas ni predlagača, nema ni Vlade, nema ni vas, jer vas narod u stvari i ne vidi. Nama izričete nemušte kazne, a naš narod kaže - i to je pita od zelena žita. Aferu oko Vuka Obradovića su projektovali Đinđić i njegovi sledbenici. Zna se i zbog čega, a to je zbog njegove radikalne upornosti oko otkrivanja kriminala. Hteo sam samo da kažem i gospodinu Jovanoviću, da je Vlada bila prvo izabrana u Segedinu, pa je Vlada onda vas iz DOS-a birala kao poslanike. Tako da je i ovo sve u suprotnosti sa onim vašim idejama. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Živodarka Dacin, a posle nje narodni poslanik Rajko Baralić.

Poštovani predsedniče, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, ovaj predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama, koji danas imamo, sigurno je zakon koji su prevashodno već dugo čekali svi zaposleni u oblasti zdravstva, prosvete, sudstva, kulture. Ja neću da kažem, što se tiče plata u lokalnim samoupravama i ovim višim nivoima, sigurno je da je bilo značajne razlike od sredine do sredine, ali koliko znam, prethodni zakon je govorio da je svuda u zdravstvu jednaka plata, u prosveti, u kulturi, u školstvu. Jedina moguća varijacija bila je u onih 30%, ukoliko je poslodavac imao mogućnosti to da da, a uglavnom, u zdravstvu to i nije bilo moguće, jer smo zavisili od sredstava kojih je bilo, kao i danas, vrlo malo u budžetu.
Ja bih htela da kažem da postoje vrlo podeljena mišljenja o tome da li je bolji kolektivni ugovor na koji smo već navikli do sada ili najavljeni platni razredi. I pored podeljenih mišljenja, veći broj zdravstvenih radnika bio je za to uvek pozitivno orijentisan, da će platni razredi doneti nešto što će značajno poboljšati lična primanja u zdravstvu, odnosno da ćemo se i mi, zaposleni u zdravstvu, popeti na neku lestvicu više i približiti se onim primanjima koja su, bar do sada, u našem društvu bila prisutna. Jasno je da to zavisi od para koje će se naći u budžetu. Slažemo se, čuli smo u par navrata i ovde da je rečeno da je siromaštvo prisutno i da siromaštvo treba zajednički podeliti, ali je pitanje kako. Bez obzira što se ovde želi da se povećaju plate i u ostalim oblastima, bar mi to tako zaista očekujemo, ne daj Bože da u platnim razredima plate u zdravstvu budu etalon prema kome će se smanjiti, možda, u nekim preduzećima primanja, kako bi se nadomestila nedostajuća sredstva u ovim oblastima.
Već kad se načulo da će biti ovaj zakon, imali smo saznanja da su postojali neki štrajkovi upozorenja u trajanju od sat vremena, naravno, u onim preduzećima gde su plate daleko, daleko bolje nego u društvenoj delatnosti. Htela bih da kažem da, pre svega kao zdravstveni radnik, željno očekujem da se definitivno reše problemi u zdravstvu i da smo svi mi mnogo očekivali od nove vlade. Ali, istovremeno, moram da kažem i da ukažem na jedno pismo koje je stiglo Odboru za zdravlje, odnosno meni kao predsedniku. Želela bih samo da kažem da li je to stvarno učešće sindikata u razgovorima, jer zapravo, iz ponuđenog zakona postoji jedna dilema - nigde se ne pominje sindikat, iako ne verujem da će bilo ko iz Vlade moći da eskivira 420.000 ljudi koji su svi u nekim sindikatima organizovani. Apsolutno, nigde se ne pominje bar neka orijentacija kolika su ta primanja koja nas ubuduće, verovatno već od 1. juna, čekaju.
Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, u potpisu je predsednik Stevan Đorđević - oni su, kao što ste verovatno već čuli, najavili protestni skup za 15. (to je u utorak u 11 sati u Domu sindikata), da izraze svoje nezadovoljstvo zbog toga što i Vlada i resorno ministarstvo nisu našli vremena da porazgovaraju i da, zapravo, jedni drugima ukažu šta je to što oni žele, ne bi li uticali na poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u zdravstvu. On kaže: "U obavezi da svojom funkcijom štiti zaposlene, Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije želi da pridonese kvalitetnom rešenju i da pristupa konstruktivno. Iracionalni antagonizam je poražen na septembarskim i decembarskim izborima i nema mu mesta u ponašanju zvaničnika Vlade. Tim pre, proklamovana transparentnost se ne promoviše pokušajem da se krišom menjaju prava zaposlenih, jednostranim aktom Ministarstva zdravlja. Ovo nije činjeno ni u Bojićevoj strahovladi. Ako uvažimo da i Vlada ima pravo na svoje dečije bolesti, to neće umanjiti štetne posledice takvih postupaka.
Polazeći od nespornog, da su poslanici Narodne skupštine izabrani glasovima naših članova i naših pacijenata, uzimamo sebi za pravo da se obraćamo skupštinskom odboru sa zahtevom da izbalansirano pristupa i u istoj ravni zastupa pacijente i zaposlene, narod i državu. Postoji samo jedno pitanje - da li zbog toga nije došlo do susreta ovog sindikata i resornog ministarstva, što se unapred znalo da Sindikat više neće imati pravo potpisnika, niti mogućnosti da učestvuje u formiranju platnih razreda i, zapravo, u ličnim primanjima zaposlenih ovde, pre svega, u zdravstvu". Molim vas da još jednom dobro razmislimo, jer je velika armija ljudi zaposlena upravo u svim ovim društvenim delatnostima. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik, gospodin Rajko Baralić, a sledeći je narodni poslanik, gospodin Milorad Mirčić.

Gospođo potpredsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni novinari...  (Glas iz sale: Tema.) Tema je to da si ti stalno izvan teme.

Vi ste afirmisali princip podele vlasti tokom izborne kampanje i tokom inauguracije predsednika Vlade. Vi ste predloženim zakonom suspendovali ovaj princip. Između ostalog, i zbog toga što zaista nije normalno, nije logično, bez obzira što to može biti praktično, da Vlada Republike Srbije određuje način, utvrđuje način i visinu plata poslanika Narodne skupštine, predsednika Republike i drugih izabranih funkcionera koji su u svakom smislu viša instanca, odnosno druga, različita instanca, ne mora biti viša od Vlade. Čak u članu 7. piše ovako: "U skladu sa aktom Vlade iz člana 5. ovog zakona, visinu koeficijenata u državnim organima utvrđuju: 1) Vlada za lica koja postavlja; 2) funkcioner koji rukovodi državnim organom za zaposlene u tom organu; 3) predsednik Republike, nadležno telo Narodne skupštine, Vlada i Ustavni sud, za zaposlene i postavljena lica u službama tih organa". Ostaje nejasno ko utvrđuje platu predsednika Republike. Pošto se u 1. članu ne kaže da to čini Vlada i pošto se u članu 7. takođe ne kaže da to čini Vlada, već samo predsednik Republike za svoje činovnike određuje platu, onda vas molim da to definišete.

Nije to ključni razlog zbog koga sam želeo nešto da kažem o predloženom zakonu. Očigledno je, već smo o tome govorili prilikom usvajanja nekih drugih zakona, da je kolektivni ugovor, kao jedna od najvažnijih tekovina sindikalne borbe, suspendovan i da se uvode platni razredi o kojima ste vi ranije govorili u pežorativnom kontekstu tokom, kako vi to kažete, 10 godina teške opozicione borbe. Takođe, nije jasno na koji način će jedan ili više sindikata učestvovati u razgovorima, u pregovorima, izvinjavam se, za mene su i pregovori - razgovori. Za civilizovane ljude i pregovori moraju biti razgovori. Zato sam tako i rekao, osim kada se izriču ove opomene, naravno, onda to može da bude i drugačije. Nema nikakve garancije da Vlada mora pregovarati, već samo imamo usmeno obećanje bivšeg sindikalnog funkcionera da će ona to činiti.

Što se tiče lokalne samouprave, dakle, skupština opština i onoga za šta su one nadležne, mi smo ovde ranije predlagali da Ministarstvo lokalne samouprave ne bude ukinuto, da ne bude ni sjedinjeno u Ministarstvo pravde. Mislim da smo bili u pravu. Verovatno bismo danas imali ovde pred sobom ministra lokalne samouprave koji bi dao uvodne napomene i sa kojim bismo mogli normalno da komuniciramo, da sučeljavamo argumente, ali to je bila stvar vaše volje, kao što će stvar vaše volje biti i usvajanje ovakvog zakona.

Do sada su opštine imale mogućnost da biraju, mogle su da se koriste republičkim prosekom ili opštinskim prosekom. Ukoliko je taj prosek bio povoljniji i takva je situacija bila u opštini Čačak, u opštini Gornji Milanovac i u još nekim drugim opštinama. Na ovaj način, opštine u kojima privreda bolje stoji, u kojima drugi zaposleni sugrađani zarađuju više nego neki drugi, u nekim sličnim opštinama, neće ovo pravo moći da koriste. To nije dobro i nije pravedno, zato što se ne može lokalna samouprava posmatrati van konteksta privređivanja i rezultata privređivanja na teritoriji za koju je nadležna.

Što se tiče nekih drugih stvari o kojima je govorio Tomislav Nikolić i nije bio pravilno shvaćen i nepravedno je zaradio jednu meru zbog neujednačenog kriterijuma,... a da li ste mu vi možda advokat? Kaže Tomislav Nikolić da mu vi niste advokat, ne daj Bože.

Zaista je pomalo neozbiljno da mi danas razgovaramo o ovakvom zakonu koji se tiče zarade pola miliona ljudi, pola miliona građana, od čega živi verovatno dva miliona stanovnika ove zemlje, a da ne znamo šta je zaista stav predlagača, da on ovde nije prisutan. Osim ako ne mislite da gospodin Vuk Obradović koji je potpisao ovaj predlog zakona, nije trebalo ovde danas da dođe, ali s obzirom da se žestoko obrukao, nije imao hrabrosti. Evo, nisam zaradio opomenu, zahvaljujem na vašoj pažnji i idem na mesto.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, a posle njega Joca Arsić.

Dame i gospodo, Vlada je izašla sa jednim zakonskim predlogom koji je u svakom slučaju potreban. Vlada je   njoj svojstvene kriterijume  primenila na ovaj predlog, a ono što začuđuje je da Vlada unapred preuzima na sebe ogromnu odgovornost. Odgovornost na Vladi je što od ukupna tri elementa koja određuju visinu plate, Vlada određuje dva. To su osnovica i koeficijent. I nije suština, možda bi bilo i normalno, već Vlada zadržava to pravo kao diskreciono pravo, pravo koje nije dostupno niti je izraženo u ovom zakonu, a neće biti ni predloženo ovom parlamentu, da vidimo na osnovu kojih parametara se izračunavaju ove osnovice. Koji su to parametri? Kao što je rečeno, koeficijenti se obračunavaju na osnovu nekih uporednih parametara, odnosno na osnovu ovih pet osnovnih razreda ili kategorija, pa je tako trebalo da se da objašnjenje koja je to osnovica. Naravno, ona će se menjati. Mi pretpostavljamo da će ta osnovica biti realna, da će ona realno proisteći iz proseka primanja u Republici, ali u zakonu treba reći šta su i koji su to parametri.
Ono što je Vlada odnosno u ovom slučaju ne predlagač, nego zastupnik Vlade ispred poslaničke grupe izneo, to je da će Vlada pokušati da koliko - toliko bude pravedna kada je u pitanju isplata zarada onih koji se finansiraju iz budžeta. To je apsurdno tvrditi da će Vlada biti toliko pravedna, iz prostog razloga što u samom Predlogu zakona u članu 6. koeficijenti, odnosno kriterijumi na osnovu kojih se koeficijenti obračunavaju, nisu realni i nisu pravedni.
Možete uzeti koji god hoćete primer, ali, u svakom slučaju, Vlada mora imati osnovni etalon, osnovnu funkciju, na osnovu kojeg upoređujući sa ostalima, određuje plate. Ako je to lokalna samouprava onda to mora da bude etalon, ako je to narodni poslanik onda to mora da bude osnovna mera. Ovde je urađeno očito po principu ko više ima uticaja ili ko je medijski više ostavio uticaja na većinsku poslaničku grupu DOS, pa su, recimo, u prvoj grupi organi teritorijalne autonomije i grada Beograda. Za razliku od njih u trećoj grupi su, recimo, predsednici opština preko 60.000 stanovnika. Vlada je naravno i u ovom zakonu, kao što je uobičajeno, rekla da su kriterijumi odgovornost, složenost i uslovi rada. Ako su to realni kriterijumi, a nije kriterijum na osnovu čega bi izašla ova kategorizacija veličina opština, onda nije trebalo ovoliku razliku praviti.
Naravno, upoređivano je sa platom i primanjima narodnih poslanika. Ovo su retki primeri u Evropi, a pogotovo za vas, gospodo, koji navodite da se priključujemo Evropi sa zakonskim projektima. Gde ste vi videli bilo koju zemlju u Evropi da je predsednik pokrajinske skupštine ili lokalni kabadahija, kako to vole da kažu vaši predsednici, gradonačelnici, iznad poslanika u njihovim parlamentima? Nigde, gospodo. Nigde to nema u Evropi. Svuda je u Evropi kao i kod nas čast i nagrada da se čovek nađe u republičkom parlamentu, ali u Evropi je to izregulisano. Vi ovde pokušavate da parametar i uporedbu narodni poslanik stavite kao otprilike najnižu kategoriju. Ispod toga su predsednici, odnosno izabrana, imenovana lica opština ispod 60.000 stanovnika.
Ja vam ovo navodim namerno kao primer, jer očito da je tu bila i zamka, Vlada je unapred računala da ćemo se mi raspravljati ovde, pa će poslanici braniti svoje interese, a predsednici opština svoje interese, a oni koji su najugroženiji nemaju priliku da sa ove govornice kažu, a to su radnici uprave, to su svi oni koji spadaju u grupu od 460.000 zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta. Umesto da sačuvate ovo malo što je ostalo radnika u upravi, stručnih ljudi, vi ih sa ovim predlogom zakona stavljate baš bukvalno u poslednju kategoriju.
Sve što je izdefinisano, sve što je napisano u zakonu, u ovom zakonu koji predlažete, koji ćete, pretpostavljam usvojiti kao i sve ovo, kao glasačka mašina, to će biti obaveza Vlade. Sve priče da će to kasnije biti nadoknađeno različitim korekcijama padaju u vodu. Vlada to može, ali po zakonu ne mora. Znači, ako ste vodili računa, kako ovde neki istakoše, u prvom planu i o onima koji su zaposleni u prosveti, morali su da uđu u višu kategoriju, bez obzira što se ne zna koja je to osnovica, bez obzira što su ovako poremećeni koeficijenti, ali ste ih bar morali u zakonskom predlogu zaštiti, ne stavljati u najnižu i poslednju grupu. Koja će njihova osnovica biti? Osnovica prosvetnih radnika će biti ona koju Gaša Knežević u pauzi između dva pijanstva kaže profesorima. Hoće to biti osnovica? On je Vlada, on je predstavnik Vlade. Kovačeviću, šta se hvataš za glavu? Znam da ti je teško, ali ogrezao je u tome, moj Kovačeviću, i tu leka nema za njega.
Ono što je suština i gde je najveća nepravda, a gde Vlada neće da se upusti u obračun i neće da reguliše zakonom, to su javna i javna komunalna preduzeća. Gledajte koji će apsurd da bude. Ostavimo na stranu ovu nepravdu, ali doći ćemo do jednog apsurda. Stručan čovek, izuzetno koristan i potreban za rad uprave u jednoj opštini u lokalnoj samoupravi biće mnogo, mnogo manje plaćen, kao i predsednik te opštine, nego, recimo, direktor javnog komunalnog preduzeća ili javnog preduzeća, kao što su tržnica, Javno preduzeće "Parking" ili Zavod ili javno preduzeće građevinskog zemljišta. Kada pogledate, to je pod ingerencijom lokalne samouprave. Lokalna samouprava na osnovu ovog zakona treba da sačeka za izabrana i imenovana lica da Vlada odredi koeficijent i svezane su joj ruke. I dalje će kapital, odnosno povećanje plata da bude tamo gde su najveće nepravde. Ili da ostavimo lokalnu samoupravu, najbolji primer: tamo gde su direktne ingerencije Vlade u javnim preduzećima kao što su "Srbijašume", Elektroprivreda i Naftna industrija Srbije i druga.
Vlada umesto tu da propiše kriterijume i da kaže - gospodo, vaš maksimum ne može da bude iznad primanja narodnog poslanika ili potpredsednika Skupštine ili predsednika Vlade, a tu razliku u ime solidarnosti ćemo prebaciti za isplatu ličnih dohodaka prosvetnih radnika. Ne, Vlada neće tu da se upušta. Vlada tu pusti da se potpisuju kolektivni ugovori, da se potpiše kolektivni ugovor koji će verifikovati sindikat, naravno sindikat iz tog javnog preduzeća i tu će da se ostvaruju enormno visoki lični dohoci, odnosno zarade, a ovamo gde se finansira iz budžeta ovo malo crkavice biće neravnomerno i neravnopravno raspodeljeno.
Nemojte, gospodo, po svaku cenu da žurite sa predlozima, pogotovo sa usvajanjima zakona. Bolje je i malo razmisliti i doneti dobar zakon. Pošto Vlada ima nameru da na bazi ovog zakona formira i platne razrede, susrešćemo se sa velikim problemima, odnosno vi koji ste u Vladi imaćete velike probleme, a ti problemi neće mimoići ni sve nas koji sedimo u Skupštini. Bolje je razmisliti i napraviti dobar program, dobar zakonski predlog koji će biti i te kako dobra osnova za platne razrede, pa izaći pred parlament da parlament usvoji ovo.
Bezbroj primera je da bi se potkrepilo sve ovo o čemu mi srpski radikali uvek govorimo, bezbroj primera možemo da navedemo. Recimo, za prvu grupu gde su koeficijenti organima teritorijalne autonomije i grada Beograda najviše do koeficijenta za obračun i isplatu plate potpredsednika Narodne skupštine. Evo, recimo, kakva nepravda, najsvežiji primer, Milan St. Protić koji je bio privremeno zaposlen kao predsednik Beograda bi trebalo da ima platu sa svojim zaslugama, sa svojim radom, kao, recimo, potpredsednik Skupštine koji uredno opominje poslanike Srpske radikalne stranke i uredno nastoji da ih izbaci, bez obzira što ona to tako radi, ipak je nepravda. Ili, predsednik skupštine autonomne pokrajine, koji ima mnogo veću platu nego predsednik Skupštine Srbije i predsednik Vlade Srbije, kome ta plata služi da bi promovisao svoje autonomaške ideje zajedno sa još nekima koji sede za stolom predsedavajućeg. Ipak su to i neki očiti primeri da se možemo uveriti, a i vama će biti jasno. Vama čovek dok ne kaže puno ime i prezime ništa vam nije jasno, tako da vam nije jasna ni ova afera što je Đinđić namestio Vuku Obradoviću, dok se ne kažu imena.

Reč ima narodni poslanik Joca Arsić, a posle njega narodni poslanik Stanko Kovačević.