DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.05.2001.

15. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

15. dan rada

10.05.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:15 do 19:30

  • TAGOVI

  • Druga sednica Prvog redovnog zasedanja (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o braku i porodičnim odnosima (načela) (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o braku i porodičnim odnosima (načela) – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o braku i porodičnim odnosima (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o braku i porodičnim odnosima – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama (načela) (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Gospodine Mirčiću, molim vas da se uzdržite.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Milorad Mirčić

    Srpska radikalna stranka
    Samo objašnjavam na primerima, nisam pomenuo nikoga. (Negodovanje u sali.) Ne znam zašto se vi uzbuđujete tako, niko valjda nije pogođen ovim primerima, ali to je život, to je Srbija bre, kako vi to volite da kažete, ili pojedinci. Ako ništa drugo, morate da priznate da idete u korist ili naruku onima koji će u takvim neprirodnim bračnim zajednicama sutra možda isplaćivati izdržavanje.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam amandman na glasanje.
    Za 57, protiv 117, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 9, ukupno 183 narodna poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
    Vlada, Odbor za zdravlje i porodicu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Petar Jojić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, u načelu sam govorio o značaju člana 1. stav 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o braku i porodici. Mišljenja sam da je bilo mesta da se ova oblast uredi u celini i da se ovaj zakon na jedinstven način donese i da se reše brojna nerešena pitanja i mnogi nedostaci koji već postoje u postojećem Zakonu o braku i porodici.
    Očekivao sam da će predlagač podneti takav predlog u kome bi se celokupna oblast porodičnih i bračnih odnosa regulisala na jedinstveni način, jednim zakonom, a ne ovako, na parče, u stvari, usaglašavanjem samo dva člana, koji se odnose na visinu i procenat davanja i izdržavanja.
    Veliki je značaj donositi Zakon o braku i porodičnim odnosima baš zbog toga što svako društvo, pa i naše društvo, poklanja veliku pažnju nezbrinutim licima, licima koja po zakonu imaju pravo na izdržavanje, a pre svega deca, iznemogli i stari, bolesni.
    Mogu se zakonom predviđati brojna rešenja i na prvi pogled možemo da shvatimo da se radi o jednom dobrom rešenju. Međutim, u praksi ćete naići na brojne probleme i da će u praksi u stvari sud, od slučaja do slučaja, utvrđivati sve one činjenice koje su veoma važne za utvrđivanje visine i procenta za izdržavanje izdržavanih lica.
    Zbog toga sam, dame i gospodo, i predložio da se procenat poveća u odnosu na predloženi, jer sam smatrao da je procenat, najmanji od 7% i najviši od 22%, nedovoljan za izdržavana lica.
    Zbog toga, dame i gospodo, predlažem vam da se ovaj procenat poveća i predlažem da usvojite amandman, kod koga ostajem u celini.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)

    Ukoliko ne, stavljam amandman na glasanje.

    Za 53, protiv 119, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 10, ukupno 182 narodna poslanika.

    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

    Time je završen pretres Predloga zakona u pojedinostima i odlučivanje o amandmanima.

    Da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Ne.)

    Ako ne, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima i stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o braku i porodičnim odnosima, u celini.

    Molim narodne poslanike da glasaju.

    Za 121, protiv 52, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 9, ukupno 182 narodna poslanika.

    Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o braku i porodičnim odnosima.

    Dame i gospodo narodni poslanici, prelazimo na 16. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O PLATAMA U DRŽAVNIM ORGANIMA I JAVNIM SLUŽBAMA

    Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

    Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Petar Jojić, Branislav Blažić, Lazar Marjanski, Toma Bušetić, Gordana Pop-Lazić, Veroljub Arsić, Nataša Jovanović i Milorad Mirčić, kao i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja.

    Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu, Administrativnog odbora, Zakonodavnog odbora, Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, kao i Odbora za prosvetu.

    Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

    Zakonodavni odbor je predložio da, u okviru pravno-tehničke redakcije teksta, u članu 1. tačka 1. reči: "potpredsednika poslaničke grupe" treba zameniti rečima: "zamenika predsednika poslaničke grupe", a reči: "potpredsednika stalnog radnog tela" treba zameniti rečima: "zamenika predsednika stalnog radnog tela", čime se vrši usklađivanje sa nazivima ovih funkcija utvrđenih Poslovnikom Narodne skupštine.

    U članu 11. u tački 1. broj: "44/99" treba zameniti brojem: "49/99", a u tački 3. treba navesti brojeve "Službenog glasnika" u kojima je objavljen Zakon o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i to: "Službeni glasnik RS", br. 7/91, 22/91, 28/91, 48/91 i 68/91.

    U članu 12. posle reči: "godine", treba staviti tačku, a ostali tekst brisati, čime se vrši pravno-tehničko usaglašavanje sa odredbama drugih predloga zakona, koji su u postupku donošenja.

    Sa ovim predlozima salasio se predstavnik predlagača Zakona, koji je bio prisutan na sednici Odbora.

    Otvaram načelni pretres.

    Predstavnik predlagača je ministar pravde, ako se ne varam. (Glasovi iz sale: Gde je ministar?) On nema obavezu da bude tu. On po Poslovniku nema obavezu.

    Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)

    Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa traže reč? (Ne.)

    Nema prijavljenih narodnih poslanika, mogu da zaključim pretres ako se ne prijavite.

    Ja vas pitam. Nema predlagača, nisam mu ni dao reč kada ga nema. To konstatujete i vi i ja, svi mi. Nema predlagača, idemo redom kako ko ima pravo da dobije reč. Izvolite. Neću zaključiti raspravu, prijavite se.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Tomislav Nikolić

    Srpska radikalna stranka
    Gospodine predsedniče, jutros ste izvestili Narodnu skupštinu da je Vlada Republike Srbije zatražila da se zastane sa raspravom po tački 15. dnevnog reda, zato što ovlašćeni predlagač, zastupnik Vlade koji je tu ovlašćen kao predstavnik, ministar zdravlja je na putu. Narodna skupština je to prihvatila glasanjem. Sada nas upućujete da počnemo sa novom tačkom dnevnog reda, a ponovo nemamo predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini. Sada, da li to Vlada selektivno odlučuje kada će moći o jednom zakonu da se raspravlja bez predstavnika Vlade ili je to pre posao Narodne skupštine. Zato vam zameram, zašto ste prihvatili da u sali nema predstavnika Vlade, a niste nas izvestili da je Vlada obavestila Narodnu skupštinu da traži da ta tačka dnevnog reda ide bez predstavnika Vlade. Zato što mi ovde nismo mala deca i ne služimo da se Vlada igra sa nama. Ja prihvatam da Vlada više ne šalje čak ni predstavnika, pošto do sada ministri nisu dolazili na sednicu. Evo, ne treba nam ni predstavnik, ali to neka bude princip, a ne - od tačke do tačke. Koji je onda razlog uopšte postojao, gospodine predsedniče, da odlažemo jednu tačku dnevnog reda po kojoj nije bilo predstavnika Vlade, a da sada raspravljamo o drugoj, po kojoj opet nema predstavnika Vlade. Mislim da vi niste ustanovili princip po kome bi se vodila ova skupština i da taj princip bude jasan narodnim poslanicima, da po tom principu postupamo.
    Zaista je neshvatljivo da baš niko od predstavnika Vlade Republike Srbije ne želi ništa da kaže o Predlogu zakona koji se nalazi pred narodnim poslanicima. Kao da nam je zakon pao s neba. Nama u ovoj skupštini zakone predlaže Vlada. Da li ima veće dužnosti za Vladu, nego da pošalje predstavnika da nam dodatno ili ukratko prepriča obrazloženje ili da bude tu dok govorimo o Predlogu zakona, zato je zaista neshvatljivo da ste vi sada otpočeli raspravu bez ijednog člana Vlade u sali u kojoj se održava sednica Narodne skupštine. Moram da uložim protest u ime poslaničke grupe SRS i da kažem da na taj način ne želimo da učestvujemo u izradi zakona, da na taj način ne bi trebalo niko da želi da učestvuje. Ovo nije mašina kojoj će neko poslati predlog zakona i čekati kada će ona taj zakon, predlog zakona da izglasa. Ovo su narodni poslanici i imaju primedbe, a možda nisu dovoljno dobro protumačili, možda nisu shvatili.....
    (Predsednik: Vreme.)
    ... Možda nisu, završavam, možda nisu dovoljno stručni. U svakom slučaju, gospodine predsedniče, obavestite nas, ima li Vlada makar nekog predstavnika sposobnog da dođe na makar neku tačku dnevnog reda. Da radimo onda po toj tački dnevnog reda.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Naravno da ja ne utvrđujem pravila po kojima će teći sednica, nego je to utvrđeno Poslovnikom. Predložena je zamena redosleda tačaka 15. i 18, a Vlada je obavestila da neće biti predlagača,   što je sasvim logično, razumno, a i u skladu sa Poslovnikom. Predložene su izmene i Skupština se izjasnila. Ovde takvog izveštaja Vlade nema. Poslovnikom nije utvrđeno da stoji obaveza da se rasprava vodi samo uz prisustvo predlagača. Uostalom, on će možda zakasniti, možda će doći, ali to nije naše da mi u to ulazimo. To je stvar ne Poslovnika, nego političke procene i ocene. Naše je da nastavimo sa raspravom u skladu sa Poslovnikom i u tom smislu sam i ponudio reč predstavnicima poslaničkih grupa.
    Ako se oni ne javljaju za reč, reč ima prvi prijavljeni narodni poslanik Garčević Vladimir, a posle njega narodni poslanik Radojko Petrić.
    ...

    Vladimir Garčević

    Poštovani predsedniče i predsedništvo, red je prazan, brige o platama tu su. Izgleda da briga o 420.000 zaposlenih u državnim službama izgleda sada onako kako izgleda ovaj prvi red. No, ja hoću da kažem sledeće: da se ovim aktom koji se nudi nama eliminiše nešto što je osnovno dostignuće, kolektivni ugovori, u Evropi, a i šire. Sa ovim se eliminiše u krajnjem slučaju uticaj radnika i način pregovaranja i mogućnost odlučivanja za 420.000 zaposlenih u državnim službama. Vlada preuzima na sebe da određuje koeficijente, da procenjuje radna mesta, da procenjuje sve.
    Mislim da nije bilo pitanje kod kolektivnih ugovora u tome da li se može postići neka saglasnost ili ne. Pitanje je bilo osnovica novca sa kojim se raspolagalo. S druge strane, ni ovaj akt ne nudi iste koeficijente. Kako? Ako se kaže da neko može ako bolje radi 30% da ima veću platu, ja ću to konkretno uzeti, ako je to 10.000, povećanje od 30% je 3.000. To je 13.000. Neće valjda reći neko ko radi u skupštini opštine da mu ne funkcioniše dobro opština. Funkcioniše opština izvanredno, rezultati su jako dobri i plate će biti 30% veće. Šta će biti sa obrazovanjem, sa zdravstvom, pa zar mi možemo funkcionisati kao da imamo 30% veći doprinos u radu. Ja mislim da ne možemo. Prema tome, osnovne grane koje se i danas nalaze na niskom nivou u svojim primanjima, u ličnim dohocima - zdravstvo, školstvo, pa ja mislim da je tu i jedan deo državne uprave, koji isto tako ima niska primanja - ostaće i dalje u situaciji u razvrstavanju da nemaju mogućnost da ostvare 30% i automatski će njihova primanja i njihov radni učinak biti za 30% niži.
    S druge strane, postavlja se pitanje šta je onda svrha sindikata u državnim ustanovama? Da li on treba da postoji ili ne treba da postoji? Hoće li on da radi ili neće da radi? Nema ga da pregovara o onome što je najvažnije, o standardu, o platama, o ceni rada. Znači, ništa ne može da utiče. Možda bi ovaj zakon za sve nas bio potpuniji ukoliko bismo mi ovde danas imali uz zakon ponuđene koeficijente, da ih vidimo, pa da onda možemo možda još jednu potpuniju sliku da damo. Izgleda da Vlada i službe ponude zakon iz kojeg se ne vidi ništa, a onda će razvrstati. Kako će razvrstati? Stići će dekret, a vi, poslanici, dignite ruke za ono što je neviđeno. Ovde se ne vidi ništa.
    Predlažem da se ovaj materijal, kao takav, povuče, da se da uzorak koeficijenata uz ovo, pa da se onda može materijal razmatrati kao celina, gde ćemo videti kompletan koncept Vlade, da li on može dobiti ili ga treba vratiti na kolektivno pregovaranje. Odnos prema ovome pokazuje i prisustvo članova Vlade. Da su želeli da daju objašnjenja ovde... Ne želim da mi predsednici poslaničkih grupa daju objašnjenja o zakonu. Ne, neka članovi Vlade dođu da kažu kolika će biti osnovica toga i toga. Imamo pravo na to, da ne čujemo iz "Službenog lista". Ako se bude ovako nastavilo, glasaćemo sve u neviđeno.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić, a posle njega narodni poslanik Petar Jojić.
    ...

    Radojko Petrić

    Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, ovim zakonom o platama u državnim organima i javnim službama Vlada preuzima u potpunosti i centralizuje način utvrđivanja plata za oko 420.000 zaposlenih u državnim organima i javnim službama. Utvrđivanje osnovice za obračun plate, izračunavanje složenosti poslova, razvrstavanje u platne grupe i drugo, sve preuzima Vlada. Ovim se stavljaju van snage i kolektivni ugovori u javnim službama, u delu utvrđivanja plata. Postavlja se pitanje da li, i pored najboljih namera, ovolika centralizacija može na odgovarajući način da reši niz specifičnosti  koje su prisutne kod tolikog broja državnih organa i javnih službi, velikog broja zaposlenih na području cele Republike. Primera radi, želim da ukažem na dati predlog za utvrđivanje plata zaposlenih u organima lokalne samouprave. To reguliše član 6. Predloga zakona, gde je predloženo da je jedini kriterijum za gradaciju plata izabranih i postavljenih lica u opštinama, broj stanovnika u tim opštinama.
    Naime, pravi se razlika samo u tome da li opština ima ispod ili preko 60.000 stanovnika. Broj stanovnika jeste važan kriterijum za utvrđivanje složenosti i odgovornosti poslova izabranih i postavljenih lica u opštini, ali ipak to ne može da bude jedini kriterijum. Normalno je da se za kriterijum uzme još niz elemenata, kao na primer: prvo, veličina teritorije opštine. Ima opština ispod 60.000 stanovnika, koje su po teritoriji, ne računajući beogradske opštine i drugih većih gradova, mnogo veće od onih sa preko 60.000 stanovnika. Uzmimo u obzir koliki se tamo problemi javljaju zbog neizgrađenosti putne mreže, problemi organizovanja lokalnog javnog prevoza građana, problemi izgradnje i održavanja elektromreže, izgradnje telefonske mreže, izgradnja, održavanje i obezbeđivanje uslova za rad seoskih ambulanti i stvaranje uslova da se obezbede kadrovi za te seoske ambulante, broj i razuđenost seoskih škola sa malim brojem učenika.
    Drugo, kao kriterijum trebalo bi uzeti u obzir stepen privredne razvijenosti opštine; treće, bilo bi logično da se kao kriterijum uvaži i geografski položaj opštine. Ovde mislim na prigranične opštine, na opštine na brdsko-planinskom području i drugo. Smatram da su ovo sve zaista opravdani razlozi i da bi Vlada trebalo da ima sluha da prihvati ove pojedine sugestije i koriguje svoj predlog. Zahvaljujem.