Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, Predlogom ovog zakona pokušava se da se uredi materija, kako neki tvrde, koja do sada nije bila uređena.

Ja sam malo drugačijeg mišljenja. Čini mi se da je dosta toga iz ove materije koja pokušava da se uredi ovim zakonom već regulisano u sferi javnih službi i službi u državnim organima, bar, zakonima o radnim odnosima ili drugim podzakonskim aktima.

Ovo što je problem u donošenju ovog zakona je osnovni problem, odnosno jedan neodgovorni odnos Vlade prema ovoj skupštini, jer, kao što smo čuli već nekoliko puta, nema predstavnika Vlade koji bi branili ili obrazlagali ovaj zakon, a u potpisu je imenovani Vuk Obradović i ministar pravde Vladan Batić.

Očigledno da oni imaju druga, preča posla nego da ovo što su predložili ovoj skupštini ovim projektom zakona brane. Očigledno je da imaju neka preča i druga posla, što pokazuje jedan ignorantski odnos i ne može da dovede ovu skupštinu u puno poverenje prema predlagaču ovog zakona, prema rešenjima koja su ponuđena u ovom zakonu i prema materiji koja treba da uredi životna pitanja 420 ili 430.000 ljudi. Ovde se pominju različiti podaci, u materijalu je navedeno da je 420.000.

Ono što meni lično smeta to je što Vlada pokušava da ovim zakonom stavi sebe iznad Skupštine, iznad najvećeg zakonodavnog tela, što menja ustavna rešenja, ako Vlada bira Skupštinu ovim predlogom zakona. Mislim da ćemo verovatno očekivati i jedan takav zakonski projekat u novom zakonu o izborima, onda ćemo birati Vladu koja će imenovati skupštinu i predsednika Republike, jer im određuje platu ovim zakonom.

Onaj ko vas bira taj će vam i odrediti platu. Umesto da bude obrnut sistem, da ova skupština izmenom člana 5, kao i članova 3. i 7. reguliše koeficijente i odnose koji će da regulišu ovu materiju, a da Vlada onda to uredi za nadležna ministarstva, za resorne organe, za aparat koji pokriva i radi posao za Vladu i u javnim službama, u državnim organima, s tim da to bude u skladu sa koeficijentima koje bude odredila Skupština.

Ovako imamo ovim predlogom početak od sredine. Uređuje se prvo predsednik grada Beograda i njegova plata srazmerno potpredsedniku Republike, potpredsedniku Skupštine Srbije, dalje sve ide prema tome do samostalnog savetnika u Vladi Republike Srbije koji uređuje činovnički aparat.

Na ovoj drugoj strani nemamo ko će odrediti platu predsednika Republike, ko platu predsednika Skupštine, a ko platu predsedniku Vlade i ministrima u Vladi. Ovde se kaže da će to Vlada uređivati. Molim vas, Vlada ne može da uređuje ono što se nje ne tiče. Ne tiče se, zato što se ovde mešaju stvari. Mešaju se tako da onaj organ koji bira drugi organ, daje veću vlast nego što mu pripada i to je osnovni problem u ovom zakonu. Ako bi dali u izmenjenim predlozima članova 3, 5. i 7. koeficijente i osnovice gde bi Skupština utvrdila od predsednika Republike do dole, onda bismo imali uređene odnose i mogli bismo jasno da vidimo kako to izgleda dalje.

Još jedan limitirajući faktor postoji, a niko ga ne pominje. Molim vas, mi smo doneli budžet Republike Srbije. On je determinisao sve u platama i platnim razredima i dao okvire. Mi možemo praviti samo u okviru tih donetih rešenja u budžetima ministarstava i budžetima javnih službi, plate dalje, ali ne znamo od čega treba da počnemo.

Kao što sam rekao - počinjemo iz sredine. I, još jedna vrlo značajna stvar. Mi ovim zakonom brišemo član 9. stav 1. Zakona o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike, koji smo usvojili i objavili u "Službenom glasniku" 11 od 2001. godine. To pravo koje smo mu dali, da ima četiri ili pet prosečnih ličnih dohodaka kao osnovicu svoje plate sada ovim zakonom brišemo. Kao što sam rekao - pre nepunih mesec dana smo ovaj zakon imali na dnevnom redu. Zašto smo davali takvo rešenje izmenama i dopunama Zakona o pravima predsednika Republike?

I, na kraju, potrebno je sigurno urediti ovu materiju. Potrebno je urediti na jedan demokratski način ali ovim redom koji sam predložio, ne potcenjujući ni poslanike ove skupštine ni lica koja su izabrana neposredno voljom građana Srbije, a Vlada i svi organi su birani posrednim putem.

Prema tome, ovde treba da leži sistem koji će urediti kompletne odnose, ali kao što sam rekao, od početka. Molim vas, jer na ovakav način uvodimo jednu drugu praksu. Kažemo svi da smo doveli demokratiju. Mislim da ovakvim zakonskim projektima nismo je ni raspakovali. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih pre svega da ukažem na jednu političku činjenicu koja postaje sve očiglednija svima u Srbiji, a ona govori o tome da se ingerencije i prerogativi vlasti Narodne skupštine sve više prelivaju u ruke Vlade Republike Srbije, suprotno Ustavu Republike Srbije kao ledž superior-u, odnosno najvišem pravnom aktu naše zemlje.
Naime, osim toga što Narodna skupština gubi svoj dignitet time što će predsedavajući oduzimati reč Tomislavu Nikoliću u deset sekundi, uz tri opomene i to ni zbog čega, osim što time pokazuje da postoje određene poslaničke grupe koje treba da budu sklonjene u stranu ili koje treba da imaju neuporedivo manja prava od poslaničkih prava ostalih grupa u Narodnoj skupštini, ukazao bih zbog čega se ovim zakonom direktno krši Ustav Republike Srbije i šta je ono što je problematično u predloženom tekstu vladinog zakona.
Očekivao sam da će predsednik Skupštine reagovati na ovu činjenicu kao što je svojevremeno reagovao na uredbu Vlade Republike Srbije kojom je ona uvela monopol na uvoz derivata nafte, poslovanje nekim drugim akciznim robama i tako dalje. Tada je bio u pravu a i danas bi bio u pravu, ali njegova intervencija i intervencija većine drugih ovog puta je izostala.
Naime, čl. 82. Ustava Republike Srbije, najvišeg pravnog akta u hijerarhiji pravnih akata, kaže da Narodna skupština uređuje svoj rad i organizaciju, način ostvarivanja prava i dužnosti narodnih poslanika. Da neko ne bi pogrešno razumeo, možda će Vlada dati narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini, odnosno odrediti neuporedivo veća primanja od onih koje bi sama Narodna skupština odredila svojim narodnim poslanicima.
Ali, ovde se radi o direktnom negiranju legislativne vlasti, o direktnom negiranju onoga koji bi trebalo ne samo da kontroliše izvršnu vlast, već onoga koji bi trebalo da donosi sve političke odluke, sve meritorne odluke, a Vlada kao jedan od izvršnih organa vlasti, jer mi imamo bicefalnu izvršnu vlast, te odluke da sprovodi. Ovde, na žalost, imamo jednu defakto promenu, ako hoćete i ustavnih nadležnosti i ingerencija, pre svega zbog činjenice da Vlada na sebe preuzima ono što nikako ne može biti u njenoj nadležnosti.
Ni u kom slučaju ovakve odluke, ovakvi zakoni ne mogu biti i ne mogu spadati u prerogative vlasti Vlade Republike Srbije ili bilo kog drugog izvršnog organa vlasti, predsednika Republike itd. Potpuno je očigledno da zakon kojim se uređuje način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja, izabranih, postavljenih i zaposlenih lica, može doneti samo Narodna skupština koja treba da odredi, ako već govorite u tekstu zakona o platnim razredima, da odredi koji su to platni razredi, koji su rasponi, od najnižih do najviših primanja, u zavisnosti od složenosti i obima poslova koji se obavljaju. To je nešto što određuje Narodna skupština. To su njene zakonodavne ingerencije i to je nešto što ona mora da obavi. Dakle, suštinska razlika i naša suštinska primedba jeste u tome da nešto što kao ingerencija ili nadležnost pripada Narodnoj skupštini prelaze na Vladu Republike Srbije, suprotno Ustavu Republike Srbije i suprotno čak i elementarnim načelima i principima logike, kao nauke o ispravnom mišljenju.
Naime, Vlada Republike Srbije je sebi dala za pravo da utvrđuje osnovicu za obračun i isplatu plata, ali istovremeno, Vlada Republike Srbije je dala sebi za pravo, dakle, i sebi stavila u nadležnost, da ona određuje visinu koeficijenta u državnim organima.
E sada, postoje vrlo nejasne stvari u članu 7. Predloga zakona koji je ovde Vlada donela ovde pred narodne poslanike, a to je da se utvrđuje alternativno ko ima pravo i mogućnost da određuje koeficijente. Dakle, to nije više kumulativno, već alternativno određivanje. Mi opet ne znamo kada, u kom trenutku i u kom slučaju će neko imati prava da o tome donosi odluku ili na koji način će se to utvrđivati.
To su pre svega Vlada, zatim funkcioner koji rukovodi državnim organom, za zaposlene u organu, i treće je predsednik Republike, nadležno telo Narodne skupštine, Vlada i Ustavni sud, za zaposlene i postavljena lica u službama tih organa.
Dakle, da li to znači, pošto to nije potpuno jasno iz Predloga zakona, da će predsednik Republike određivati koeficijente za platu svih onih koji su zaposleni u Predsedništvu Republike Srbije, svih stručnih službi, svih onih koji pripadaju tom organu, da li će to činiti Ustavni sud, da li će to činiti neki organ ili neko telo Narodne skupštine Republike Srbije?
Zašto sve to nije precizirano zakonom? Ovde je govoreno o tome da ćemo imati reformske zakone, da ćemo imati demokratske političke promene, a ja bih rekao da ovo nema nikakve veze sa reformama, jer ništa nije ovim zakonom promenjeno, osim što je sve rečeno i sve dato u ruke Vlade Republike Srbije koja treba da odlučuje o svemu i svačemu, i o onome što treba da odlučuje i o onome što treba da radi, ali i o onome o čemu ne može i ne treba da odlučuje.
Ne može da odlučuje, ne zato što mi želimo da otmemo te ingerencije Vlade Republike Srbije, zato što nam se ne dopada Vlada Republike Srbije, ne zato što smo poslanička manjina ili opozicione političke stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije, već iz prostog razloga što to Ustav Republike Srbije ni u kom slučaju ne dopušta. I to je nešto što, čini mi se, ne može da se prenebregne.
Takođe bih rekao da ćemo na ovakav način dovesti do stvaranja svemoći Vlade Republike Srbije, da će Vlada postajati najvažniji državni organ, neuporedivo važniji, ne samo u izvršavanju zakona, već i u stvaranju, pravljenju i sprovođenju zakona, i od Narodne skupštine Republike Srbije, ali i od svih ostalih organa sa kojima ona mora da deli, ako hoćete, čak i prava izvršne vlasti, jer ona nije jedini izvršni organ u Republici, ali je ona preuzela na sebe sve moguće ingerencije i postaje jedan pravi, kao nekada partijski levijatan, danas državni levijatan, koji o svemu odlučuje, nikome ne dozvoljava da se meša u njegove ingerencije i niko ne može da utiče na njen rad.
Ono što bih želeo da istaknem to je činjenica da ponovo ovde nemamo predstavnika predlagača.
Očekivali smo da će biti, pošto smo danas imali slučaj da smo promenili dnevni red, odnosno, određene tačke ostavili za kasnije, zbog nemogućnosti prisustva ministra Vlade Republike Srbije (u tom slučaju je bilo reči o ministru zdravlja Vlade Republike Srbije koji je imao neka važnija posla od sednice Narodne skupštine Republike Srbije), ali očigledno je da su i neki drugi ministri Vlade Republike Srbije imali preča posla, nego da predstavljaju vladine akte u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Jer, u krajnjoj liniji, baš ih briga šta će reći narodni poslanici, ne sekiraju se oni mnogo zbog toga, to gotovo da ih i ne interesuje i ne misle da je nešto naročito važno ili ne misle da će bilo šta pametno čuti.
Možda neće, ali elementarni red je da pokažu poštovanje, da uvaže dostojanstvo ovog visokog doma i da saslušaju sve ono što će pre svega njihovi politički protivnici reći, jer, pretpostavljam, od poslaničke većine neće čuti kritike, jer ne bi ni izlazili sa ovakvim predlogom zakona.
Nema ni gospodina Batića, nema ni gospodina Obradovića. Za gospodina Obradovića pretpostavljamo šta je u pitanju (pošto je on potpisao, kao potpredsednik, ovaj predlog zakona), posle ovih afera o kojima je bilo reči, mada sam ja uvek tu skeptičan kada vidim kakva se medijska hajka vodi i očigledno je da se radi o nekim nameštenim stvarima, očigledno je da je ušao nekima ...
Ja ne kažem o svemu, niti ću da ga štitim za ono što je možda negde neko i počinio, ali je očigledno da se radi o činjenici da je ušao u zabrane nekim predstavnicima političkih partija, predstavnicima Vlade, pre svega predsedniku Vlade, ali to je tema za neki drugi put.
Želeo bih samo da pozovem poslaničku većinu da ne prihvati kršenje Ustava, kao najvišeg pravnog akta ove zemlje. Nisu u pitanju, dakle, prava narodnih poslanika i to da li će narodni poslanici imati veću platu, da li će imati viši ili niži koeficijent, već je u pitanju nešto čime mi otvaramo Pandorinu kutiju, ovoga puta širom, a ranije smo to činili onako diskretno i krišom.
Dakle, ovoga puta otvaramo Pandorinu kutiju, rekao bih, širom. Postoji mogućnost da Vlada Republike Srbije uzme, kao potpuno normalno, sebi pravo da krši Ustav redovno, da uzima sve veće i sve šire ingerencije vlasti u svoje ruke, sve veće prerogative vlasti, a to je nešto čime će se u potpunosti narušiti princip podele vlasti, kao nešto što predstavlja temeljnu političku suštinu Ustava Republike Srbije, kao ledž superior-a, i mislim da će to predstavljati katastrofalnu pogrešku za našu zemlju u celini, možda čak i sa nesagledivim posledicama.
Hvala.

Ima reč gospodin Miroslav Martić, po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, prekršen je član 98. koji u prvom stavu kazuje da govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Uvažavam vašu toleranciju i strpljenje, pre svega kada su poslanici Radikalne stranke u pitanju. Oni konstantno krše ovu odredbu Poslovnika.
Evo, čak i poslanici SPS-a se smeju na njihove diskusije ovde, ali ne mogu da shvatim da onda imaju primedbe na to zašto ovde nema predstavnika Vlade, 80% njihovog vremena nije vezano za dnevni red, nije vezano za tačke koje se razmatraju i onda postavljaju pitanje - zašto ovde nema predstavnika Vlade? Da, zato nema.
A uzgred budi rečeno, poslanici se razumeju i u ekonomiju, i u pravo, i u medicinu, i u zdravstvo, u sve se razumeju, i po svim pitanjima se javljaju, po svim tačkama se javljaju, i pritom stalno zloupotrebljavaju ovaj poslovnik. 80% njihovog vremena je vreme koje nema veze sa dnevnim redom koji je na zasedanju Skupštine.
Uzeću karakterističan primer - poslanik Veljković Miroljub je ovde kukao zašto nema predstavnika Vlade, pričao skoro 5 minuta van dnevnog reda, a kada je završio priču, pričao je o tome koliko su izmene i dopune Zakona o braku i porodici važne, posle toga je napustio sednicu.
I na kraju, svako od poslanika Radikalne stranke ko se javljao - nemojte uopšte da se nervirate, vi ovde stalno istu priču pričate.
I na kraju, gospodine predsedniče Skupštine, mislim da nije u redu što ste dozvolili poslanicima Srpske radikalne stranke da svaki završava priču u smislu komentara kako je Vuku Obradoviću sve ovo neko smestio. Mislim da sa ovim vređate naše koleginice poslanice, a da sam na mestu Vuka Obradovića, ja bih se zamislio zašto me Radikalna stranka brani.
(Narodni poslanik Aleksandar Vučić traži repliku).

Gospodin Vučić će dobiti repliku, samo da odgovorim.
Znate, vi ste istakli kršenje Poslovnika, gospodine, da li se slažete da ste ga i sami prekršili načinom na koji ste govorili? Slažete se. Onda vam moj odgovor nije potreban.
Ja bih zamolio, pošto ima takvih rasprava, pa možda još jednom i možda poslednji put da kažem - svako ko misli da može u okolnostima kakve su ovde da se sednica drugačije vodi, ja vas molim, presavijte tabak, podnesite predlog za razrešenje predsednika Skupštine i time će problem biti na najjednostavniji način rešen.
Ako vi mislite da može da se vodi sednica drugačije, onda je to tako najlakše rešivo. Ali, dokle god svi krše Poslovnik, mislim da drugačijeg način nema.
Izvolite. (Žamor u sali.)
(Poslanik Aleksandar Vučić izlazi za govornicu.)
Gospodo, ja vas molim da završimo sednicu, nemojte biti nestrpljivi. (Poslanici: Treba da prekinemo sednicu.)
Imate pravo, prekinućemo sednicu, replika će biti sutra. Nema kvoruma, prekidamo sednicu. Ako neko voli ovakvu sliku parlamenta, ja je prihvatam.
Nastavićemo sa radom sutra u 10,00 časova.