Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, ovaj zakon nije prihvatljiv za poslaničku grupu  stranke Srpskog jedinstva. Međutim, ukoliko bi se zakon vratio na doradu i ukoliko bi Vlada pokušala da promeni članove 3. i 5. mislim da bi ovaj zakon mogao da bude prihvatljiv za sve narodne poslanike.
O čemu se radi? Zaista je nelogično da Vlada, po članu 3. ovog predloga zakona, određuje osnovicu za obračun i isplatu plata predsednika Republike, narodnih poslanika i ostalih koje je narod izabrao, a mi ovde biramo Vladu. Dakle, radi se o jednom zaista centralističkom sistemu koji ne bi trebalo da bude merilo nove vlasti.
Smatram takođe i za član 5. koji kaže da "razvrstavanje u platne grupe zaposlenih iz člana 1. ovog zakona i koeficijente za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada Republike Srbije", da se ponovo radi o istom. Zaista je veoma nelogično.
Predlažem da Vlada utvrdi predlog zakona po kome bi osnovicu, razvrstavanje u platne razrede i koeficijente utvrđivao nadležni odbor Skupštine Republike Srbije. Mislim da je to sasvim prihvatljivo, jer bismo time makar zadržali dostojanstvo Skupštine kao najvišeg doma.
U članu 53. našeg poslovnika kada se radi o nadležnostima Odbora za finansije, koji je nadležan upravo za ovu materiju, stoji da pored ostalih pitanja može da razmatra i odlučuje i o drugim pitanjima iz oblasti finansija, što bi moglo da se podvrgne pod član 3. i član 5, dakle da Odbor za finansije utvrđuje osnovicu, razvrstavanje u platne razrede i koeficijente za plate, makar izabranih, odnosno biranih državnih organa. Dakle, tu pre svega mislim na predsednika Republike, na narodne poslanike i na ostale koji se biraju neposrednim izjašnjavanjem građana.
Time nećemo povrediti dostojanstvo građana, nećemo ni dostojanstvo ovog najvišeg zakonodavnog doma. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, bez razloga smo izbegli jednu činjenicu koju smo dužni da izanaliziramo kada govorimo o ovom zakonu. Dužni smo da pronađemo odgovor na pitanje kojim se to zakonom do sada regulisala isplata plata u državnim organima. I, da li mi sad možda živimo u društvu u kome nešto tako nije regulisano zakonom. Živimo.

Od 1. januara 1998. godine ne važi Zakon o platama zaposlenih u državnim organima i mi danas praktično uvodimo red u jednu oblast u kojoj je mnogo više onih loših primera nego primera koje bi ovde trebalo da pomeneno kao dobre. U pravu je gospodin Nikolić. On je pomenuo jednu veliku nelogičnost citirajući neke napise u novinama u kojima se kaže da plata predsednika vojvođanske skupštine iznosi 20.000 dinara, a plata predsednika republičkog parlamenta 10.000 dinara.

Ali, zamislite koliko je takvih nelogičnosti u 420.000 situacija u kojima državni službenici primaju platu. Tu je potrebno uvesti red. Red uvodi Vlada. Ako vi sumnjate da je Vlada za nešto tako sposobna, onda se ne osporava samo jedna funkcija Vlade, funkcija kojom ona insistira na zavođenju reda u oblasti plata državnih službenika, već se osporava čitava Vlada.

Skupština kontroliše Vladu. Ako mi kao poslanici nismo zadovoljni platom koju će nam Vlada propisati, osnovicama i koeficijentima, ako time nisu zadovoljni drugi zaposleni u državnim organima, oni će promeniti tu vladu. Stoga Vlada vodi računa i te kako u situacijama u kojima definiše nečiju platu o posledicama takve svoje odluke.

Mi smo se zatekli zaista u jednom veoma teškom položaju. U toku je sistematizacija radnih mesta kako bi se ispravile sve te brojne nelogičnosti o kojima sam govorio a koje su pominjane i u diskusijama drugih poslanika. Kolega Nikolić je pomenuo jednu. Ali, šta ćemo sa predsednicima sudova? Dva opštinska suda u dva različita mesta - tri puta veća plata u jednom sudu nego u drugom. Kako to da rešimo? Šta ćemo sa predsednicima ne opština i grada, nego šta ćemo sa predsednicima dve susedne opštine koje imaju međusobno duplo ili troduplo uvećane troškove u odnosu na primere kojima bi trebalo da teže.

Dakle, mi smo se našli u jednom vakuumu u kome pokušavamo da zavedemo red veoma konkretnim merama. Vlada će propisati osnovicu. Vlada će propisati koeficijent. Vlada će snositi odgovornost ukoliko u tome ne bude dobra i pred parlamentom i pred onima u čije ime to radi. Potrebno je dopustiti Vladi da obavi konsultacije sa sindikatima. Niko sindikate ne obilazi. Onaj ko pomisli da zaobiđe sindikat EPS-a, sindikat u zdravstvu, neće dobro proći i Vlada to ne radi. U toku je sistematizacija radnih mesta 420.000 pojedinačnih slučajeva koji moraju biti pravično tretirani i tako nešto će sasvim sigurno biti i učinjeno.

Mislim da je mnogo važnije reći da se ponovo uvodi zakon posle tri godine u oblast u kojoj nije bilo reda, da su ovo prvi konkretni potezi u tom smislu zavođenja reda. Primer koji je pominjan je očigledan i, na žalost, to nije usamljen primer. Takvih je puno. Mislim da smo dužni da javnosti kažemo da je ovo prvi korak u procesu uvođenja reda u onom domenu našeg života u kom građani imaju pravo da znaju ko troši, na kakav način troši njihova sredstva. Ništa više i ništa manje.

Vlada je za to odgovorna. Mi smo Vladu izabrali. Između ostalog, tim svojim izborom i takvom svojom voljom iskazali smo spremnost da poštujemo odluke Vlade, a između ostalog i njenu stručnost u proceni vrednosti našeg rada i vrednosti rada svih drugih zaposlenih u državnim organima.

Ima reč gospodin Ivković.

Ovo je drugi nastup, imam pravo na tri, tokom jednog zakonskog rešenja, kao predsednik poslaničke grupe. (Žamor u sali.) Da li vi čujete komentare, gospodine Maršićanin? Ja, na opšte zadovoljstvo, dolazim sa mesta gde je sada gospodin Raka Radović. Komentar je - blago nama, i to je pravi odnos između kolega poslanika, koji pokušavaju da zajednički rade.
Želim da kažem sledeće - nije sporno da se uvodi red, ali je bitan sadržaj tog reda, sadržaj tog reda će bolno da pogodi Srbiju. Znate, ko god dođe nov na mesto gde neko radi, najveća greška koju može da učini je da kaže - e, od ovog trenutka sve počinje ponovo, počinje ispočetka. To je najveća greška koju neko može da uradi, bilo da je profesor univerziteta, radnik u fabrici ili ministar u Vladi. Jer, i pre njega su sedeli misleći ljudi, i pre njega su mnoge i loše stvari činili.
O ovome što se događa otprilike ide sledeća priča - kada je svojinska transformacija u pitanju, oduzeto je pravo radnicima da rade autonomnu transformaciju, i da im to pravo niste oduzeli vi, većina u ovom parlamentu, imali bi nastavak svojinske transformacije, imali bi mnogo kolektiva koji znaju da je 60% vlasništva njihovo, imali bi na 300, na 500 mesta danas u Srbiji razgovore sa poslovnim partnerima koji isporučuju repromaterijal ili koji su tradicionalni kupci, na 500 mesta u Srbiji bi 2.500 pametnih ljudi razgovaralo sa inopartnerima, Vlada bi imala pravo kontrole korupcije, kriminala i svega, i mi bismo imali velika ulaganja kapitala.
Umesto toga šta imamo - imamo totalni zastoj, imamo Vladu koja hoće sve sama da uradi, proces rada, teorija sistema i organizacije, oni koji su to učili ili predavali, znaju, usko grlo proizvodnje je jedan kanal sa mnogo mesta u redu čekanja, i zna se kako se završava - slomom.
Imamo plate 430.000 radnika. Nije EPS u pitanju, EPS ne pripada ovde. Još da je i on, bila bi katastrofa. Ovde su, znači, javne službe i državni organi. I sada vi, umesto da sednete sa sindikatima, koji tehnološki znaju svoj posao, napravite kolektivne ugovore, ostavite slobodu stvaraocima da imaju tu stimulaciju ako urade dobro posao, pa neka u susednoj opštini ima predsednik opštine i pet puta veću platu, ako je uradio za svoju opštinu šta treba i učinio da je opština dobra, neka bude primer.
Vi pravite uravnilovku, ali je najgora stvar što i tu Vlada sve propisuje. Što je najgore za Vladu, Vlada priča o decentralizaciji, o lokalnoj samoupravi. Sada će doći Nacrt zakona o malim i velikim preduzećima, sada je smešan odgovor Vlade, jer Vlada upravo zamera meni, kao predlagaču, da ja radim centralizaciju tim zakonom jer predviđam agenciju, iako sam rekao da ne ide po regionima u Srbiji.
A šta Vlada, koja zagovara decentralizaciju, radi - uzima pravo i predsedniku Skupštine, koji je izabrao, i vama poslanicima, i predsedniku Republike, i predsedniku opštine, da ona odredi platu, i još kaže - isto vredi predsednik skupštine grada kao potpredsednik skupštine opštine, a manje vredi predsednik Skupštine Kragujevca. Možda bi on vredeo 10 puta više, ako bi pregovarajući uspeo da aktivira, uz pomoć Vlade Republike Srbije i predsednika Vlade, konačno tu "Zastavu" - Kragujevac. "Pežo" već 5 godina pokušava da dođe, ali mu ne daju SAD.
Prema tome, molim vas, savetujem vam - nemojte da usvajamo ovaj zakon. Ovaj zakon je čista uravnilovka, destimulišuće deluje na kvalitetne ljude, ne ostavlja prostor koji će stimulisati one borce koji žele uspešno i kvalitetno da rade, da profitira njihov kraj, građani u njihovoj lokalnoj samoupravi. Jednostavno, ta vlada, koja hoće sve da radi, zagušiće se, neće ništa na kraju da uradi.

Reč ima narodni poslanik Bratislav Đurić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o platama u državnim organima i javnim službama koji je na dnevnom redu, jeste zakon koji treba da uradi sve ono što do sada nije bilo urađeno. Najveći broj dosadašnjih govornika govorio je o tome, o plati predsednika Republike, o plati predsednika Vlade, o platama predsednika opština, Beograda i ostalih u Srbiji.
Niko ne reče nijedne reči o zaposlenom u prosveti, o zaposlenom u zdravstvu i ostalima koji čine, bezmalo, 420.000 zaposlenih u ovoj zemlji. O njima se radi. Ovo je zakon koji treba pre svega da uredi te odnose. Ako nekoliko desetina ili nekoliko stotina visokih funkcionera i ne bude zadovoljno, a 400.000 zaposlenih bude, to će biti dobar zakon, i ja tvrdim da će biti dobar.
Što se tiče saradnje i kontakata Vlade Republike Srbije i sindikata, po ovom zakonu, kažem vama, gospodine Ivkoviću, i svima ostalima, bilo je tih kontakata više nego po bilo kom drugom zakonu i mogu da vam kažem da su sve tri sindikalne centrale dale načelnu saglasnost za ovaj zakon.
Možda vi to ne znate, jer vi nikada niste razgovarali sa sindikatima, osim sa Tomislavom Banovićem. Ova vlada razgovara sa svim sindikatima. Prema tome, pitajte zaposlene u zdravstvu, pitajte zaposlene u prosveti, videćete da su svi oni za uređenje ovih odnosa i da od ovog zakona očekuju puno.
I na kraju, neko je rekao da ovde nema koeficijenata - nema ih iz jednog jedinog razloga, jer koeficijenti će se urediti u pregovorima između Vlade Republike Srbije i sindikata.

Reč ima gospodin Ivković, replika.

Ovo je replika, da znate, nije treći put.
Zamolio bih kolegu poslanika da me sasluša. Meni je drago što je jedan predsednik nezavisnog sindikata, kao DOS-ovski poslanik, nezavisno stao ovde i zastupao sindikat i time verovatno sve rekao. Sigurno je da je moguće i neko srednje rešenje, koje možda jeste najbolje, ekstremi nisu najbolji, da možda u zdravstvu, u prosveti budu uvedeni određeni platni razredi, tamo gde treba da se stimulišu posebno nerazvijeni krajevi. Moguć je i određen procenat solidarnosti, da se iz bogatijih opština prebaci deo sredstava u siromašne opštine, ali ne valja uravnilovka. Svako ko se bavi upravljanjem, proizvodnjom, to će vam reći.

Ima reč narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.