Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam amandman na glasanje.
Za 54, protiv 116, uzdržanih nije bilo, nisu glasala četiri, ukupno su prisutna 174 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Jovanović.
Vlada, Odbor za zdravlje i porodicu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, svojim amandmanom sam predložio da se predložene najniže osnovice za plaćanje poreza i doprinosa umanje za 30%. Ne zato što mislim da zdravstvo ima dovoljno para, nasuprot mislim da zdravstvu treba mnogo para, ali mislim da obveznici poreza i doprinosa iz najnižih osnovica nisu ti koji će da izleče zdravstvo. Zdravstvo treba da ubere glavne prihode od onih koji primaju pune lične dohotke i na njih plaćaju doprinose kako se lični dohoci isplaćuju.
Zašto sam predložio 30%? Računao sam, računao i došao sam do zaključka da smanjenje za 30% dovodi nivo poreza i doprinosa na dosadašnji nivo. Znači, ovakvim najnižim osnovicama za poreze i doprinose poslodavci će biti opterećeni sa više od 30%, a oni koji imaju fiksni iznos namenjen za lične dohotke moraće da umanje plate za 30%. Jedan prost primer. Ako poslodavac ima radnika koji ima osmi stepen stručne spreme i odvojio je za troškove radne snage 12.000, on će u sadašnjim uslovima 6.000 da da radniku, a 6.000 će da plati doprinose. Odnosno, da uprostim, da bi bilo jasnije i običnim ljudima. Ako on tom radniku da 12.000 i kaže - prijatelju, idi plati doprinos i zadrži ostatak, on će da plati 6.000 doprinose, a 6.000 će da mu ostane.
U novopredloženim osnovicama, kako reče gospođa ministar Matković, citiram, da pretpostavimo da ostanu iste stope poreza i doprinosa na osnovicu od 12.700 dinara za osmi stepen stručne spreme, po važećim stopama poreza i doprinosa oko 8.000 je ono što morate na ime poreza i doprinosa da izdvojite. Znači, ako poslodavac ima istih 12.000, od prvog juna moraće 8.000 da plati poreze i doprins, a 4.000 da ostane za platu radnika. Ako to simuliramo na veće preduzeće koje ima 5.000 radnika i čiji je prosek srednja stručna sprema, ako poslovodstvo obezbedi 4.000 dinara, a to su preduzeća koja su u teškim uslovima, preduzeće će u sadašnjim uslovima 2.000 da da radniku, a 2.000 će da plati porez. U novim uslovima, kada je 5.500 osnovica za srednju spremu, ono će 3.000 da plati porez, a ostaće 1.000 za radnika.
Još u težoj situaciji su preduzeća koja budu morala da plaćaju minimalne plate. On će 1.800 dati radniku kao platu, a ako ima srednju spremu, platiće 4.000 doprinose, a ako ima osmi stepen platiće 8.000 doprinose. Međutim, sem što sam računao pažljivo sam, vrlo pažljivo slušao šefa poslaničke grupe vladajuće stranke, računajući da je on najpametniji čim je šef poslaničke grupe vladajuće stranke, da iza sebe ima eksperte, da ima moćne mašine, i kada sam čuo njega da kaže - gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na predlog poslanika Vučića da se smanje osnovice za 50% on je rekao - prihvatanjem ovog amandmana mi bismo smanjili zaradu radnika za 50%. Dakle, mi ne možemo da podržim ovaj amandman za smanjenje osnovice za 50%, jer bi time bila umanjena primanja radnika za 50%.
Zbunio sam se, to me je pokolebalo, računam neću da dam amandman da se smanje plate radnika. Međutim, kada sam pričitao da porezi i doprinosi moraju da se plate pod uslovom da se i ne isplati plata, onda sam bio krajnje zbunjen. Razmišljao sam da povučem amandman, međutim, kada sam pročitao, takođe, odnosno čuo sam, pa sam posle uporedio, šef poslaničke grupe DOS-a gospodin Čeda Jovanović kaže - gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se da mi ne možemo da se razumemo, ali zaista ne znam kako da vam objasnim više šta je to bruto plata. Kako da vam objasnim šta je ovih 3.000 dinara, pa kaže - tu platu, odnosno osnovicu o kojoj mi danas ovde govorimo čini 3.000 dinara i da ovih 3.000 dinara o kojima vi govorite nisu nekih novih 3.000 dinara, koje će poslodavac platiti na već 3.000 koliko radnik zarađuje. To je sve zajedno u okviru tih 3.000 dinara, plata, regres, topli obrok, doprinosi i sve ukupno to je 3.000.
Kada sam ovo čuo, odlučio sam da povučem amandman, jer sam shvatio da je moj digitron bio neispravan, da gospođa Matković nije razumela dovoljno tu problematiku, jer smatram da šef poslaničke grupe iza sebe ima eksperte, da ima moćne mašine, da najbolje računa, a i želja mi je bila da to bude tako, a da li će biti tako, to će od 1. juna da budu oni koji isplaćuju platu i oni koji primaju platu. Hvala vam - povlačim amandman.

Konstatujem da je amandman povučen.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vujić.
Vlada, Odbor za zdravlje i porodicu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da je gospodin Jovanović u pravu ovaj put, jer nema toga što za ovom govornicom, bilo od strane poslanika opozicije i nas članova Srpske radikalne stranke, kao i povremenih poslanika iz DOS-a koji su izlazili za ovu govornicu, nije maltene rečeno i o ovom zakonskom projektu i o prethodna dva, koja tretiraju doprinose, u stvari osnovice na doprinose na isti način.
Međutim, bez obzira što je maltene sve rečeno, ono što jedino gospodin Jovanović nije u pravu, to je da se oni nisu opametili. Svi poslanici opozicije, naročito mi poslanici Srpske radikalne stranke, iznoseći i u načelnoj raspravi, a i o amandmanima u okviru ova tri zakonska projekta koji tretiraju osnovice na isti način vezano za doprinose, govorili smo Vladi, a i poslanicima DOS-a koji su izabrani od strane Vlade, mada bi trebalo da je obrnuto, šta je to što ne valja, šta je to što od 1. juna neće biti dobro zbog situacije u kojoj se ova Srbija, a mi jesmo Srbija bre. Situacija u okviru privrede i u okviru svega ostalog što nas okružuje je situacija u kojoj živimo.
Ovo je jedan zakonski projekat koji u svakom slučaju nije dobar za poslodavce. Govorili smo mi za ovom govornicom, mi srpski radikali, šta to sve ne valja i neće biti dobro za zaposlene, a neće biti dobro i za poslodavce. Osnovice koje su predložene ovim zakonom, zbog situacije u kojoj se naša privreda nalazi, jesu prevelike. Zbog toga i ovaj amandman i predlažem da se te osnovice smanje. Predložio sam i na prethodna dva zakonska projekta isto smanjenje, pa tako predlažem i sada i moj predlog je da se smanji za 60% i to sve dotle dok vi koji ste imali puna usta govoreći lepe stvari narodu pre izbora, da će biti tako kada vi dođete, dok stvarno ne stvorite takve uslove da privreda bude solventna, da privreda bude toliko sposobna da može ove doprinose da uplaćuje, kako bi moglo da se u ovoj državi normalnije živi, a ne ono što ste vi uradili od 5. oktobra do danas.
Stoga i jesam predložio umanjenje za 60%, jer je to primereno ovom trenutku, kada je privreda u situaciji u kojoj jeste i ne može ili neće moći da odvaja ove doprinose na osnovu ovih osnovica u predviđeni budžet. Mislio sam da ćete predložiti zakon, a to su govorili i neki poslanici DOS-a, neki koji plediraju možda da budu ministri umesto ministra, da se uđe u sveobuhvatno rešenje ovog pitanja, pitanja zdravstvenog osiguranja. Situacija u zdravstvu jeste takva kakva je, ona je nagomilana u poslednjih desetak godina, takva kakva jeste. Činjenica da ste prenebregnuli situaciju, da je ova država živela u velikim blokadama i sankcijama u tom okruženju, činjenica je da se sve rušilo, pa samim tim i zdravstvo, ali je činjenica da vi niste ponudili kvalitetno rešenje kojim će to zdravstvo stati na zdrave noge. Činjenica je da niste ovim zakonom predložili prava rešenja i stoga predlažem još jedanput da se razmili o umanjenju ovih osnovica, kako bi privreda bila u situaciji da ih namiruje, kako bi se budžet na neki način ipak punio i kako bi zdravstvo odgovorilo potrebama koje stanovništvo ima.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu?
Ako ne, stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 52, protiv 114, uzdržan je jedan, nije glasalo 13, ukupno je prisutno 180 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman je podneo i povukao narodni poslani Predrag Bajčetić.
Konstatujem da je ovaj amandman povučen.
Predlog da se posle člana 1. doda novi član 1a podneo je amandmanom narodni poslanik Petar Petrović.
Odbor za zdravlje i porodicu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne).
Da li neko drugi želi reč?
Ukoliko ne, stavljam amandman na glasanje.
Za 50, protiv 118, uzdržana dva, nije glasalo 14, ukupno 184 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Todorović.
Vlada, Odbor za zdravlje i porodicu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo, moj amandman se odnosi na član 108š, koji u Predlogu zakona glasi: "Organ nadležan za poslove platnog prometa dužan je da najkasnije do kraja tekućeg meseca obavesti nadležni republički poreski organ o poslodavcima koji nisu izvršili isplatu zarade za prethodni mesec, odnosno uplatili doprinos u skladu sa članom 108b ovog zakona".
Predlažem da ovaj član glasi: "Organ nadležan za poslove platnog prometa dužan je da najkasnije do kraja tekućeg meseca obavesti matičnu filijalu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje o poslodavcima koji nisu izvršili isplatu zarade i uplatu doprinosa, u skladu sa istim članom, 108b ovog zakona". Razlog za ovakav amandman je čisto praktične prirode. Naime, ako uporedimo veliki broj privrednih subjekata koji su zaista u teškoj situaciji sa suvom drenovinom i pokušamo da ih na jedan objektivan način sagledamo, uz sve muke koje su imali do sada da sakupe sredstva za isplatu zarada svojih radnika imaće i povećane muke od 1. juna ove godine zbog povećanih osnovica za doprinose.
Na sve to dodaju se muke koje će imati, vezano za to što im se u istom predlogu zakona, kaže da će utvrđivati najvišu osnovicu dakle, one plate koje će biti više od predloženog iznosa prosečne bruto zarade. Takođe, na sve to dodaje se neizvesnost u vezi sa određivanjem stopa doprinosa, u zavisnosti od toga da li će se nadležni ministri za poslove zdravlja, za poslove rada i za poslove socijalnih pitanja dogovoriti na adekvatan način, potom dolazi muka koja se vrlo često u praksi dešavala, a to je da jedan dan kod poslodavaca dolazi kontrola iz PIO, drugog dana finansijska, treći dan tržišna, četvrti dan zdravstveno osiguranje itd.
U predloženom rešenju pojavljuju se tri subjekta: Zavod za obračun i plaćanje, poreski organ i Zavod za zdravstveno osiguranje. Predložio sam da se samo Zavod za zdravstveno osiguranje javlja, a to povlači za sobom i povećana ovlašćenja kontrolora Zavoda za zdravstveno osiguranje, što mislim da nije prevelik problem. Mislim da bi poslodavci bili uskraćeni za jednu muku i da bi bilo lakše da se pojavljuje kontrola uplate doprinosa, ovako kako se predlaže, dakle, u prevelikom obliku i iznosu, da se pojavljuje samo kontrola iz Zavoda za zdravstveno osiguranje. Naravno, na vama je da procenite da li je takav predlog adekvatan. Ja mislim da jeste. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu?
Ukoliko ne, stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 58, protiv 124, uzdržanih nema, nije glasalo dva, ukupno prisutno 184 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Vlada, Odbor za zdravlje i porodicu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovakav je sličan član, u stvari ne sličan, isti član je bio u izmenama i dopunama Zakona o PIO. Tamo sam pokušao da taj član amandmanom malo preciziram, kao i ovde u članu 9, koji glasi: "Nadležni poreski organ dužan je da najkasnije u roku od 8 dana od dobijanja obaveštenja iz stava 1. i 2. ovog člana, utvrdi obavezu poslodavca da u određenom roku uplati doprinos". Prošli put kada sam to objašnjavao neki poslanici su to shvatili, uzimam mogućnost da možda nisam dobro objasnio i nisam bio dovoljno jasan, ali ću pokušati ponovo to da objasnim. Zašto je to tako u suštini, zakon se ništa ne menja, ključno ne, ali daje jednu tačnost, jednu dimenziju, pravičnost ili pravilnost na terenu, određuje neke rokove, kako poslodavac treba da plati.
Ovako ako ostane u zakonu da bude u određenom roku, taj rok nije određen, nije definisan, tu je sada poreski organ ili pojedinac na terenu, i on može da odredi kako god hoće, po nekom svom nahođenju ili prema nekim drugim afinitetima. Znači, neko će taj rok dobiti 30 dana, neko 60 dana, neko dva dana, neko pet dana. Ostavljamo poslodavcu totalno neravnopravan položaj. Ako mi sada ovde ovim amandmanom taj rok odredimo do 30 dana, mi smo onda stvarno odredili neki rok. Mislim da je to toliko jasno i logično, da stvarno ne vidim razloga da se ovaj amandman ne usvoji. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč?
Stavljam amandman na glasanje.
Za 58, protiv 120, uzdržana dva, nije glasalo 5, ukupno prisutni 185 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 10. stav 3. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada, Odbor za zdravlje i porodicu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč?
Stavljam amandman na glasanje.
Zaključujem glasanje i konstatujem da je za glasalo 57 narodnih poslanika, protiv 108, uzdržanih nema, nije glasalo 19, ukupno prisutno 184 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 10. stav 5. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Slobodan Janjić i Goran Cvetanović.
Vlada, Odbor za zdravlje i porodicu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosioci amandmana žele reč? Izvolite gospodine Janjiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička većina u ovoj skupštini ne shvata da se primenom ovog člana organi kontrole po slobodnom nahođenju odlučuju kome će izreći meru zabrane obavljanja delatnosti od 30 do 90 dana. Ukoliko novčane kazne, koje su zaista visoke, ne daju nikakav rezultat, onda je najverovatnije razlog neplaćanja određenih doprinosa i nemogućnost plaćanja određenih obaveza, kazne su daleko veće nego što su obaveze iz doprinosa, znači niko neće da rizikuje plaćanje visokih kazni zato što nije izmirio doprinose i eventualno je moguće da je trenutno u blokadi i da to plaćanje može da usledi nakon pet - deset, petnaest ili tri dana.
Kada neko preduzeće prestane da radi 30 do 90 dana, otpada sva mogućnost da dođe do oporavka i eventualno izmirivanja određenih obaveza, pa sam tražio da se iz člana 10. briše stav 5. koji glasi: "Pored novčanih kazni iz stava 1. tačka 4. ovog člana poslodavcu iz st. 1. i 2. ovog člana može se izreći mera zabrane obavljanja delatnosti od 30 do 90 dana".
Ako ovako visoke kazne ne daju nikakvog efekta, ne verujem da će dati i mera zabrane obavljanja, pogotovo što je u tumačenju dozvoljeno - može, ne mora, i ko to odlučuje i po kakvom kriterijumu, kako će da bira kome će dati 30, a kome 90 dana.
Smatram da ovaj amandman treba da prihvatite jer ćete mnogim privrednim subjektima omogućiti da prežive ove mere i obaveze koje su im nametnute.