Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mogao bi da se složim da je rasprava po ovoj tački dnevnog reda krenula u pogrešnom pravcu. Ne treba Skupština da bude sudnica. Mi ne želimo da ona to bude. Ne mislimo da ovim dokumentima, koji nisu ekskluzivno pravo poslanika iz DOS-a, oni su sada podeljeni, ukoliko je potrebno neko vreme da se poslanici opozicije upoznaju sa informacijama iz tih dokumenata, mi smo spremni, a ja predlažem da prekinemo svoj rad i da damo pauzu koja je potrebna poslanicima opozicije da se pripreme.
Hteo sam da kažem da svrha ovih dokumenata nikako ne može imati svoj smisao u iznošenju nekih dramatično novih informacija, koje mi želimo da uputimo javnosti, prebacujući krivicu na one predstavnike opozicije koji su se osetili ugroženima ovakvim nastupom predstavnika DOS-a i resornog ministra u Skupštini. Mislim da ne možemo reći ništa novo za ovom skupštinskom govornicom, što građani i naše društvo u celini, ili jedan njegov deo, već ne znaju.
Jedini smisao ovoga što bi trebalo da bude rasprava oko ove tačke dnevnog reda jeste smisao koji će obavezati današnju vlast da, raspolažući sa državnim sredstvima, razmisle o situaciji u kojoj se danas nalazi opozicija i pomisli na dve činjenice. Da živimo u društvu u kome je vlast smenjiva. Da živimo u društvu u kome rastanak sa vlasti ne podrazumeva rastanak sa odgovornošću za politiku koju sprovodite kao vlast. To su jedine dve bitne činjenice koje mogu proisteći iz našeg današnjeg razgovora po ovoj tački dnevnog reda.
Koliko god predstavnici opozicije pokušavali da se distanciraju od takve vrste činjenica, neće uspeti. Zavaravaju sami sebe, ali ne znam da li će zavarati i deo nas iz DOS-a, mislim da neće. Ne bi bilo dobro da se skupštinska govornica pretvori u mesta gde će neko dokazivati svoju nevinost, jer se to ne radi ovde. Mi možemo danas samo da razgovaramo o jednom principu koji do sada nije važio u našem društvu i o prinsipu koji ovim putem mi pokušavamo da uspostavimo kao princip koji će obavezivati nas kao današnju vlast, a i svaku narednu vlast. To je princip nepovredivosti državne kase i odgovornosti za raspodelu sredstava iz te državne kase.
Zakon o završnom računu za budžet u 2000. godini u martu mesecu je sačinjen i prosleđen poslanicima. Tada je jasno rečeno, da mi mislimo da nije dobronamerna ona inicijativa predstavnika bivše vlasti koja se prepoznavala u informaciji da raspolaganje budžetskim sredstvima kontrolišu četiri čoveka. Samo četiri budžetska inspektora. Istovremeno smo mi rekli da ćemo veoma jasno povući graničnu liniju između onoga što je nasleđe prethodnog vremena i onog što je proizvod našeg rada.
Mi ne želimo pred ovim društvom, mesec dana, uglavnom u tišini, da se suočavamo sa najbeskurpuloznijim optužbama, kojima smo predstavljeni kao ljudi koji vode genocidnu politiku prema svom narodu, kao ljudi koji prodaju svoje društvo na nekom nedefinisanom tržištu, a da pri tom ovu tačku dnevnog reda ne iskoristimo, ne kao povod da optužujemo predstavnike opozicije, već kao povod da ukažemo na elementarne činjenice koje govore o stanju u društvu, koje mi pokušavamo danas da rešimo. Ni manje ni više od toga. Oni koji su zaplašeni nečim takvim, plaše sami sebe.
Niko od nas tako nešto ne čini i predlažem da pre nego što uđemo u raspravu, a ta rasprava je potrebna i ona mora biti temeljita, mora biti dokumentovana i svako mora odgovarati, pre svega pred građanima u našem društvu za ono što izgovori po ovoj tački dnevnog reda za ovom govornicom, da napravimo kratku pauzu, da se poslanici koji nisu imali ovaj materijal upoznaju, ili da u suprotnom nastavimo da radimo, ali da činjenica da smo nastavili rad ne postane argument onima koji će izaći za ovu govornicu i reći da nešto nisu znali ili nisu imali prilike da se upoznaju sa nečim takvim.
Spreman sam da uvažim stavove koji su tokom mog nastupa izrečeni, da predložim da mi nastavimo diskusiju po ovoj tački dnevnog reda, ali da se vežemo za argumente i činjenice. Ovo nije suđenje opoziciji, ovo je uspostavljanje jednog principa koji je obavezujući, pre svega za nas, ali nemamo pravo da zaobiđemo neke činjenice. Nemamo pravo da zaobiđemo činjenice koje govore o nenamenskom trošenju sredstava. Nenamensko trošenje koje je utvrdila ovlašćena inspekcija, nenamensko trošenje koje ima svoje ime i prezime, svoj prihod i svoj rashod i, konačno, kao posledicu za štetu ima onu imovinu koja nije partijska, već je opštedruštvena.
Kada govorimo o nenamenski potrošenih tri i po milijarde dinara, mi govorimo o nenamenski potrošenim sredstvima, obezbeđenim za dnevnice solidarnosti. Mi govorimo o nenamenski potrošenim sredstvima obezbeđenim po osnovu taksi, koje su namenjene za pokrivanje troškova onih delova našeg društva koji su bili pogođeni zemljotresom i elementarnim nepogodama. Kada govorimo o nenamenskom trošenju sredstava, mi govorimo o potpuno protivzakonitom usmeravanju sredstava po osnovama koje nisu definisane nadležnim aktima kojima se regulišu nadležnosti resornih ministarstava.
Konačno, kada govorimo o nenamenskom trošenju sredstava, mi, recimo, govorimo o tim paradoksalnim činjenicama kojih se i sami predstavnici današnje opozicije stide. Govorimo o činjenicama da je Ministarstvo finansija, sa jedne strane, davalo sredstva po kamati od 0,1%, a sa druge strane, zaduživalo Vladu Republike Srbije i budžet kod poslovnih banaka po kamatama od pet ili 6%. Kada govorimo o nenamenskom trošenju sredstava, govorimo o trošenju sredstava Ministarstva za rad i boračka pitanja, koje je potpuno nenamenski usmeravalo ta sredstva direktno na račun SPS-a. Vi sami, socijalisti, sa tim treba da se rastanete, da biste imali moralno pravo da izađete pred nas sledeći put i da od nas tražite da položimo račun. To nije optužba glasača SPS-a, to je optužba onog najužeg vrha vaše stranke koji danas ne sedi ovde u Skupštini, ili je usamljen kada sedi.
Dakle, pozivam vas ako niste spremni za pauzu, da uđemo u raspravu argumentovano, sa činjenicama, da to ne bude doživljeno kao suđenje i sasvim sigurno, da ne bude doživljeno kao naše nastojanje da zloupotrebimo poziciju koja ničim nije naša intimna ili naša uska ekstravagantna privilegija. Ovo je izveštaj koji je dostupan javnosti, izveštaj sa kojim raspolažu poslanici. To nije konačna reč koju smo rekli po ovom pitanju jer je ovo izveštaj koji je sačinjen kroz sagledavanje politike koju su vodila ministarstva, mislim da je reč o 14 ministarstava, nisu obuhvaćena sva, i mislim da u tom smislu nije korektno, izvestan teret odgovornosti će se preneti na pojedince, dok će drugi imati tu sreću, da ovog puta budu pošteđeni takve vrste rasprave. Hvala.

Mogu, na vaše insistiranje, da stavim na glasanje da se odredi pauza radi upoznavanja, ali sam je neću dati iz sledećeg razloga, da li oni imaju potrebe, to ćemo zajednički da utvrdimo. Ako možemo, bez dobacivanja, molim vas.
Ni sam neću odrediti pauzu zbog toga što ovo nije materijal koji je sastavni deo tačke dnevnog reda o kojoj danas raspravljamo. Bez obzira šta moja stara prijateljica, Maja Vasić, generalni sekretar, ovde piše da ovaj materijal može da se koristi prilikom razmatranja predloga. To je materijal koji predstavlja informaciju i nadam se da će Vlada nama i ubuduće da ovakve informacije posle periodične kontrole davati, kao što će ova skupština, kako smo se dogovorili, narodne poslanike obaveštavati o utrošku budžetskih sredstava koje stoje njoj na raspolaganju.
Ovo ne treba da bude, po mom dubokom uverenju, ovo jednostavno ne može da bude sastavni deo akta koji se usvaja. Može da se informativno koristi, ne vidim da može da se koristi za usvajanje nekih suvih matematičkih podataka, koji zapravo jesu izveštaj o završnom računu i tu ne možemo amandmanima stvari menjati. To je tako kako jeste. Način na koji je trošeno, to zaista nije stvar parlamenta, već sudskih organa i ovde imamo jednu informaciju da su podnete krivične prijave protiv odgovornih lica i da se samo nadamo da će pravosudni organi, odnosno istražni, pa pravosudni, završiti svoj posao i da ćemo u novinama pročitati da će se odgovorna lica, za koja je dokazano da su izvršila zloupotrebe, naći iza rešetaka. Da mi vodimo unapred raspravu o tome, mislim da ne može, preporučujem jednostavno da se ne čini u okviru ove tačke dnevnog reda, jer će rasprava biti nepotrebna, neplodotvorna, duga i u atmosferi koju smo uspeli da izbegnemo proteklih nedelju dana.
Ministar Đelić, izvolite.

Nadovezujući se na ono što je gospodin Ivković rekao, samo da potvrdim nešto što je on rekao. Prvo, da je i u ovom budžetu za 2001. godinu, koji je utvrđen po onom zakonu koji preovlađuje u ovom momentu, ima dosta toga što nije dovoljno dorečeno. Znači, jeste i zakonski kada je urađeno u našem budžetu, nije dovoljno dorađeno, ali one sume i cifre koje moraju još da se razlože i da se uđe u veće detalje o tome kako će biti trošeno, na tome se radi.
Finansijski planovi se usvajaju kao što treba, a što se tiče budućnosti našeg budžeta i kao što sam već rekao, mi ćemo vam predložiti za koju nedelju predlog zakona o budžetskom postupku, gde ćemo imati dve stvari. Prvo, budžet će biti predložen u mnogo detaljnijim stavkama, tako da će kontrola biti lakša, neće biti toliko velikih stavki kao što je danas i kao što je bilo prošle godine. Drugo, nalaz kontrolora će biti sastavni deo završnog računa i ovaj dokument, kao što je gospodin predsednik naznačio, daje se za vašu informaciju i potpunu informaciju, da imate bolje sagledavanje u tome šta se dešavalo u državnoj kasi prošle godine. Hvala.
(Branislav Ivković, sa mesta: Replika.)

Nije vas pomenuo, nisam čuo zaista, jeste li pomenuli gospodina Ivkovića? Jeste! Izvolite, gospodin Ivković, replika. Prvo po Poslovniku, gospodin Kovačević, po Poslovniku. Javljajte se malo živahnije molim vas.

Gospodine predsedniče vodili ste dijalog sa dolazećim šefom poslaničke grupe, pa me niste primetili da sam intervenisao po Poslovniku.

Izvinite.

Moram da vas podsetim, gospodine predsedniče, da mi sada na dnevnom redu imamo izveštaj o završnom računu budžeta za 2000. godinu. U toku rasprave povređen je član 98. Poslovnika, a to je obaveza poslanika da za ovom govornicom govori o tački dnevnog reda.
Vi nama delimično uskraćujete pravo da govorimo o tački dnevnog reda na taj način što nam onemogućavate da se upoznamo sa ovim materijalom i da u diskusiji o završnom računu budžeta za 2000. godinu koristimo i ove elemente, jer nam je kada smo razmatrali budžet za 2001. godinu ministar Đelić najavio: kada dođe na dnevni red tačka završnog računa budžeta za 2000. godinu, uz to ćete dobiti informaciju budžetske inspekcije, koja će vam pokazati kako su korišećna i trošena budžetska srestva u 2000. godini.
Predlažem, gospodine predsedniče, da odredite pauzu od 15 minuta da se poslanici upoznaju sa ovim materijalom i da ovaj materijal, podaci u njemu, ravnopravno učestvuju u raspravi o završnom računu budžeta za 2000. godinu i molim vas da se o tome poslanici izjasne.

Vaš predlog ću naravno staviti na izjašnjavanje što se pauze tiče, ali jednostavno ne postoji mogunost da ovo bude sastavni deo akta koji usvajamo. O tome Skupština ne može da se izjasni, bez obzira da li se to vama sviđa ili ne sviđa, zna se postupak kako se neki dokument uvrštava u razmatranje itd. Ovo je informativni materijal.
Stavljam na glasanje predlog gospodina Kovačevića da se odredi pauza od 15 minuta radi upoznavanja sa informacijom koju ste dobili od Vlade Republike Srbije.
Pre glasanja po Poslovniku.

Pre nego što stavite na glasanje predlog poslanika Kovačevića, molim vas da se uzme u obzir član 84. Poslovnika u kome se utvrđuje dnevni red i izmene dnevnog reda ove sednice Skupštine. Prema tome, iluzorno je da glasamo o tome da damo pauzu za nešto što ne može da bude sastavni deo dnevnog reda ove skupštine. Pogotovo ne može da bude iz  razloga da za 15 minuta neko treba da se upozna sa nekim izveštajem, koji je rađen dva meseca od strane budžetske inspekcije, da svi poslanici to prežvakaju za 15 minuta, da steknu utisak o tome, pogotovo što je ovde izneta tvrdnja da svi oni koji su bili odgovorna lica u ovom postupku budžetske kontrole nisu dobili blagovremeno zapisnike nisu mogli da stave primedbe na taj izveštaj i taj izveštaj može da se stavi pod sumnju. Prema tome, mislim predsedniče da ste potpuno u pravu kada ne želite da se ovaj deo materijala uključi u dnevni red ove sednice.

Ne mogu da ulazim u kvalitet predloga, samo moram predlog da stavim na glasanje po Poslovniku, da se da pauza od 15 minuta.
(Stanko Kovačević: Odustajem od predloga za izjašnjavanje.)
Onda da nastavimo sa radom. Hvala vam.
Reč ima gospodin Ivković, replika.