Reč ima narodni poslanik gospodin Nikolić, a posle njega narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, o ovom zakonu može da se diskutuje kao i o onom o kojem smo govorili juče, zato što je princip, sistem, matematika primenjena u ovom zakonu identična onome o čemu smo govorili juče i mi i predstavnici vlasti, i ostaje nam samo da vreme kaže ko je bio u pravu, ali je evidentno to da je predlagač izmena i dopuna želeo da zadrži nivo koji je postojao do sada. Nije se upuštao u to da li povećani budžet omogućava i povećana prava.
Ovaj zakon ima dva člana koja su bitna i koja su možda zbunila pojedine poslanike. U članu 1. se utvrđuje nivo socijalne sigurnosti koji onda obezbeđuje pravo na materijalno obezbeđenje porodice i ovi procenti nisu ono što će porodice dobijati, već ono po kom će se osnovu, ukoliko porodica ima prihoda ili nema, zaračunavati da li je ta porodica socijalno ugrožena ili ne i da li država treba da joj pomogne ili ne, a pomoći će do nivoa koji se propisuje članom 1. i to je ono što nas zabrinjava. Mi smo ubeđeni da će taj prag socijalne sigurnosti ovim predlogom za izmene i dopune zakona biti spušten, biti niži i da više neće biti, naše je mišljenje, 30.000 porodica koje će imati pravo svakog meseca na ta primanja nego da će taj broj biti manji, zato što će jedan veći broj porodica uspeti da dostigne 16% od zarade u Republici, a ne bi uspeo da ostvari 25%, koliko mi mislimo da je trebalo da piše u članu 1. umesto brojke 50.
Po osnovu člana 1, po osnovu materijalnog obezbeđenja porodica, Vlada Repbulike Srbije nije zatekla nikakav dug u januaru mesecu, zato što je postignuta ažurnost i to se jasno vidi u završnom računu budžeta Republike Srbije za 2000. godinu, ali na osnovu člana 4, po osnovu dodatka za pomoći i negu drugih lica, mislim da stoji dug od 160 miliona dinara i to je ono s čime će Vlada Srbije ove godine morati da se junački ponese.
Pravo na materijalno obezbeđenje je otprilike prema posebnoj isplaćenoj naknadi, a najviša je za petočlanu prodicu 1.706 dinara, negde oko 50 miliona dinara mesečno, kada bi sve bilo u najvišem iznosu, a to znači da je mnogo niže, pošto od pojedinca kreće i završava se sa porodicom od pet članova. To nije nikakav izdatak za jedan jak, konsolidovan budžet, koji ima stabilne izvore prihoda kao što ima budžet Republike Srbije za 2001. godinu. Mislim da je to svima jasno i nije trebalo ovoliko cepati dlaku, pa procenjivati čak i bruto zaradu po zaposlenom u Republici da bi se dobio traženi iznos, da bi se dobila finansijska neutralnost.
U godini u kojoj je sve poskupelo, u kojoj će tek da poskupi, u godini u kojoj će rasti plate nemojte da obezbeđujete finansijsku neutralnost Vlade Republike Srbije za izdatke koje ima, a za koje sredstva prikuplja od svih građana Republike Srbije. Obezbedite vi, to je mnogo važnije, prava ljudima materijalnu sigurnost porodicama, a nemojte da obezbeđujete finansijsku neutralnost, pa makar i po cenu da 10 meseci prime više iznose, nego da 12 meseci primaju niže iznose, a uvek će se naći sredstava za ovo. Svaka vlada koja dozvoli da u normalnim uslovima, u kojima naša država danas živi, počne da ostvaruje zakašnjenja u isplatama ovih prava, rizikuje da je građani na izborima za to kazne i o tome će valjda i Vlada Republike Srbije da razmišlja.
Mislim da je predlagač izmena i dopuna zaveo poslanike koji su govorili isključivo o visini prava, zato što je u obrazloženju pojedinih odredbi u stavu 2. rečeno da je članom 1. izvršena izmena procenata za obračunavanje cenzusa i visine prava, s obzirom na izmenjenu osnovicu za obračun prava i moguće da je to zavelo poslanike da na ovaj način preračunavaju, ali račun je otprilike tačan i ubeđen sam da će visina prava po ovim izmenama i dounama zakona biti niža od onih koje su do sada ostvarivane.
Ostaje vreme. Predlagač je sebi napravio jednu malu zadršku, omogućio sebi da ima prava da se preračunava i jedino je to dobro u ovom predlogu zakona. Naravno, mi ćemo budno paziti na ostvarivanje ovih prava. Pošto nam je dužnost da u Skupštinu Srbije kritikujemo Vladu kada god nešto ne valja, mi ćemo sigurno blagovremeno upozoriti Vladu da smo bili u pravu. Ako nismo bili u pravu umećemo da se ponašamo za ovom govornicom.

Reč ima ministar, gospođa Matković.

Obećavam da više neću govoriti. Mislim da je ovo prvi put da govorim nešto na konceptualnom nivou, jer zaista mislim da ćemo imati puno prilike i razloga da razgovaramo konceptualno. Ali, ovo je jedno otvaranje, prosto me je podstakao gospodin Nikolić.
Ono što smo mi zatekli i što u ovom momentu nisam mislila da je dobro da se menja, zatekli smo jednu situaciju u socijalnoj politici da su se značajno više štitile porodice sa decom nego generalno posmatrano siromašne porodice.
Pošto kod nas oni cenzusi za dečije dodatke, sem kada je reč o trećem detetu, znače da ih primaju siromašne porodice, postoji neki cenzus kojim se to utvrđuje ko ima pravo na dečiji dodatak, onda se postavilo pitanje, da li mi sad treba da idemo na neko pomeranje težišta ili možda neko vraćanje težišta. S obzirom da imamo to iskustvo da su u toku tranzicije porodice sa decom platile najveću cenu tranzicije, mi smo se za sada odlučili onako kako smo rekli.
Pretpostavljam da će doći na dnevni red i to da menjamo ove zakone na jesen, ali za sada smo se odlučili da zadržimo taj princip da se više štite porodice sa decom. Prema podacima koje sada imamo, povećava se broj. Kao što znate, juče sam govorila o tome, jednom godišnje se prijavljuju porodice za dečije dodatke i na osnovu kvartala iz prethodne godine, opet o njihovim prihodima, mi smo se odlučili da vidimo koliki će to sada biti broj porodica sa decom, pošto već vidimo da je on povećan. Očigledno je da su sa jedne strane prihodi krajem prošle godine bili relativno niski, a sa druge strane da je postojao, pošto su se isplaćivale dodatno obveznice, motiv da se neko prijavi, tako da pomeranja možemo da očekujemo kada budemo konceptualno radili suštinske izmene ovog zakona.
Ali, što kažu, dajte da vidimo sada koliko se povećao broj siromašnih porodica sa decom, prema podacima za kraj prošle godine. Da vidimo koliko ćemo te porodice štititi kroz dečije dodatke i da onda vidimo da li ćemo na bazi svega toga imati pomeranja u ovoj sferi. Da kažem - relativno brzo očekujemo, za mesec dana, da imamo sve te podatke prikupljene od opština, pošto je upravo završen proces prijavljivanja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i većina poslanika Socijalističke partije nadao sam se da će zaista doći do jednog ažurnijeg rada naše Vlade u smislu donošenja novih zakonskih predloga.
Ovako smo po ko zna koji put, kao i u vezi sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, zdravstvenom osiguranju itd, suočeni sa tehničkim promenama u okviru već postojećih zakona zbog bruto - neto principa zarade, a istovremeno se najavljuje donošenje koncepcijski drugačijih zakona i uređivanje tih oblasti na jedan nov način u dogledno vreme, možda na jesen.
Time ćemo samo duplirati rad svih nas, rad parlamenta, a moram da konstatujem da smo već sada sa našim radom, po reakcijama koje imamo iz naroda, dosadili i bogu i ljudima, već sada.
Međutim, to je već problem Vlade i problem onih koji su na vlasti - kako će urediti način trošenja narodnih para kroz rad parlamenta i kroz donošenje ovakvih nepotpunih zakonskih rešenja.
Druga stvar, slažem se sa činjenicom, koja je notorna, da su prava iz oblasti socijalnih davanja zaista kasnila. Ali, mi moramo imati u vidu jednu nespornu činjenicu, da je naša država radila, i upotrebiću izraz, u abnormalnim okolnostima. Sada naša država radi u normalnim, relativno normalnim okolnostima, ukoliko uskoro ne dođe do eskalacije ili pogoršanja situacije u nekim delovima naše zemlje, pa se ponovo ne nađemo u situaciji da budemo, zbog te situacije, izloženi pritisku međunarodne javnosti, sankcijama ili ne daj bože bombardovanju, daleko bilo.
Zbog svega toga iovako obiman fond prava iz socijalnog osiguranja nismo mogli da servisiramo kao država na vreme i dolazilo je do velikog kašnjenja u toj oblasti. Međutim, činjenica je da prethodna vlast nije posezala za restriktivnim merama u oblasti socijalnih prava, uprkos svim tim činjenicama i svom tom teškom stanju u kome smo se kao država nalazili.
Sada, pak, imamo situaciju da se socijalna davanja ograničavaju i po cenzusu, u odnosu na to ko sve ima pravo na neka socijalna davanja i u odnosu na to kakav će nivo socijalnih davanja biti. Dakle, ako se postave viši cenzusi, kao što je sada slučaj, biće manji broj onih ljudi koji će imati pravo na socijalna davanja.
Takođe, oni koji budu uspeli da ostvare to pravo imaće manji nivo socijalnih davanja. To nije u redu i to je jedan od osnovnih nedostataka ovakvog zakonskog predloga. Značaj ovakvog zakona je zaista u tome, što se, za razliku od onoga što smo očekivali, da će se naša privreda postaviti na zdrave noge, da ćemo imati prilike da aktivno učestvujemo makar u svetskoj razmeni, da ćemo imati povećanje produktivnosti i da će naša privreda obezbediti ljudima da ne dođu u situaciju da budu korisnici socijalnih prava, prema projekcijama koje sada postoje očekuje rapidno povećanje upravo tog broja korisnika ovih sredstava.
Po nekim predviđanjima, ima blizu 800.000 nezaposlenih, u bliskoj budućnosti može da budu i milion nezaposlenih, a među njima će biti veliki broj onih kojima će prava iz socijalne sfere biti i te kako potrebna. Dakle, moramo da konstatujemo da se ovakvim zakonskim predlogom prava smanjuju.
Zbog čega? Ukoliko je odnos bruto i neto zarade jedan prema dva, moram da istaknem da je u članu 1. u kome se utvrđuje cenzus za ostvarivanje prava i socijalnih davanja, recimo procenat 50% zamenjuje se procentom 16, što je skoro 1:3. Dakle, što se tiče cenzusa to je to.
Što se tiče nivoa davanja u članu 4. "od 40 prosečnih zarada ostvarenih u privredi Republike", zamenjuju se rečima: "13% od prosečne zarade". I tu je blizu 1:3. Opet dolazimo do nesporne činjenice da se radi o restrikciji socijalnih prava.
Takođe moram da skrenem pažnju na jednu činjenicu koja ovim zakonom nije sagledana, a to je da prema podacima Republičkog zavoda za informatiku i statistiku, prosečna mesečna neto zarada u privredi opština u februaru se kreće u rasponu 1:10.
Kao ilustrativni primer navešću Belu Palanku, gde je prosek zarada 898 dinara samo, ili recimo Dimitrovgrad, gde je prosek 740 dinara, a na suprotnoj strani je prosek Lajkovca ili Beočina blizu 8.000 dinara. U tom rasponu se kreću i nivoi materijalnih davanja, pa koristim ovu priliku da skrenem vašu pažnju, odnosno zakonodavcu, da obrati malo više pažnje na ovu činjenicu, iako se to koncepcijski zaista dovodi u povezanost - način obezbeđivanja sredstava za, recimo, materijalno obezbeđenje koje se usklađuje sa nivom plata na nivou opštine, a ne na nivou Republike.
Podsetiću vas da su cene u celoj Republici manje - više iste, a da su materijalna davanja za materijalno obezbeđenje u rasponu 1:10. U tom smislu bi trebalo razmisliti o tome na koji način možemo obezbediti ta sredstva, ili puteve za prevazilaženje takve, po meni, apsurdne situacije.

Reč ima ministar, gospođa Matković.

Ja ću još jednom da pomenem da mere nisu restriktivne, znamo da će nivo socijalnih davanja ostati isti prva tri meseca, a onda ćemo proveriti, ako dođe do tog pada o kome govorite, mi ćemo promeniti te procente, da više o tome sada ne razgovaramo. Pitanje korišćenja decentralizovanih kriterijuma je jako ozbiljno.
Kada je ovaj zakon formulisan, svojevremeno, znam da nisu verovatno postojale takve razlike između opština, i to je pitanje koje, sasvim sigurno, mora da se reši u ovom periodu, i, da tako kažem, jedan od razloga zbog kojih je izdvojen i taj fond za jednokratnu pomoć je taj što računamo sa prelaskom sa decentralizovanog na korišćenje centralizovanih kriterijuma, pa će se onda pojaviti potreba za dodatnim davanjima, a pošto se, naravno, budžet pravi po postojećim zakonima, onda takve stvari nismo mogli da uključimo u ovaj razdeo. Ali smo baš iz tih razloga napravili u međuvremenu dodatne liste po opštinama (to ste verovatno imali prilike i da čujete), tako da sada znamo koji je to broj porodica, koji bi se zbog tog korišćenja decentralizovanog kriterijuma morao dodatno štititi.
Sada prikupljamo i njihove dodatne podatke. Vi ste tu u pravu, znači korišćenje decentralizovanog kriterijuma u ovakvim uslovima zaista nije primereno, jednostavno lako je razvijenim zemljama, koje nemaju toliko velike razlike između opština, pa i ona koja je najnerazvijenija, može sebi da omogući to, ali je to čitav drugi princip finansiranja i prihoda opština itd.
Ali, korišćenje decentralizovanog kriterijuma je definitivno nešto ka čemu u konceptualnom pravcu idemo.

Reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon koji je danas pred nama, u svetlu je socijalnih zakona, koje smo imali i prethodnog dana, i on u mnogome nije različit. Nije različit u tome što poslanička grupa SRS smatra da je ovaj predlog zakona, koji se menja, nepovoljniji od prethodnog zakona. Ovde smo čuli od ministra da je zakon, odnosno osnovica izračunata na osnovu procena i proračuna, koji su vršeni na bazi informacija o finansijama.
Možemo da se složimo da je to tako, ali se ne možemo složiti da su to procene koje će građanima, odnosno korisnicima ovog zakona poboljšati prava na korišćenje iz ove socijalne kategorije. Dakle, gotovo smo sigurni da ovaj zakon takođe, sa ovim osnovicama, ne odgovara ovome što je nuđeno građanima Srbije u predizbornoj kampanji.
Poboljšanje na osnovu ovog zakona ne postoji. Šef poslaničke grupe DOS-a je rekao, dakle i priznao, da ne postoji poboljšanje, ali da se vrši redifinisanje u onom delu gde se neutralno dejstvo zakona vrši u finansijskom pogledu. Mogli bismo se složiti da ta redefinicija postoji, ali ona u stvari umanjuje prava korisnika ovog zakona. Pre svega, umanjuje prava zbog toga što je prenebregnuta činjenica da je danas život mnogo skuplji, da su poskupele sve osnovne životne namirnice, i sve ono što su nameti DOS-ovske vlasti doprineli da je danas skuplje.
Takođe, i ovoj kategoriji korisnika skuplje su osnovne potrebe, a to su pojedina pomagala, jer se ovde verovatno radi o invalidima, ortopedska pomagala, invalidska kolica itd. Dakle, uzevši u obzir da je sve to poskupelo zahvaljujući uvođenju nameta, svih poreza, sa sigurnošću možemo tvrditi da se ovim zakonom umanjuju prava, odnosno da su otežani uslovi korisnika ove socijalne kategorije.
Takođe je ovde rečeno da se kasni sa isplatama, i naravno, to je činjenica, ali zato moramo da kažemo da su sredstva koja su izdvojena u budžet daleko veća nego sredstva koja su bila u ranijem periodu, u vreme kada je Vlada bila restriktivna i kada su se sredstva usmeravala u obnovu, u obnavljanje razrušenih fabrika, koje su porušili NATO agresori, koji se dan danas takođe ovde amnestiraju. Ne spominju ni jedan dinar od donacije, odnosno od ratne odštete, koju su oni dužni da plate ovom narodu, pa na taj način da se i budžet, odnosno sredstva stvaraju iz tih donacija, koje su bile obećane.
Takođe, u ovom zakonu se može primetiti da je sada zaista izvršeno redefinisanje onih osnovica, koje su usklađene iz radnog odnosa, iz Zakona o radnim odnosima. Ali, takođe možemo da zaključimo i sledeće, da predlagač uopšte nije bio u konsultaciji sa premijerom, Zoranom Đinđićem, koji je u svom ekspozeu rekao - mi nećemo kupovati socijalni mir svinjskim polutkama, pasuljem, brašnom, naš narod nije malouman, da ne zna da troši svoj pošteno zarađeni novac, mi ćemo isplaćivati sve uglavnom u novcu i nema potrebe više da građane zamajavamo svinjskim polutkama, konzervama itd.
Ovaj zakon govori suprotno. Dakle, ako je već menjan član 47b, a ovde stoji - u članu 5. da se taj član menja, samo u delu gde se menjaju reči: "zarade ostvarene u privredi Republike", zamenjuju se rečima "zarade ostvarene po zaposlenom u Republici". Zbog čega u tom članu, ako smo imali takvu krilaticu, da nećemo građane isplaćivati u naturi, stoji i dalje u članu 47b stav 2. da "jednokratna pomoć može biti novčana ili u naturi".
Zbog čega nije tim članom 5. brisana i reč "u naturi"? Plašim se da upravo zbog umanjenja prava ovim zakonom, kako ovde neko reče, mnogi korisnici neće ni dočekati efektivu ovog zakona, pa se verovato predviđa da bi ta natura mogla biti u pogrebnoj opremi, u sanducima i tome sl.
Zato, kao i prethodni zakon kao Zakon o brizi o deci, i ovaj zakon je samo jedna farsa tobožnje brige, i zbog toga poslanici SRS argumentovano iznose ovde nedostatke, a koji su u tome što ste obećali bolje zakone, što ste obećali bolji život, a ovim zakonima to ne nudite. Hvala.