Dame i gospodo narodni poslanici, danas razgovaramo o zakonu o jednokratnom porezu na ekstraprofit, ekstra dohodak i ekstra imovinu. Ovaj zakon ima moralan stav, kada bi obuhvatio celinu priče o kojoj razgovaramo ovih dana, a ovako je po meni duboko nemoralan, jer pokušava da tretira samo jedan uži prostor iz kojeg hoće da se dobije opet neki politički poen. Naši sugrađani dobro znaju u svojim gradovima i naseljima, znaju i svoje komšije koji su švercovali i preprodavali naftu, radili raznorazne radnje, a bogami, zna se i dobrim delom u političkoj javnosti ko je to ostvarivao na razne načine ekstraprofit i ekstra zaradu.
Naravno, najveći deo tih stvari nije u tretmanu ovog zakona. Ovaj zakon se bavi institucionalnim delom i obuhvata kredite za robnu proizvodnju, davane u prethodnom periodu po programima Vlade, zatim kupovinu deviza po zvaničnom kursu koji je tada važio, kao i razne tržišne transakcije, iz kojih se smatra da je izlazio profit i tako dalje. Naravno, uvek interesantna tema, to su stanovi. Samo nema one teme koja je najvažnija, a to je siva ekonomija.
Nema teme iz koje se zaista vidi ko je to u prethodnom periodu ostvarivao ekstraprofit. Ko je to rušio kriterijume zakonitosti i to u raznim oblastima, nemojmo da pričamo samo o švercu cigareta, nafte, kafe i tako dalje. Ima još, bogami, dobrih oblasti u kojima se može ostvarivati ekstraprofit. Verovatno će ostvariti ove godine ekstraprofit oni koji budu otkupljivali malinu, pa je onda na inostranom tržištu prodavali po pet maraka, kupovali po marku, a prodavaće po pet i šest. Da podsetim, Srbija je jedna od država koja diktira uslove za cenu maline na evropskom tržištu. Tu je ekstraprofit. Hajmo da vidimo ko su ti izvoznici, ko su otkupljivači, ko su oni koji će zaraditi četiri marke po kilogramu malina. To je mnogo prosta stvar.
Naravno, ima tu još drugih oblasti, tamo gde su, recimo, posebno interesantne stvari, to je oblast farmaceutske industrije. To je vrlo interesantna oblast i mi imamo stalno problem sa lekovima. Vi kažete da smo mi krivi, mi kažemo da ste vi krivi, nije ni važno ko je kriv. Hajde da nađemo one koji zarađuju ekstraprofit, hajde tu da budemo pošteni jedni prema drugima, ima ih sa svake strane po malo, hajde da nađemo one koji su ti koji ostvaruju ekstraprofite.
Ima ekstraprofita i u oblasti poljoprivrede. Hajde da nađemo one koji imaju kontingente za uvoz đubriva. Zna se, nemojte molim vas dobacivati, ako nešto hoćete, gospodine savetniče saveznog ministra, dođite ovde pa pričajte. Naravno, kada govorimo o oblasti poljoprivrede, poznata je stvar da su uvoznici u oblasti đubriva privatna preduzeća. Naravno, to đubrivo se prodaje našim poljoprivrednim proizvođačima, pa onda kažemo ne mogu domaće fabrike da proizvedu. Mogu domaće fabrike da proizvedu i proizvode jeftinije 100 maraka po toni. To je tačna činjenica, samo nećemo da se bavimo time. Jeftinije je dati nekom kontingent. Naravno, to se desilo i ove godine. Opet su neki dobili kontingente i opet su uvozili đubriva i bilo je prepucavanja tamo između ministara republičke i savezne vlade na tu temu.
Ono što karakteriše ovaj zakon, to su nedorečenosti. Pre bih rekao da je član 3. apsolutno nedorečen iz više razloga. Mnogo toga fali u ovih 19 stavki u kojima se govori o uslovima za iskorišćavanje pogodnosti za ostvarivanje ekstraprofita. Mnogo toga fali.
Mnogo toga još može da se nađe, mnogo toga da se doda. Mi smo nešto amandmanima predlagali i odbijeno je. O tome ćemo pričati kad budemo došli na amandmane. Naravno, oni sporni članovi ovog zakona - zaista se ne vidi na koji će se način doći do poreske osnovice, što je ključ za oporezivanje, u ovom slučaju. Šta će to poslužiti kao suma iz koje će se primeniti stopa koja je predviđena u ovom zakonu? Zaista, to je najključnija stvar.
I, ako ostane onaj član 9, a o tome ćemo se svi zajedno izjašnjavati, onda će ovaj zakon imati jedan vrlo sporan karakter. Prema tome, taj član 9. govori o tome da, uz saglasnost Vlade i komisije, direktor Republičke uprave javnih prihoda može napraviti sporazum sa licem koje je ostvarilo ekstra dobit. Taj zakon ima smisla bez ovog člana. Sa ovim članom uopšte nema smisla.
Naravno, nema smisla ni sa članom 13. u kojem, ako podnesete poresku prijavu, samo ovaj zakon, od svih poreskih zakona, pruža mogućnost poreskom obvezniku da ima olakšicu od 35%. Toliko poreskih propisa postoji, toliko vrsta poreskih prijava postoji u našem zakonodavstvu i nijedan poreski oblik ne predviđa poresku olakšicu zato što ćete podneti poresku prijavu. Svi zakoni predviđaju, ukoliko ne podnesete blagovremeno poresku prijavu, da ćete biti prekršajno kažnjeni. Samo ovaj zakon predviđa mogućnost, ako podnesete prijavu, vi ćete opet ostvariti ekstraprofit na podnošenje poreske prijave, od 35%. To znači, na milion maraka, ostaje vam 350.000 maraka. Kakav je to onda zakon? Ako smo imali tamo sistemske zakone iz oblasti poreza, u kojima smo tražili oštru poresku politiku, tražili rešavanje niza poreskih pitanja, oporezivanje novih oblika, a ovim zakonom kažemo - imate poresku olakšicu, molim vas, podnesite poresku prijavu.
Nije to rešeno dok ovde ne glasamo. Hoću da kažem, gospodine Panajotoviću, da ovaj zakon nije dobro napisan.
Kada ovaj zakon posmatramo u celini, on predviđa još neke stvari. Predviđa da nemate pravo da se žalite. Poreski zakon je vrlo specifičan i on govori na jedan svoj način. Gospodo, u porezima nema demokratije, u porezima ne sme da bude političkih partija, u porezima ima samo dve stvari - poreska osnovica i poreska stopa. Sve ostalo ne sme da postoji u porezima. Kod nas, doduše, još mnogo toga postoji što nije ni poreska osnovica, što nije ni poreska stopa. Kad dođemo do nivoa da imamo poresku osnovicu i poresku stopu, ovde demokratije nema, porezi su vrlo rigidna stvar i država ne sme da dozvoli da se u poreze uvodi demokratija. Ovo je jedan od načina da se u poreze pomalo uvede i demokratija. Mislim da je to apsolutno pogrešno, nekonzistentno.
Moram da stavim primedbu na obrazloženje ministra, da je ovde napravljena ozbiljna greška. Nadam se da će po amandmanima ova greška biti ispravljena.
Na kraju, kada je u pitanju primena zakona - utvrdi se ekstra profit, pa se onda utvrdi osnovica, pa se na nju primeni stopa i uvek se završava, ja stalno slušam neke cifre. Kad je u pitanju zakon o privatizaciji - 200 do 300. Ovaj zakon o ekstra profitu - 200 do 300. Ja ne razumem odakle te cifre - 200 do 300 će biti oporezovano.
(Predsednik: Vreme.)
Znači, mora biti oporezovan svako. Moraju biti obuhvaćeni oni koji su ostvarili ekstraprofit i ekstrazaradu. Na kraju, da ne budem pogrešno shvaćen, kad ovde komentarišete naše diskusije s mesta i dobacujete, Molim vas da se pozabavite ovim zakonom ozbiljno. On tretira sve građane Srbije. Ne može se u obrazloženju zakona pisati politički pamflet, a od građana tražiti poverenje. Ovaj zakon mora važiti za sve, mora biti primenjiv na sve i ne može niko biti izuzet. Ja ovde nisam hteo da koristim ničije privatne firme, ničija privatna preduzeća, ali samo hoću da kažem - uozbiljite se kod ovog zakona, on je jako ozbiljan. Nemojmo da pogrešimo kod nekoga. U ovoj državi je bilo ljudi koji su i na čestit način sticali svoje bogatstvo. Ja to bogatstvo nemam niti posedujem, ali možda će neko ovde i nedužan stradati.