Dakle, nisu ti stekli ekstra dohodak, a to je znak da ih treba, pošto ne mogu da plate porez, jednostavno prigrabiti imovinu državi, pa da je proda pošto hoće. Izvinjavam se predsedniče.

Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović, a posle njega narodni poslanik Dragan Vukšić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, period na koji će se primeniti zakon o jednokratnom oporezivanju od januara 1989. godine gotovo da se poklapa sa datumima u kojima nam je obećavana svetla budućnost i švedski standard, nacionalni dohodak od 10.000 dolara po glavi stanovnika. Kada danas podvučemo crtu možemo reći da još uvek nismo dostigli jedan dolar na 10.000 stanovnika, ali nažalost sa jednim  dolarom per kapita dnevno spadamo u red država u svetu na donjoj granici siromaštva. Ako se uporedimo sa zemljama koje su nam slične po teritoriji i po broju stanovnika kažemo  da je nacionalni dohodak u Mađarskoj 10.000 dolara po glavi stanovnika, u Portugalu 15.000 dolara, u Austriji 30.000 dolara, a kod nas 1.100 dolara zajedno sa Albanijom.
Kao plod retrogradne politike zatekli smo nacionalno zapuštenu, ekonomski upropašćenu, politički degradiranu i kulturno unazađenu državu u kojoj je u potpunosti uništen srednji sloj, a istovremeno formirana grupacija od nekoliko procenata izuzetno bogatih i preko 90% siromašnih građana, od kojih je gotovo polovina na donjoj granici siromaštva. Tih nekoliko procenata bogatih uveliko je nadmašilo onaj švedski standard sa početka ove priče i mogu se porediti eventualno sa sultanom sa Bruneja.
Živeli smo u državi u kojoj se svaki gubitak u borbi za nacionalna prava lakše zaboravljao ukoliko se suptituisao na ličnom platnu. Gibitak nacionalne srpske teritorije najlakše se nadoknađivao ličnim stambenim proširenjem. Smanjenje državnih deviznih rezervi lakše se preboljevalo povećavanjem sopstvenih deviznih računa u inostranstvu. Ukidanje potrošačkih kredita građanima lakše je prolazilo ako su neki privilegovani za svoj račun imali pristup primarnoj emisiji. I tako redom zajam, Jezda, Dafina, inflacija, stara devizna štednja, šverc cigareta, nafte, alkohola i što je nacionalna i državna katastrofa veća to je lično bogatstvo i prestiž među ovim skorojevićkim društvom bio veći. Snalaženje, a ne rad, muvanje, a ne znanje, sila, a ne razum postali su vodiči društva u sunovratu.
Kada je na sreću svih građana došlo do raskida sa ovakvim sistemom vrednosti, na Predlog zakona o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečene iskorišćavanjem posebnih pogodnosti čujemo ovih dana, pa i danas sa govornice, da je to pravno divljaštvo i da svojom retroaktivnošću predstavlja otvaranje Pandorine kutije pravne nesigurnosti. Ono što kao čovek kome pravo nije struka mogu da kažem jeste da se nadam da više nikada u ovoj državi neće biti pravne sigurnosti za zloupotrebu prava u cilju pljačke, ma kakvim pravnim oblandama on bio obavijen. Ovaj zakon je kazna za one koji su se ogrešili o višu božiju pravdu, ali istovremeno i opomena onima koji su sada na vlasti da je izreka da je pravda spora, ali dostižna, više nego tačna.
Ako nigde u svetu nije postojao takav zakon, kako neki tvrde, mada postoje dokazi za suprotno, onda mogu da kažem da verovatno nikada i nigde nije postojala pljačka kao legalizovan sistem. Kakav bi bio moral novog društva koje bi bilo stvarano na legalizaciji brutalne prvobitne akumulacije kapitala koju su pojedinci ostvarili u vreme najveće nacionalne tragedije. Nažalost, ne možemo ovim zakonom i oporezivanjem poništiti rezultate onih koji su proteklih 10 godina oduzeli život Srbiji. Nikome, ni jednom građaninu Srbije nažalost ne možemo vratiti 10 izgubljenih godina života, nesagrađene kuće, nekupljene automobile, neostvarena zimovanja, letovanja i sl.
Dozvolite mi da budem ličan i da kažem kolike su razmere pljačke tog srednjeg sloja, kome sam i sam pripadao. Kao novinar imao sam platu 1.100 nemačkih maraka 1990. godine. Da sam ostao na istom nivou primio bih za proteklih 10 godina najmanje 120.000 maraka. Nisam primio ni 20.000 i lično sam opljačkan za 100.000 maraka. Neka svaki građanin izračuna koliku je platu imao 1990. godine i neka to pomnoži, neka izračuna koliko je primio za ovih 10 godina. Ono što možemo i moramo, makar delom, vratiti, jeste ono što je direktno opljačkano od ovog naroda. Tačno je da je nezakonito bogaćenje u većini slučajeva rađeno formalno u skladu sa ondašnjim zakonima, ali to govori sve i o zakonima, i o onima koji su ih pisali, i o državi u kojoj smo živeli.
Ovde sede sa nama poslanici SPS-a. Prema mojim saznanjima, radi se u velikom broju o časnim i poštenim ljudima, ali pitam ih gde su poslanici SPS-a iz predhodnog saziva, na čelu sa bivšim predsednikom Skupštine Srbije? Iskoristili su SPS za svoje lično bogaćenje i za unesrećivanje ovog naroda. Neka se ne brinu oni koji kažu da će ovaj zakon biti teško sprovodljiv. Ako je bila sprovodljiva pljačka takve vrste, biće i zakon i to za sve građane podjednako. Da su neki nekada radili pošteno mi danas ne bi donosili ovaj zakon. On bi bio nepotreban, ali nisu i on je nažalost i te kako potreban. Nije, gospodo poslanici, ovim zakonom izvršeno divljaštvo nad pravom, već je izvršeno divljaštvo nad državom Srbijom i građanima Srbije.
Monopolisanjem i zloupotrebom prava, bačena je pravda pod noge i pretvarajući pravo u surogat, u nepravo, sprovedeno je besprizornim metodama, beskrupulozno bogaćenje pojedinaca. Zato je zakon o jednokratnom oporezivanju neophodan. Ne radi se, dame i gospodo poslanici, o političkoj osveti, kao što neki tvrde. Da bi državu Srbiju formirali na zdravim temeljima, ti temelji se moraju osloniti koliko na pravo, toliko i na pravdu. Bilo koja ekipa majstora da nastavi izgradnju države Srbije, gradiće jednog dana na zdravim temeljima, sporije, brže, uspešnije ili manje uspešno, kvalitetnije ili manje kvalitetno, ali gradiće se država Srbija na zdravim temeljima.
Tačno je da su u prethodnom periodu na ekonomska kretanja uticale sankcije, ratovi i opšta politička situacija, da ne ulazimo u razloge koji su doveli do toga. Pitam protivnike ovog zakona, zašto posledice svega ovoga svi građani nisu jednako podnosili? Nije narodu krivo na malo, nego na nepravo. A parola - niko ne sme da vas bije sem mene, prerasla je u parolu - niko ne sme da vas pljačka, sem mene i meni bliskih. (aplauz) Kao što nam je preko potreban diskontinuitet sa pravom, kao legalizacijom pljačke naroda, potreban nam je i raskid sa moralom koji je iz toga proistekao.
Ovaj zakon se ne bavi krivičnom odgovoršnoću, ali se sigurno bavi moralnom odgovornošću, sankcionišući je materijalno, i namećući je onima kojima je pojam morala u protekloj deceniji bio tera inkognita, nepoznata zemlja. Sve do smene vlasti, vršeno je činjenje pravne radnje, kojim je na formalno zakonit, ali duboko nemoralan način vršeno bogaćenje pojedinaca nauštrb ogromne većine građana Srbije. Promenom vlasti i donošenjem ovog zakona, još jednom naglašavam, uvode se sankcije, pre svega materijalne onima koji su zloupotrebili i vlast i postojeće zakonodavstvo i istovremeno opominju one koji su sada na vlasti.
Dame i gospodo narodni poslanici, i mafija je, počev od italijanske pa nadalje, imala kodeks časti i poštenja. Oni su pljačkali bogate, a u Srbiji je najbrutalnije opljačkan srednji sloj i sirotinja. Zato, kao član Demokratske stranke i DOS-a, smatram neophodnim usvajanje zakona o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu, stečene iskorišćavanjem posebnih pogodnosti. (aplauz)

Reč ima narodni poslanik Dragan Vukšić, a sledeći prijavljeni za diskusiju je narodni poslanik Dušan Cvetković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo, gospodine ministre, pred nama je Zakon o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečenu iskorišćavanjem posebnih pogodnosti. Zalažem se za svaki konstruktivan napor i predlog da se tekst ovog zakona poboljša, da zakon, kada se usvoji, bude efikasniji i da zaista postigne svrhu zbog koje ćemo ga i usvojiti.         Govoriću o onom drugom aspektu, a to je da li je potrebno usvojiti ovaj zakon. Biću veoma konkretan. Govoriću o zloupotrebama u oblasti stambene problematike i govoriću o zloupotrebama u toj oblasti u Vojsci Jugoslavije, tačnije u Generalštabu VJ i u Ministarstvu za odbranu. Gospodo, govoriću o jednom pravilniku, o jednoj vladi, a to je Vlada Republike Srbije, o jednoj komisiji, a to je Komisija za stambena pitanja Vlade Republike Srbije, i pomenuću i njenog predsednika, koji je ovde, usput budi rečeno, i narodni poslanik. Govoriću dalje, kao jednom od subjekata ili glavnih aktera mog izlaganja, o jednom čoveku koji je na taj način stekao dobit i obogatio se, a što bi ubuduće trebalo da se sankcioniše po Zakonu o jednokratnom porezu.
Ja ću govoriti o činjenicama, ukazivaću na činjenice, a svoje komentare ću svesti na minimum. Govorim o Pravilniku, o rešavanju stambenih pitanja u Saveznom ministarstvu za odbranu i Vojsci Jugoslavije, usvojenom u avgustu 2000. godine. Zašto je donet ovaj pravilnik? Zato što je to bilo od posebnog interesa za režim Slobodana Miloševića, koji je na adekvatan način želeo da stambeno obezbedi one u Vojsci Jugoslavije koji su stekli posebne zasluge u službi odbrane režima, kako bi se na taj način još tešnje vezali za režim.
Šta je sporno u tom pravilniku? Pravilnik je sporan i neprihvatljiv u celini, a ja ukazujem samo na četiri stvari. Prva, iz pravilnika je izostavljena odredba po kojoj pravo na stan imaju samo oni koji ne poseduju stan ili kuću, ili im je na drugi način rešeno stambeno pitanje. Tako je bilo do tada. Time se povećao broj onih koji nemaju rešeno stambeno pitanje, a od rešenja su se još više udaljili oni koji su najugroženiji. Ne znam da li u nekom pravilniku, u nekoj drugoj instituciji u ovoj zemlji postoji takva odredba. Drugo, u članu 20. pod 5. određenim kategorijama lica dodeljuju se četvorosobni stan i veći, četvoroiposobni stan i veći i petosobni stan i veći.
Gospodo, da li ovakva odredba negde postoji, u nekom drugom pravilniku ili sličnoj nekakvoj materiji, gde se praktično ne zna kome će se i kakav stan dodeliti, gde nema nikakvih ograničenja. Uz obrazloženje da se ne može naći, na primer petoiposobni stan, a može se dodeliti i veći. Čoveku se dodeli vila i on lepo zadovoljan, može mirno da spava, jer je time stekao praktično nemerljivu dobit. Treće, Sektor za urbanističko-građevinsku delatnost Saveznog ministarstva za odbranu je svojim propisom uredio da se dnevna soba ne računa u broj soba, kojima se određuje struktura i veličina stana. Gospodo, tako nešto postoji u Švajcarskoj, možda u Švedskoj, koliko znam, ali ovde na Balkanu - ne. Vi znate da u vojsci ima oko 17.500 nerešenih stambenih problema, da ima nekoliko hiljada onih koji nemaju nikakav smeštaj ili su smešteni na ivici ljudskog minimuma i ispod svakog ljudskog dostojanstva.
Da je tačno to što ja govorim, potvrđuje i sledeća, vrlo jasna činjenica. Umesto da se ovaj pravilnik publikuje, da se objavi, da se ljudima skrene pažnja da dobro prouče pravilnik, da nađu i sagledaju svoja prava, kako bi mogli da ih ostvare, da se u tom pravcu angažuju i pružaju pomoć i pravni organi u Vojsci Jugoslavije, uz pravilnik ide sledeće upozorenje, čitam: "Ovaj broj službenog vojnog lista je štampan u ograničenom broju primeraka, dostavljen je samo jedinicama i ustanovama Saveznog ministarstva odbrane i Vojsci Jugoslavije. S obzirom na značaj propisa (a čemu je značaj možete zaključiti) objavljenog u ovom broju lista, sa njegovim tekstom treba postupati na ovaj način. Prvo, zabranjeno ga je umnožavati. Drugo, mogu ga koristiti samo službena lica i druga zainteresovana lica zaposlena u Saveznom ministarstvu za odbranu i Vojsci Jugoslavije. Treće, može se koristiti samo u službenim prostorijama. I četvrto, ne sme biti dostupan neovlašćenim licima".
Drugo, o čemu želim da govorim su neke odluke Vlade Republike Srbije i njene komisije za stambena pitanja. Jedan čovek je, koristeći se i pomenutim pravilnikom, stekao neograničene, praktično nemerljive dobiti. Reč je o praktično prvom vojniku Vojske Jugoslavije, generalu Pavkoviću, Luju DžIV ili generalu Sunce. General Pavković, slušajte dobro, prvi stan u Beogradu dobio je 1991. godine, u ulici Peđe Milosavljevića, trosoban. Pošto se razveo i sa drugom suprugom, taj stan je podeljen tako da je njoj pripalo 3/5 a njemu 2/5 stana. Nakon sklapanja novog trećeg braka i unapređenja u čin generala 1997. godine, dobio je stan u Skenderbegovoj ulici br. 45-45a od 78 kvadrata, a zatim uz minimalnu doplatu, stan od 95,3 kvadrata na istoj adresi. Zatim je dobio stan u Molerovoj ulici br. 11, veličine 164 kvadratna metra, uz obavezu da vrati stan u Skenderbegovoj. Taj stan je imenovani poklonio supruzi. Zatim je, po pravilniku o kojem sam ja govorio, savezni ministar za odbranu, čuveni Dragoljub Ojdanić, dodelio generalu Pavkoviću objekat u ulici Jevrema Grujića broj 14, nepoznate veličine, koji se vodi kao šestosobni stan, a za koji je jedan pukovnik (imam njegovo ime ali neću da ga saopštim) platio milion i devetstotrideset hiljada dojče maraka.
Vlasnik, kada je video kome prodaje kuću, zaprepastio se i bio je u dilemi da li da je proda. Rekao je - ja vama generale to ne bih prodao, jer vi na pošten način niste mogli doći do tih sredstava. Kako ste došli do tih sredstava, ja ne znam. Dokument o dodeli navodnog stana u ulici Jevrema Grajića šifrovan je kao državna tajna. Dalje, u ulici Sredačkoj broj 10 postoji stan od 504 kvadrata, kupljen od Nenada Đorđevića, verujem da je svima dobro poznat ovaj slučaj. Za ovaj stan od 504 m2 Vlada Republike Srbije je preko Dipos, a to je institucija za poslovanje diplomatskim stanovima, platila Ministarstvu finansija iznos od 900 hiljada nemačkih maraka, a privatnom licu još 600 hiljada maraka.
Dame i gospodo, činjenice o tome na šta general Pavković ima pravo, a na šta nema i kakvu je dobit stekao - moraće utvrditi nadležni.
Dame i gospodo, mislim da ove činjenice govore dovoljno same po sebi. Ali nije tu kraj, možete da se prisetite da je Slobodan Milošević, lažni vrhovni komandant, čovek koga je Pavković proglašavao vrhovnim komandantom, kome je poklonio sablju, pištolj sa likom i potpisom, kojeg je predlagao za narodnog heroja, paralelno sa stanovima koje sam pomenuo, sam i lično rešavao problem svog prvog vojnika. Tako je rešenjem stambene komisije Republičke vlade, koje je potpisao ovde prisutni prof. dr Branislav Ivković, dotičnom dodeljena kuća u Užičkoj 28. Za opravku te kuće bilo je po dokumentima predviđeno da se utroši 8 miliona maraka. Pošto je Milošević Slobodan "mnogo hteo, mnogo započeo, a čas izborni njega je pomeo", onda se stiglo da se utroši "sami četiri miliona maraka", a za još milion maraka je poručen, za čuvenog generala, nameštaj iz Italije - Kolombo i Ronkoroni. Taj nameštaj čeka da ga neko preuzme. Gospodo, šire o tome možete čitati u "Nedeljnom telegrafu" od 28. februara 2001. godine. Taj objekat je trebalo da ima da navedem samo jedan elemenat, pokriven bazen od 629 m2.
Gospodo, da li posle ovoga ima dileme da je ovaj zakon potrebno doneti i da će biti potrebno da komisije rade, kako bi utvrdile ko je stekao dobit, i ne samo to, nego ko se poigravao sa propisima i našim životima, ko je krčmio imovinu u ovoj zemlji, kako i zašto? Mislim da bi gospodin Ivković mogao nešto da kaže o tome.

Pravo na repliku, gospodin Ivković.

Poštovana gospođo potpredsednice, još jedanput ste pokazali da imate duple aršine. Gospodin Vukšić je, govoreći o zakonu o oporezivanju ekstra dohotka, iskoristio ovu govornicu za vaše unutrašnje DOS-ovske obračune oko toga ko podržava generala Pavkovića, a kome smeta general Pavković. Očito da je gospodin Vukšić u onoj ekipi ljudi koja bi volela da skloni gospodina generala Pavkovića sa mesta na kojem se nalazi. Da li on tu ima i lične motive - znate kako je u vojsci, ko brže napreduje, ko sporije napreduje. U svakom slučaju, u ovoj situaciji je jasno svakome od nas koji znamo da mislimo ozbiljnije, da je iskorišćen nastup gospodina Vukšića za obračun sa generalnom Pavkovićem. Kome i gde pripada poslanik Vukšić, lako je zaključiti. Međutim, činjenica je, gospođo Mićić, da smo mi apsolutno u pravu što smo zatražili vašu smenu, jer nijedanput niste intervenisali da opomenete poslanika Vukšića na temu dnevnog reda. Deset minuta je potrošio na to.
Što se tiče stanova, ja ovde ponavljam stav SPS-a, koji apsolutno podržava ideju o oporezivanju ekstra profita. Mi tu ideju apsolutno podržavamo, jer smatramo da je međunarodna zajednica svesno, uvodeći embargo, prekidajući finansijske tokove, zabranjujući uvoz i izvoz legalnim putevima, u suštini, kao jedan od prvih ciljeva proklamovala kriminalizaciju društva. To uvaženi ministar, gospodin Đelić, zaboravlja u svakom svom nastupu da napomene. Mi to napominjemo jer je to tačno. Mi to podržavamo.
Međutim, kada su stanovi u pitanju, u ovom zakonu koji je predložen, imamo samo oporezivanje ekstra profita ili ekstra dohotka, kako govori zakonopisac logikom socijalističkog samoupravljanja, samo u institucionalnim tokovima. Ali, zaboravljamo da je 2/3 bilo u sivoj ekonomiji. Kada govorimo o stanovima - zašto mora da plati ekstra profit neko ko je u svom preduzeću pošteno i časno radio, i po pravilniku svog preduzeća dobio stan. Sada će neko da ceni veće kvadrature. A, ne mora da plati onaj ko je švercovao cigarete, kafu, ko nije plaćao poreze i doprinose, napravio vilu od 1000 kvadrata, teniske terene. Te ljude vi ne oporezujete, jer su ti ljudi vas DOS-ovce, finansirali. Tu je sad problem. Znači, imate politiku duplih aršina.
Što se tiče generala Pavkovića, Vlada Republike Srbije je sa svojom posebnom komisijom i sa predstavnicima Generalštaba Vojske Jugoslavije i Sekretarijata za narodnu odbranu, još 1997. godine sklopila sporazum oko Nemanjine 9.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Naime, Vlada Republike Srbije je želela da pomogne Vojsci Jugoslavije, jer niko nije hteo da kupi Nemanjinu 9, a mi smo imali problem smeštaja Ministarstva pravde, Ustavnog suda (koji vi nikako da formirate, jer svi vaši zakoni su neustavni), Vrhovnog suda Srbije, i odlučili smo da kupimo zgradu u Nemanjinoj 9 i da tu smestimo kompletan pravosudni sistem Srbije, na nivou Republike, a zauzvrat da izgradimo 800 stanova. U sklopu tog sporazuma, došao je i ovaj dogovor, i to je tačno, dodeljen je taj stan. Oko opremanja stana, pitajte one koji su opremali.

Gospodine Ivkoviću, nikada nisam koristila ovu govornicu da bih polemisala ili štitila bilo kakve političke interese, ali u cilju dokaza da sam sednice vodila objektivno, nepristrasno i savesno, govori činjenica da sam gospodinu Vukšiću na jednom ranijem zasedanju izrekla dve opomene, iako je poslanik DOS-a. Ovaj put sam smatrala da se drži teme dnevnog reda i iz tog razloga sam ga pustila da može slobodno da izlaže.
Reč ima gospodin Dušan Cvetković.

Poštovane kolege poslanici, cenjeno predsedništvo, članovi Vlade, o ovom zakonskom predlogu mora da govori čovek tehničkog obrazovanja, upravo zbog poniženja koje sam danas doživeo, kao čovek. Poniženja, što sam morao da gledam prvo 9, posle i nešto više snažnih ljudi iz obezbeđenja, kako lome poslaničku klupu, kako savijaju, do lomljenja ili kidanja mišića, ruke pojedinih narodnih poslanika...

(Predsedavajuća: Molim da se vratite na temu.)

... kao i poniženja koja sam doživeo od jedne, sada definitivno nazovi dame, nekada istaknute glumice, zbog reči koje je uputila meni i celoj poslaničkoj grupi SPS-a, posle izbijanja izrežiranog incidenta od strane potpredsednice Skupštine, Nataše Mićić.

(Predsedavajuća: Gospodine Cvetkoviću, meni je žao, upozorila sam vas da se vratite na temu.)

Ovo govorim zbog toga što je ovaj zakonski predlog naišao na do sada neviđeno interesovanje sirotog, napaćenog i poštenog juga Srbije i mog Jablaničkog okruga, jer sam u toku pauze imao više od 30 poziva, što velikih firmi sa mog područja, što običnih građana koji misle i veruju da će se ovim predlogom otkloniti mnoge nepravde, ali i sa gnušanjem govore o današnjim događanjima.

Svestan da, uzimajući kritičku reč o ovom zakonu, mogu posle onoliko žuči koje je izneo na nas socijaliste, u uvodnoj reči, ministar Đelić, od njega mlađanog i snažnog da budem i fizički napadnut, ipak moram da kažem svoje stavove. Svi pravi socijalisti podržavaju potrebu da se zakon o porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu donese, ali iz naslova treba izbrisati jednu reč, a to je - jednokratno. Ovaj zakon treba da bude, po nama, socijalistima, trajne prirode i stalan. Po mišljenju socijalista, treba da bude zakon koji će sve koji su se okoristili i stekli nenormalno bogatstvo u vreme sankcija, a i danas ga stiču, izbegavajući plaćanje poreza, doprinosa, akciza itd, dodatno oporezovati.

Kada je, poštovane kolege, nastalo crno tržište? Nastalo je onda kada su ovom srpskom narodu uvedene sankcije, kada se raspala prošla Jugoslavija, a to je 1992. godina. Od tada 70-80% uvoza i izvoza ide kroz sive tokove i zato ako je u pitanju stvarno utvrđivanje početka perioda za ovo jednokratno oporezivanje to treba da bude sigurno 1992. godina, a ne januar 1989. godine.

Datum koji je ministar Đelić uneo u zakon je čista politika kojom uz tačke dnevnog reda koje će biti na kraju ovog zasedanja, tač. 9. i 10, da se Vlasi ne bi dosetili, dakle Predlog rezolucije Narodnoj skupštini o borbi protiv korupcije i preporuka Skupštini o pravilima ponašanja javnih funkcionera, treba da na perfidan i za sve političke ljude jasan i transparentan način izrekne presudu prethodnoj vlasti, socijalistima, i našem predsedniku partije Slobodanu Miloševiću, i to, ponavljam, kroz tri različita vida. Kroz današnji zakon, kroz rezoluciju i preporuku koju treba Skupština da usvoji na kraju ovog zasedanja.

Da je to tako, jasno je, drage kolege, iz obrazloženja uz ovaj zakonski predlog, jer objašnjavajući razloge za donošenje zakona, ministar Đelić je na strani i po ili sasvim precizno od 47 redova tog obrazloženja u 43 reda govorio da se ovaj zakon donosi zbog vladavine socijalista i Slobodana Miloševića, a samo dva i po reda se odnose na tržišnu privredu.

U slepilu obrušavanja na izabrane, postavljene i imenovane funkcionere političkih stranaka, rekao bih - čitaj socijaliste, ovaj zakon sigurno neće važiti za funkcionere ni u Nišu, ni u Beogradu, iako su tamo socijalisti odavno bili na vlasti. Što ne mogu da hvalim ovaj zakonski predlog činjenica je i to da su predlagači zakona na neadekvatan način i pogrešno definisali i osnovne pojmove za ekstra dohodak i dohodak, kao i ekstra dobit.

Kako se, poštovane kolege poslanici, ovim zakonskim predlogom sankcioniše samo jedna od desetak vrsta ekstra dohotka, institucionalni dohodak, a on je u direktnoj funkciji mera ekonomske politike Vlade, moram posebno da naglasim da je time institucionalni ekstra dohodak u vreme sankcija upravo na organizovan način ispravljao neravnopravne položaje pojedinih privrednih grana.

Oni koji su u ta luda vremena najžešćih sankcija morali preko granice da nose u torbama uz papire NBJ hiljade nemačkih maraka ili dolara, oni iz malih firmi, gde sam ja radio, više stotina hiljada u srednjim firmama, ili milione u gigantima, znaju, poštovane kolege, kakvi su bili problemi da se te pare iznesene u koferima uvedu u regularne tokove.

A, sada kolege poslanici, ako su neke firme iz Leskovca, recimo Hemijska industrija "Nevena", kao najveći proizvođač zubne paste na Balkanu, "Zdravlje" ili NIS Jugopetrol po odlukama Vlade i NBJ dobijale devize po nižem kursu, nekada i tri i četiri puta od tržišnog, i oni su za te devize uvozili sirovine i proizvodili po zamrznutim cenama pastu za zube, šampone, sapune, ili, kao "Jugopetrol", uvozili sirovu naftu i bele derivate, dizel i benzin ili avio benzin i prodavali na domaćem tržištu po strogo definisanim cenama, kao što je to i danas od strane Vlade, a time omogućavali da se bolesni dovezu do lekara, da se vojska i njena oruđa napune i stave u pogon. Ako se strogo primeni član 3. ovog zakona, u tač. od jedan do deset, ove firme će doći pod strašan udar zakona.

Ako se, pak, primeni stav 2. člana 8. poreske osnovice za devize kupovane od NBJ i primene ostali članovi zakona, a naročito član 21, koji reguliše naplatu ekstra dohotka koji mu je razrezao poreski organ Republike, onda se ove firme mogu dovesti u situaciju da ako nisu u mogućnosti da plate porez u novcu, a nisu sigurno, isplatu izvrše prodajom Republici odgovarajućeg udela u kapitalu.

Pitam se, a mislim da i još neko treba da se zapita, nije li ovim zakonom cilj Vlade da recimo i leskovački farmaceutski gigant koji proizvodi 23% neophodnih lekova u Jugoslaviji, a koji je uvek najveći deo deviza za nabavku neophodnih sirovina za lekove dobijao po kursu, bez obzira na viši crni kurs, sada, kada mu Vlada sve to preračuna, dođe u situaciju da mora po ovoj nerealnoj osnovi da ustupi po članu 21. veliki deo imovine "Zdravlja" državi.

Naravno, poštovane kolege poslanici, niti je "Zdravlje" imalo ekstra dohodak, jer je koliko do juče imalo, to i ministar zna, cene lekova ispod 10% domicilnih cena, odnosno cene lekova koje u pojedinim formama nisu pokrivale ni deo ambalaže, a kamoli sirovinu i uloženi rad. Nije imala ekstra dohodak ni "Nevena", a pogotovu ne "Jugopetrol", što se da lako utvrditi.

Izrekao sam dovoljno stvari da ovaj zakon treba da ide na doradu, da se u njemu u novoj verziji sagledaju sve moguće varijante, jer praktično, član 21. znači nacionalizaciju u vidu prinudne cesije. Ovaj zakon ne treba prihvatiti jer će njegova primena biti gotovo nemoguća. Nije mi jasno da zakonodavac veruje da će primeniti ovaj deo zakona kada su u pitanju delovi člana 3. tač. 12, 13. i 14.

Zar mislite, drage kolege, da u većini zgrada ili stanova neće doći do slučajnih požara zbog "neispravnih instalacija", u jednom pogodnom trenutku. Zna predlagač da ovo ne može da primeni, ali mu ovog trenutka treba politički poen, i to baš danas.

Stvarno mislim da svako u ovoj sali od danas, od nas poslanika i tehničkog osoblja zna nekoliko ljudi, bar po jednog iz njegovog okruženja, koji nije iz establišmenta bivše vlasti, a ima enormno bogatstvo, a njega ovaj zakon ne dotiče. To su ljudi koji su utajivali porez na promet i postigli to što su postigli.

Daleko najbogatiji ljudi u Leskovcu, poštovane kolege, ne da nisu bili u vlasti, nego nisu bili ni pored vlasti, a njih u ovom zakonu apsolutno nema za jednokratno oporezivanje. Ta činjenica nedvosmisleno govori o tome da je ovo politički zakon. Samo je za naivne kolege i koleginice, poslanike, ovaj zakonski predlog slučajno ispred Zakona o privatizaciji.

Na kraju, pre neki dan gospodin Đinđić je izjavio za ovom govornicom i pred ovim parlamentom da se još uvek više od 30% cigareta u ovu zemlju uvozi bez akcize i da će to prestati tek kad proradi Kragujevačka fabrika duvana. To se iz stenograma da videti.

Pa, zašto, gospodine ministre, ovaj zakon važi do sutra ili prekosutra, kada ga usvojite, kada svi unapred znate da će i do kraja godine, ne zbog Miloševića i socijalista, nego zbog Vlade i Koštunice, da napravim to pravo poređenje, jer je on zamenio Miloševića, biti neplaćanja akciza, dakle postojaće uslovi za ekstra dohodak iz člana 3. tač. 4. i 5.

Da podsetim - uvoz i distribucija akcizne robe spada u naročite i posebne pogodnosti, a to se neće oporezivati. Hoćemo li, kada proradi Kragujevačka fabrika duvana, ponovo uvoditi, krajem godine, još jedan ledž specialis za Fabriku duvana u Kragujevcu.

Reč ima narodni poslanik Stevan Gudurić.