Kažu mi kolege - gospodine Pavloviću, primeri ton. Apsolutno ću da primerim ton i odmah da kažem da se pridružujem predlogu koji smo kao poslanička grupa uputili, da se gospođa Mićić razreši (iz sale: tema), tema je apsolutno, zbog načina na koji je vodila sednicu i provocirala ono što se dogodilo. Isto tako, da osudim neprimereno ponašanje Službe, ali ne znam to je verovatno za obezbeđenje u Skupštini, koja je po mom uverenju, veoma nekorektno postupala prema poslanicima SRS-a. Isto bih to uradio i da ste vi gospodo iz drugog reda, počev od Jovanovića, pa redom, bili u pitanju.
Dame i gospodo, narodni poslanici, gospodine predsedniče Narodne skupštine, razmatramo Zakon o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu, koja je stečena iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, koje je podnela Vlada Republike Srbije. Kao što ste čuli, poslanička grupa SPS-a u ovom parlamentu i ja lično, apsolutno podržavamo ideju da se donese zakon sa ciljevima koji su dati u njegovom naslovu, a to je dakle da oni koji su stekli imovinu i ekstra dohodak na nepošten način to moraju da plate. Istovremeno, moram da kažem i to da zakon po svom sadržaju i pravnim normama koje donosi mora da bude i u tom duhu, a ne da bude obračun sa političkim neistomišljenicima ili čitavom SPS, i pravnim i fizičkim licima koji su bili u ovom periodu na vlasti ili u nomenklaturi, kako to piše u obrazloženju.
Inače, moram da kažem da je obrazloženje neprimereno i katastrofalno i da u svemu tome delim mišljenje koje je izneo moj kolega Žarko Obradović, da vam ne bih oduzimao vreme.
Zašto smatram da je ovaj zakon ovako definisan? Prvo, zakonom se uvodi retroaktivnost, a naknadno oporezivanje prethodnih dohodaka je transparentni primer retroaktivnosti. Nema gospodina Đelića, pa ne može da čuje ovo. Valjda će mu to neko preneti.
Drugo, obuhvat u zakonu je nekonzistentan, uključuju se slučajevi gde nije bilo protežiranja prema tada važećim propisima i slučajevi gde se smatra da važeći propisi, pod znakom navoda, nisu bili korektni.
Treće, ne postoje realni okviri za sveobuhvatnu i automatsku primenu zakona, što je takođe hendikep ovog zakonskog projekta.
Četvrto, zbog nedostatka automatizma mogući su selektivnost i arbitrarnost u primeni zakona.
Peto, metodologija, kako u utvrđivanju slučajeva, tako i u kvantifikaciji, nije razrađena, pa se u celini dovodi u pitanje kako će zakon biti sprovodljiv.
Predmet oporezivanja je razrađen u članu 2. Moram i predsedniku Skupštine i vama, dama i gospodo poslanici, da kažem jednu istinu - amandmani koje sam podneo na ovaj zakon, iz tehničkih razloga se nisu našli u proceduri, pa ću i nešto konkretno reći u vezi sa članovima koji definišu ovaj zakon. S druge strane, normalno je očekivati da ponašanje u potrošnji zavisi i od aktuelnih okolnosti, a između ostalog i propisanih dažbina na ostvareni dohodak. Na primer, neko je mogao da letuje u inostranstvu, neko je mogao da kupi i automobil, jer je opravdano smatrao da su njegove obaveze iz tekućeg dohotka u potpunosti, a u skladu sa važećim propisima, izmirene. Preduzeće je nekad ekstra dohotke moglo da iskoristi kao kompenzaciju efekata drugih okolnosti, koje su se mogli nazvati i nepogodnostima za to preduzeće u tom trenutku. Ako obaveze iz dohotka po važećim propisima nisu izmirene, za takve slučajeve postoje drugi zakoni i za taj slučaj zakon uopšte, kao poseban, ne mora da se donosi.
Postaviću pitanje, pošto je u članu 2. napisano, zašto je predložen datum 1.1.1989, a ne 31.5.1992, kada su nam nametnute sankcije. Ovo je još bila SFRJ, a ovo nije ni bila ni Savezna Republika Jugoslavija. Drugo, interesantna su rešenja člana 3. u okviru članova 8. i 11. Nema autora, ne znam kome ovo govorim? Gospodine Jovanoviću, ko će da prenese ovo?
(Čedomir Jovanović: Ja ću.)
Molim vas da to uradite, jer ne znam zašto bih onda govorio ovo što govorim. Ovo govorim onima koji su pisali zakon i koji predlažu. Da li ste vi i predlagač i autor zakona? Jeste. Molim vas da to prenesete.
Dakle, u članu 11. poreski obveznik je dužan da podnese poresku prijavu, podvlačim, sa podacima o predmetu i vrednosti oporezivanja. Ako ste čitali zakon, predmet je nekako definisan članom 3. Vrednost predmeta nije nigde. Naime, u članu 8. se definiše samo poreska osnovica, što nije isto što i vrednost predmeta oporezivanja. Izgleda da se od poreskog obveznika i ne očekuje da iskaže iznos poreske osnovice, niti bi on to mogao da bude u stanju. Na primer, koji poreski obveznik od svih vas, dame i gospodo, a nisam siguran, možda će neko od vas da plati ovo, kako može da zna koji je bio dobar u prethodnih 4.500 dana. Znate li koliko je to? Mnogo dugo.
Dame i gospodo, interesantna su rešenja u članovima 3. i 8. U jednom je definisana transakcija iz koje nastaje predmet oporezivanja, što je suština stvari, a u članu 8. poreska osnovica. U članu 3. su, dame i gospodo, a to važi za autore koji ovde nisu, a to su Popović i Đelić, sredstva, a u članu 8. krediti. Sada vas pitam, da li korisnik kredita mora da zna iz kojih izvora su sredstva dobijena za kredite? Da li on treba da izvrši proračun realne vrednosti ili da vam dostavi samo podatke o tekućim vrednostima? Da li će ovo da reši sadržinu poreske prijave, koju propisuje ministar Đelić? Neće, jer i za sve ostale propise, pa i za bruto zarade, nije propisano vreme i kasnile su zarade. Možda će ovog puta da se popravi, pa mu gospodine Jovanoviću to preporučite.
U članu 8. se kaže da je osnovica vrednost uvoza, odnosno izvoza. Šta je sa troškovima koji su kod nekih drugih stavki implicitno navedeni? Takođe, u članu 8. se govori da je poreska osnovica razlika u ceni. Cena je jedinična vrednost, kao što znate. Da li striktno pridržavanje člana 8. znači da ako su retrogradne cene robe 5,00 ili 7,00 dinara, a poreska osnovica 2,00 dinara, zavisno od količine roba, što je enklatantan primer tehnološke neusklađenosti u vezi sa zakonom koji se predlaže.
U tački 11. člana 3. - poreski obveznik treba u poreskoj prijavi da dostavi podatke o predmetu oporezivanja. Znači, o svim slučajevima postojanja okolnosti iz člana 3. Morao bi da dostavi i podatke o eventualnoj zloupotrebi u privatizaciji. To je zakon koji ćemo imati u narednoj tački dnevnog reda. Sad vas pitam, i autore - šta je zloupotreba u privatizaciji? U ovom zakonu to apsolutno nije objašnjeno. Da li je zloupotreba nešto što se inicira izveštajem Komisije Vlade Republike Srbije za ispitivanje zloupotreba, koja je ukinuta, pošto je razrešen gospodin koji je vodio. Ako je tako, onda u članu 11, autor mora da zna, treba da se navede - poreska prijava treba da sadrži podatke o predmetu iz člana 3, osim stavki koje treba da se ...
Interesantna su rešenja u tački 12. i 13. Razumeo sam da je prihvaćen amandman gospodina Pal Šandora na član 9. i član 13. Ali, iako je tako, namerno sada provociram ovakvo pitanje - da li predlagač zakona ima nameru ili je imao nameru da u slučaju da je neko za otkup većeg stana, nego što mu pripada, koristio kredit, višak stambenog prostora oporezuje sa 180%. Dakle, 90% po stavu 12. za otkup i po članu 13. takođe 90% za kredit. Kažu da je taj član ukinut, pa ću da ga preskočim.
Vreme mi ističe. Neću da me predsednik, daleko bilo da gospođa Mićić predsedava i da mi oduzme reč. Preskočiću još 12 tačaka.
Član 5. govori o drugim poreskim dužnicima. Molim gospodina Đelića da prati. U stavu 3. solidaran jemac je član upravnog odbora. Da bi neko bio jemac, valjda prvo treba da da saglasnost. Ko bi pristao da bude direktor ili član upravnog odbora, da je znao tada da odluke preduzeća jamče ličnom, privatnom imovinom.
(Predsednik: Vreme.)
Verovatno ne biste ni vi, ne bi ni ja, ni gospodin Jovanović.
U članu 7, dame i gospodo, definisana je odgovornost osnivača pravnog lica. Možda i među vama ima onih koji će doći, ako ništa drugo, pod ovaj član u zakup. Pravno lice koje je ostvarilo ekstra dohodak, piše u zakonu, može da više ne postoji, a onda je dužnik njegov osnivač. U članu 11. se kaže da je osnivač u ovom slučaju dužan da podnese poresku prijavu u roku od 30 dana.
(Predsednik: Gospodine Pavloviću, ili završite ili izlazim iz sale.)
Rekao sam da od 10 amandmana niste nijedan prihvatili. Molim vas da mi date tri minuta za jedan amandman. Podneo sam 10 amandmana i nisu ušli u proceduru. Dajte mi za jedan amandman tri minuta.
(Predsednik: Ne mogu tako da vam dam, mogu samo da tolerišem prekoračenje vremena, uz saglasnost poslanika.)
Neću da provociram to više. Imao bih još na 12 članova da izreknem kritike.
Ne radi kritike, gospodine Đeliću, nego, a uvidećete i sami, treba učiniti nešto u smislu korekcije predloženog zakona.
Dame i gospodo, pošto nisam profesor, kao dr Lilić i profesor Šešelj, ne znam da li ovakav zakon negde postoji ili ne postoji. Ne znam ni to da li on može biti u pravnom prometu ili ne. I, još nešto, Kovačević je govorio, kao i ministar Đelić i još neki, o nekim mangupima u našim i vašim redovima.
Ne znam zaista koliko će mangupa iz naših ili vaših redova da plate. Neka plate svi, to je pošteno. Ali, sigurno znam da bi se ovakav zakon obezbedio u smislu šest važnih parametara, da bi se obezbedila ustavnost, ravnopravnost, pravičnost, objektivnost, pravna sigurnost, celishodnost i pre svega sprovodljivost, mora da doživi ozbiljne promene, pa u tom smislu pozivam ministra Đelića i autore ovog zakona da učine maksimalan napor i da Skupštini predlože radikalnije promene ili da prihvate amandmane koje smo predložili i na taj način obezbedimo nešto što je u opštem interesu. Hvala.