Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, gospodine ministre, želim na početku mog izlaganja da izrazim žaljenje što smo u ovom danu morali da budemo svedoci jedne vrlo neprijatne situacije i da kažem da zaista nisam ni u kom slučaju oduševljen, niti sam pristalica primene sile u politici. Što se tiče samog zakona, moram da kažem da sam očekivao da će nova vlast, u skladu sa svojim predizbornim obećanjima, pristupiti ne lovu na veštice, već uspostavljanju proizvodnje, obnovi proizvodnih kapaciteta naših preduzeća.
Nažalost, mi danas ne raspravljamo o tome. Svedoci smo činjenice da je proizvodnja u našoj zemlji na možda nižim gramana nego što je bila prošle godine. Svdoci smo činjenice da već postoje procene projedinih instituta da instustrijska proizvodnja u 2001. godini neće dostići nivo iz 2000. godine, da postoji pad proizvodnje u industriji, koja je u aprilu za 9,2% manja nego u martu ove godine itd. Dakle, nova vlast ne obraća pažnju na ono od čega se živi, već obraća pažnju na veštice. Upravo mi na to liči ovaj zakonski predlog i kada sam u pripremi rasprave povodom ovog zakona razgovarao sa nekim ljudima od struke i znanja, bilo je nekih reči da ovaj zakonu izuzetno liči na Zakon o utvrđivanju porekla imovine iz daleke 1972. godine. Tada nisam bio u stanju da rasporavljam o tome, ali danas smo bili svedoci da čujemo i neka mišljenja iskusnijih ljudi, koji su po prvi put uzeli učešće po ovom zakonu i ovom zakonskom predlogu.
Naime, svi znamo da je Zakon o utvrđivanju porekla imovine imao jedan katastrofalan rezultat, doživeo fijasko, a svi su izgledi da će i ovaj zakon upravo tako proći, pa stoga zabrinjava činjenica, obzirom da je ovaj zakon konkretno donet radi popunjavanja rupa u budžetu, da ćemo na kraju godine i u toku godine već imati manjak sredstava u našem ionakom tankom budžetu, koji je bio napravljen uz očekivanje investicija iz inostranstva, dakle od donacija i uz sredstva od privatizacije, za koju je vrlo diskutabilno kako će biti sprovedena.
Dakle, umesto da se naša Vlada posveti rešavanju problema u privredi, mi se sada bavimo pitanjima koja su vezana za ispitivanje porekla imovine, i odmah da kažem da pripadam onim poslanicima koji se apsolutno ne zalažu za nešto tako. Moje je lično mišljenje da nije trenutak za tako nešto, jer zaista imamo preča posla s obzirom da naši ljudi sve teže žive, s obzirom da su cene sve više, s obzirom da je standard sve niži, ali šta je tu je. Vi ste većina, i na vama stoji odgovornost za ono što mi danas razmatramo i o čemu raspravljamo.
Dakle, smatram apsolutno da je potrebno u jednom racionalnom maniru i na racionalan način ispitati na koji način su se pojedinci iz našeg okruženja obogatili, na koji način su stekli enormna bogatstva koja zaista mogu da budu frapantna, čak i za neka razvijenija društva nego što je ovo naše siromašno. Upravo oko toga ko, naravno pošto me gospodin pita ko je to, moram da kažem da smo u predizbornoj kampanji i vi i mi imali neke najave da ćemo čim pobedimo na prošlim izborima pristupiti javnom izjašnjavaju o tome ko šta ima. Dakle evo, čikam vas, da vidimo ko šta ima od nas ovde. Da prijavimo imovinu svi i da donesemo zakon. Vi ste predlagači i hajde da donesemo zakon u kome ćemo svi da prijavimo svoju imovinu, pa da vidimo gde se nalazimo.
Dakle, nemojte gajiti iluzije da među vama nema onih koji su se okoristili iskorišćavanjem nekih situacija u proteklom desetogodišnjem periodu, kada je nad našom državom bilo nadvijeno zlo sankcija, kada su nas bombardovali i moram da vas podsetim da smo u ovom desetogodišnjem periodu pomalo ličili na onaj period kada su u Americi uvedene mere zabrane točenja alkohola, pa je to proizvelo jednu frapantnu dozu korupcije, šverca, kriminala. Dakle sankcije koje su nam uvedene nisu bile uvedene da bi nam bilo bolje, nego da bi nam bilo gore i kao nusprodukt svega toga javili su se i oni koji su se na osnovu toga, i anomalija koje su se kao posledice sankcija javile u našem društvu, i okoristili. Dakle, jednom bi trebalo javno da kažemo da se zalažemo za utvrđivanje onoga ko šta ima, pa da kasnije u nekom budućem periodu pristupimo i istraživanju na koji način su oni koji imaju određena dobra ta dobra stekli. To smo, uostalom, obećali u predizbornoj kampanji.
Ovim preldogom zakona mislim da takav slučaj neće biti moguć i sama činjenica da se u obrazloženju ovog zakona navodi, dakle u prvom redu, da su razlozi za donošenje ovog zakona vladavina Slobodana Miloševića, koja je ostavila itd, neću da čitam obrazloženje, sama ta činjenica da se u prvoj rečenici govori o vladavini Slobodana Miloševića govori o tome da je ovaj zakon upravljen ka jednom ljaganju SPS-a kao partije koja je u prethodnih 10 godina zaista bila na vlasti, a da nije upravljen ka tome da se ostvari onaj princip pravde i pravičnosti o kome je toliko puno bilo reči i danas za ovom govornicom. Zašto to kažem? Argumenti su sledeći.
Jednokratnim porezom u čl. 2. oporezuju se ekstra dohodak i ekstra imovina u periodu od 1.01.1989. godine. Šta mislite, i zaista to je moje, a i mišljenje mnogih drugih, kako će proći onaj koji je recimo uzeo kredit 31.12.1988. godine? On neće biti obuhvaćen ovim zakonom. Dalje, neću komentarisati čl. 3., jer zaista mislim da je on manjkav i da postoje mnogi oblici sticanja koristi koji nisu obuhvaćeni u ovih 19 tačaka, ali ono što je interesantno to je da se članom 9. zaista pojašnjava šta je suština ovog zakona. Dakle, sporazumno utvrđivanje poreske osnovice, koju mogu da utvrde direktor Republičke uprave javnih prihoda, svi znamo ko je, i poreski dužnik, dakle na dogovoran način, bez prisustva javnosti, na način koji konvenira njihovim voljama i na način koji otvara mogućnosti za bezbrojne manipulacije.
Zato je apsolutno potrebno da se ovaj član revidira ili da se briše. Upravo je nedopustiv jedan takav način, pa ukoliko želimo da ovaj zakon bude ozbiljan, ne treba da ima jednu takvu odredbu koja dozvoljava mogućnost za dalje manipulacije. Zaista je smešno što se u čl. 11, potencira da treba da se nagradi onaj koji podnese tačne podatke i navede tačne podatke u poreskoj prijavi. To je nešto što se apsolutno pretpostavlja i onaj ko daje netačne podatke, naravno, za to treba da odgovara. Ne bi trebalo posebno nagrađivati ljude koji svoju građansku obavezu ispunjavaju na ovaj način.
Poreska olakšica od 35% zaista je još jedan dodatni argument u prilog moje tvrdnje da ovaj zakon nije usmeren ka ostvarivanju pravde i pravičnosti i mislim da u ovom trenutku postoji dovoljno razloga da svi shvatite da ovaj zakon treba izuzetno mnogo peglati da bi se upravo postiglo ono čemu svi težimo, a da ne govorim o odredbama koje poništavaju odredbe Zakona o obligacijama itd. Ali, mislim da je pravi trenutak da sada svi shvatimo da ovaj zakon treba doraditi, ne u smislu njegovog omekšavanja, nego u smislu njegovog pooštravanja, da bismo jednom pred lice javnosti izašli čisti i da bismo mogli sutra da pogledamo u oči jedni druge, a ne da pričamo neke političke fraze i floskule, od kojih niko nema koristi.
