Uvažena gospođo potpredsednice, poštovani narodni poslanici, čujem među vama da vas interesuje - šta će sada Rade reći, posle ministra. Pa, reći ću odmah da se ... sigurno sam pametniji od tebe, ali da završimo o tome. Prvo, odmah da se razumemo, jednostavno ne morate toliko srdžbe i besa da prolivate ako čujete i za nešto drugo.
Ovde postoje dva koncepta. Vi imate svoje koncept DOS-a, a mi svoj koncept SPS-a. Gospodo, kako će koji koncept proći to će neko buduće vreme da kaže. Onog momenta ... doći će pa ćemo mi onda pričati o vašem konceptu. Jednostavno neću reći da je vaš koncept najgori, kao što neću da priznam ni da je vaš koncept bolji od našeg. Poći ću od realnih činjenica i dokumentacije koja baca drugačije svetlo na privatizaciju.
Vi se borite za svoj koncept i bićete u situaciji da ga izglasate, a oni koji će odlučiti biće, na kraju, svi oni kojih se dotiče ovaj princip privatizacije. Prema tome, po tome koliko je članova Vlade ovde prisustvovalo kada je ministar Vlahović podneo uvodno izlaganje procenio sam da je ovaj zakon od izuzetnog značaja za Vladu. Svi su bili prisutni.
Ako se zna da je važan deo politike Vlade privatizacija, kao i nekih drugih lobija, onda nije ni čudo što su svi bili prisutni dok su ministar Vlahović i premijer obrazlagali zakon o privatizaciji.
Po našem mišljenju, ili po mom mišljenju, kada čovek pročita ovaj zakon vidi da je dosta mek, neodređen, a u mnogim delovima nejasan. Ako vam kažem da je u mnogim delovima nejasan, to ću kasnije obrazložiti, ali u onim delovima u kojima je jasan ostavlja puno toga, u stvari, Vladi, a oduzimaju se neotuđiva prava preduzeću i radnicima, penzionerima i građanima. U onim delovima u kojima je namerno nejasan ostavljaju se Vladi odrešene ruke da putem podzakonskih akata uredi tu materiju i stavi ovu skupštinu, koja bi trebalo da bude meritorni ocenjivač, van uticaja i van kontrole tih dešavanja koja će Vlada sprovoditi.
Dakle, prava koja se ukidaju - osnovno pravo na kome smo mi insistirali godinama i koje je bila ključna odrednica koncepta privatizacije, to je 60% besplatnih akcija da se podeli radnicima, a odmah ću reći zbog čega je to tako.
Uzmite vi da su desetine preduzeća vodili pošteni i čestiti ljudi, vodili su znalci. (Molio bih ovog gospodina bele kose, koji kaže da pažljivo prati, da baš prati , jer ja nikada njega nisam prekidao, kada je on bio za ovom govornicom, baš Kovačevića, da.) Dakle, bilo je mnogo domaćina koji su ulagali u firmu i nisu delili to kroz platu. Vi ste sigurno imali drugara koji je rekao - pa znaš šta, primili smo platu, kupili smo neku mašinu iz inostranstva, koja je najmodernija, a drugi, koji, jednostavno, nisu vodili računa o razvoju i unapređivanju firme, delili su sve ono što se moglo podeliti u plate.
I sada, pazite, do koje mere dovodimo do apsurda pojedine firme. Oni koji su ulagali, oni koji su razvijali, oni koji su se snalazili i u embargu da nabave mašinu, da nabave delove, da firma napreduje, doveli smo ih u istu situaciju sa onima koji, jednostavno, nisu vodili računa o svojoj firmi. Dakle, onaj ko je kroz platu odneo novac kući, stavljen je u istu poziciju kao i onaj radnik koji je ulagao u svoje preduzeće.
A sada vas pitam - zar ti akcionari, koji su uzeli 60% besplatnih akcija, ne znaju prodati tih svojih 60% besplatnih akcija? Sada pitam ministra - evo nas sto, imamo 60% besplatnih akcija u preduzeću, pa zar mi mislimo da će bolje agencije prodati preduzeće, nego mi, pa i mi ćemo tražiti strateškog partnera, i nama je cilj, ako nađemo cenu, da prodamo taj deo preduzeća. Nećemo mi upropastiti preduzeće.
Dakle, šta je sledeće - sužava se pravo ili ukida se pravo besplatnih akcija na 30%, 20%, odnosno 10%, u zavisnosti od roka privatizacije. Ako vam kažem, čini mi se, kad sam rekao onaj svoj prvi stav, da je deset godina pripremana ova zemlja i njena preduzeća, da bi došli do ove situacije, da se oslabe preduzeća, da se dovedu u situaciju da su zavisna, i da onda kažemo - pa eto, ne vrede, ona se moraju prodati. E, to je izgleda nekome trebalo, ali vreme će pokazati da li je to trebalo.
Član 40. kod tenderske privatizacije predviđa samo besplatnih 15% akcija za zaposlene. Šta je ono što se još ukida - ukida se pravo da građani izvan konkretnog preduzeća mogu učestvovati u raspodeli besplatnih akcija u drugom preduzeću. Ukida se pravo zaposlenih da u svom preduzeću dobiju besplatne akcije za staž koji su ostvarili u nekom drugom preduzeću.
Prema tome, sveden je samo na određeni deo, koji je proveo, recimo deset godina - deset godina mu propada. Stečeno pravo zaposlenih na besplatne akcije u visini od 400 maraka u protivdinarskoj vrednosti sada se, u zavisnosti od te brze, oročene i obavezne privatizacije, smanjuje na 300, odnosno 150, u zavisnosti od toga da li je on privatizaciju izvršio do 18 meseci, od 18 do 30, ili preko 30 meseci.
Ukida se pravo na izdavanje besplatnih akcija, ako nije prodato 70% kapitala, sledi potpuno ukidanje besplatnih akcija, ako nije prodato 50% kapitala, jednostavno, ograničenje sa svih strana, kad su u pitanju zaposleni. Ukidaju se popusti pri kupovini akcija, ukida se mogućnost da se akcije kupe na sedamdeset dve rate, što je davana mogućnost da i radnici konkurišu, i oni koji nemaju dovoljan obrtni kapital kod sebe, već da se praktično ovim ukine njihovo pravo na kupovinu akcija.
Ukida se zemljoradnicima pravo prvenstva, pa čak i pravo na konkurisanje za besplatne akcije u zemljoradničkim zadrugama i poljoprivrednim dobrima. Vi znate, baš u tom periodu o kome vi tako zdušno govorite da nije valjao, da su mnogi tu svoj hleb počeli zarađivati, svoj trud i svoje napore su ulagali, i sada im se ukida to pravo.
Ukida se popust, a to je bi jedan procenat na godinu staža za ratne vojne invalide, a ono što me čudi, da je predlagač zakona mogao da predloži u ovom zakonu, da se ukida pravo republičkom penzijskom fondu na 10% od svih akcija, a da se predviđanja, odnosno ono što je bilo ugrađeno u prethodnom zakonu, a to je pravo penzijskog fonda na 25% od kapitala, od akcija koje proda akcijski fond, sada se svodi na 10, da bi se tih 25% potpuno ukinulo Zavodu za tržište rada.
Pa rekao je ministar za privatizaciju da će ostati veliki broj radnika bez posla. Ima ih i sada bez posla, ima ih prividno na poslu, ali da će i ovaj zakon neminovno dovesti do velikog broja radnika koji će ostati bez posla. Pa šta je ovaj zakon ranije predviđao- bukvalno, baš da je obaveza 25% od prodatih akcija, da se, jednostavno, izađe u susret tim radnicima, da se pokuša, prekvalifikacijom ili zapošljavanjem na drugim mestima, da se kroz taj fond pomogne. Praktično, oni su ostali i bez ove pomoći.
Šta su nejasna rešenja - nejasno su pre svega definisani subjekti privatizacije, a uključuju se tu i ustanove. Implikacije će biti verovatno velike. Nejasan je budući metod procene vrednosti kapitala. U članu 24. se kaže da se ostavlja to podzakonskom aktu. Jednostavno, kako će to biti, za sada se ostavlja da vidimo. Takođe, u 24. članu nejasan je princip koji kaže da na prodajnu cenu kapitala utiču tržišne prilike. Pa zna se, apsolutno, da uvek tržišne prilike utiču, kada se iznese nešto robe na tržište.
Ali, ako vi iznesete u obaveznoj privatizaciji i u skraćenom roku, i sve akcije iznesete, pa šta ste uradili - vi ste oborili cenu. Ako se danas jedan proizvođač pojavi sa 10 tona neke robe, on će imati svoju cenu, a ako se pojavi 100 proizvođača odjednom sa po 10 tona, kolika će biti cena? Pa sigurno je tržište obara, pri velikoj ponudi obara cenu. Jednostavno, tako se i htelo, da se odjednom u brzom roku pojavi veliki broj akcija, da im se tako skine i obori cena.
Nejasni su metodi prodaje putem tendera i aukcijske privatizacije. Nema kriterijuma na osnovu kojih se određuje - kada se primenjuje tender, a kada aukcijska prodaja. I ono što je odrednica i ključ ovog zakona, to je obaveznost i oročenost, a oni su u suprotnosti sa članovima 55, 57. i 64. Ustava Republike Srbije i članom 74. Ustava SRJ.
Dakle, ovo je zakon koji je protivustavan saveznim zakonima, a samim tim, derogira te savezne zakone. Ali, meni nije ni čudo, ako su mogli sa zakonom koji je protiv svih važećih, ljudskih i božijih zakona, da isporučuju rodoljube ove zemlje drugim neprijateljima, onda mi je jasno da se i preduzeća dovedu u ovu situaciju.
Pitao bih i ministra nešto.