Po poslovniku gospodin Nikolić.

Po članu 99. stav 3, nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza. Trebalo je da reagujete zato što se za ovom govornicom čulo da su u Srbiji svi krali, od direktora do portira. Možda vi možete da oćutite tako nešto. Svako ko se sa ove govornice  obraća poslanicima govori u svoje ime i polazi od sebe kada govori, ali  vam samo u ime Srpske radikalne stranke kažem da mi to nećemo da prihvatimo. Ni jedan srpski radikal, od portira do Vlade, nije krao i nije umešan ni u kakvu krađu, a ko želi da prihvati takvu krivicu, neka ne reaguje na ovo.

Gospodine Nikoliću, slažem se sa vama. Zaista nisu dozvoljeni uvredljivi izrazi, ali mislim da treba da nastavimo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović. Odustaje.
Sledeći je narodni poslanik Dragan Šormaz.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zakon o privatizaciji u ovo vreme kada ga donosimo,  bez obzira na oblik, bez obzira na to kako je napisan, ko ga je pisao i kako je sastavljen, znači u ovo vreme sada kada ga donosimo, izuzetno je važan, jedan od najvažnijih zakona. Ako smo 5. oktobra izvršili političku revoluciju i promenili, počeli da menjamo sliku Srbije, što se tiče organizovanja društva i politike, onda bi ovaj zakon o privatizaciji trebalo da započne privrednu ekonomsku revoluciju. On mora da otvori vrata za investicije Srbiji zato što, svima je to nama jasno, da se ne ponavljam, mnogi su to ljudi rekli i sam ministar ranije, nama je potreban jedna pravi zdrav novac i taj zakon treba da započne duboke ekonomske reforme, koje treba da nam donesu privrednu i ekonomsku stabilnost u Srbiji.
Kapital dolazi, zbog čega podržavam donošenje ovog zakona, jednostavno rečeno srpskim jezikom da bi naš narod to dobro razumeo, jer kapital dolazi samo kod sposobnog i preduzimljivog vlasnika, ili što bi naši ljudi rekli, kod gazde. Zbog toga mi moramo da započnemo sa privatizacijom jer se kod nas za nekih, kako smo čuli od ministra podatke, 7 hiljade firmi uopšte ne zna ko je gazda. Gazda je i te kako potreban i to svi naši ljudi znaju i da bi se sa nekim razgovaralo moramo da imamo titulare i da bi neko radio, proizvodio.
Meni je žao, osećam se hendikepiranim što sada govorim, što nisam govorio malo ranije, što poslanici SPS-a nisu prisutni. Čini mi se da nema ni jednog trenutno u sali Skupštine, koliko vidim, otišli ljudi, valjda imaju neki važniji posao. Bitno je da su bili dovoljno poslepodne da mogu da dignu dnevnice, to je bitno, a sada su otišli, naravno.
Nemam nameru o njima da pričam, kao moj dragi mladi kolega, kao o dragim socijalistima, oni meni uopšte nisu dragi, to bi im rekao da su ovde bili prisutni, i uopšte, one njihove argumente koje smo čuli protiv zakona ne uvažavam i mislim da ni narod i sami radnici ne uvažavaju te njihove argumente jer ljudi znaju zbog čega su glasali protiv njih u oktobru i u decembru mesecu. A to je, da ponovim, kao što je rekao ministar, akumulirani gubici od 500 milijardi dinara, nedostatak obrtnog kapitala u iznosu od 650 milijardi dinara, inostrani dug ove zemlje, ministar je rekao u dolarima, a ja ću reći u valuti koju naš narod bolje razume, to je nemačka marka, otprilike oko 25 milijardi maraka, dug prema deviznim štedišama oko 7 milijardi maraka. Na sve to bi još kao trebalo da im delimo neke besplatne akcije što u principu samim radnicima, a oni to dobro znaju, razgovarao sam sa njima u poslednje vreme, ništa ne znači.
Ono na čemu ću insistirati, kao i ostali poslanici DSS, to je da u ovoj raspravi u pojedinostima pokušamo sve vas da ubedimo i Vladu da se usvoje oni amandmani koje smo podneli, a koji se odnose na to da u procesu privatizacije ne mogu da učestvuju oni, ona fizička i pravna lica, protiv kojih se vodi postupak po Zakonu o jednokratnom porezu na ekstra dobitak. Možda će to malo usporiti ceo ovaj proces zbog dokumentacije koja treba da se podnosi, ali to je nešto što je i te kako bitno, ali potrebna je ta skupštinska kontrola. Mi imamo taj jedan amandman i mislim da će se svi poslanici u Narodnoj skupštini složiti sa tim da je potreban još jedan taj vid, bez obzira što nam je ministar objasnio da ima ta četiri vida kontrole, da je potrebna još jedna, bilo komisijska, bilo kroz nadležni odbor, skupštinska kontrola nad radom agencije i samog ministarstva. Jer, da se ministar ne oseti uvređenim, znate kako je, mi ne možemo biti sigurni da nema skrivenih namera. Mislimo da ih nema, ali znate, kada vas zmija ujede, tad se i guštera plašite, pa smatramo da bi trebalo ovde da ipak napravimo takvu komisiju.

Dajem reč narodnom poslaniku Božidaru Vujiću, a sledeći je narodni poslanik Milisav Petković.

Dame i gospodo narodni poslanici, privatizacija kao nasušna potreba Srbije danas. Dame i gospodo, privatizacija je jedan od osnovnih ekonomskih postulata SRS. SRS od svog osnivanja do danas zalagala se i zalaže se da se u Srbiji privatizacija izvrši što je moguće ekspeditivnije, sveobuhvatnije i najcelishodnije. U tom smislu, za čuđenje je bila odluka DS da 1994. godine, zajedno sa SPS-om, otpočeti proces privatizacije, vrati na početak čuvenim Đinđićevim zakonom.
Posle ponovnog otpočinjanja procesa svojinske transformacije i donošenje zakonskih projekata u vezi sa tim, septembra prošle godine, SRS je u skupštinsku proceduru predala Predlog zakona o privatizaciji. Poznati revolucionalni događaji odložili su raspravu po podnetom predlogu, a sada smo od DOS-a dobili njihovu verziju zakona koja se približava našem predlogu, predlogu SRS, ali ne u svim pojedinostima i ne baš u potpunosti. Šta je tu je, imamo zakon koji ima snagu obaveznosti. To jeste dobro. Privatizacija, dame i gospodo, po shvatanju srpskih radikala ima za osnovni cilj definisanje vlasničkih prava i uvođenje tržišnog sistema, zasnovanog na konkurenciji kojom forsira opštu efikasnost. Povećanje ekonomske efikasnosti, brži izlaz iz krize ili sprečavanja ulaska u krizu, podrazumeva se samo po sebi.
Radi se pre svega o reafirmaciji tržišnog mehanizma, uz istovremeno potiskivanje državnog intervencionizma. Ekonomski imerativ je izmena vlasničke strukture u smislu potpune privatizacije priora od strateškog interesa i značaja za državu. Tu mislim na EPS, mislim na NIS i mislim na Javno komunalno preduzeće vodovoda i kanalizacije.
Privatna svojina je dugo tretirana kao drugorazredno pravo i u dugom vremenskom periodu je ukidana nacionalizacijom ili drugim pravnim instrumentima koji su imali isti efekat. Zbog toga je neophodna njena potpuna konsolidacija i zaštita od državne arbitrarnosti.
Privatna svojina uspostavlja efikasniji sistem upravljanja preduzećem, što je zasnovano na maksimizaciji profita i time se razlikuje od društvene i od državne svojine. Društvena svojina i nije svojina u građansko-pravnom smislu te reči, jer je u stvari mehanizam javne vlasti. Država se pojavljuje kao sveopšti većinski vlasnik, a njen motiv nije profit, već je ostvarivanje raznih društvneih funkcija, kojima se ostvaruje prikriven i sasvim lični pojedinačni interes.
Nefikasnost sistema zasnovanog na društvenoj svojini potvrđena je u praksi, zbog čega se sa privatizacijom ne sme oklevati. Treba ostvariti otvorenost modela transformacije za prave vlasnike kapitala ali ne treba gajiti iluzije, dame i gospodo o ulaganju inostranog kapitala strateških partnera, koji kao redak faktor dolazi do nas rukovođen jedino profitom. A to u krajnjoj liniji podrazumeva odliv profitnih efekata.
Tržište kapitala jedino ima legitimnost i legitimitet nerpistrastnosti. Sve ostalo dame i gospodo, može biti bescenje ili precenjenost. Takođe, dobro je što je zakon o privatizaciji oročen i što se vrši direktna prodaja privrednih objekata, a ne subjekata nego objekata, tenderom ili licitacijom, to jest aukcijom.
Ono što nije dobro jeste što Vlada ovim zakonskim projektom nije želela da rastereti sebe, to jest da uzme sve poluge i sve instrumente za kontorlu vršenja privatizacije. Znači, da se rastereti u tom smislu da se izvrši podela privrednih objekata koji će biti privatizovani na mala preduzeća i na veća. Nije se dozvolilo, a govorite o decentralizaciji, dame i gospodo, vi iz DOS-a, a decentralizacija je u tom smislu u okviru zakona o privatizaciji da lokalna samouprava vrši privatizaciju malih preduzeća do 100 zaposlenih radnika.
Ono što zakonom nije precizirano i zbog čega je u izvesnom smislu ovaj zakon manjkav je što prejudicira pitanje denacionalizacije. Kao i što nema mogućnosti trgovine akcijama, već se samo ta materija nagoveštava tzv. finansijskom vezom, koliko je vidi DOS, i to u članu 59. ovog predloga zakona.
Ono što je takođe manjkavost ovog zakonskog projekta jeste nedostatak adekvatnog pratećeg socijalnog programa. Surova je istina, dame i gospodo, da će primenom ovog zakona nastati određeni socijalni problemi. Stoga, dame i gospodo, predlažem da sa efikasno sprovedenim procesima privatizacije proizvodni sektor bi morao da se oslobodi socijalne funkcije. Mora da se eliminiše fiktivna zaposlenost. Tehnološki višak bi se morao prebaciti u domen socijalnog staranja. Posebnim socijalnim programom država bi morala da reši problem socijalnih fondova, prekvalifikacije radnika i njihovo usmeravanje na deficitarna radna mesta, kao i stimulanse za osnivanje novih preduzetničkih firmi, a čime se rešava pitanje zaposlenih.
Uspeh privatizacije podjednako zavisi od raspoloživosti i interesa za ulaganje kapitala, kao i od stabilnosti pravnog poretka. U tom smislu, kao srpski radikal, smatram da se mora odbaciti balans preregulisanosti ekonomskog prostora i eliminisati mogućnost donošenja propisa sa retroaktivnim dejstvom kojima se poništava pravna sigurnost.
Zakon o privatizaciji će verovatno biti donet i nadam se inoviran amandmanima SRS-a. Inoviran i poboljšan, jer srpski radikali imaju hrabrosti da definišu obaveznost, oročenost, stimulativnost, pa i pravičnost zakona o privatizaciji i stoga u ovoj raspravi i učestvuju. Za kraj, kao umereni optimista, a propo ovog zakona o privatizaciji sa izvesnom dozom pesimizma i skepse, moram da primetim i da konstatujem, a s obzirom da će DOS biti u prilici da realizuje ovaj zakon, kada kažem privatizacija, vreme će pokazati da li tu ima mahinacija i manipulacija. A, sa DOS-om se mora sumnjati, jer DOS je najgori. (Aplauz radikala.)

Gospodine Vujiću, i na vas se odnosi primedba koju je istakao gospodin Tomislav Nikolić, da nije dozvoljeno uvredljivo se izražavati u Skupštini. U cilju efikasnosti nastavljamo rad.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petković. Izvolite.

Kako pripadam grupi narodnih poslanika među tri, koji su zadnji govornici povodom ovog značajnog zakonskog projekta, a kao doprinos Demokratske stranke i kao poslanik DOS-a, odustajem od diskusije, kako bi ovaj zakon doneli do 19,00 časova i prešli na amandmane. (Aplauz.)

Hvala gospodinu Petkoviću. Reč ima narodni poslanik Đura Lazić. On nije prisutan. Ovim smo završili diskusiju u načelu i čuli smo preko 90 dikusija narodnih poslanika.

Zaključujem zajednički načelni pretres predlog zakona o privatizaciji, agenciji za privatizaciji i o akcijskom fondu.

Narodna skupština će o svim predlozima zakona, o kojima je obavljen zajednički načelni pretres, pojedinačno glasati u načelu, obaviti pretres u pojedinostima i na kraju glasati u celini.

Prelazimo na odlučivanje o Predlogu zakona o privatizaciji, u načelu.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o privatizaciji u načelu.

(Poslanik Tomislav Nikolić sa mesta: Poslovnik.)

Za 134, protiv 16, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 6, od ukupno 156 narodnih poslanika. (Aplauz.)

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zakon o privatizaciji.

Prelazimo na odlučivanje o Predogu zakona o agenciji za privatizaciju u načelu.

(Narodni poslanik Tomislav Nikolić, sa mesta: Povreda Poslovnika.)

Za 126, protiv 9, uzdržan jedan, nije glasalo 20, od ukupno 156 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila i usvojila Zakon o agenciji za privatizaciju u načelu. (Aplauz.)

Prelazimo na odlučivanje o Predlogu zakona o akcijskom fondu, u načelu.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o akcijskom fondu u načelu.

Za 134, protiv 24, uzdržanih nije bilo, nije glasalo šest od ukupno 164. (Aplauz.)

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zakon o akcijskom fondu, u načelu. (Aplauz.)

Prelazimo na razmatranje Predloga zakona o privatizaciji u pojedinostima.

(Poslanik Tomislav Nikolić, sa mesta: Povreda Poslovnika.) Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Gospodine Tomislave, da me ne biste prekidali, pročitajte član 95, možete dobiti reč po Poslovniku, kada završi prethodni govornik. Ja sam takođe govornik. (Aplauz.)

Primili ste amandmane koje su na predlog zakona podneli narodni poslanici: Stanko Kovačević , Vlastimir Budimović, Vojislav Obradović, Tomislav Nikolić, Branko Ružić, Rajko Baralić, Ljubiša Maravić, Dragan Tomić, Momir Radoičić, Đura Lazić, Dragan Jovanović, Miloš Lukić, Vladimir Garčević, Hranislav Perić, Petar Petrović, Dragan Marković, Dragan Tomić i Branko Ružić, Nebojša Jović, Goran Cvetanović, Slobodan Pavlović, Toma Bušetić, Slobodan Tomović i Joca Arsić, Željko Tomić, Bogoljub Zečević, Slobodan Janjić, Dragan Čolić, Dragoljub Stamenković, Božidar Vujić, Vitomir Plužarević, Lazar Marjanski, Stevan Kesejić, Branislav Blažić, Marijan Rističević, Srboljub Živanović, Petar Jojić, Slobodan Tomović, Joca Arsić i Đura Lazić, Marko Ćulibrk , Stevan Ž. Gudurić, Miloš Nešović, Miomir Ilić, Miroljub Veljković, Stevo Dragišić, Aleksandar Vučić, Žarko Obradović, Zoran D. Nikolić, Slobodan Adžić, Rade Bajić, Dušan Cvetković, Joca Arsić, Milorad Mirčić, Živanko Radovančev, Veroljub Arsić, Milan Janković, Zlatan Jovanović, Ljubomir Kragović, Nataša Jovanović, Radojko Petrić, Jovan Todorović, Zoran Novaković i Jovan Deretić, Mirko Petrović, Božidar Vučurović, Đorđe Mamula, Arsen Kurjački, Jon Čizmaš, Dragan Todorović i grupa narodnih poslanika: Đorđe Mamula, Željko Tomić, Arsen Kurjački, Petar Madžarević, Dragan Maršićanin, Dejan Mihajlov, Dragan Šormaz , Vladimir Dobrosavljević, Zoran M.Nikolić, Dragan Lazić, Milan Ernjaković, Filip Golubović, Dušan Tubić, Slađan Mijajlović, Predrag Mijailović, Tomislav Kitanović i Radmilo Milošević, kao i skupština Autonomne pokrajine Vojvodine.

Primili ste amandmane Vlade Republike Srbije.

Takođe su podneli amandmane i narodni poslanici Bogoljub Zečević, Slobodan Janjić i Dragan Čolić.

Narodni poslanik Miroljub Veljković neblagovremeno je podneo 15 amandmana, 8.juna u 8,35 časova, odnosno po isteku roka za podnošenje amandmana, koji je utvrđen članom 138. Poslovnika, pa se ovi amandmani ne mogu uzeti u razmatranje.

Narodni poslanik Dragan Rafailović podneo je četiri amandmana, koji nisu podneti u skladu sa članom 138. Poslovnika, jer ne sadrže članove Predloga zakona čija se izmena predlaže, ni formulisane predloge o kojima bi Narodna skupština mogla da se izjašnjava, pa se o njima Narodna skupštine ne može ni izjašnjavati.

Amandmane su pisanim putem povukli sledeći narodni poslanici: Jon Čizmaš - amandman II, Nataša Jovanović - amandmane na članove 13, 16. i 26, Veroljub Arsić - amandman na član 4, Hranislav Perić - amandman na član 25, Dragoljub Stamenković - amandmane na članove 9. i 34. Goran Cvetanović - amandmane na članove 9. i 43, Srboljub Živanović - amandmane na članove 9. i 19. Božidar Vujić- amandmane na članove 9. i 19, Vitomir Plužarević - amandmane na članove 9. i 26. Petar Jojić - amandmane na članove 1, 4,9, 13, 19, 26, 34.i 36, Stanko Kovačević - amandmane I do VII , a za amandmane VIII i IDž , na članove 60. i 61, obavestio je da ih uslovno povlači. Željko Tomić - amandmane na članove 13, 25. i 31, Mirko Petrović, - amandmane na članove 10, 14, 17, 33, 43, 45, 56, 60, 61. i 71.

Narodni poslanik Slobodan Adžić, na sednici Zakonodavnog odbora, odustao je od svog amandmana na član 9.

Primili ste mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije, Zakonodavnog odbora i Odbora za industriju.

Prelazimo na član prvi.

Reč ima gospodin Tomislav Nikolić, po Poslovniku.

 Čudi me da niste završili raspravu po članu prvom, pa tek onda.
U toku ovog svog preludija, povredili ste Poslovnik - član 95. koji govori da narodnom poslaniku koji želi da govori o povredi Poslovnika, predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika. Sve ono što ste vi uradili kada ste, nakon što ste rekli da smo završili raspravu u načelu i ja zatražio povredu Poslovnika, govorili , stavljali na glasanje, pričali o prelasku na raspravu u pojedinostima, pričali o amandmanima koje smo podneli, o onima koji smo povukli, sve je to bilo samo da me isprovocirate i da izazovete kaubojsku atmosferu u ovoj skupštini, da dobijete aplauz za povredu Poslovnika. Ovo je prvi put da neko za povredu Poslovnika dobija aplauz u ovoj sali.
Razumem vašu žurbu. Razumem da neki žure na miting, a neki da pobegnete iz ove sale, jer ste čuli da neki dolaze i pred Narodnu skupštinu, da održe miting i ovde. Ali, to ne utiče na rad na donošenju zakona i ne sme da utiče na poštovanje Poslovnika Narodne skupštine.
Želeo sam i sve vreme sam pokušavao da dobijem reč povodom povrede čl. 95. Poslovnika, da izrazim sumnju u rezultate glasanja, u postojanje kvoruma za glasanje, i hteo da zatražim, ništa više, nego samo kompjuterski listing o tome koji su poslanici prisutni , koji nisu, zato što je po članu 113.stavu 2. za poslanika koji koristi identifikacionu karticu drugog narodnog poslanika, odnosno na drugi način zloupotrebljava elektronski sistem za glasanje, a mislim da je masovna pojava da ostavite karticu kolegi da za vas glasa, zloupotreba elektronskog sistema, da je za tu povredu Poslovnika predviđeno isključivanje sa sednice Narodne skupštine. Zato sada tražim listing.
Možete reći da više nije aktuelno, ali jeste. Zato ću uvek tražiti listing kad utvrdim da kradete i uvek ću tražiti da oni čija je kartica ostavljena da bi neko drugi umesto njega utvrdio kvorum ili glasao, da taj barem bude isključen sa sednice. Ako ne možete da utvrdite ko koristi njegovu karticu, sa sigurnošću može da se utvrdi čija se kartica koristi. Taj ko ostavi karticu da mu drugi koriste, taj sigurno zaslužuje da bude isključen sa sednice. Dakle, nadam se da ćete mi obezbediti listing.
Vi, požurite, prijavljeni ste kao govornici , pojedinci, a ministar prvi.