Najprimerenije je da se u zakonu o praznicima Republike Srbije propiše obaveznost isticanja na javnim mestima državne zastave Republike Srbije na dane praznika. Nije tačno obrazloženje Vlade da postoji drugi zakon o državnim simbolima, ne postoji zakon o zastavi. Srbija nema, ne poseduje u pravnom smislu državnu zastavu još uvek.
Nikada to nije sprovedeno u skladu sa odredbama Ustava, kao što nema ni državnog grba. Postoji nacionalna zastava, srpska nacionalna zastava, koja se i ovde nalazi, koja još nije ozvaničena kao zastava Republike Srbije, prećutnost se koristi i prećutno je nekim skupštinskim konsenzusom, preporukom, kada je propao referendum iz 1992. godine, skinuta crvena petokraka. Grb državni ne postoji, jer Ustav Srbije, važeći Ustav Srbije propisuje da se odluka o grbu, zastavi i himni Srbije donosi na isti način, na koji se donosi Ustav.
To još nije urađeno, niste ni pokušali da se to uradi. Jednom je pokušavano. Tadašnja vladajuća većina nije imala dobru želju da se to sprovede do kraja, to je bilo još 1992. godine.Iako je od strane DOS-ovske dvotrećinske većine bilo nekih poslaničkih inicijativa, odmah po konstituisanju ove Narodne skupštine, s tim se odmah stalo, i izgleda, niko nije zaintresovan da se to napokon uradi.
Srbija još nije kao država odredila svoju zastavu, nije odredila svoj grb i nije odredila svoju himnu, iako je Ustavom propisano da ima zastavu, grb i himnu. To je pitanje trebalo rešiti pre pitanja državnih praznika. Ali dobro, primenjuje se zastava, stara srpska nacionalna zastava, kao zastava Republike Srbije, preporukom. Pa može i preporukom, ali se primenjuje.
Ali, grba nema, i himne nema. Ima nacionalni grb. Još nije donesena zvanična odluka da taj nacionalni grb bude grb Republike Srbije. Postoji srpska nacionalna himna, postoji čak i nekoliko himni, od kojih je jedna najznačajnija - Bože pravde, koja još nije ozvaničena kao himna Republike Srbije. Hoće li, i kada će, to je sada pitanje koje se upućuje skupštinskoj većini, za koje SRS nikada sama nije bila u stanju da postigne skupštinsku većinu, nažalost.
Ovde je i Gordana Čomić, u prošloj replici, na jedan nekorektan način pomenula to pitanje zastave, i samo ću jednom rečenicom to pitanje da apsolviram.
Nemci su u Drugom svetskom ratu ubili oko 100.000 Srba, a Hrvati su ubili skoro milion. Ipak je apsolutno zabranjeno isticanje nemačke nacističke, hitlerovske zastave, i onaj ko bi je istakao, dobio bi verovatno 60 dana zatvora kod sudije za prekršaje, automatski.
Po istom osnovu, i onaj ko bi istakao hrvatsku ustašku zastavu, morao bi da dobije identičnu kaznu zatvora. Ne može hitlerovska nacistička nemačka zastava biti zabranjena, a hrvatska ustaška zastava biti dozvoljena. I, nije ovde reč ni o kakvom, ni skrivenom, ni otvorenom ugrožavanju onih koji se razlikuju, bilo kakvih manjina, nego nešto o čemu, jednostavno, u civilizovanom svetu ne može biti rasprave.
Naravno, Nemci kao civilizovani narod u svojoj zemlji su zabranili nacističku Hitlerovu zastavu, a Hrvati kao necivilizovana država proglasili su ustašku zastavu kao svoju zvaničnu državnu zastavu. To je sada bitna razlika između Nemaca i Hrvata.
