SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 10.07.2001.

13. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMO VANREDNO ZASEDANjE

13. dan rada

10.07.2001

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:15 do 18:35

OBRAĆANJA

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman narodnog poslanika Nataše Jovanović.
Za 61, protiv 78, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 17, od ukupno 156 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Srboljub Živanović, Božidar Vujić i Lazar Marjanski.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosioci amandmana žele reč? (Da.)
Reč ima gospodin Srboljub Živanović.

Srboljub Živanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji. Član 3. stav 4. treba brisati, a on glasi:  "Ako praznik iz člana 1. ovog zakona padne u nedelju, ne radi se prvog neradnog dana". (U Predlogu zakona stoji - "narednog dana".) To mi nije jasno, verovatno treba da se kaže - radnog dana. Vreme u kome živimo teže je od vremena kada je NATO pakt bombardovao našu zemlju. Tada su oni uz pomoć mnogih čelnika DOS-a pogađali civilne objekte i ubijali civile. Takvi ljudi bi trebalo da se nađu u Hagu. U Hag su poslati oni koji su se borili protiv NATO pakta. Sada se ti pomagači NATO zlikovaca nalaze na čelu države, jer su uz njihovu pomoć dovedeni  i oni su u svojoj predizbornoj kampanji...
(Predsedavajući: Gospodine Živanoviću, molim vas da se držite vašeg amandmana.)
...obećavali su blagostanje. Kada izađu za ovu govornicu, stalno se mole Bogu, jer osećaju grižu savesti, a ovde nema gospodina Vladana Batića. Ako je predlagaču stalo da stavlja neradne dane sa radnim danima, čini mi se da radnih dana i nema. Privreda je uništena posle petooktobarske revolucije, nijedan gigant ne radi, znači radnici praznuju svaki dan voljom DOS-ovske vlasti. Dame i gospodo, danas kada se najviše i najpoštenije radi u najvećoj fabrici pod vedrim nebom, poljoprivredi, danas se žanje i leti...
(Predsedavajući: Gospodine Živanoviću, već skoro dva minuta niste ni reč rekli o svom amandmanu. Molim vas da se držite teme.)
...i na verski i na državni praznik, takođe tamo gde fabrike rade bez prekida, proizvodnju radnici ne prekidaju. Mišljenja sam da ne treba povećavati broj neradnih dana za praznike, da se praznuje državni praznik, jer ovoj zemlji je potrebno što manje neradnih dana. U procesu privatizacije, mislim da se svi zalažemo, da se zna da je vlasnik, titular fabrike i da se želi što više proizvesti, broj neradnih dana će ionako biti smanjen voljom vlasnika. Hvala.

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Božidar Vujić.

Božidar Vujić

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i kolege iz SRS-a, gospoda Srba Živanović i gospodin Lazar Marjanski, podneo sam amandman koji se odnosi na član 3, i to da se briše poslednji 4. stav, tj. da ako državni praznik po ovom zakonu pada u nedelju, a odnosi se na Sretenje Gospodnje, onda se taj praznik prenosi na prvi radni dan.       
Ali, ako je to dan koji treba dosledno obeležavati, onda ga baš kao takvog treba dosledno obeležiti baš u datumu u kojem on pada i u danu u sedmici u kojoj se to događa, pa bila to i nedelja. Pošto se ovaj član 3. konkretno odnosi na član 1. ovoga zakona, tj. na Sretenje Gospodnje, juče je u načelnoj raspravi kroz konkretan primer rečeno da DOS 2004. godine neće slaviti Sretenje kao državni praznik, jer će se dogoditi da toga dana Sretenje Gospodnje bude u nedelju. Na osnovu člana 3. ovog zakonskog projekta preneće se Sretenje Gospodnje da se slavi u ponedeljak. Na taj način DOS-ovska vlast, koja sa jedne strane hoće da bude ekspertska ili stručna, pokazuje svu svoju neekspertnost i nestručnost. Zašto? Zato što ukida pravo pravoslavnim vernicima da slave svoju krsnu slavu.
Nema toga koji ne zna da je 16. februar Sveti Simeon Bogoprimac, ako 2004. godine ova država hoće da slavi Sretenje Gospodnje, kao što je red i kao što valja, neće ga slaviti u nedelju, već u ponedeljak.
Da li to znači da svi pravoslavni vernici, čija je krsna slava Sveti Simeon Bogoprimac, neće moći da iskoriste zakonski osnov ovog zakonskog projekta. A, neće moći jer će državni praznik biti na njihovu krsnu slavu i neće dobiti pravo na jedan dan. To je ono zašto sam predložio ovaj amandman. I ne samo 2004. godine, kada budete računali te astronomske, kalendarske godine, to će se događati i drugih godina. Na taj način uvredili ste sve pravoslavne Srbe čija je krsna slava Sveti Simeon Bogoprimac. Zbog toga sam i predložio da ako Sretenje Gospodnje pada u dan koji je nedelja, da se tada i slavi i da se potpuno dostojno, onako kako to doliči srpskoj državi, i obeleži.
Ali, uostalom, s obzirom da su u koliziji član 3. i član 4. i da ćete vi doneti ovo zakonsko rešenje kako je predloženo u Predlogu zakona, pošto na transparentan način pokazujete vašu neekspertnost i nestručnost, to me neće ni začuditi. Neće me začuditi da je juče, u načelnoj raspravi, Koalicija Vojvodina rekla da jeste za ovaj zakon, zato što nas Sretenje Gospodnje na neki način podseća na 15. februar 1804. Ali, oni tvrde da su u Vojvodini 1594. Srbi podigli ustanak, pa time ne priznaju Prvi srpski ustanak kao prvi, već tvrde da je to. Neće da kažu, a vi to sada potirete da su srpski ustanici u Banatu nosili zastave sa likom svetoga Save, da je Sinan Paša kada se dve godine trudio da u tri pohoda uništi te ustanike i da je na kraju, čak, srušena i crkva Svetoga Nikole kod Perleza, zbog tog nošenja srpskih, ustaničkih zastava sa likom svetog Save - spalio mošti svetoga Save na Vračaru, kako bi na taj način uništio duh svetoga Save. Ako je to radio Sinan Paša, zašto DOS sada uništava onaj kult svetoga Save koji postoji u srpskom narodu. Ali, srpski narod će to znati da vrati na prvim narednim izborima.

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Ima reč narodni poslanik Lazar Marjanski.

Lazar Marjanski

Srpska radikalna stranka
Ovde se radi o čisto praktičnim razlozima. Zašto ne treba preneti na ponedeljak? Naime, imamo petak, subotu, nedelju i ako bude ponedeljak, spaja se dosta neradnih dana. A, znamo da kod nas Srba postoji običaj, barem u firmama, spajanja više dana, tako da imamo po deset i više slobodnih dana. Imamo dosta godišnjeg odmora, imamo dosta slava i iz čisto praktičnog razloga, oni koji rade u privredi znaju šta znači imati dva i više neradnih dana. Hvala.

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Ima reč narodni poslanik Vojislav Šešelj.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo narodni poslanici, demagoški je vrlo plodotvorno zalagati se za što veći broj neradnih dana. Međutim, pametne države pokušavaju da broj neradnih dana svedu na minimum. Zbog toga ni mi nemamo razloga da tzv. prenošenjem praznika iz nedelje na ponedeljak povećavamo broj neradnih dana. Pogotovo, ako imamo u vidu jednu nelogičnost u ovom zakonskom projektu.
U zakonskom projektu se kaže da ako praznik pada u nedelju, pomera se praznovanje za ponedeljak, a ako pada u subotu, ne pomera se. A, po drugim zakonima, npr. po Zakonu o radnim odnosima, i subota i nedelja su neradni dani. Šta to znači? Ako u subotu pada ne pomera se, a ako pada u nedelju pomera se. Zašto?
Niko nije u stanju da objasni zašto. Zašto bi se uopšte pomerao? Jer, praznik je praznik po nekim svojim simboličkim svojstvima, po nekim svojim tradicionalnim obeležjima, po nekim svojim istorijskim znamenjima, a ne pre svega zbog toga što se ne radi. To što se tog dana ne radi je prateće obeležje praznika. Praznuje se, pa se ne radi. Nije suština u neradu, već je suština u proslavi. A, da bi se slavilo, mora da se slavi baš onoga dana kada je zakonom propisan ili određen praznik, kada tradicija nalaže praznovanje. Nekada je ono što tradicija nalaže mnogo jače od onoga što propisuje zakon. Zato, nema nikakvog smisla pomerati praznovanje.
Mnogo je bolje kada bi predlagači zakona hteli da se udube u suštinu zakonskog projekta i onome što bi bio naš opšti, zajednički, jedinstveni interes, da se pojednostavi zakon o praznicima, da se svi najznačajniji datumi odrede kao državni praznici, a da se okanu ovog prenošenja koje je takođe jedan zaostatak iz komunističkog vremena, a u suštini ne znači ništa. Osim, povlađivanje onima koji žele što više neradnih dana.
Znate, doći ćemo u situaciju da smanjujemo i broj dana godišnjeg odmora. Ta činjenica je objektivna. A, kamoli da stalno povećavamo broj neradnih dana. To ekonomija ove zemlje ne može da podnese. I, ako već ne može da podnese, da otvoreno kažemo da ne može, da otvoreno kažemo ono što bi bilo ispravno, što bi bilo precizno, što bi imalo logičku podlogu, a ne da se zavaravamo bežeći od problema, bežeći od razmišljanja da automatski prihvatimo nešto što je ostalo iz mračne komunističke prošlosti, a zapravo nema logičku podlogu. Nema prihvatljivu suštinu i nema nešto što bi se moglo argumentovano braniti i obrazlagati.

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Hvala. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj amandman
Za 35, protiv 105, uzdržan jedan, nije glasalo 17, ukupno 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Tomislav Nikolić.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam jednim amandmanom obuhvatio dve teme, koje su obuhvatane poslednjim amandmanima o kojima je ovde vođena rasprava. Naime,  u članu 3. stav 4. dosadašnjeg Predloga zakona predviđeno je da, ako praznik iz člana 1. ovog zakona padne u nedelju, ne radi se prvog narednog dana.
Svojim amandmanom, koji glasi - u dane državnih praznika iz člana 1. i 2. ovog zakona, državni i drugi organi, preduzeća i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, ističu na svojim poslovnim objektima zastave Republike Srbije i SRJ. Predvideo sam brisanje tog stava Predloga zakona i upisivanje jednog potpuno novog stava, koji bi prilično iščistio situaciju, konfuznu situaciju, koju će ovaj zakon stvoriti, onda kada bude počela njegova primena.
Naime, predlagač zakona nam je ovde predvideo nekoliko vrsta praznika. U članu 1. državni praznik, u članu 2. verske praznike, u članu 4. pravo zaposlenih da ne rade, u članu 5. radne praznike. Sada vas pitam - kada će se isticati državne zastave? Hoće li samo u dane praznika iz člana 1, hoće li u dane praznika iz člana 2, hoće li u dane praznika iz člana 5. - sve su ovo praznici, drugačije se zovu, drugačije obeležavaju, ali sve su praznici.
Predvideo sam da se definiše upotreba zastava. Ima mnogo razloga, a naša politička prošlost, bliska politička prošlost, poslednjih 5 -6 godina naše političke prošlosti, upućuju nas da odredimo obavezu isticanja državnih simbola, ne samo opštine u kojima su pojedine stranke, koje su svojim separatističkim delovanjem bile na vlasti, i mnoge opštine u centralnoj Srbiji, u pokrajinama, u kojima smo mi Srbi većinski narod, u kojima su srpske političke stranke bile na vlasti, izbegavale su obavezu isticanja državnih simbola u dane državnih praznika.
To je počelo još sa Koalicijom "Zajedno", koja je preuzela veliki broj opština u Srbiji i ignorisala državne praznike, iako su bili određeni zakonom koji je neka, kakva - takva, ali Narodna skupština Republike Srbije donela.
Hoćemo li doći u situaciju da sada u pojedinim opštinama, u kojima su socijalisti na vlasti, oni kažu - ovaj zakon nam ne omogućuje da 4. jula istaknemo zastave, e, zato mi nećemo na neki praznik iz ovog zakona, protiv koga smo bili, da istaknemo zastave. Hoće li doći do toga da ponovo u Raškoj oblasti pobedi neka fundamentalistička politička stranka, pa da počne da ističe svoje stranačke simbole, da ukine državne simbole, pa čak su ukinuli i srpski jezik, u vreme kad smo morali da im uvedemo privremene mere. To nije bilo tako davno. Jesu mnogi od njih sada sa vama u koaliciji, ali vi to ne smete da zaboravite.
Hoće li simboli susednih država da budu isticani , kao što su do sada isticani u pojedinim opštinama, u kojima su pripadnici naroda iz susednih država u većini, hoće li biti isticani, a možda će biti.
Pretpostavljam da ste vi, gospodine Šabiću, obrazovaniji politički od prethodnika, nemojte da nas opominjete, kada ovde iznosimo i svoja predviđanja, i svoje strahove, i svoje nedoumice, i svoje prognoze. To je naš posao za ovom govornicom. Mi smo dužni da upozorimo građane Srbije na ono što mi predviđamo da će se desiti, a vi upozoravajte na ono što vi predviđate da će da se desi. A istorija, a vreme, uvek pokažu ko je bio u pravu, pa onaj koji je bio u pravu, može da kaže s pravom - ja sam tada i tada u Skupštini Srbije rekao da će do ovog doći, kao što to i neki poslanici iz sadašnje opozicije, i neki poslanici iz sadašnje vlasti, izađu ovde za govornicu, pa nas podsete kada su šta govorili. To je naše pravo.
Dakle, ovaj zakon ostavlja veliku nedoumicu, ovaj zakon je nedorečen, tim pre što naši praznici nisu dobro regulisani ovim zakonom, ali i naše ponašanje za vreme praznika ovim zakonom nije dobro regulisano, i pomeranje prazničkog dana, nedelje na ponedeljak, i neisticanje državnih simbola .
Vlada je u odgovoru lakonski odgovorila - predmet ovog zakona nije isticanje državnih simbola, i smatra da je time završila svoj posao, a mislim da smo mi mogli, kao ozbiljni ljudi, i savesni, da ovde rešimo sve dileme i da ništa ne ostane za pitanje - kako će se sprovoditi u praksi. Hvala.