Gospodine Mitroviću, ne idite u svesno kršenje Poslovnika.

Moram da kažem da je različit čin registracije na samom Kosmetu i na prostoru administracije Kosova i Metohije. Na Kosmetu nas slikaju u tri četiri profila, uzimaju otiske svih prstiju, znači prave nam ličnu kartu, tako da nas sutradan mogu brže i lakše naći. Jeste Omeroviću, tačno je, na Kosmetu UNMIK to danas radi.
Drugo, što je ovde rečeno, onaj ko se ne odazove, a to ovih dana imamo, ne odazove registraciji ....

Gospodine Mitroviću, izričem vam opomenu i molim vas da se držite teme.

To je predsedniče tema, jer ovo što DOS-ovska vlast radi ovde to isto i još gore radi dole, neki samozvani predstavnici DOS-a koji sigurno nemaju ni poverenje svoje porodice. Znate šta su rekli kada su seli za stolicu - mi smo čekali 15 godina, za nas ste vi danas mrtvi. Znači, svako ko je ispred Socijalističke partije i predstavlja nešto u narodu, on po svaku cenu mora da se otkloni, a to je i ovo što danas imamo na dnevnom redu, oduzimanje imuniteta profesoru Ivkoviću i poslaniku Čanoviću.

Narodni posalnik Milan Marković, a zatim drugo javljanje Branislav Ivković.

Poštovane kolege, poštovani gospodine predsedniče, mislim ipak da u nekim izlaganjima je pogrešno interpretiran institut imuniteta, pa bih dve tri reči načelnog karaktera o samom institutu. Naime, institut imuniteta podrazumeva dve komponente, jedna je imunitet nepovredivosti i druga je imunitet odgovornosti. Imunitet odgovornosti podrazumeva to da poslanik ne može odgovarati za svoj politički stav iznet za ovom govornicom ili dok glasa, a imunitet nepovredovisti znači da se ne može voditi krivični postupak, niti narodni poslanik može biti privoren bez odobrenja parlamenta. Obadve ove komponente su isključivo u funkciji vršenja poslaničke dužnosti i zbog toga se vrlo usko tumače.
Ukoliko bi se šire tumačile mogle bi dovesti do vrlo neželjenih posledica koje su nespojive sa savremenom državom. Naime, ukoliko ne bi tumačili ovako usko došlo bi do toga da narodni poslanici praktično budu i apsolutno neodgovorni. To praktično ne znači da su poslanici izuzeti od krivične odgovornosti za krivična dela. Ako bi to bilo onda bi se tek tada mogli poslužiti malo pre citiranom, ne baš precizno, ali metaforom koja se odnosi na jednake i jednakije. Naime, tada, ukoliko bi zakonodavna vlast odbijala da omogući vođenje postupka sudskoj vlasti kako bi se utvrdilo da li je neki narodni posalnik odgovoran za neko delo koje mu se stavlja na teret, a koje inače nema nikakve veze sa vršenjem poslaničke funkcije, a okrivljeni bude izabran ponovo za narodnog poslanika, pa čak i bez toga, moglo bi da dođe do apsolutne zastarelosti, recimo za krivična dela gde je zaprećena maksimalna kazna od jedne godine zatvora.
Dakle, to bi otvorilo vrata tome da svako od nas narodnih poslanika može sada da izađe, odnosno da nam mandat traje četiri godine, da izađe na ulicu, da izvrši takvo krivično delo ili nešto malo pre izbora i videli bi da bi došli u situaciju da bi praktično bili krivično neodgovorni i samim tim građani su neravnopravni i zbog toga je više nego očigledno da poslanički imunitet zaista ne podrazumeva pravo parlamenta da blokira sudsku vlast u vršenju svoje funkcije. To bi onda bio presedan i stoga ovo ipak posmatram kao jednu tehničku stvar, bez obzira da li se radilo o uvaženom kolegi Ivokviću ili nekom drugom kolegi. Dakle, ovo je jedna tehnička stvar i zakonodavna vlast je prosto dužna da omogući sudskoj vlasti da vrši svoju funkciju.
Druga stvar, koja je takođe ovde pogrešno interpretirana, jeste da mi kao najviše zakonodavno telo, kao nosioci zakonodavne vlasti treba da cenimo osnovanost inicijalno krivičnog akta. To jednostavno nije tačno i bez obzira što smo mi članovi parlamenta moramo dobro znati koja su nam prava, koja su naša ovlašćenja. Mi na to nemamo pravo i ovlašćen je da to ceni sud. Ove dve tačke koje sam izneo su osnovni postulati savremenog društva, na njima se bazira podela vlasti, posebno odnos između zakonodavne i sudske. To je mali prilog toj načelnoj raspravi i mislim da je celokupna rasprava u stvari izašla iz konteksta i nije dobro da se pogrešno tumače instituti, osim instituti koji imaju svoju i viševekovnu praksu i zato nema smisla da to tumačimo na pogrešan način.

Za reč se javio gospodin Ivković. Nema više prijavljenih govornika.

Dame i gospodo poslanici, drage kolege, nisam iskoristio drugo i treće javljanje. Duboko verujem da će biti u terminu drugog, a ne ljutite se ako minut ili dva provedem i u trećem, jer ipak morate prihvatiti da ovo sve što se događa ovde gledaju ljudi koji su meni jako dragi i za čije se zdravlje brinem.
Prvo, u vezi izlaganja o institutu imuniteta jasno je da je zakonodavac i te kako imao razloga kada je čak u Ustavu Republike Srbije definisao institut imuniteta. Institut imuniteta postaje posebno delikatan u sistemima gde, zaboravljena u malopređašnjem govoru, izvršna vlast i te kako uticaj širi na pravosudnu vlast i zakonodavno telo dovodi u situaciju da opozicioni poslanici bi i te kako, ukoliko imaju slabo srce, morali da razmišljaju šta misli izvršna vlast o njima, jer već na narednoj tački dnevnog reda imamo harangu na pravosudni sistem Srbije, na one koji su zaposleni u njemu i kojima je rečeno da će 31. decembra i kuriri i sudije ostati bez posla, jer će prethodno u novembru biti raspisan konkurs po novom zakonu.
Znači, jasno je, u nizu poteza učinjenih od 5. oktobra, izvinjavam se svima vama koji ćete i za koji sekund o mojoj sudbini odlučivati, jasno je da je došlo do jakog upliva tužilaštva, a da kažemo donekle, iako se dobro drži sudstvo u zemlji Srbiji. Zakonodavac nije bez razloga u članu 77. stav 4. naveo najubičajeniju situaciju, a to je da istražni sudija, koji je dobio nalog od tužioca da sprovede istražni proces i proveri ima li elemenata za podizanje optužnice, pozove narodnog poslanika i da ga upozna sa predmetom tužbe i pita ga da li se poziva na imunitet ili ne.
Još jednom ponavljam, kao i kolega Čanović što je ovde rekao, ne bih se pozvao na imunitet i videćete malo kasnije zbog čega, jer mi je potpuno mirna savest. Radio sam časno, profesionalno i duboko verujem da to što sam podržavao, da će u interesu građana Srbije, posebno mladih da nastavi da funkcioniše u ovoj zemlji. Da sam se pozvao na imunitet onda bi bilo razloga ovde danas vi da raspravljate o tome ima li razloga da se pozovem na imunitet i da odlučite da ne podržite mene u mom stavu, da mi uspostavite imunitet ili da kažete - nisi u pravu Bane Ivkoviću, oduzimamo ti imunitet.
Međutim, zakonodavac je išao dalje. Zakonodavac je računao da dodatno zaštiti poslanike, pa je definisao član 77. stav 5. i dao pravo vama, ukoliko se poslanik ne pozove na imunitet, da vi procenite da je taj poslanik bitan Skupštini i da mu vi uspostavite imunitet i bez znanja poslanika. Znači, to je jedna dodatna zaštita za vaše kolege poslanike, možda sutra za nekoga od vas, danas za kolegu Čanovića i mene.
I priznajete, nije dobro, moram reći licemerno je koristiti član 77. stav 5. koji je formulisan u cilju dodatne zaštite poslanika, iako on ne želi da mu vi ispostavite imunitet, koristiti ga kao izgovor da vi u ovom trenutku oduzmete imunitet vašim kolegama. Razmislite dobro o tome. Gledam vas pravo u oči i dobro ću pamtiti, odmah da vam kažem, kako je ko glasao. Dobro ću pamtiti, to da znate, zbog istine jer član 77. stav 5, radi vas kažem, glasi: "Narodna skupština može odlučiti da se primeni imunitet prema narodnom poslaniku i ako se sam na njega nije pozvao kada je to potrebno radi vršenja njegove funkcije".
Vi imate predsednika poslaničke grupe najsnažnije opozicione partije koji nije došao ni u priliku da se pozove na imunitet, a koristite ovaj član gde možete dodatno da ga štitite, i baš zato što je predsednik poslaničke grupe opozicione partije, da mu oduzmete imunitet. Znači, direktno radite protiv člana 77. stav 5. Ustava Republike Srbije. Toliko oko toga.
Što se tiče demokratije, što se tiče principa i malopređašnjih govora o imunitetima, kao i vi, saznao sam u petak 13. aprila, naslov: "Ivković potrošio šest državnih miliona", "Blic"; "Novac sa računa za nauku davao SPS-u i radikalima", "Politika" 13. april, isti dan; "Danas": "Pare za nauku potrošene u propagandu"; "Od nauke za SPS", isti dan i da vas ne zamaram dalje. Znači, oko demokratije, drage moje koleginice i kolege, razmislite, pitajte sebe da li je slučajno da se 13. aprila u petak, istog dana u svim dnevnim medijima pronađu sa ubedljivo već simuliranim krivicama naslovi o šefu poslaničke grupe najsnažnije opozicione partije u ovom parlamentu. Ima li tu korektnosti, ima li tu morala, ima li tu demokratije ili se radi o nečem drugom, o direktnom uticaju na sudske organe po sistemu - morate ga optužiti.
U vezi toga i za mirnu savest onih koji će glasati protiv potpuno neopravdanog i po Ustavu neargumentovanog predloga administrativne komisije, ovde je pred vama finansijski plan Ministarstva za nauku i tehnologiju, za 2000. godinu, potpisao ga je vaš kolega poslanik, tada ministar, prof. dr Branislav Ivković.
Na 30. strani tog finansijskog plana, neće biti dugo, pet minuta najviše, na toj strani predvideo sam kao ministar za program izdavanja naučnih publikacija i održavanja naučnih skupova u zemlji - 9,5 miliona dinara, za program usavršavanja kadrova i podsticaja mladih - 125 miliona dinara, za program podsticaja i obrazovanja naučnog podmlatka - 7,5 miliona dinara, za promociju i popularizaciju nauke - milion i dvesta hiljada dinara. Za te svrhe u finansijskom planu sam predvideo 150 miliona dinara.
Vaš kolega poslanik, a tada ministar, po Zakonu o državnoj upravi, apsolutno je imao pravo da u skladu sa pozicije finansijskog plana vrši raspodelu sredstava. Jedna od optužujućih stvari je ovo, to je 0,01% od tih 150 miliona, a to je knjiga uglednog čoveka, ponosa ovih građana Srbije i Jugoslavije, prof. dr Laze Kostića. Čoveka koji je uspeo između dva svetska rata da izda Teoriju verovatnoće i statistike, udžbenik koji je bio jedini udžbenik na univerzitetima Kraljevine Jugoslavije, a istovremeno je predavao Ustavno pravo, izdao udžbenike iz Ustavnog prava i pet značajnih knjiga iz istorije srpskog naroda.
To je dakle finansiranje jedne partije.
Dalje, ovde se nalaze za vas fotografije konkursnih rešenja Kalenić pijace - osam vrsnih autora, bardova arhitekture, uradili su rešenja Kalenić pijace pod okriljem Saveza arhitekata Jugoslavije koji je sproveo taj konkurs, ocenjivao i dodelio nagrade. Budućnost jednog dela Beograda je isfinansirana ovde, a nagrade su dobili naučni radnici sa Univerziteta i instituta.
Možda najvažnija i meni najdraža stvar se nalazi ovde. Ovo su skripte za edukaciju, za edukatore, za mlade, za vašu decu koja mogu da koriste, ovde je i marihuana, ovde je i heroin, ovde je sva priča o heroinu, sve o LSD - u, sve o ekstaziju. Drage moje kolege, ovde se nalazi nešto o čemu vi ne razmišljate, nalazi se sve o sektama. Ko su to kreacionisti, ko su mormoni, ko su nazareni, ko su Nova apostolska crkva, šta su to pentakostalci, šta je sekta - Red života, šta je sekta - Slobodna crkva, šta je sekta - Univerzalni život, šta je sekta - Hristova crkva, malokrštenje i tako dalje. Ovde ćete naći priču za decu, za našu mladost. Znajte, neke od tih sekti u svojim ritualima imaju pijenje ljudske krvi i korišćenje droge.
U vezi FONAS-a, radi mira onoga ko će glasati protiv ovog sramnog predloga administrativne komisije, delikates. Ovo je nalaz finansijskog inspektora, istog čoveka koji je potpisao krivičnu prijavu koju sam ja saznao 13. aprila, u petak, iz svih dnevnih novina, slučajno. Taj čovek koji je potpisao tu krivičnu prijavu vršio je nalaz poslovanja Fondacije za borbu protiv narkomanije, alkoholizma i sekti. Sedam dana pre nego što je čovek možda i primoran, to je uradio. Ovde imate kompletan ulaz svih sredstava u iznosu od tri miliona i dvesta hiljada i nije sve iz Ministarstva za nauku i tehnologiju, u tu fondaciju. On je napisao sve rashode te fondacije, tačno i precizno, gde su pare potrošene. Nigde nema nijedne partije, nigde nema ništa iz političkog života, isključivo je sve otišlo u ciljeve Fondacije.
Prema tome, draga gospodo, imate mnogo razloga da odbijete i ne prihvatite ovaj sramni predlog Administrativnog odbora. Sramni, jer koristi ustavnu odrednicu, član 77. stav 5, koja vama pruža šansu da onome ko se ne pozove na imunitet date zaštitu, jer procenjujete da je potreban u Skupštini. Vas, administrativno tera da na bazi toga oduzmete imunitet.
Tvrdim javno, uradite to, odbijte, ja ću pisati lično sudiji, tražiću čoveku da idem tamo u istražni postupak i da mu dam ovu dokumentaciju koju sam vama prezentirao.
I na kraju, molim vas, nemojte trpati u isti koš našeg kolegu poslanika dr Čanovića i mene. Verovatno je svim građanima Srbije jasno da je on nesretnik ovde ušao da ne bi bilo da se samo skida imunitet Banetu Ivkoviću. Čovek je bio već u procesu, njegov tužilac je odbio da pokrene tužbu protiv njega i sve je završeno. Ovo je privatna krivična prijava. Sigurno je svima žao što se tom detetu to dogodilo. On je čovek infektolog, a dete je operisano od tumora. On je samo jedan od članova konzilijuma. Jasno mi je da je strpan uz mene da ne bi bilo da je ovo politički obračun sa mnom i sa SPS-om. Sklonite čoveka iz ove priče, bar njemu nemojte oduzeti imunitet. Hvala lepo.

Gospodin Jovanović, prvo javljanje.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uprkos našim nastojanjima da se ova skupštinska rasprava ne pretvori u sudsku debatu, ona je krenula tim pravcem i ustručavanje od konkretnog prihvatanja jednog takvog principa značilo bi indirektno priznavanje argumentacije koja ne stoji. Današnjom raspravom mnogo više inaugurišemo jedno pravilo, nego što upiremo prstom na kolege poslanike. Neka ovo glasanje bude potvrda, a ne osuda člana 53. Ustava Srbije u kojem se kaže da je svako dužan da se pridržava Ustava i zakona i da je svako dužan da savesno i odgovorno vrši javnu funkciju.
Podsetiću vas na izveštaj Ministarstva finansija o završnom računu budžeta za 2000. godinu. Taj, po svojim podacima frapantan, izveštaj mi smo vratili Ministarstvu finansija na doradu zbog toga što nije bio celovit, ali su tim izveštajem u konkretnom slučaju u potpunosti analizirane aktivnosti Ministarstva za nauku i tehnologiju gospodina Ivkovića. Iz te analize proistekle su krivične prijave koje je podnelo Ministarstvo finansija, ne samo protiv gospodina Ivkovića, nego i protiv više njegovih saradnika.
U tom izveštaju se, između ostalog, konstatuje da je Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj zloupotrebilo sredstva iz budžeta za finansiranje rada i plaćanje usluga za račun SPS-a, u iznosu od 700.000 dinara, za finansiranje fondacije FONAS, čiji je osnivač opštinski odbor SPS-a Vračar, neposrednim uplatama, 570.000 dinara, i posredstvom žiro računa drugih pravnih lica, čiji rad finansira Ministarstvo, u iznosu od 1.700.000 dinara. To ministarstvo je nenamenski izvršilo plaćanje prema pravnim licima, u iznosu od 409.000 dinara, a da za to ne postoji nikakav pravni osnov, kao i plaćanje u iznosu od 1.528.000 dinara, bez dokaza da je plaćena roba preuzeta ili usluge izvršene. Ministarstvo gospodina Ivkovića u poslovnim knjigama Ministarstva izbeglo je evidentiranje poslovne promene, vezane za poslovanje preko poslovnog računa nauke i tehnološkog razvoja, jer se to poslovanje prati samo u vanknjigovodstvenoj evidenciji, a i ona je bila neažurna i neuredna.
U budžetskoj 2000. godini preko tog posebnog računa prošlo je 99,3% sredstava Ministarstva gospodina Ivkovića ili, u konkretnim brojevima, 703.178.000 dinara. Mi, kao narodni poslanici, uprkos javno iznesenim tvrdnjama poslanika stranke SSJ, odnosno poslanika SPS-a, moramo izaći u susret zahtevu pravosudnih organa. Oni koji ne učestvuju u radu za ovo pitanje nadležnih skupštinskih radnih tela propustili su da se upoznaju sa veoma konkretnim zahtevima, upućenim iz Kragujevca i iz Beograda, zahtevima o kojima se od Skupštine, tj. od nas, traži da se izjasnimo, uskratimo imunitet, iako se sami poslanici na njega, po njihovim rečima, ne pozivaju, kako bi se moglo otpočeti sa utvrđivanjem odgovornosti osoba protiv kojih su podnete krivične prijave.
Ova skupština mora biti primer međusobne tolerancije i korektnosti, ali Skupština ne sme biti mesto lažne kolegijalnosti, jer mi se čini da su mnogi od vas danas mislili o sebi, a govorili o dvojici poslanika, znajući ponajbolje šta je ostalo iza njihove decenijske angažovanosti na političkoj sceni Srbije.
Molim vas da pri glasanju razmišljate mnogo više o inauguraciji tog principa naše odgovornosti, a mnogo manje o političkoj anatemi, jer ovo zapravo to i nije. Hvala vam.