Da li se još neko javlja za reč?

Ukoliko ne, stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 166, protiv 20, uzdržan jedan, nije glasalo 16, ukupno prisutna 203 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Pošto smo doneli odluku, prihvatili predlog, da li ste saglasni da se svi usvojeni predlozi objave u "Službenom glasniku Republike Srbije", kao jedan pravno-tehnički objedinjeni akt - Odluka o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Molim vas da se o ovome izjasnite glasanjem.

Za 175, protiv nije bilo, uzdržan jedan, nije glasalo 27, ukupno 203 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila ovaj predlog.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOZI ADMINISTRATIVNOG ODBORA DA NARODNA SKUPŠTINA REPUBLIKE SRBIJE NE PRIMENI IMUNITET PREMA NARODNIM POSLANICIMA DR PREDRAGU ČANOVIĆU I PROF. DR BRANISLAVU IVKOVIĆU

Primili ste predloge da Narodna skupština Republike Srbije ne primeni imunitet prema narodnim poslanicima dr Predragu Čanoviću i prof. dr Branislavu Ivkoviću, koje je podneo Administrativni odbor.

Predlažem da se o predlozima Administrativnog odbora da Narodna skupština ne primeni imunitet prema navedenim narodnim poslanicima obavi jedinstveni pretres, a da se Narodna skupština o svakom predlogu posebno izjasni.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 144, protiv 44, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 14, ukupno su prisutna 202 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Saglasno članu 153. Poslovnika otvaram jedinstveni pretres o predlozima Administrativnog odbora da Narodna skupština Republike Srbije ne primeni imunitet prema narodnim poslanicima dr Predragu Čanoviću i prof. dr Branislavu Ivkoviću.

Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne.)

Da li predsednici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)

Izvolite, reč ima gospodin Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da je materijal kojim danas raspolažemo povodom ove tačke dnevnog reda veoma štur, neodrživo oskudan, ne postoji mogućnost da ozbiljno razgovaramo o konkretnim razlozima zbog kojih se traži ukidanje imuniteta dvojice narodnih poslanika i njihova isporuka sudskoj grani vlasti. Zato će moje izlaganje po  tom pitanju biti čisto načelnog karaktera. Zašto?
Imunitet je jedna stara kategorija, imunitet narodnih poslanika kojim se zakonodavna vlast štiti od samovolje izvršne i sudske vlasti.
Potiče iz vremena, čak, kad je izvršna i sudska vlast bila oličena u jednom organu, kad je monarh bio, kao šef države, na čelu upravne vlasti, a bio je i poslednja sudska instanca u pravosudnom sistemu, jer je od njegove lične volje zavisilo da li će neko biti po krajnjoj instanci kažnjen ili ne, da li će izdržavati kaznu ili neće.
Zakonodavna vlast i u današnjem vremenu mora da se štiti. Najviše operativne vlasti koncentrisano je u organima državne uprave, odnosno u vladi, kao njihovom koncentrisanom izrazu. I vlada je u stanju, i to nije samo slučaj u našoj zemlji nego i u mnogim drugim parlamentarnim sistemima, da nameće svoju volju pravosudnoj vlasti. Mi imamo čitav niz primera da se to kod nas zaista dešava. Mi nezavisnog sudstva nemamo. Naše je sudstvo sada u najgorem mogućem stanju, još iz vremena titoističke diktature. I, kada sudska vlast traži da zakonodavno telo nekog izruči njoj na milost i nemilost, obično ona ima i neki politički razlog.
Jer, da je ovde razlog isključivo krivično gonjenje počinilaca krivičnih dela, ne bi bilo nikakvih problema. Međutim, onda bi se prevashodno našli mnogi pripadnici vladajućih stranaka na tapetu, a ne za neke gotovo beznačajne stvari gone se pripadnici opozicionih stranaka. Težina krivičnih dela, koja im se spočitava, nije tolika da se oni moraju isporučiti sudskoj vlasti pre isteka svog mandata u zakonodavnom telu. A onaj ko ih je kandidovao za ovaj mandat sledeći put će razmišljati da li baš njih opet da kandiduje, imajući u vidu šta se desilo u roku trajanja njihovog mandata, ukoliko zaista ima dokaza da je neko krivično delo počinjeno.
Jedna je stvar ovde veoma problematična - socijalisti, dok su imali apsolutnu vlast i moć, zajedno sa Novom demokratijom, potpuno su nam zamutili osnovne vrednosti koje se tiču institucije poslaničkog imuniteta. Oni su poslanički imunitet otimali čak i na osnovu prekršajnog gonjenja, mada sudija za prekršaje nije sudija u pravom smislu reči. On nije organ pravosudne grane vlasti, nego organ državne uprave i nikada, ni pod kojim uslovima ne bi se smeo narodni poslanik isporučiti sudu za prekršaj. To je krajnje ponižavanje parlamenta, a to su nama socijalisti svojevremeno radili.
Ako se sećate, Žarko Jokanović, visoki funkcioner Nove demokratije, posle ponoći je zakazivao sednicu skupštinskog odbora da bi se narodnim poslanicima oduzimao imunitet. Presedani koji su se dešavali veoma su loši i ti presedani mogu biti određena olakšavajuća okolnost za savez sadašnje skupštinske većine. Ali, vi ste nam garantovali da ćete biti sasvim drugačiji, da nećete slepo slediti jednu negativnu praksu iz prethodnog perioda. I ovo je nešto na čemu treba da pokažete da zaista slepo ne sledite tu parlamentarnu praksu.
Da bi se narodnom poslaniku oduzeo imunitet, da bi se on isporučio od strane zakonodavne sudskoj grani vlasti, mora parlament prethodno da se ubedi da je on zaista nesporno počinio neko ozbiljno krivično delo. Da bi se to uradilo, mora i krivična prijava, čak i dokazna sredstva, pa skupštinski odbor da razmotri, da se, zapravo, celo malo preliminarno suđenje obavi, pa ako svim parlamentarcima bude jasno da zaista treba isporučiti narodnog poslanika sudskoj grani vlasti, onda on da bude isporučen mirne savesti.
Na osnovu nekoliko rečenica, evo, ja sam za Ivkovića dobio papir, nismo ni dobili za Čanovića, je li, nije nam stiglo, možda je došlo, možda nije, ja u rukama to nisam imao. Ne možemo uopšte da zaključimo da li je njihovo krivično gonjenje opravdano ili je reč o jednoj čisto represivnoj meri izvršne grane vlasti, gde se manipuliše sudskom granom, gde se sudska grana zapravo instrumentalizuje u političke svrhe.
E sada, često sam govorio ranije socijalistima sa skupštinske govornice, javno, čak i na sednicama Vlade - uvek treba da se ponašate dok ste vlast onako kako biste želeli neka druga vlast prema vama da se ponaša kada jednog dana budete opozicija. Mnogi od njih su mislili da nikada neće biti opozicija i zato mi nije u principu mnogo žao kada neko od njih na ovaj način strada, ali nije ovo stvar emocija, ovo je stvar pravnih principa i političkih načela.
Da li ćemo graditi državu u kojoj će ista pravila vredeti podjednako za sve, pa sutra kada mnogi iz sadašnje vlasti postanu opozicija, da ne strepe da će im se neko na ovakav način svetiti i da će ih budzašto progoniti, jer nije slučajno tamo određena jedna ograda - da se narodni poslanik može uhapsiti samo ako se zateče pri izvršenju krivičnog dela za koje se može izreći više od pet godina zatvora. To je neka granica kada je umesno, ili neumesno, vođenje uopšte krivičnog postupka protiv člana zakonodavne vlasti.
E sada, postoji još jedna mogućnost - ako parlament ne izruči svog člana sudskoj grani vlasti, ako krivično delo ne zastari. Mi ćemo imati izbore, svi se slažu, čak i oni najveći optimisti, da će biti najkasnije u jesen sledeće godine. Nijedno od ovih krivičnih dela neće zastariti. Zašto gaziti princip, ako se može na jedan elegantniji način problem rešiti. Ako će se gaziti princip da se čista osveta provede, onda onaj ko tome pribegava može sutra istu sudbinu očekivati.
Znate, primetno je da ni Žarko Jokanović, ni ovaj Mile Ilić iz Niša, koji su noćne sednice Administrativnog odbora zakazivali poslanicima, otimali im imunitet da bi ih isporučili radi prekršajnog gonjenja, posle toga u javnosti više ništa ne predstavljaju. Oni su time, i Žarko Jokanović, i Mile Ilić, svoju čast, svoj moral, žrtvovali za večita vremena.
Nemojte da se savest bez potrebe opterećuje ovakvim stvarima. Naravno, u senci protivustavne i protivzakonite isporuke Slobodana Miloševića, na Vidovdan, Haškom tribunalu, ovo može izgledati sitnica, ali, po suštini, ovo nije sitnica. Ovo je veoma krupna stvar.
Što se mene tiče, rekoh vam i spasih dušu svoju - niko ne može da kaže da nije na vreme upozoren, a vi možete da radite, vaša glasačka mašina, šta vam je volja, kako god poželite; samo, setite se one stare narodne pesme: "Žari, pali, udbinski dizdare, dok na tvoju kulu ne dođe red".
Nekima se takva sudbina već ostvarivala, a nekima izgleda tek treba da se ostvari. Dok na svojoj koži ne osete, oni nisu spremni da ozbiljno razmisle, da procene, da budu korektni, da vode računa da se suviše ne osile dok su vlast. Osiona vlast uvek izaziva negativne posledice po narod, po opoziciju, ali, u krajnjoj instanci, najviše se sveti onima koji su se osiono ponašali.

Da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa javlja za reč?
Ima reč gospodin Ivković.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, javio sam se za reč pre svega zbog onih koji se diče legalizmom, da malo sagledamo činjenično stanje zakonodavnog dela sistema i Ustava Republike Srbije, u okviru kojih članova je Administrativni odbor odlučio da predloži ovu tačku dnevnog reda i jezičku formulaciju predlaganja ove tačke dnevnog reda.
Osnov rada Administrativnog odbora i formiranja predloga vama je član 77. stav 5. Ustava Republike Srbije, koji decidno glasi: "Narodna skupština može odlučiti da se primeni imunitet prema narodnom poslaniku i ako se sam na njega nije pozvao, kada je to potrebno radi vršenja njegove funkcije", što je, na primer, sasvim logično kada se radi o predsedniku najveće opozicione parlamentarne partije.
Znači, radi se o dodatnoj zaštiti imuniteta i prava narodnog poslanika i govori se, jezički gledano, o tome da Narodna skupština ima prava da odluči da se primeni, a ne da se ne primeni.
O kojoj situaciji se radi?
Ovaj vaš kolega narodni poslanik nigde nije pozvan da bude saslušan. Vaš kolega, narodni poslanik, pošto je akcija u toku još od 5. oktobra, već desetak puta išao je na raznorazne razgovore i nikada se nije pozivao na imunitet. Prvo, zbog toga što mu je mirna i čista savest.
Prema tome, vaš kolega, narodni poslanik nije ni pozvan da bi ušao u istražni proces, a odmah da kažem i javno uvaženom gospodinu sudiji koji bi trebalo taj istražni proces da radi, po nalogu gospodina Terzića, a inače ja sam drugi koji je dobio takav nalog, da sam spreman da lepo odem u istražni proces da vidim za šta me decidno optužuju i da se pravim da nemam pojma zašto me optužuju, jer je slučajno 13. aprila, u petak, na crni dan pravosuđa, objavljen u svim dnevnim novinama koje postoje u ovoj državi potpuni sadržaj krivične prijave protiv mene.
Naravno, nije objavljeno da je isti čovek koji je potpisao tu krivičnu prijavu, posle sedam dana na drugom mestu napravio zapisnik, koji potpuno anulira 90% te krivične prijave, ali o tome nećemo ovde govoriti.
Više govorim onima koji se zalažu za legalizam da znaju da član 77. stav 5. govori o tome da Narodna skupština može odlučiti da se primeni imunitet, znači dodatno da se zaštiti kolega narodni poslanik, ako se on sam u nekom procesu nije želeo da pozove, upravo zbog toga da bi on bio zaštićen, da bi mogao da obavlja ovde svoju funkciju u parlamentu.
Pošto ovaj narodni poslanik nije pozvan, a javno kaže da hoće da ode, ne vidim zašto bismo ovde raspravljali o tome? Ja ću da odem tamo, neću se pozivati na imunitet i kada saznam i iznenadim se zbog čega sam pozvan, jer sam već čitao u svim novinama istog dirigovanog dana 13. aprila, u petak, o čemu se radi, odmah da izvadim gospodinu istražnom sudiji kompletnu dokumentaciju i da on i ja, nadam se odmah, završimo ceo posao.
Drugi član, na koji bi se eventualno mogla pozvati administrativna komisija, je član 77. stav 4, koji govori o tome ako se pozove narodni poslanik na imunitet.
Ako bi neko otišao u istražni proces, pa zaključio da se radi o osvetničkom političkom istražnom procesu, što nije redak slučaj ovih dana u zemlji Srbiji, mi smo prevazišli sve zemlje istočne Evrope gde je dolazilo do promena vlasti i režima, pa narodni poslanik odluči da se pozove na imunitet da bi izazvao ovakvu sednicu i počeo da govori o čemu se radi, ne može se prema njemu nastaviti proces dok vi ovde ne odlučite da li on može da ide dalje ili ne.
Prema tome, dragi moji poslanici, sada govorim o moralu, vi se dovodite, nečijom željom, u vrlo neprijatnu situaciju. Dovodite se u situaciju da odlučujete o svom kolegi, narodnom poslaniku, što je za pozicione poslanike mnogo teže, predsedniku najveće parlamentarne grupe, da odlučujete o nečemu što po zakonu apsolutno nemate prava.
Ja nisam pozvan u istražni proces. Odmah da vam kažem - da sam pozvan, otišao bih, saslušao bih o čemu se radi i ne bih se pozivao na imunitet, jer imam kompletnu dokumentaciju za sve ono što su revnosno beležili mediji pod kontrolom vladajućeg režima.
Vi sada treba da koristite formulaciju koja govori o dodatnom vašem pravu da me zaštitite, a ja se nisam pozvao na imunitet, niti sam bio u istražnom procesu, a ne možete se pozvati na član 77, stav 4, jer se nisam pozvao na imunitet, pa da na bazi toga kažete - mnogo si kriv, ukidamo ti imunitet.
Sada bih govorio o moralu.
Vi, pozicioni poslanici, pripadate grupaciji koja je mnogo u ovih mesec dana govorila o korupciji, kriminalu, cigaretama, švercu itd, u poslednjih 11 meseci.
Mi, poslanici SPS-a, prihvatamo vanrednu sednicu o korupciji i kriminalu u poslednjih 11 godina. I nama to odgovara. I mi hoćemo sa nekim stvarima iz prošlosti da raskrstimo. Od celih tih talambasanja, o padu Vlade, o korupciji i kriminalu na velikom nivou, završilo se sa čim - o imunitetu predsednika poslaničke grupe SPS-a. Razmislite sami o tome.
Hvala lepo.

Hvala. Reč ima narodni poslanik, gospodin Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da su ovde, uprkos svim opštim mestima koja su bila dominantna u izlaganju mojih prethodnika, suštinski bitne tri teme: pozicija poslanika u našem društvu, odnos Skupštine prema društvu i, konačno, ono što nije manje važno je politička odgovornost koja proizilazi i koja prati ovakvu temu.
Tačno je da poslanika štiti imunitet i u tom smislu njegov status je pravno drugačiji u odnosu na ostatak društva. Ali, isto tako tačno je da uz taj imunitet, koji je veliko pravo, idu izvesne obaveze. Obaveze koje poslanika obavezuju na drugačiji odnos, između ostalog, na tretman tokom svog rada i aktivnosti kojom on sebe ne bi doveo u poziciju da mora da odgovara za zloupotrebu službenog položaja kao gospodin Ivković ili za krivično delo ugrožavanja zdravlja ljudi, kao poslanik SSJ-a, gospodin Čanović.
Skupština ne može biti sudnica, iako je u ranijim sazivima u prethodnih 10 godina ona to bila. Danas, dok mi imamo poslaničku većinu, tako nešto ne može biti dopušteno. Neka se time bave sudovi. Skupština mora biti mesto na kome ćemo mi ozbiljno i argumentovano razgovarati o svemu, pa, između ostalog, i o pravima koja prate status poslanika. Neka sud proceni da li je gospodin Ivković odgovoran za ono što on pokreće u ovom trenutku i neka sud oceni da li je gospodin Čanović odgovoran za ono što tužilaštvo u ovom trenutku procenjuje. Mi smo dužni da im izađemo u susret i da im dopustimo takvu vrstu aktivnosti, jer Skupština ne sme biti kočnica.
Ovo nije politički proces. Već šest meseci u proceduri stoji pitanje imuniteta gospodina Ivkovića. Ukoliko pogledate Poslovnik o radu Republičke skupštine, primetićete da je veoma elegantno mogla biti izbegnuta ova rasprava tokom letnje pauze i da je bilo dovoljno da se Administrativni odbor sastane i bez ikakve rasprave u parlamentu prosledi pozitivan odgovor na zahtev sudije.
Mislim da u ovome nema političkog pritiska. Ovo nije nikakva vrsta političkog revanšizma. Ovo je, možda, presedan. U svakom slučaju jeste, ali srpski parlament će, bar od ovog trenutka, biti mesto na kojem će se raspravljati o svemu, a pre svega se mora raspravljati i o našoj ličnoj odgovornosti za sve ono što proizilazi iz našeg rada.
Neka današnja rasprava bude opomena svakome ko u Skupštini pronalazi zakon i ko očekuje da uz vlast može računati na privilegiju koja, sama po sebi, nikako ne prati njegov status.

Zahvaljujem. Za repliku se javio gospodin Ivković, a zatim će reč dobiti gospodin Pelević i gospodin Šešelj.

Dame i gospodo poslanici,  javio sam se više zbog građana Srbije koji ovo gledaju, a i zbog moje porodice i dece, da neke stvari raščistimo.
Prvo, 13. aprila, u petak, svi listovi u zemlji Srbiji su objavili krivičnu prijavu protiv mene. Sudija se oglasio i rekao da je to potpuno nezakonito, jer je neko ukrao iz njegovih prostorija ili je iz Vlade Republike Srbije neko namerno dao taj materijal, a mi znamo ko je i tokom rasprave ću vam reći ko je, ako bude trebalo. Sve novine objavile su optužbu protiv čoveka, bez šanse da se on i odbrani.
Zasedao je Administrativni odbor, gde je samo sa jednim glasom od potrebne polovine, odlučio da požuri, odlučio je da požuri ponavljam, jer se pozvao na član 77. stav 5 Ustava, koji glasi: "Narodna skupština može odlučiti da se primeni imunitet prema narodnom poslaniku i ako se on sam na njega nije pozvao, kada je to potrebno radi vršenja njegove poslaničke funkcije". Znači, to je član na koji se poziva Administrativni odbor. Ponavljam, nisam pozvan kod sudije. Kažem, da sam pozvan otišao bih i ne bih se uopšte pozivao na imunitet, ukoliko bih video da sve teče normalno, da nema pritisaka na sudiju od strane tužioca koji je potpisao, a on je po tome poznat.
Sada oko prerane procedure, pošto je to bilo tokom redovnog zasedanja. Administrativni odbor je bio obavezan da uputi Skupštini da u toku narednog redovnog zasedanja organizuje ovakvu raspravu. Nije mogla u vanrednom zasedanju ista komisija, nije imala pravo više o tome da raspravlja, jer je već zaključila slučaj. To je trebalo da bude sada 1. oktobra na redovnoj sednici i da se redovno radi. Ali, nekome se žuri. I u vanrednoj sednici, posle velike priče o korupciji i kriminalu u vreme kada pada standard, kada je 2,5 milijarde maraka rebalans između izvoza i uvoza, pad proizvodnje u vreme kada vaši čelnici zovu na registraciju na Kosovo i time priznanje Hekerupovog ustava, a mi smo rekli ovde da toga nema i da to ne priznajemo. Nekome se žuri da stavi na dnevni red vanrednog zasedanja pitanje imuniteta predsednika poslaničke grupe SPS. Razmislite zbog čega, razmišljajte o sebi, a mislim da je poslanik Vojislav Šešelj i te kako u pravu. Razmišljajte o tome da je važno za zemlju Srbiju da umirimo klatno, da se u ovoj zemlji normalno živi, da budemo politički neistomišljenici, a ne politički neprijatelji.

Reč ima narodni poslanik, gospodin Pelević.

Uvaženi gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kada se koristi termin vanredno zasedanje, onda javnost Srbije očekuje da će zaista biti reči o veoma važnim stvarima: očekuju da danas govorimo o registraciji i o izborima koji se planiraju na Kosovu i Metohiji za 17. novembar ove godine; očekuju da se razgovara o odnosima Srbije i Crne Gore; o sve lošijem standardu građana Srbije, o današnjem štrajku i blokadi zemljoradnika iz Vojvodine. Očekuju da se razgovara o takvim stvarima.
No, ne nipodaštavam ovakav dnevni red. Međutim, hoću da kažem da je gospodin Čedomir Jovanović veoma zlonamerno upotrebio ime Stranke srpskog jedinstva. Tačno je to da je dr Čanović zaista danas na dnevnom redu u vezi oduzimanja imuniteta. Nikada se dr Čanović nije pozivao na imunitet. Gospodin Jovanović je želeo da ga predstavi kao nekakvog kriminalca. On je lekar, hirurg, bio je u ekipi koja je pre nekoliko godina radila jednu veoma tešku operaciju, dete je imalo tumor i dete je umrlo. Razumete, radi se o tužbi koja je odbijena od strane tužioca i od strane sudija. Međutim, radi se ovde o privatnoj tužibi njegovih roditelja. Uz svo saosećanje i saučešće te porodice, ne može se jedan narodni poslanik, doktor hirurg svrstavati u red kriminalaca, kakvim je želeo da ga predstavi gospodine Čedomir Jovanović, govoreći da je to poslanik Stranke srpskog jedinstva koji se tereti za ugrožavanje života drugih ljudi. Prema tome, molim vas da to imate u vidu. Doktor Čanović će se i danas obratiti ovoj skupštini i srpskoj javnosti povodom ovog slučaja.
Dakle, nije se nikada pozivao na imunitet i to ne želi. Uostalom, pitanje je da li se ovo uopšte danas može postaviti na dnevni red, jer po Poslovniku, ukoliko se ne radi o redovnom zasedanju, odluku o ovakvim stvarima donosi Administrativni odbor i samo to saopštava Skupštini. Tako kaže Poslovnik. Niko ne beži od toga da se o tome diskutuje na ovoj sednici Skupštine. Prema tome, hteo bih da iskoristim ovu priliku i da kažem još nešto. Povređen je Poslovnik, član 196, jer predsednik Narodne skupštine, gospodin Maršićanin, nije stavio na dnevni red zahtev poslaničke grupe SSJ za smenu ministra poljoprivrede gospodina Dragana Veselinova. Po članu 196. Poslovnika, bio je u obavezi da to uradi 15 dana nakon dostavljanja zahteva. Zahtev je dostavljen u maju mesecu, a o tome se još nije razgovaralo. Postoje takođe zahtevi jedne druge poslaničke grupe za smenu još dva ministra Vlade Srbije, ali se takođe iz meni nepoznatih razloga, to ne stavlja na dnevni red. Razumem da su i predsednik Skupštine i ministri o kojima je reč članovi DOS-a, ali mislim da Poslovnik treba da važi za sve poslanike, a bez obzira o kojoj se poslaničkoj grupi radi. Zahvaljujem se na pažnji.