Dame i gospodo narodni poslanici, moje treće javljanje kao predsednika poslaničke grupe, iskoristiću da bi razložno demantovao sve ovo što je rekao gospodin Maršićanin. Upravo, njegovo izlaganje pokazuje dokle nas može dovesti specifični voluntarizam u vođenju Narodne skupštine i u uobličavanju mesta i uloge najvišeg organa zakonodavne vlasti u okviru našeg pravnog poretka.
Ustav je proklamovao imunitet narodnih poslanika. Ne može sada skupština da uspostavlja taj imunitet. On već postoji. Skupština može samo u jednom slučaju, i to protiv volje narodnog poslanika, ako narodni poslanik dozvoli da bude uhapšen, strpan u zatvor, da se vodi postupak itd, a on se ne poziva na imunitet, protiv njegove volje da mu uspostavi imunitet i da ga jednostavno natera da izađe iz zatvora. To može Narodna skupština. Nema šta Narodna skupština da uspostavlja, kada je to Ustav uspostavio.
Upravo na ovom primeru vidimo koji je naš osnovni problem. Svako sebi dozvoljava da bude pravnik, da kompetentno tumači pravne norme, opšta pravna načela, pravnu istoriju, principe parlamentarizma, principe pravnog poretka, principe prava poretka. Pravo je jedna od najstarijih nauka. Pravo je verovatno najstarija nauka. Ne sme se ni pravo tako potcenjivati, jer kada bi svaki amater mogao ovako kompetentno da tumači pravne principe, ne bi trebalo ni Pravni fakultet da ima.
U ovom slučaju, mi moramo da vodimo računa o onome što je veoma važno. To je činjenica da neko pokušava da vodi krivični postupak protiv narodnih poslanika. Naravno, neko ko ima ustavna i zakonska ovlašćenja. Mi treba da izvlačimo zaključak, šta je za pravni poredak bolje, da svako može kada mu padne napamet da cima narodnog poslanika, da ga izvodi na sud. Upravna vlast, u slučaju prekršajnog gonjenja, što je strašno, što je neverovatno, što su radili socijalisti uz pomoć Nove demokratije, uz veoma važnu ulogu Nove demokratije kao izvršioca ili po pitanju vođenja krivičnog postupka, bilo da goni javni tužilac, bilo da se goni po privatnoj tužbi.
Šta je veće zlo? Uvek je veće zlo dozvoliti na ovaj način mešanje upravne i sudske vlasti u rad parlamenta, nego zaštititi narodnog poslanika od takve vrste gonjenja. Parlament mora biti ubeđen, težinom krivičnog dela i težinom dokaza, da zaista treba nekog svog člana da isporuči sudskoj vlasti. Niko ovde i ne pokušava da nas ubedi, nego nam javni tužilac ili istražni sudija šalju u jednoj ili dve rečenice, navedu član krivičnog zakona, i dajte ga. Gde to tako može? Nigde tako ne može u cilivizovanom svetu. Vi želite kod nas takvu praksu da ustrojite. Umesto da nas ovde satima ubeđuju, da izvode dokaz, da se obavi malo preliminarno suđenje.
Pogledajte slučaj američkog kongresa - da bi američki predsednik bio osuđen, jer on ima imunitet, mora prvo Senat da mu sudi. Prvo suđenje je suđenje Senata, pa tek posle toga može biti dostupan redovnim sudovima, ako ga Senat proglasi krivim, i može da ide u zatvor. To je suština imuniteta. Vi se ovde sa tim imunitetom poigravate. Ali, na stranu to.
Dosadašnje iskustvo govori da je u ovakvim slučajevima političkih suđenja i političkih oduzimanja imuniteta uvek vlast imala štete, a uvek je progonjeni imao političke koristi, ako stisne petlju i izdrži sve ono što mu vlast nametne. S druge strane, treba imati u vidu stanje u našem pravosuđu, stanje u društvu uopšte. Prvo, stanje u pravosuđu je gore nego što je ikad bilo. Treba vam dokaz. Evo vam dokaza - izvesni Stakleni je upucao sa osam metaka Petra Panića. Za njim je bila poternica, a on je pobegao u inostranstvo. Čim se promenila vlast, Stakleni se vratio ovde i slobodno se šeta po Surčinu, pod zaštitom vlasti i nikakav se postupak ne vodi. To vam je jedan dokaz. Drugi dokaz je Stanko Subotić - Cane.
(Glas iz sale: A, Burgija?)
Za Burgiju ovoga puta neću da govorim ništa. Tek spremam materijal. Vi koji ne znate, tako hrabro to izričete, a vidim ovde neke koji su se zabrinuli zbog pominjanja braće Burgija. Zato, vodite računa. Vi se ne zamerate meni nego nekim šefovima vaših stranaka.
Imamo li pravosudni sistem? Nemamo. Kod nas se gone samo politički protivnici. Kada smo u Saveznoj skupštini tražili anketni odbor da se ispitaju okolnosti i činjenice vezane za otmicu i eventualno ubisto Ivana Stambolića, odbijeno je. Sada ćemo da vidimo da li će ovde biti odbijen taj anketni odbor. Zašto se bojite? Sudovi su nemoćni. Bili su ranije nemoćni, sad su nemoćni. Da vidimo šta stoji iza toga. Da vidimo oko Pavla Bulatovića, da vidimo oko mnogo drugih ubistava, iza kojih verovatno postoji politička pozadina. Da vidimo ko to štiti, ko to krije.
Da vidimo slučaj Momira Gavrilovića. Zašto tu nije otkriveno? Zašto ministar unutrašnjih poslova nije podneo ostavku zato što nije razotkrio okonosti otmice Milorada Miškovića, i kako je Dušan Spasojević pre dva-tri dana pušten iz zatvora? Za njega je prvo saopšteno da je uhapšen u Francuskoj, pa isporučen, pa osumnjičen za otmicu Milorada Miškovića itd. Pa, ulogu brata ministra unutrašnjih poslova itd. O čitavom nizu pitanja mi imamo da raspravljamo.
Na žalost, nemamo mogućnosti na vanrednom zasedanju. Biće to na dnevnom redu na redovnom zasedanju. Materijal za Dušana Mihajlovića je sto gusto složenih strana teksta, pa ćemo sve to da vidimo. Ja vas sada ne bih opterećivao o pojedinostima. Ali, apelujem na vas još jednom - da se uspostave određeni principi koji će odgovarati vama dok ste na vlasti, a i koji će vam posebno odgovarati kad sutra budete u opoziciji, da ne može neko da vas goni zato što vas ne voli, zato što ste mu politički protivnici, nego da vas goni baš samo onda kad je krivično gonjenje neophodno, nužno, nezamenljivo, kad se nema kud nego se mora goniti.
A, ne ovako, da se neke tragikomične scene dešavaju pred javnošću, da se imunitet oduzima lekaru zato što mu je, ko zna zbog koje nesrećene okolnosti, podlegao pacijent, ili za nebuloznu optužbu za zloupotrebu položaja, a nema ni jednog dokaza da je to zbog pribavljanja lične ili grupne koristi. To su besmislene stvari. Ili, privatna tužba, što ste pominjali za Vučurovića. Sa nekom ženom vodi građansku parnicu devet godina, a ona se sad setila da podnese i krivičnu prijavu. Devet godina traje građanska parnica. Šta to znači?
Vodite računa da sve na ovom svetu vremenom prođe. Ništa nije večno. Ničija nije gorela do zore. Kako sejete, tako ćete i požnjeti. Kako se sad ponašate dok ste na vlasti, tako ćete posle da kusate kašu kad budete opozicija.
Što se tiče srpskih radikala, striktno smo uvek vodili računa da se ne ogrešimo upravo o ove principe. Nikada ni jednom poslaniku opozicije nije oduziman imunitet, mada je bilo razloga. Bilo je za Kasu. Setite se one afere - 15 hektara državne zemlje je opljačkao u Subotici i na ime svoje kćerke prepisao. To je potpuno protivzakonito, kao i čitav niz drugih slučajeva.
Što se tiče gospodina Maršićanina i njegovih optužbi protiv SRS-a, gospodine Maršićanin, mi smo bili u Vladi Srbije oko dve i po godine. Desio se rat, obnova zemlje. Naravno, ta vlada po oceni naroda nije bila uspešna. Ja se u narodni sud ne mešam. Narod je procenio da nije bila uspešna, a narod je u pravu. Ali, gospodine Maršićanin, vaša stranka je dovela Nenada Čanka na mesto predsednika Skupštine Vojvodine. Da nije bilo vaše stranke i vašeg predsedničkog kandidata - Koštunice, nikad Nenad Čanak ne bi bio predsednik Skupštine Vojvodine. Sad, kad ste vi na vlasti, dolaze folksdojčeri i merkaju svoja bivša imanja. Ne samo što spremaju zahteve da im se vrate ta imanja, nego da im se čak i plati 50 godina plodouživanja na tim imanjima.
(Predsednik: Vreme.)
Vi ste doveli Đinđića za predsednika Vlade i Gašu Kneževića za ministra prosvete itd. Znate, narod će tu odgovornost i tu krivicu da ceni. Nas je narod politički kaznio što smo uopšte bili u koaliciji sa socijalistima. A, kako će tek narod vas politički da kazni što ste bili sa Kasom u koaliciji, sa Nenadom Čankom, sa Draganom Veselinovim, sa Miletom Isakovim, sa Zoranom Đinđićem, sa Dušanom Mihajlovićem, sa Žarkom Koraćem, sa Goranom Svilanovićem itd. Strašna će to, nadam se, samo politička kazna biti.
(Božidar Vučurović, sa mesta: Replika.)
