Poštovana gospodo narodni poslanici, uz sve ove medijske priče o reformama, o onome kako treba da izgleda nova Srbija, kako treba da izgleda budućnost, kako treba da rešavamo krupna, sudbinska i važna pitanja za državu i za narod, mi jesenje zasedanje Skupštine Republike Srbije počinjemo sa temom oduzimanja imuniteta jednom narodnom poslaniku. Bez obzira iz koje političke grupacije bio narodni poslanik, imam utisak da danas treba da se prospe prašina prema narodu, da se zameni teza narednih dana u medijima, da se vodi određena kampanja, ne bi li se srpskoj javnosti skrenula pažnja na ona pitanja o kojima se svakodnevno priča na svim mestima. Koja su to pitanja? Neki poslanici pre mene su ih pominjali.
Imam utisak da nismo rekli suštinu. Suština je sledeća - kako uopšte omogućiti i napraviti da u ovoj Srbiji više nema značajnih razlika među građanima? Kako svesti politiku narednog vremena na male i neznatne razlike, na razliku oko toga da li će stopa poreza biti 17 ili 20? Mi danas stalno nešto sudbinski rešavamo. Naravno, sve više tonemo i tonemo. Danas dolazimo do toga, uz svu onu žestoku priču o borbi protiv kriminala. Sinoć sam gledao neku emisiju gde se ta teorija o borbi protiv kriminala odlaže na period od dve, četiri ili šest godina. Stalno se priča kako je neko drugi doneo kriminal u institucije. Sada je problem taj kriminal iz institucija izbaciti. To su mnogo proste stvari, ako neko hoće da reši.
Ne branim ja mnogo prethodno vreme, već pitam šta ćemo svi zajedno sutra. Danas ćemo da razgovaramo o imunitetu prof. dr Branislava Ivkovića i dr Čanovića. Reklo bi se da ima osnova, ali uopšte ta tačka ovde ne treba da bude. Čovek nije imao priliku da se pozove na imunitet. Nije imao priliku ni da se izjasni o elementima krivične prijave. Jedino je mogao nekim novinarima da se izjašnjava, pošto su oni pisali, a oni su i znali šta sadrži krivična prijava. Dali su i svoj komentar krivične prijave. Neki su i presuđivali u medijima o toj krivičnoj prijavi, donoseći ovakve ili onakve ocene. Umesto da se pustilo pravosuđu, a čuli smo od mog prethodnika, koji je pročitao izjavu sudije u tom postupku, da se on sam ograđuje od postupka koji je bio u medijima. Znači, jednostavno se definitivno krši pravna procedura i ne stvaraju se uslovi ni državi, ni stranci u postupku da ono što je savršeno normalno, u nekoj normalnoj proceduri, rade i država i stranke koje su u postupku.
Onda hoćemo da pričamo o novom pravosuđu. Od te priče o novom pravosuđu ono će definitivno funkcionisati u narednom periodu kroz medije, na vrlo introvertan i pogrešan način. Ne znam samo ko ima potrebu da do ovog nivoa diže takve stvari. Zašto ova tačka uopšte ovde postoji? Postoji samo iz jednog razloga - da bi se i dalje nastavila priča kako su srpski socijalisti, i oni koji su bili sa njima u vlasti, ovu državu uništili, unakazili, i ne znam šta sve nisu uradili. Da znate, gospodo, ovih dana se namiruje godina dana od vaše vlasti. Prođite malo kroz Srbiju i pitajte narod šta misli o tome. Daleko je ta priča, od one euforije koju ste imali u prethodnom periodu, otišla. Narod od vas očekuje odgovornost i da radite nešto za ovaj narod.
Kada smo u proleće pričali o poreskim zakonima, znate, svake godine vi donosite budžet, on se završava na kraju godine i počinje nova godina, i vi ponovo donosite budžet. On je vaš, vi ste ga doneli, vi ga primenjujete i predajete ga narodu. Od tog posla nema ništa. Subvencije u privredi, maltene, ne postoje. Privreda staje, čak je negde na nivou 1999. Izvoz daleko pada. To nisu teme za ovu skupštinu. O tome ne treba da priča premijer ili ministri u ovoj vladi, ovde, već ćemo sada da zamenimo tezu za srpsku javnost i da kažemo - moramo mi nastaviti priču o tome da su srpski socijalisti ili neki drugi najveći lopovi u Srbiji, i kad njih počistimo onda ćemo sva pitanja rešiti. Neće narod od toga jesti hleba. Neće mu niko platiti grejanje ili struju, kad ste već najavili nove cene u telekomunikacijama, elektroprivredi, cene hleba itd. Ne mogu da se isplate seljacima soja, suncokret, itd. Ovih dana počinju štrajkovi oko toga. Hoćemo li oko toga da razgovaramo? Ne trebaju nam štrajkovi, ni nama, ni vama. Mi svi hoćemo da živimo normalno.
Naravno, ponovo da se vratim na temu. Zašto gospodin Ivković? Stvar je prostra - čovek je predsednik poslaničke grupe SPS-a. Osnovni atak određenih političkih grupacija je na SPS, jer neko mora biti optužen za sve ono. Vi ovih dana morate da se odreknete i strane pomoći, jer definitivno je da do nje neće doći. Ljudi imaju preča posla, imaju svoje probleme, ti koji treba da nam daju pomoć. Danas moramo da razgovaramo o ovome. Mi ne bežimo ni od jedne teme. Niko od članova SPS-a, ni u jednom, ni u drugom parlamentu, nije se pozivao na svoj imunitet. A, ima ih podosta.
Uglavnom, od kako je Slobodan Milošpević optužen za famozno krivično delo zloupotrebe službenog položaja u podstrekavanju, najvećem broju članova SPS-a se dešava slična ili ista krivična prijava. Valjda je neko pronašao član 242. stav 2, 3. i 4. zakona i izmislio da svi srpski socijalisti, i ovi drugi, moraju da budu optuženi baš za to krivično delo. Sad dolazimo do toga da neko na osnovu toga treba da piše i optužnice. Zašto nikad optužnica protiv Slobodana Miloševića nije ugledala svetlo dana? Zato što nije mogla da se napiše, pa je čovek tamo gde jeste, zahvaljujući svima onima koji su pomogli da on tamo ode.
One krivične prijave koje su protiv tih lica podnete neće nikada ugledati svetlo dana. Šta se desilo sa krivičnim prijavama protiv ljudi koji su bombardovali ovu državu.Ovih dana je počelo suđenje Dragoljubu Milanoviću, iako je u svim srpskim medijima objavljena istina i Vesli Klark je sam izjavio da je on naredio da se bombarduje Radio- televizija Srbije, ali čoveku se ipak sudi kao da je on naredio da se bombarduje Radio-televizija Srbije. To je neverovatno i to više ne može da se proda ni deci u obdaništu, a kamoli ozbiljnim ljudima u ovoj Srbiji.
Ponovo da se vratim na Baneta Ivkovića, zato što je jedan od najuglednijih socijalista, zato što vodi ovu poslaničku grupu, zato što pokušava da srpskoj javnosti kaže, zajedno sa svim opozicionim poslanicima, istinu i da svi moramo da branimo istinu, zato mora Branislav Ivković da bude na tapetu. Znate, to može da se radi u školi sa đacima, kada se naljutite na učenika, ali ne može u ozbiljnom domu, u Skupštini. Evo, Milka opet nešto dobacuje. Ja sam mislio Milka da si sa proleća prestala, ali nastavljaš i u jesen. Dakle, pretpostavljam da ćemo svi imati sluha, imati razumevanja i shvatiti da jednostavno ovo o čemu danas razgovaramo nije trebalo da bude tema.
Tema bi bila u slučaju da je gospodin Ivković bio kod istražnog sudije i pozvao se na svoj imunitet. Neko kome nije uručena krivična prijava, ko je pročitao u medijima, neko kome je novinar rekao da će odgovarati tako ili tako, a ne organ i taj isti državni službenik koji vodi taj postupak sam kaže, neke druge snage, sile ili iz neobjašnjivih razloga, ne zna se ko, uglavnom svi srpski mediji isti dan objaviše isti tekst, odnosno sadržinu krivične prijave. Prosto neverovatno. Ovo danas upravo liči na farsu pravosuđa, a treba u četvrtoj tački dnevnog reda da razgovaramo o imenovanju sudija i vi često ovde ustanete i kažete da je ovo istorijski zakon. Taj istorijski zakon je bio i zakon o porezima. Sitne prepravke, upućivali smo, govorili smo i ovih dana iz Vlade stižu priče da nema para u budžetu za ovo ili ono. Znamo da ne može tako ići borba protiv sive ekonomije.
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Tomiću.)
Samo još dve sekunde. Kada je u pitanju Zakon o ekstra profitu, on sam dolazi i postaje antipropaganda sebi. Upozorili smo da ne može na taj način taj zakon da se primenjuje. Svi zajedno iz opozicije, a čak su i neki vladajući poslanici o tome govorili, i ne vredi.
Na kraju da kažem, mislim da Skupština Srbije preuzima ingerencije onoga što joj ne pripada. Trebalo bi u ovom slučaju da se ogradi od ove odluke, da ovu tačku dnevnog reda povuče iz rasprave i da kada bude završena redovna procedura pred pravosudnim organima tek tada, ako postoje elementi ili uslovi i ako Administrativni odbor u ovoj skupštini nešto kaže na tu temu, razgovaramo oko toga. Ovo ne liči ni na šta i ovo je jasna politička farsa, sa željom da se kroz medije u narednom periodu čoveku nastavi suđenje i dalje.