Reč ima narodni poslanik, gospodin Šešelj, drugo javljanje.

Dame i gospodo, narodni poslanici, mislim da ova rasprava nije loša, započela je kao načelna i dobro bi bilo da je okončamo kao načelnu i da se na njoj konstituišu izvesna pravila, kojih ćemo se držati i u budućnosti. Ovde je neko rekao, da Narodna skupština ne sme da bude kočnica. Upravo se o tome radi. Narodna skupština mora da bude kočnica i upravnoj i sudskoj vlasti, da sprečava njihovu samovolju. To je jedna od osnovnih ustavnih funkcija Narodne skušštine. Često čujemo, iz usta nekih ministara DOS-ove vlade da Skupština nije efikasna, da je Skupština spora, da ih koči itd. Oni zapravo osporavaju suštinsku skupštinsku nadležnost. Oni bi hteli da Skupština sve automatski usvaja, da sednice traju po jedan dan, da se po 10-15 zakona usvaja u tom danu itd.
Skupština je efikasna u onoj meri u kojoj je u stanju da koči upravnu vlast i da koči sudsku vlast, u ovakvim slučajevima. Da nam stanje u pravosuđu nije dobro, svi to znamo. Evo, ja sam pre više meseci podneo prvo krivičnu prijavu, pa tužbu protiv ministra Gaša Kneževića. Uopšte se ne zakazuje sudska rasprava. Neko je u stanju da to spreči. Zatim, neki advokati, pošto su javna tužilaštva odbila da povedu krivično gonjenje, pokrenuli su sa svoje strane krivično gonjenje protiv svih članova Vlade Srbije, koji su glasali da se na protivustavan i protivzakonit način Slobodan Milošević isporuči Haškom tribunalu. Ovaj isti Dragomir Nedić, ispred čijeg imena stoji da je doktor, valjda pravnik, koji je sada v.d. Republičkog javnog tužioca, u intervju za dnevne novine kaže, nema razloga za krivično gonjenje članova Vlade jer su oni u krajnjoj nuždi uradili to što su uradili. Republički javni tužilac nema pojma šta je krajnja nužda.
I među vama DOS-ovcima ima advokata, ima pravnika. Krajnja nužda je npr. ako je američka avijacija oborila onaj avion koji je krenuo prema Vašingtonu, pa radije da strada 50 putnika nego 200 ili 500 ili 1000. To može biti krajnja nužda koja isključuje krivično gonjenje, iako biće krivičnog dela postoji. Ili, čovek se davi u reci, drugi mu priskoči u pomoć. Taj koji se davi nesmotreno udavi onoga koji mu pomaže, a sam se spasi. Čovek je to učinio u krajnjoj nuždi. Sada vaši pravnici i vaš v.d. Republičkog javnog tužioca izlazi u javnost i kaže - Vlada je bila u krajnjoj nuždi i zato je prekršila Ustav i zakon.
Vi nama ovde govorite o sudskoj vlasti, a mi još nemamo Ustavni sud Srbije, mi nemamo vrhovne instance sudske vlasti. A da ne kažem kako se ponaša Leposava Karamarković, Vida Petrović itd. Zbog toga što svi mi, i mi iz opozicije i vi iz vlasti, znamo u kakvom nam je stanju sudstvo, svima nam je jasno da je sudstvo instrumentalizovano, da se najkrupniji kriminalci ne gone. Evo vam Stanka Subotića Caneta, raspisana je za njim poternica, pobegao u Hrvatsku, kupio hrvatsko državljanstvo, čim se promenila vlast povučena je poternica, on se slobodno kreće po Srbiji. Sada je po nalogu režima Mila Đukanovića jedan novinar u Podgorici osuđen što je preneo šta drugi pišu o Stanku Subotiću Canetu. A Stanko Subotić Cane je glavni osumnjičeni za ubistvo Radovana Stojčića Badže, generala policije. Nemojte da nas onda ...

Gospodine Šešelj, hajde da usmerimo pažnju na ono što je na dnevnom redu.

Ovo je moje obrazloženje  zašto sam protiv ovakvih postupaka. Dakle, obrazlažem konkretnim primerima iz prakse. Moja pažnja je tačno koncentrisana na ovaj papirić koji nam je ovde dostavljen. Evo, za Čanovića još nisam ni video papir. To je suština. Mora neko ograničavati samovolju i upravne i sudske vlasti. Taj neko može biti samo parlament. Zato parlament ne sme da isporučuje svoje članove ni sudskoj,  ni upravnoj vlasti bez teške muke. Tu tešku muku je i Ustav precizirao. To je mogućnost izricanja više od pet godina zatvora, ako se zatekne pri izvršenju krivičnog dela. Pa, i tada, kada se zatekne pri izvršenju, pa se pritvori, parlament bi trebalo da uspostavi imunitet, ukoliko se baš ne radi o nekoj situaciji u kojoj je taj počinilac toliko umno skrenuo da postoji opasnost da na slobodi dalje ugrozi živote i imovinu drugih lica. To je suština ovog pravnog instituta.
Vi suštini jednog pravnog instituta, koja je do kraja objektivizovana, suprotstavljate načelo interesa, načelo cilja i načelo vaše političke potrebe. Vi imate političku potrebu da kinjite političke protivnike. Pa, možete političkim protivnicima da nađete da su negde na crveno prešli preko pešačkog prelaza. Možete da im nađete da su negde bili bučniji na javnom mestu u sitne sate noću itd. Uvek se procenjuje šta je veća društvena opasnost - da li to što član zakonodavnog tela možda i prekrši zakon, ali u jednoj benignoj varijanti, ili je veća društvena opasnost kad parlament isporučuje svoje članove izvršnoj i sudskoj vlasti i time u svom biću, u svom telu menja odnos snaga. Dakle, vi bi mogli po ovoj istoj liniji, po ovoj istoj metodi da naložite Leposavi Karamarković, a ona će, znamo, ispuniti sve vaše zahteve, da pokrene postupak protiv svih opozicionih poslanika i da ih tako eliminišete da možete zakone efikasno da donosite. Vi mislite da je parlament efikasan kad sve odmah izglasava bez zastoja, kad nema kočnica. Ali, onda to više nije parlament. To je suština.
Mi smo imali jedno pravilo ranije - po privatnim tužbama da se nikome ne oduzima imunitet. Sada ste u praksu ubacili to, čujemo nagoveštaje iz novina, a još nismo videli na skupštinskim papirima. Ali, to je nešto što u ovom slučaju ne može da predstavlja pravilo i primer za ugled. To ne može da bude nešto što ima trajnu vrednost. Ne može da bude nešto što će sve ljude uveriti da je ispravno, da je sa aspekta pravnog poretka dobro i da štiti elementarne ustavne vrednosti. Ovde se gaze mnogo viši ustavni principi, principi pravnog poretka, principi demokratije, da bi se neka sitnica postigla, da bi se neko maltretirao. Jer, ovo što se radi je, zapravo, maltretiranje. Da ste vi doneli ovde krivičnu prijavu, pa da mi to razmatramo, pa da uđemo u suštinu stvari, pa da procenimo da je zaista optužba ozbiljna i da kažemo - toliko je ozbiljna da poslanika isporučujemo sudskoj vlasti, to bi bilo u redu. Ali, na neviđeno da se narodni poslanici isporučuju, bilo sudskoj, bilo upravnoj vlasti, to je presedan koji parlamentarna praksa civilizovanog sveta jednostavno ne poznaje.
Mi imamo toliko slučajeva zloupotreba sudskog sistema vlasti, imamo toliko zloupotreba u sferi upravne vlasti, da to pitanje niko ne pokreće. Vama nije problem što je veliki broj članova Vlade prekršio Ustav i zakon na Vidovdan ove godine, ali je problem što eventualno možete nekome da zahvatite da li je negde zloupotrebio ili nije zloupotrebio funkciju, a nema ni jednog dokaza da se on lično materijalno koristio. Zaista, to je krajnje smešno. Onda je to stvar političke procene. Jer, zloupotreba funkcije postoji tamo kad se neka opipljiva materijalna korist stekne za sebe ili drugoga. Gde nema te koristi, može biti pogrešna politička odluka. Ali, za pogrešnu političku odluku se ne odgovara. Naravno, iz iskustva znamo, svi ovakvi procesi završavaju se na štetu vlasti. Uvek onaj ko je progonjen dobija moralnu satisfakciju, ali posle izvesnog broja godina. Ja vas uveravam. Sedam knjiga su mi zabranjivali i mogu da razmišljam kako se danas osećaju sudije koje su potpisivale te presude, ili oni koji su me sudili na osam godina zatvora itd. Mogu da razmišljam kako je u njihovoj koži. Ali, ja sam srećan što nikada ne mogu da budem u njihovoj koži.
(Predsednik: Vreme.)
Jer, činiti nepravdu zloupotrebom funkcije na ovakav način je mnogo teže krivično delo i moralno nedelo, nego ponašati se kao neki nesposoban državni činovnik ili nesposoban politički funkcioner ili neadekvatan na određenom položaju itd.

Ako se više niko od predstavnika poslaničkih grupa ne javlja, reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Narodna skupština Republike Srbije se danas nalazi na jednoj veoma ozbiljnoj raskrsnici. Samo su dva puta. Jedan je već prokrčen i utaban. Uglavnom socijalisti, uz pomoć Nove demokratije, taj put su trasirali i taj put smo svi do sada nazivali nedemokratskim putem. Drugi put je mnogo teži, kojim bi danas Narodna skupština trebalo da krene, a to je demokratski način razmišljanja i ophođenja. Vi danas imate jedinstvenu priliku da dokažete svoje priče. Mnoge od tih priča niste uspeli  da dokažete. Mnoga vaša obećanja u praksi su pretvorena u suprotnost. Ali, evo priče o demokratiji i priče o tome da će u Srbiji slobodnije i normalnije da se živi kad jednog dana bude promenjena vlast.
Danas treba da omogućimo da dvojica narodnih poslanika budu sudski gonjeni. Nije to tako jednostavno, dame i gospode narodni poslanici, da vam možda smeta naša diskusija i da samo sačekate kada će proći vreme koje je predviđeno za raspravu. Može da vam se čini da ćemo vam danas biti dosadni, zato što niste u situaciji da se radi o vašoj koži i zato što mislite da se o vašoj koži nikada neće raspravljati, ni u jednom parlamentu. Hoće, bogami. Nema toga ko je večito ostao na vlasti. Ali, nemojte da uvodite presedan, nemojte da vam to postane stalna praksa, da se nova vlast, godinu dana posle izbor na kojima je pobedila, jedino obračunava sa prethodnom vlašću, sa sadašnjim političkim suparnicima. Kad pogledate situaciju u zemlji i šta ste sve do sada uradili, a svi ste za to odgovorni svojim glasovima u Skupštini, možete da se pohvalite jedino nedemokratijom.
Nema u Srbiji proizvodnje, nema u Srbiji boljeg života, nema u Srbiji nikakve slobode, posebno ne medija, a mediji su vas doveli na vlast. Nema u Srbiji ničega za šta možete da kažete da je bolje nego do 5. oktobra, do vremena kada ste došli na vlast. Sad, treba još da uvedete i praksu da na svakoj sednici možete da skidate imunitete, a da vas ne interesuje zbog čega se skidaju, a da opozicioni poslanici nemaju pravo da saznaju.
Verovatno sam jedan od poslanika sa najdužim stažom u Narodnoj skupštini, pa mogu i malo iskustva, a naročito svog ličnog, da vam prenesem. Možda će nekima od vas pomoći, a posebno onima koji se u poslednjih mesec dana u javnosti predstavljaju kao neki drugi DOS, koji sa onim drugim delom DOS-a nema ništa pomešano. Bio sam jedna od žrtava skupštinske većine koja je ukidala imunitet.
Vrlo dobro znam kako to izgleda i nikada srpski radikali nisu glasali, niti je ikada glasovima Srpske radikalne stranke bilo kom poslaniku u Narodnoj skupštini Republike Srbije skinut imunitet. Znate, onaj koga gone za veliko krivično delo niti ima obraza da se pozove na imunitet, niti mu je Skupština imunitet ikada uspostavljala.
Razmislite malo o tome šta činite. Predsednik Jugoslavije rekao je da u DOS-u ima kriminala, organizovanog, mafijaškog kriminala. Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije rekao je da svega toga ima u DOS-u, pominjao skupe poklone koje dobijate, putovanja privatnim avionima, omogućavanja da mnogi privatnici danas žive kao bubreg u loju. Hoćete li da jednog dana zbog toga odgovarate? Mislite li da će jednog dana neka skupština, ogorčena zbog svega što ste radili, a ima većinu, razmišljati o vama? Vi pravite udese u saobraćaju, ugrožavate i vi tuđu bezbednost i tuđe živote. Nanosite milionske štete i državi i pojedincima. Mislite li da će vas jednog dana neko iz tužilaštva ili suda pozvati na odgovornost zbog toga.
Razmišljajte o tome da niko nije večit, a posebno stanje u društvu nije večito. Da je bolje u zemlji nego što je bilo ne biste morali možda ni da budete mnogo zabrinuti, ali je situacija strašna, skoro bezizlazna. Jedino izborima može da se reši. Nema govora o tome da neko ko traži izbore izaziva krize u zemlji. Krize izaziva onaj ko ne da izbore, a raspada mu se poslanička grupa pred očima nacije. Koliko vas već ima? Četiri, pet poslaničkih grupa i gde god se budete skupili kao 10 poslanika formiraćete poslaničku grupu.
Ono što vidim na televiziji i u novinama o tome kako vaši sukobi izgledaju, a mogu samo da pretpostavim kako se hvatate za guše i psujete jedni druge na zatvorenim sastancima, ubeđuje me da mora da bude izbora, dame i gospodo narodni poslanici. Ako već mora da bude znajte da vas ogromna većina više nikada neće biti na vlasti, pa će onda mnogi da kažu ovo ti je greh, iako neki od vas sada misle da to možda i nije greh.
Vi uvodite praksu da se produži jedan loš manir Socijalističke partije Srbije, da Administrativni odbor ukine imunitet narodnom poslaniku, iako je vanredno zasedanje. Da vas podsetim, tako su pojedini poslanici Srpske radikalne stranke ovde ostali bez imuniteta i već zadržani u sudu, u policiji, a posle toga i u sudu u Gnjilanu, iako je Ustavni sud Srbije otvorio raspravu o tome, pa čak i sudija izvestilac tražio da odmah poslanici budu pušteni na slobodu, jer Ustav ne razlikuje redovno i vanredno zasedanje. Za njega je narodni poslanik onaj ko ima imunitet, bez obzira na to da li je decembar mesec ili jul i o njemu se izjašnjava 249 njegovih kolega, onako kako oni žele i kako njihova savest nalaže.
Vi ništa niste promenili u pravosuđu, izuzev što one koji su služili bivšem režimu menjate onima koji će služiti vašem režimu. Tu ste najefikasniji. Današnji materijal ima pet kila, zamena predsednika sudova, tužilaca, ovamo, onamo, okreni, obrni, a ne padne vam na pamet da konstituišete Ustavni sud Republike Srbije. Gde će taj poslanik kome vi možda i ukinete imunitet, gde će dalju zaštitu da traži, pred kojim sudom? Kada će doći na red da se konstituiše Ustavni sud Republike Srbije? Ima li demokratske države u svetu da nema ustavni sud, da nema onoga ko sa najvišeg nivoa, bez izmena, posle toga procenjuje jesu li zakoni ustavni, jesu li odluke zakonite?
Bilo je pametnih ljudi pre 15 vekova, pa su i tada govorili da zakoni postoje da se ograniči samovolja i gospodara i sudija. Vi sada mislite da ste i gospodari i sudije. Niste, i to uvek morate da imate na umu. Ima vas ovde mnogo neozbiljnih, ali ima i ozbiljnih ljudi, koji su se bavili ozbiljnim poslovima pretpostavljam. Nemojte baš da sledite ove neozbiljne što ništa o životu ne znaju, baš ništa. Neki od njih su hvatani sa drogom u automobilima. Oni vas sada vode, slikaju se na televiziji. Čak ni tada protiv njih nisu vođeni postupci, iako je bila diktatorska vlast, i sada vode državu, pa ne znaš da li je pod dejstvom ili nije, hoće li da skida imunitet ili neće, da li mu je skočio adrenalin ili nije, da li je u fazi da će da se ubije ili će nekoga da ubije, pa sedne u besna kola i vozi 200 na sat pored ljudi koji voze 100, 80, sa slabim kočnicama.
Sve što govorim samo ponavljam i sve sam već imenovao, dame i gospodo narodni poslanici. Što se Srpske radikalne stranke tiče, ničega se ne bojim. I kada su nas terali u zatvor popularnost stranke je rasla, izdajnici otpadali, ali zato nema više ko da otpadne. Znam šta vi sada ... sada CIA traži da i iz drugih poslaničkih grupa otpadaju oni koji mogu da otpadnu. Ovde neće sigurno i to vam garantujem, ali zato otpada kod vas. Vi sve presude objavljujete u novinama pre nego što su pokrenuti bilo kakvi postupci. To se naziva pritiskom na pravosuđe, to što mi u novinama četiri - pet meseci ranije saznamo i koga gonite, i za šta ga gonite i već je osuđen, već mu je skinut imunitet. To je pritisak na pravosuđe. Mnogo gori, drastičniji od onoga koji je vršen do sada, ali kako radite tako će vam biti i vraćeno.

Replika, Dragan Maršićanin, a zatim narodni poslanik Predrag Čanović.

Ne volim kada me pogrešno citiraju i pogotovo ne kada se pomene u funkciji predsednika Narodne skupštine, pa onda ide pogrešan citat. Nikada nisam govorio kao predsednik Narodne skupštine, pogotovo ne o tome da postoji kriminal u Demokratskoj opoziciji Srbije. Samo sam u svojstvu potpredsednika Demokratske stranke Srbije govorio o tome da Ministarstvo unutrašnjih poslova nije dovoljno energično, nije dovoljno dobro zaratilo sa onim što ste vi ovde ostavili Srbiji, a to je organizovani kriminal, to je korupcija, to je bezakonje i tu zamerku iznosim u odnosu na Ministarstvo unutrašnjih poslova. Tu zamerku iznosimo kao stranka, a ne kao predsednik Narodne skupštine, i strankama koje čine Demokratsku opoziciju Srbije, da bismo na to ukazali pažnju, kao na potencijalnu opasnost koja preti zaustavljanju reformi, koje su neophodne da bi se sistem koji ste vi stvorili i koji je unakazio ovu Srbiju ispravio i da bi Srbija krenula boljim putem.
O tome sam govorio i o tome ne govorim kao predsednik Narodne skupštine, nego kao potpredsednik Demokratske stranke Srbije.

Reč ima narodni poslanik Predrag Čanović.

Poštovani narodni poslanici, želim samo ukratko da objasnim radi vas ovde, a naročito radi šire javnosti šta leži u osnovi pokretanja ovog postupka za oduzimanje imuniteta.

Pretpostavljam da većina od vas zna da sam ja lekar specijalista i nastavnik na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, u zvanju docenta. Dakle, ovde se radi o privatnoj tužbi roditelja protiv ne samo mene, nego nekoliko lekara Kliničko - bolničkog centra u Kragujevcu, a zbog nažalost smrtnog ishoda bolesti njihovog deteta. Obdukcionim nalazom, ako je to ovde uopšte značajno reći, utvrđeno je da je dete imalo urođeni tumor u trbuhu. Razumem bol roditelja, što je sasvim normalno, međutim jasno je da tu nikakve objektivne krivice lekara nema. Iz tih razloga insistirao sam da se imunitet oduzme, kako bi se u jednom redovnom i normalnom sudskom postupku utvrdile sve relevantne činjenice.

I na kraju da kažem da se nisam pozivao na poslanički imunitet, ni kod pravosudnih organa, i utoliko mi je više i nejasno zašto su oni uopšte tražili da se Narodna skupština o tome izjašnjava.

Prema tome, gospodine Čedomire Jovanoviću, nikakav zakon nisam tražio, nikakav zakon mi nije ni potreban, moj zakon u stvari je istina, a pogotovu ne bih dozvolio sebi da ovaj dom koristim kao zakon. Hvala.