DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 05.11.2001.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

5. dan rada

05.11.2001

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:50 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Koleginica Gordana Pop-Lazić je tražila da se briše član 28. Predloga zakona i to s razlogom, jer se ovaj sledeći 29. nadovezuje kod postupka odlučivanja o nespojivosti funkcije. Mi koji se zaista zalažemo da potpuno nesmetano funkcioniše ta grana, sudska grana vlasti, mi koji se zalažemo za profesionalizaciju našeg pravosudnog sistema, sa pravom tražimo i s razlogom da se briše ovakav predlog i ovaj član Predloga zakona.
Ovde se govori, zapravo u prethodnom članu, a onda se nadovezuje u članu 29, koji tražim da se briše, o nespojivosti određene funkcije sa dužnošću funkcije sudije. Mi svi dobro znamo koji su to zakonski uslovi, koje vi DOS-ovci niste poštovali prilikom usvajanja predloga podobnih sudija pre mesec dana, ali koji su to zakonski uslovi koji su potrebni da bi neko konkurisao za sudiju u nekom sudu. Znači, pored položenog pravosudnog ispita, to je radno iskustvo od dve do osam godina u sudu, u zavisnosti od toga na koju sudijsku funkciju se taj neko kandiduje.
I sasvim je normalno, ako taj neko, ko je kandidat za funkciju sudije u nekom od sudova, zna, pre svega, da bi savesno i profesionalno obavljao svoju funkciju, postoje neke dužnosti i neke funkcije koje su nespojive sa dužnošću sudije, neprimereno je da se veliko personalno veće bavi time da tom nekom, za koga sud i predsednik suda ustanove da ima nespojivu funkciju, daje upozorenje. Jer, ako se već nespojivost funkcije utvrdi, najnormalnije je da taj neko više ne može da obavlja funkciju sudije, ako je ta njegova funkcija i ta njegova dužnost u kontradiktornosti sa poslom koji treba da obavlja i potpuno nespojiva sa funkcijom koju jedan sudija, koji treba da sudi po Ustavu i zakonu, treba da ima.
Vi dobro znate i na primeru naše Skupštine kako to funkcioniše - poslanici SRS u više navrata upozore predsednika i sekretara Skupštine da ne mogu da krše Poslovnik o radu Narodne skupštine, da ne mogu da puste u proceduru amandmane odbora, koji inače nije nadležan da ih predlaže, već može da ih usaglašava, i to sa zakašnjenjem od 10 i više dana od roka koji je predviđen Poslovnikom za podnošenje amandmana, i mi to jednom, dva puta kažemo, i nemamo šta više da upozoravamo ni gospodina Maršićanina, ni gospodina Marića.
Onda se preduzimaju sve zakonske mere, onda poslanici SRS, koristeći zakon ove zemlje, idu na to da se sa svojih funkcija opozovu i da odgovaraju za svoje postupke, i gospodin Maršićanin i gospodin Marić. Isto vam je sa sudijskom funkcijom i sa nespojivošću tih dužnosti i funkcija sa funkcijom sudija, tako da svako od njih unapred treba da zna, kada konkuriše, da ne može da konkuriše ako nije dobro sagledao svoju situaciju, ili ako se ne odrekne neke druge dužnosti, neke druge funkcije.
Predlažem vam da svakako ovaj amandman na član 29. prihvatite.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima reč narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo već ukazivali na neke nelogičnosti, nekoherentnost i nekonzistentnost samog zakona, odnosno nespojivost pojedinih normi iz ovog zakona sa nekim drugim normama iz istog seta zakona. Doduše, ovde je reč o nespojivosti sa pojedinim normama iz Zakona o visokom savetu pravosuđa,koji ćemo verovatno danas ili sutra usvojiti u pojedinostima.
Dakle, radi se o tome da, kada već govorimo o nespojivosti sa obavljanjem nekih drugih službi, plaćenih poslova itd, dakle, sa onima koji su nespojivi sa dužnošću sudije, moram da primetim jednu neverovatnu nelogičnost - kaže se da predsednik suda o takvoj svojoj službi ili poslu obaveštava predsednika neposredno, višeg suda, a predsednik Vrhovnog suda Srbije - veliko personalno veće.
E sada, zamislite sledeću situaciju - da predsednik Vrhovnog suda Srbije obaveštava veliko personalno veće, a u obrazovanju, u formiranju velikog personalnog veća, prema Zakonu o visokom savetu pravosuđa, učestvovao je predsednik Vrhovnog suda Srbije. Pa mislim da to elementarna logika potire, da elementarna logika govori da bi ovo bilo nešto što ne bi trebalo i što ne sme da se prihvati, za svakoga ko bi želeo na, čini mi se, jedan razuman način da sluša argumente.
Mislim da bismo morali da pokušamo bar. Naravno, ne mislim da sa ovim jednim amandmanom, iako bi se gotovo sve izmenilo samo prihvatanjem jednog od ovakvih amandmana, dakle ne mislim da bi bili svi problemi rešeni. Ali, ovakve nelogičnosti i ovakve kontradiktornosti u samom setu zakona moramo da izbegnemo. Sam predlagač zakona morao je više da vodi računa o tome da su pojedine odredbe nespojive ili kako su u nesaglasju odredbe pojedinih zakona, u ovom slučaju Zakona o visokom savetu pravosuđa i Zakona o sudijama.
U svakom slučaju, mislim da je takođe prilično široko određeno kako (ovo se odnosi na prethodni član, ali je vezano za ovaj član), koji su to poslovi i dužnosti nespojive sa sudijskom funkcijom, da prosto dalje i ne znate šta bi sve to moglo da potpada pod to, šta je to što je nedostojno za sudiju, da se time bavi. Tako da mi se čini da oduvek postoji diskreciono ovlašćenje, odnosno diskreciona mogućnost i mogućnost arbitražnog odlučivanja - da li će nešto biti spojivo ili nespojivo sa sudijskom funkcijom, što je takođe trebalo zakonom da bude izbegnuto. Zahvaljujem.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam amandman na glasanje.
Za 26, protiv 132, uzdržana dva, nije glasalo 20, ukupno 180.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 31. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li predlagač želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 44, protiv 102, uzdržan jedan, nije glasalo 34, ukupno 181.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li predlagač želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 50, protiv 100, uzdržana tri, nije glasalo 27, ukupno 180.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 33. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li predlagač želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 23, protiv 125, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 32, ukupno 180.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 34. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li predlagač želi reč?
Ima reč narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS podnela je amandmane na svaki od ovih članova zakona koji se odnose na materijalni položaj sudija, tražeći da ih brišemo, iz prostog razloga što je ova materija već regulisana jednim zakonom, Zakonom o platama u državnim organima, zaposlenih u državnim organima i što bi ovako prihvaćene odredbe bile u suprotnosti sa tim zakonom.
Nije ovo prvi put da nam se tako nešto dešava, ali, jednostavno, postoji princip. Ova skupština u ovom sazivu donela je Zakon o platama zaposlenih u državnim organima, gde smo regulisali i plate sudija. I sada dodatno ovim zakonom o sudijama mi ponovo nipodaštavamo sve one pravne norme Zakona o platama i regulišemo na potpuno novi način plate zaposlenih u sudovima, odnosno sudija na različitim nivoima pravosuđa. Član 34. govori o uvećanju osnovne plate sudija i kaže da se istražnom sudiji i sudiji koji isključivo ili pretežno postupa u prvom stepenu u krivičnim stvarima, u okružnom sudu, osnovna plata uvećava za 20% u visini koju odredi visoki savet pravosuđa, i da visoki savet pravosuđa može odlučiti da se osnovna plata u sudu gde se ne mogu popuniti sudijska mesta uveća do 75%.
Prvo, smatramo da visoki savet pravosuđa, čak i da ostane ovo ovako u ovom zakonu kako ste vi hteli, ne bi trebalo da bude nadležan za tako nešto. Drugo, smatramo da je ovo rešenje neprihvatljivo, jer ništa nije teži posao krivičara od sudija parničara i da zbog toga ne bi trebalo praviti razliku između sudija, imajući u vidu vrlo teške parnične predmete i brojne zakone koje moraju da poznaju i primenjuju sudije parničari. Obzirom na uslove koje ste predvideli za izbor sudije, a to je da mora da bude diplomirani pravnik, to još niste pogazili, da ima položeni pravosudni ispit, dve godine radnog staža, recimo za sudiju opštinskog suda, a to znači da može biti i sekretar neke škole i da kao takav može da konkuriše za sudiju bez dana radnog iskustva u sudu. Sumnjam da ćemo uopšte doći u situaciju da postoji neko područje suda u kome nećemo moći da popunimo sudijska mesta.
Prema tome, ovaj član kao i svi ovi drugi članovi od 30. do 35. potpuno su suvišni i zaista u suprotnosti sa drugim zakonom koji reguliše ovu oblast. Mi zbog toga tražimo, i tražili smo, brisanje svih tih članova. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, gospodin Vučić.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da ukažem na nešto što je, čini mi se, više načelne, nego partikularne prirode, nešto što je više vezano za grupu ovih članova koji govore o sudijskim primanjima nego što je najdirektnije vezano za ovaj član.
Dakle, mi imamo regulisan status plata i primanja sudija, i to Zakonom o platama u državnim organima. Mi sada ponovo uvodimo jedan ledž specialis, naravno po zlatnom pravilu "ledž specialis derogat generali", i to je razumljivo, ali postavlja se pitanje da li nam je to potrebno. Postavlja se pitanje koliko ćemo mi imati ledž specialis-a u svakoj oblasti, a ovde je već, u ovom sistemu pravosudnih zakona, mislim treća ili četvrta oblast gde imamo neku vrstu ledž specialis-a - dakle, izdvajanje iz onoga što je opšti sistem, nešto što postoji već u Zakonu o platama u državnim organima i podvođenje pod neki drugi sistem koji određuje specijalan i poseban zakon.
Ja sam ovako rekao zbog nečega što je takođe veoma važno, onoga na šta čini mi se da malo ko želi da ukaže ili malo ko o tome želi da govori, a o čemu je SRS više puta govorila. Naime, mi smo oduvek bili protiv tzv. sporednog zakonodavstva. Uvek smo želeli da imamo što je moguće veću kodifikovanost normi, pre svega zbog zaštite prava građana, ali i zbog svih onih kojima je to potrebno kao profesionalno znanje da bi mogli da primenjuju prava.
Naime, mi danas imamo sporedno krivično-pravno zakonodavstvo, a možete pronaći krivična dela u najmanje dvadeset zakona, što je potpuno neverovatno, osim KZ možete u bar još dvadeset zakona pronaći različita krivična dela. Naravno, to je greška i svega od ranije, ali mi se čini da mi sada geometrijskom progresijom hrlimo ka stvaranju još većeg broja zakona koji će predstavljati tzv. sporedno zakonodavstvo, a da ne govorim o građanskim pravnim stvarima gde je to u pojedinim oblastima mnogo gore nego što je u ovom slučaju.
Dakle, pozivam vas da ova oblast ostane i molim poslanike da shvate da bi ova oblast trebalo da ostane podvedena pod zakonske norme Zakona o platama u državnim organima, a ne da donosimo i u ovom slučaju jedan poseban ledž specialis, unutar Zakona o sudijama. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, gospodin Mihajlov.

Dejan Mihajlov

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, još samo jedan detalj, pošto mislim da je važno da se skrene pažnja na materijalni položaj sudija i da je to ovim zakonom na bitno drugačiji način regulisano. Činjenica je da je to ledž specialis, kao što kaže moj prethodnik, u odnosu na zakon koji je regulisao do sada ovu oblast. Mi smo pokušali i ovom prilikom da izjednačimo u toj podeli vlasti izvršnu i sudsku, tako da predsednik Vrhovnog suda Srbije ima zaradu kao predsednik Vlade Republike Srbije, tako se to dalje spušta i to je pokušaj da i materijalno budu izjednačena ova dva vida vlasti u podeli vlasti, kako bi se ublažila ta nesrazmera koja je postojala do sada u materijalnom položaju izvršne i sudske vlasti. Zato je ova oblast ledž specialis u odnosu na postojeći zakon koji je regulisao zarade. Mislimo da će se bitno poboljšati položaj pravosuđa ovakvim predlogom, kao što stoji u tekstu, za koji se nadam da će biti usvojen.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Izvolite, gospodin Ivković.