Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da bi bilo značajno da se usvoji ovaj amandman, jer bi usvajanje celog zakona, u načelu i u pojedinostima, bilo delimično obesmišljeno, odnosno drugim aktima bi moralo da se reguliše osnivanje Agencije i preko kojih akata, opštih i pojedinačnih, bi mogla da funkcioniše takva agencija. U onome što sadrži statut navode se delatnosti agencija. Za one koji nisu dovoljno informisani, a posebno zbog građana, ja ću pročitati deo onoga što bi trebalo da predstavlja delatnost Agencije, da ljudi ne pomisle kako će ova agencija pružati neku realnu pomoć našim malim i srednjim preduzećima, kako će od toga imati velike koristi.
Naime; "Agencija obavlja delatnost konsalting i menadžment poslova; učestvuje u pripremi strategije razvoja i predlaganju mera ekonomske politike za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća; priprema i pruža stručnu pomoć za koordinaciju specijalizovanih programa investicionih fondova; pruža stručnu pomoć u realizaciji domaćih i stranih ulaganja u mala i srednja preduzeća".
Upravo tu jeste suština onoga što je malopre demantovao ministar Vlahović, govoreći kako ne učestvuju konsalting preduzeća, odnosno kako Dilojt-Tuš ne učestvuje u privatizaciji. Ne, ali učestvuje kao jedna od konsalting firmi koja je, čini mi se, do danas jedna od pet vodećih svetskih firmi, jedina koja je ušla na naše tržište, čini mi se, ako se ne varam, ali ministar ima važnija posla, da razgovara mobilnim telefonom. U svakom slučaju, čini mi se i mislim da bi bilo dobro kada to ne bi bilo predviđeno ovakvim zakonom i kada bi građani bili ostavljeni na miru, odnosno kada bi bilo dopušteno manje mogućnosti i davanja arbitrarnih ovlašćenja takvim agencijama i takvim firmama za konsalting usluge.
Ne ulazim u to da li je neko bio ili jeste izvršni direktor, šta me se to tiče. Onda je ministar rekao da je bio vlasnik, jedan od vlasnika te firme, a ne izvršni direktor. Posebno je zanimljivo da je ta firma baš u zgradi gde je Ministarstvo za privatizaciju, ništa drugo, i to, čini mi se, ne toliko dugo i ne tako davno, već odskoro. Možda je tu sasvim slučajno.
Rekao bih da mi moramo, u uslovima pada industrijske proizvodnje, u zaista sve težem privrednom miljeu Republike Srbije, da pronađemo pravi način kako bismo mogli da pomognemo rast proizvodnje, razvoj pre svega privatnog sektora, ali i državnih preduzeća, da vidimo koja su to ozbiljna i objektivna merila kojima možemo da utičemo da proizvodnju pospešimo. A ne samo kako i na koji način će se prodavati magla i kako i na koji način u prodaji magle može što više toga da se u javnosti zamuti i da narod misli - eto, kako se mnogo toga čini ne bi li se narodu i građanima pomoglo, kako je neko naročito reformski orijentisan.
Prosto sam zaboravio šta ta reč znači. Ako su te reforme stalna poskupljenja, stalna povećanja cena, realni pad plata, možda čak i nominalni rast, ali svakako realni pad, onda nam takve reforme nisu ni potrebne. Nisu nikada ni bile.
Još nešto, na šta sam dužan da ukažem - gospodin Vlahović nije glup čovek, siguran sam da on zna dobro da to što dobijete, pa makar i samo šest miliona dolara (što za jednu ozbiljnu državu ne predstavlja ništa značajno), nismo dobili na lepe oči i da to nismo dobili zato što je neko naročito uspešan u svojim tobož reformama ili tzv. reformama, kako god hoćete, nego da smo to dobili da bismo nešto učinili. Pa, ti ljudi neće ni ručak da vam daju besplatno, ni damama, a kamoli državama da daju ogromne pare, zato što im se neko dopada, zato što im se neko sviđa. Zna to gospodin Vlahović. To su dali zato što smo dužni da ispunjavamo njihove krupne političke uslove, zato što oni hoće da upravljaju ovom zemljom kao kolonijom, zato što oni hoće da mogu da traže i da dobiju u svakom trenutku od ove zemlje i od ovog naroda ono što traže. Mi ćemo zbog svega toga da gubimo sve više i državu i narod, a svaki put ćemo da se zanosimo i da pričamo - eto, mnogo nas vole, zahvaljujući našim reformama, oni su nam smanjili dug ili su nam dali pare. Ma, nisu.
(Predsednik: Vreme.)
Oni tek sada očekuju neke pare od nas. Do sada ih nisu imali, pa im je lako da kažu - nemojte nam tri milijarde, ali dajte nam milijardu i po. A, od čega, kako, na koji način da se te pare pronađu? Nije ih bilo ni do sada. Gde ćemo ih sad naći, kad nismo u stanju iz sopstvenih izvora budžet da popunimo, imajući u vidu kolike su potrebe našeg naroda, naših građana. Hvala.