DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 19.11.2001.

9. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

9. dan rada

19.11.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:30 do 18:15

  • TAGOVI

  • Druga sednica Drugog redovnog zasedanja (2001)
  • Predlog zakona o Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća (načela) (2001)
  • Predlog zakona o Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća (načela) – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća – glasanje (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska radikalna stranka

    Tomislav Nikolić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač zakona je u koliziji kada ovako raščlanjava funkcije u Agenciji, a samo jednim članom 15. (o kome ću morati podrobnije da govorim kada bude amandman na član 15.) pominje regionalne agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća.
    Sada nas ovde upućuje predlagač na funkciju i odgovornost, na dužnost i zadatke i upravnog i nadzornog odbora i direktora, članom 11, i mora da se postavi pitanje kako će biti organizovane regionalne agencije. Hoće li imati direktora, hoće li imati upravni odbor, da li će imati nadzorni odbor, to sve mora da predvidi zakon. Ili će možda direktor ove agencije, pošto je članom 15. predviđeno da agencija daje stručnu pomoć (ali samo za organizovanje i koordinaciju rada i poslovanja regionalnih agencija), biti i direktor regionalnih agencija. Da li će te agencije imati neko poslovodstvo, da li će, s obzirom na to da se osnivaju za teritoriju jedne ili više opština, obavljati iste poslove koje obavlja i Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća. Ako obavljaju iste poslove, onda moraju da imaju istu strukturu, a to znači da regionalne agencije moraju da imaju direktora.
    U principu, ovako zamišljeno, direktor je sve i svja u Agenciji. Upravni odbor ima samo nekoliko opštih poslova. Uopšte ne odlučuje o poslovnoj politici i ni na koji način se ne meša u rad Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, jedino izvršava naloge direktora kada ih on pozove i kada im on predloži neku odluku, oni tu odluku donose, a u savremenom svetu se nijedan upravni odbor takve i tako ne ponaša.
    Ponašaju se tako upravni odbori privatnih preduzeća u kojima vlasnik odlučuje o svemu, ali je samo zbog zadovoljavanja normi i zakona dužan da ima upravni odbor, pa tu angažuje ili neke političare (naravno, sa vlasti, ne iz opozicije) ili neke svoje prijatelje kojima omogući eventualno dodatno sticanje finansija za izdržavanje porodice. Mislim da ovako zamišljen direktor postaje jedan stup kome zaista niko ne može ništa.
    S jedne strane, predlagač zakona ovo tretira kao javnu ustanovu, kao nešto što je pod nesumnjivom kontrolom Vlade, a s druge strane daje prevelika ovlašćenja direktoru Agencije, kao da je samostalni privredni subjekat koji mora da ide na tržište i na njemu da se snađe ili da propadne. Mislim da je tu tek sukob interesa, jednog interesa koji ima Vlada Republike Srbije, da ovo osnuje, mi tvrdimo iz jednog razloga, ministar tvrdi iz drugog, a na kraju krajeva vi ćete većinom glasova ovde rešiti koji je to interes ovde bio primarni.
    S druge strane, Vlada se odriče velikog dela upravljanja nad Agencijom i prepušta je ne upravnom odboru, nego isključivo direktoru Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, a to vam je odmah razvijanje jedne strukture moći. Nije svejedno, i u regionalnoj i u ovoj centralnoj, kako da je nazovem, agenciji, ko će biti direktor, kako će da shvati taj svoj posao i koliko će on uticati na to koje će malo i srednje preduzeće bolje, brže, uz bolju podršku, uz bolji program, uz bolje konsultacije da se razvije, a koje će ostati u zapećku. Možda čak i zato što agencija neće imati kapaciteta da reaguje brzo na njegov biznis-plan, da ga pregleda, da mu pomogne, da ga dopuni, nego će biti na nekoj listi čekanja.
    Za to vreme, neko sa istom idejom ili neko ko kupuje ideje u samoj agenciji, a to je najprofitabilnije tržište - tržište ideja, obrati se Agenciji i pre osnovnog izbora ideje stigne na red i pre njega stigne i do finansija. Običaj vam je u tom poslovnom svetu - ko prvi počne da radi, taj zaradi malo više novaca, a ostali posle moraju da trpe konkurenciju. Hvala.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam na glasanje ovaj amandman.
    Za 49, protiv 94, uzdržanih 35, nije glasalo 25, ukupno 201 narodni poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
    Vlada, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom i Zakonodavni odbor nisu prihvatili amandman.
    Da li predlagač želi reč? (Da.)
    Izvolite.
    ...

    Aleksandar Vučić

    | predsednik Republike Srbije
    Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da bi bilo značajno da se usvoji ovaj amandman, jer bi usvajanje celog zakona, u načelu i u pojedinostima, bilo delimično obesmišljeno, odnosno drugim aktima bi moralo da se reguliše osnivanje Agencije i preko kojih akata, opštih i pojedinačnih, bi mogla da funkcioniše takva agencija. U onome što sadrži statut navode se delatnosti agencija. Za one koji nisu dovoljno informisani, a posebno zbog građana, ja ću pročitati deo onoga što bi trebalo da predstavlja delatnost Agencije, da ljudi ne pomisle kako će ova agencija pružati neku realnu pomoć našim malim i srednjim preduzećima, kako će od toga imati velike koristi.
    Naime; "Agencija obavlja delatnost konsalting i menadžment poslova; učestvuje u pripremi strategije razvoja i predlaganju mera ekonomske politike za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća; priprema i pruža stručnu pomoć za koordinaciju specijalizovanih programa investicionih fondova; pruža stručnu pomoć u realizaciji domaćih i stranih ulaganja u mala i srednja preduzeća".
    Upravo tu jeste suština onoga što je malopre demantovao ministar Vlahović, govoreći kako ne učestvuju konsalting preduzeća, odnosno kako Dilojt-Tuš ne učestvuje u privatizaciji. Ne, ali učestvuje kao jedna od konsalting firmi koja je, čini mi se, do danas jedna od pet vodećih svetskih firmi, jedina koja je ušla na naše tržište, čini mi se, ako se ne varam, ali ministar ima važnija posla, da razgovara mobilnim telefonom. U svakom slučaju, čini mi se i mislim da bi bilo dobro kada to ne bi bilo predviđeno ovakvim zakonom i kada bi građani bili ostavljeni na miru, odnosno kada bi bilo dopušteno manje mogućnosti i davanja arbitrarnih ovlašćenja takvim agencijama i takvim firmama za konsalting usluge.
    Ne ulazim u to da li je neko bio ili jeste izvršni direktor, šta me se to tiče. Onda je ministar rekao da je bio vlasnik, jedan od vlasnika te firme, a ne izvršni direktor. Posebno je zanimljivo da je ta firma baš u zgradi gde je Ministarstvo za privatizaciju, ništa drugo, i to, čini mi se, ne toliko dugo i ne tako davno, već odskoro. Možda je tu sasvim slučajno.
    Rekao bih da mi moramo, u uslovima pada industrijske proizvodnje, u zaista sve težem privrednom miljeu Republike Srbije, da pronađemo pravi način kako bismo mogli da pomognemo rast proizvodnje, razvoj pre svega privatnog sektora, ali i državnih preduzeća, da vidimo koja su to ozbiljna i objektivna merila kojima možemo da utičemo da proizvodnju pospešimo. A ne samo kako i na koji način će se prodavati magla i kako i na koji način u prodaji magle može što više toga da se u javnosti zamuti i da narod misli - eto, kako se mnogo toga čini ne bi li se narodu i građanima pomoglo, kako je neko naročito reformski orijentisan.
    Prosto sam zaboravio šta ta reč znači. Ako su te reforme stalna poskupljenja, stalna povećanja cena, realni pad plata, možda čak i nominalni rast, ali svakako realni pad, onda nam takve reforme nisu ni potrebne. Nisu nikada ni bile.
    Još nešto, na šta sam dužan da ukažem - gospodin Vlahović nije glup čovek, siguran sam da on zna dobro da to što dobijete, pa makar i samo šest miliona dolara (što za jednu ozbiljnu državu ne predstavlja ništa značajno), nismo dobili na lepe oči i da to nismo dobili zato što je neko naročito uspešan u svojim tobož reformama ili tzv. reformama, kako god hoćete, nego da smo to dobili da bismo nešto učinili. Pa, ti ljudi neće ni ručak da vam daju besplatno, ni damama, a kamoli državama da daju ogromne pare, zato što im se neko dopada, zato što im se neko sviđa. Zna to gospodin Vlahović. To su dali zato što smo dužni da ispunjavamo njihove krupne političke uslove, zato što oni hoće da upravljaju ovom zemljom kao kolonijom, zato što oni hoće da mogu da traže i da dobiju u svakom trenutku od ove zemlje i od ovog naroda ono što traže. Mi ćemo zbog svega toga da gubimo sve više i državu i narod, a svaki put ćemo da se zanosimo i da pričamo - eto, mnogo nas vole, zahvaljujući našim reformama, oni su nam smanjili dug ili su nam dali pare. Ma, nisu.
    (Predsednik: Vreme.)
    Oni tek sada očekuju neke pare od nas. Do sada ih nisu imali, pa im je lako da kažu - nemojte nam tri milijarde, ali dajte nam milijardu i po. A, od čega, kako, na koji način da se te pare pronađu? Nije ih bilo ni do sada. Gde ćemo ih sad naći, kad nismo u stanju iz sopstvenih izvora budžet da popunimo, imajući u vidu kolike su potrebe našeg naroda, naših građana. Hvala.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam na glasanje ovaj amandman.
    Za 51, protiv 90, uzdržanih 37, nije glasalo 27, ukupno 205 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
    Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč?
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, član 13. je ključni član ovog zakona. On govori o tome da za obavljanje pojedinih stručnih poslova iz svoje nadležnosti Agencija može angažovati druga pravna i fizička lica, domaća ili strana. Šta se u stvari iza toga krije? Pare tzv. donatora, koji su dali neku crkavicu za početak rada ili za rad ove agencije, te pare ležu na račun Agencije, znači ne na budžetski račun, nego na neki račun nekontrolisan od strane ove skupštine - i onda ne znamo (ovim zakonom to nije regulisano) ko odlučuje o tome, ko su ti umovi koji treba da budu konsultanti; ko je to ovde u zemlji, ko je najpametniji; koji je to institut, koja je to institucija; ili, u inostranstvu ko je taj koji ima dovoljno znanja i pameti da pomogne u ovim poslovima koji se tiču pre svega stručne podrške, stručne pomoći, edukacije i tome slično.
    Šta mislite, ko će to biti? To će biti isti oni koji su u formi donacija dali neku crkavicu ovoj agenciji, kao podršku ovoj vlasti koja je u predizbornoj kampanji obećavala da će neke pare iz inostranstva u vidu donacija doći. Donatori i ti stranci koji su podržavali današnju vlast, ondašnju opoziciju, ispunjavaju ta obećanja, te pare dolaze. A onda se prave modusi, formiraju ovakve i slične agencije koje treba da posluže samo za pranje novca, odnosno samo za ulazak novca iz inostranstva kroz jedan račun i ponovno vraćanje tog istog novca onima koji su ga dali.
    Oni koji to nisu uspeli da shvate ne razumeju uopšte svrhu postojanja ovih agencija, jer u ovoj državi (pored ministarstva koje mora da ima u svom sastavu, a i ima, odeljenje za mala i srednja preduzeća ili resor) ima Fond za razvoj, koji ima mogućnosti da ovaj posao obavlja ne oslanjajući se na strane umove. Stalno se hvalimo da imamo dovoljno pameti, i za izvoz hvala bogu imamo, samo što ovde nije u pitanju pamet, nego su u pitanju veliki novci koji navodno stižu iz donacija.
    Nemojte molim vas gospodine Vlahoviću, ni vi, ni gospodin Labus, da dezinformišete ovu javnost i da kažete da nam je otpisano dve trećine duga. Šta je to nama otpisano? Ko kome ovde duguje? Hoćete li jednom da kažete da neko ovoj državi duguje? Ovoj državi NATO pakt duguje ratnu štetu. Znate li kolika je ta ratna šteta? Znate i imate podatke. Da li ste se odrekli te ratne štete? Odrekli ste se.
    Pre svega, trebalo je da poravnate račune, pa da vidimo ko kome duguje. Oni nama duguju, mi njima opraštamo dugove, a ne oni nama. Vodite računa o tome šta govorite. Otpisane su vam kamate, dugovi su ostali - dugove nismo morali da plaćamo. Odrekli ste se: zlata koje je Srbija unela u ovu zajedničku državu, zlatnih poluga; odrekli ste se ambasada; sukcesiju radite na štetu ove države. To je ono zbog čega će jednog dana, ne ova budžetska inspekcija kojom vi pretite, nego mnoge druge inspekcije i mnogi drugi nadležni organi da se bave, za godinu dana, dve godine. Ali, gospodine Vlahoviću, neće vam biti lako, verujte mi.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Reč ima gospodin Nikolić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Tomislav Nikolić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, da iz ovih izlaganja Srpske radikalne stranke ne biste pomislili kako se radi o velikom novcu, pa kako ne biste sa ove sednici otišli previše obradovani, tačno je da taj celokupan projekat vredi šest miliona dolara;  ali za Agenciju o kojoj se danas radi, Agenciju koja je predmet ovog predloga zakona, tada kada je u septembru to dogovarano, ne za njeno osnivanje - zato što je ona bila već osnovana februara meseca Uredbom Vlade Republike Srbije, pa nije došla pod istu stavku kao što je na primer Agencija za strana ulaganja, agencija koja je morala da bude osnivana, pa je za nju predviđeno da se finansira njeno osnivanje.
    Dakle, za delovanje i institucionalno jačanje Agencije predviđeno je samo 470.000 dolara. Ako Vlada Republike Srbije osnuje regionalne agencije (pa neka i ne bude u svakoj opštini zato što je Vlada već predvidela da pojedine opštine ili nemaju dovoljno privrede ili nemaju veliku stopu nezaposlenosti), ali ako osnuje samo 150 regionalnih agencija, to znači da bi negde oko 3.000 dolara iz ove donacije po jednoj regionalnoj agenciji moglo da se koristi, naravno, uz sva odobravanja koje je za sebe ostavio Starateljski fond.
    To znači da mi ovde pišemo jedan predlog zakona po nalogu donacije od šest miliona dolara, koju je predvidela Elen Peterson, ali za ovu agenciju o kojoj danas raspravljamo, ili za agencije o kojima danas raspravljamo, imamo na raspolaganju 470.000 dolara ili računam oko 3.000 dolara, možda bude malo manje ili malo više, po jednoj agenciji. Da li vredi Narodnu skupštinu Republike Srbije zbog takvih iznosa sazivati na sednicu i nuditi joj čitav jedan predlog zakona, da bi se jedna tako beznačajna cifra mogla da primi u obliku donacije.
    Nas ministar ovde izveštava da nam je otpisano 66% dugova koje smo imali prema Pariskom klubu poverilaca, a to vam je u zapadnom zakonodavstvu kao da vas neko osudi na 100 godina zatvora, pa ste vi slobodan čovek i on kaže - skidam ti na 40 godina, ali dođi da robijaš, i čovek izgubi slobodu; skinuli su mu 60 godina, a on mora da odleži 40 u zatvoru i više ga nema na slobodi, među živima.
    Tako će vam biti i sa otplatom onih 34% koje nam tobož nisu oproštene, pa čak imamo i grejs period od četiri godine, period u kome ćemo uleteti u nove kredite, a omča se oko naše guše sve više zateže, jer mi iza sebe, kao ljudi koji tražimo te kredite, izuzev dobre volje i prihvatanja svih uslova, nemamo industrijsku proizvodnju koja to može da pokrije i koja takvo zaduživanje u inostranstvu može da nosi.
    Zbog toga i član 13. da će za obavljanje pojedinih stručnih poslova Agencija angažovati domaća i strana, pravna i fizička lica. A to je bio nalog projekta, da se odmah zakonom predvidi da tu pomoć u delovanju i institucionalnom jačanju Agencije predvidimo i kroz pružanje konsultantskih usluga, obuke i materijalnih sredstava. Zaista nedolično za jednu državu, za jednu Narodnu skupštinu, ne kažem da je nedolično za Vladu. Ova vlada više ne razlikuje šta je za nju nedolično, ali za nas koje je narod birao, nedolično je da raspravljamo o ovakvim iznosima, pod ovako ponižavajućim uslovima.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam amandman na glasanje.
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 47, protiv 93, uzdržanih 37, nije glasalo 23, ukupno 200 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
    Vlada, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč?
    Ima reč narodni poslanik Nataša Jovanović.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nataša Jovanović

    Pa evo, približavamo se kraju rasprave o Zakonu u pojedinostima, o amandmanima.
    Što se tiče člana 14, u njemu se kaže da će Agencija za svoj rad da odgovara Vladi Republike Srbije. Sada se opet postavlja pitanje - kome će da odgovara Vlada za svoj rad, kome konkretno ministar Vlahović? Skupštinskoj većini postaviće se pitanje uskoro - da li će jedna poslanička grupa, koja je danas uzdržana pred ovakvim predlogom zakona i sama je svesna toga da je bespotrebno osnivanje ovakve agencije, da je već Agencija funkcionisala od februara meseca, i to Uredbom (a njih je preko 100 neustavnih) Vlade Republike Srbije, smoći snage i da li će uopšte da se opozove ovakav ministar i ovakva vlada.
    Dok se to ne desi, treba da imamo u vidu neke činjenice, a posebno bih htela da napomenem to da su uslovi korišćenja ovih sredstava iz donacije i ovih 470 hiljada dolara, koje se dobijaju od 6 miliona za Agenciju za privatizaciju malih i srednjih preduzeća, precizno definisani. Pa tako, za nabavke na domaćem tržištu, manje od 50 hiljada dolara. To je sve strogo diktirano od Elen Peterson, ili već koga iz starateljskog fonda; međunarodne kupovine manje od 100 hiljada dolara; angažovanje konsultanata, gde donator banka odobrava izbor konsultanata po proceduri razmatranja i odobrenja, i to čak u fazama planiranja odabira i prethodnog razmatranja.
    Ovakvo ponižavanje je neprimereno i za poslanike Narodne skupštine, za celokupan naš narod i za Republiku Srbiju, jer ako ste već hteli da na ovakav način, uz ovakav diktat, prihvatite ove uslove koje su vam dali iz Međunarodnog starateljskog fonda, vi ste mogli ili gospodin Labus, koji je pregovarao u ime Savezne vlade, da kažete da mnogo važnije i mnogo veće probleme u ovom momentu u privredi imamo, nego što je potreba za osnivanjem Agencije za privatizaciju malih i srednjih preduzeća.
    Najveći problem, gospodine Vlahoviću, pored svih gorućih problema, svakako je problem Grupe "Zastava" u Kragujevcu. Da ste imali malo sluha, pošto su vam već udelili takvu milostinju, mogli ste 6 miliona dolara da uložite i da usmerite u projekat zaštitnih radionica, kako ste ih već nazvali, a ne da (to po drugi put danas potenciram) preko 400 radnika, invalida rada, ne zna šta će biti sa njima. Iz meseca u mesec obećava im se da će zaštitne radionice da počnu sa funkcionisanjem, a u Grupi "Zastava", od jednog do drugog društva prava je konfuzija i ne zna se šta će sa njima da bude.
    Ovde stoji da nadzor nad radom Agencije vrši nadležno ministarstvo. To nije samo nedorečenost, nego, možda neki prostor za manipulaciju, ne znam šta, ako već to ni u obrazloženju nije jasno stajalo. Mogli biste da pogledate, u članu 14. da stoji samo - nadležno ministarstvo. Niste napisali koje je to ministarstvo.
    Još nešto, ako već govorimo o potrebi da se kroz, kako rekoste, fleksibilno otpuštanje radnika, ti radnici usmere da se zaposle u malim i srednjim preduzećima, objasnite mi molim vas - koja je to grupa radnika, grupa, ne samo jedan pojedinac, koji su dobili pod onakvim ultimatumima, otpremninu od samo 200 nemačkih maraka za svaku godinu staža, za 30 godina 6 hiljada maraka. Sa kojim je to inicijalnim kapitalom moguće da se osnuje bilo kakvo preduzeće ili da to uradi grupa radnika, kada taj iznos nije dovoljan u ovakvoj situaciji, kod ovakvog povećanja troškova života ni za golo preživljavanje, za potrošačku korpu jedne porodice za godinu dana.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne.).
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 49, protiv 95, uzdržana 41, nije glasalo 23, ukupno 208 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Sada je 17,45 časova, imamo samo još nekoliko amandmana, ali ćemo zagaziti u vreme posle 18,00 časova, pa predlažem da donesemo odluku da nastavimo sa radom do okončanja ove tačke dnevnog reda.
    Molim da se izjasnite.
    Za 134, protiv 34, uzdržanih 6, nije glasalo 33, ukupno 207 narodnih poslanika.
    Konstatujem da smo doneli odluku da radimo produženo, do okončanja ove tačke dnevnog reda.
    Na član 14. stav 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Marković.
    Vlada, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč?
    Ima reč narodni poslanik Dragan Marković.