Da li to znači da nije prekršen Poslovnik.

Nije prekršen Poslovnik.
Saglasno odredbama Poslovnika Narodne skupštine, sve tačke prihvaćene po hitnom postupku uvršćuju se u dnevni red sednice po redosledu njihovog predlaganja, odnosno prihvatanja.
O predlozima akata prihvaćenih po hitnom postupku, nadležni odbor odnosno Vlada Republike Srbije, ukoliko to već nisu učinili, podneće svoje izveštaje, odnosno mišljenje u toku trajanja sednice.
Pošto smo se izjasnili o svim predlozima za hitan postupak, molim narodne poslanike da se izjasnimo o dnevnom redu sednice u celini.
Za 131, protiv 47, uzdržanih nema, nije glasalo 11, od ukupno 189 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O NARODNIM POSLANICIMA NA STALNOM RADU U NARODNOJ SKUPŠTINI REPUBLIKE SRBIJE
Podsećam Vas da, prema članu 157. stav 3, a shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova. Molim da se podnesu liste, ukoliko neko želi da se prijavi za raspravu o ovoj tački dnevnog reda.
Konstatujem da nema prijavljenih.
Da li predlagač želi reč? (Ne želi.)
Obaveštavam vas da, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja jedinstvenog pretresa nijedna poslanička grupa nije podnela prijave za reč u pismenom obliku. Pre nego što zaključim jedinstveni pretres, da li predlagač želi reč? (Ne želi.)
Zaključujem jedinstveni pretres i stavljam na glasanje Predlog odluke o narodnim poslanicima na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Za 176, protiv niko, uzdržanih nema, nije glasalo 11, ukupno 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Odluku o narodnim poslanicima na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Pre prelaska na drugu tačku dnevnog reda, obavićemo zajednički načelni pretres o predlozima zakona koje je podnela Vlada Republike Srbije, tačke 2. i 3. dnevnog reda.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona za koje je to predložio narodni poslanik Goran Vesić, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas na član 90. Poslovnika Narodne skupštine - da ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničke grupe.
Molim predstavnike poslaničkih grupa da podnesu listu.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: PREDLOZI ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O POREZU NA PROMET I ZAKONA O AKCIZAMA (zajednički načelni pretres)
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Želi.)
Ima reč ministar Božidar Đelić.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, predstavljamo vam danas tri ključna zakona i hteo bih u ovom svom uvodnom izlaganju da se koncentrišem  pre svega na ekonomsku politiku za sledeću godinu i mesto javnih finansija u njoj , a zatim da kažem nekoliko reči o ova prva dva predloga zakona - o akcizama i porezu na promet.
Pre svega, pre nego što pređem na izlaganje ove materije, hteo bih da se u ime Vlade Republike Srbije izvinim narodnim poslanicima zbog veoma kratkog roka i da se zahvalim na tome što ste prihvatili ovakav redosled događaja. Jednostavno, nije bilo nikakve intencije ili želje sa naše strane da se ne prihvati diskusija oko ova dva važna zakona, a naročito o zakonu o budžetu Republike Srbije. Razlog je vrlo jednostavan - čekali smo, nadajući se da će u skupštinskoj proceduri biti moguće da se izglasaju zakon o lokalnoj samoupravi i zakon o Vojvodini pre nego što se pristupi glasanju o budžetu Republike Srbije, jer onda bismo imali jedinstveni budžet za sledeću godinu.
Imajući u vidu da ćete o zakonu o lokalnoj samoupravi glasati početkom sledeće godine, a ista je situacija i sa ovim zakonom o Vojvodini, mi smo u jednom momentu shvatili da je već vreme da se izglasa budžet. Kada budete glasali za budžet, onda ćemo imati i sredstva iz budžeta, imaćemo izvore i doći će posle glasanje o ova druga dva zakona, a to je zakon o samoupravi, što se tiče javnih finansija lokalnih samouprava i gradova, i ovaj drugi zakon - tehničkog rebalansa ovog budžeta u toku sledeće godine. Mi očekujemo da to bude najkasnije negde u februaru mesecu.
A sada da kažem nekoliko rečenica o ekonomskoj politici, počev od ove godine. Ove godine je napravljen jedan preokret. Ove godine Srbija nije uspela da do kraja izmiri sve ono što legitimno traže naši građani i naša privreda. Od sledeće godine treba da nastupe redovni tokovi. Da napomenem nekoliko činjenica: ove godine privredni rast će biti čak i nešto viši od onoga što je predviđeno,a bilo je predviđeno za decembar 2001. godine da taj privredni rast bude 5% realno, a dostići ćemo 5,5 do 6%, doduše zahvaljujući pre svega agraru, gde je porast od preko 26% (dobra je bila godina, posle dve sušne godine).
Što se tiče industrije, imaćemo nulu, stagnaciju . Što se tiče statistike, tu imamo problem , jer se u statistici predviđa pad nekih 18 -20%, a golim okom, idući po Srbiji, imajući u vidu građevinski materijal, očigledno je da pad nije toliki ili ga uopšte nema.
Naša statistika mora da pretrpi veliku reformu sledeće godine. Ona gleda samo ono što je društveni sektor i ni u kom slučaju ne obuhvata ono što je privredni sektor, u nekim granama, tako da je naša ekonomska situacija u ogromnom delu bolja nego što to prikazuje statistika. I sa ovakvom statistikom naš privredni rast će biti viši od onoga što je bilo predviđeno ove godine.
Što se tiče inflacije, i tu je situacija pod našom kontrolom. U Nacrtu budžeta bilo je predviđeno da inflacija bude 30 -35%, odnosno bilo je predviđeno 30%, a imaćemo nekih 39 - 40% ove godine. Ne mogu a da vas ne podsetim da su neki u vezi sa procenom budžeta govorili o velikom procentu inflacije od 100%.
Budžet za 2000. godinu bivši režim je planirao sa 0% i imali smo 116%. Mi smo ove godine računali sa 30-35%, a imaćemo 40%.
Mogu da kažem da analize koje su razne nezavisne institucije pravile pokazuju da dve trećine te inflacije od 40% mogu biti direktno pripisane usklađivanju cena koje smo morali da uradimo, da dovedemo do nekakvih normalnijih nivo. Što se tiče cena struje, telefonskih impulsa... Još smo daleko od ekonomske cene i ne možemo da idemo prebrzo, moramo, naravno, pomno pratiti razvoj, životni standard naših građana. U domenu inflacije imamo veoma odgovornu fiskalnu i monetarnu politiku, imamo uspeha. Mogu da kažem da će projekcija od 20% na kojoj počiva ovaj budžet, sigurno biti dostignuta, ako nastavimo ovim putem.
Sledeći pozitivni pomak - mogu da kažem to da smo zahvaljujući Narodnoj skupštini Republike Srbije uspeli da za našu zemlju donesemo nove sistemske zakone. Gledajući po nekim ocenama koje nam nezavisne međunarodne finansijske institucije daju, naš Zakon o privatizaciji, Zakon o radu, poreski zakoni i promene koje se sada izvršavaju, baš danas, u penziono-invalidskom sistemu pobrali su najveće ocene. Vi znate da je Evropska banka za razvoj, koja već 12 godina radi sa svim tranzicionim zemljama, ove godine u svom godišnjem izveštaju izvestila da je Srbija, to jest SRJ, zemlja koja je najviše napredovala. Od svih 29 zemalja gde oni rade, mi smo broj jedan.
Isto tako, u rang listama raznih institucija koje prate ova tržišta, ako uzmemo jedan ugledan Economist intelidžens unit koji prati ovu regiju već dugi niz godina, više decenija, Srbija, to jest SRJ, napravila je najveći skok koji je jedna zemlja napravila u proteklih deset godina u vidu atraktivnosti za investicije.
Isto tako, to se dešava i u investicionim bankama ili pak u raznim ekonomskim institucijama, onima koje prate našu regiju. Naša zemlja, skoro da nema izuzetaka, jeste zemlja koja je napravila najveći napredak u ovoj godini, prema svim zemljama u tranziciji.
Najzad, ako pogledamo ocene koje smo pobrali od onih koji akreditiraju, to jest MMF-a i Svetske banke, isto tako možemo da kažemo da smo među onima koji najbolje napreduju.
Naravno, gledajući sa strane lakše je dati dobru ocenu, jer ljudi moraju da žive sa prosečnom platom od 220 DM u Srbiji. Sigurno je da je jedina merodavna ocena na srednji rok ona koju će dati naši građani kada otvore frižider, kada odu na pijacu, kada razgovaraju, kada odu na posao ili kada prime penziju ili dobiju dečiji dodatak.
Naravno, tu nikako ne možemo biti zadovoljni sa sadašnjim životnim standardom naših građana, i u tom domenu vidimo da su prema zadnjim ciframa koje smo dobili juče o porastu plata i penzija, u novembru mesecu realne plate i realne penzije nastavile da rastu. Ove godine ćemo uspeti kroz realne izvore, sa inflacijom koja je pod kontrolom, da dobijemo porast realnih plata i penzija od nekih 15%. To je u dinarima malo, ali je veliki i značajan uspeh i pomak. Verujte, u dopisima koje dobijam, u razgovoru sa našim građanima, pa i u anketama vidimo da, posle onoga što je bilo u aprilu i maju ove godine, kada je poraslo više ključnih cena, kada je došlo do stagniranja, pa čak i pada realnih plata i realnih penzija - u zadnja tri meseca, posle smanjenja stopa socijalnih doprinosa u julu sa prelaskom na bruto plate, imamo rast realnih plata i penzija i poboljšanje je, mada nije veliko osetno.
Zahvaljujući ovom budžetu i ovim merama koje danas preduzimamo, nastavićemo baš tim putem, jednim odgovornim postupanjem, postepenim ali sve bržim porastom standarda naših građana, i to ne samo neke elite, nego veoma širokih slojeva našeg društva.
Zadnja stvar koju bih želeo da napomenem, to je da smo ove godine uspeli da regulišemo i našu spoljnu situaciju, pre svega na finansijskom planu. Mi smo sada članica svih finansijskih institucija. Uspeli smo rekordnom brzinom da regulišemo naš status sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom, Evropskom investicionom bankom i 16. novembra, najzad, možda najspektakularnije - regulisanje sa Pariskim klubom. Posle 13 godina dobili smo najveći otpis koji jedna zemlja u našoj situaciji može da dobije, 66%. To je veoma značajno za zemlju našeg stepena razvoja i, što je važnije, dobićemo 51% čim zaključimo srednjoročni plan sa Međunarodnim monetarnim fondom. To je 51% otpisa duga odmah i, možda još važnije, imajući u vidu našu situaciju i naše javne finansije, imamo jednu tzv. kapitalizaciju ili odlaganje plaćanja kamata, 60% njih u sledeće tri godine.
Pre nego što krenem na ciljeve ekonomske politike za sledeću godinu, hteo bih da kažem da sada za našu zemlju nastupaju tri ključne godine. Tri ključne godine, kada Srbija može da bude jedna od zemalja sa najvišim privrednim rastom u Evropi, između 4 do 6% realno, prema nekih 1 - 2% koliko bi u proseku trebalo da ima ostatak Evrope, imajući u vidu, nažalost, da ostatak Evrope ulazi u recesiju posle 10 godina veoma ubrzanog rasta. To će biti jedno od ograničenja naše ekonomske politike.
Za sledeće tri godine mi ćemo imati, zahvaljujući aranžmanima sa svetskim finansijskim institucijama, najpovoljnije kamate koje možemo da dobijemo. Imaćemo kroz tri dodatne donatorske konferencije koje se očekuju u tri sledeće godine (u julu za sledeću godinu), od svake od njih nekih 3,9 do 4 milijarde nemačkih maraka koje će doći, bar dve trećine u vidu donacija od međunarodne zajednice. I ne samo to: u sledeće tri godine ćemo imati mogućnost da dobijemo preferencijal u trgovini i da otvorimo naše tržište prema tržištima naših suseda i tako da formiramo snažno tržište od 55 miliona potrošača, a tu će Srbija biti u centru zemalja sa najvećom dinamikom.
Da li to znači da će životni standard naših građana biti na zavidnom nivou za tri godine? Nažalost, ne. Ali, osetiće se sve šire i brže boljitak, što je važnije ne samo za elitu, nego i za široke slojeve naših građana. Naš cilj za tri godine mora biti da na desetine, stotine hiljada naših građana budu u stanju da kupe novi auto, da mogu da uzimaju stambene kredite, da nađu krov nad glavom, da mogu da kupe novi frižider, šporet i televizor. Te svakodnevne stvari će biti apsolutni prioritet Vlade u godinama koje dolaze, i to počevši od sledeće godine.
U tome će nam pomoći i aktivnost u kreditu. Kao što ste videli, međunarodne finansijske institucije su počele sa kreditiranjem i već se, sa povratkom poverenja u naš finansijski sektor, stvorila masa od 360 miliona nemačkih maraka, što će biti baza za nove kredite.
Koji su ciljevi ekonomske politike za sledeću godinu?
Mi imamo četiri ključna cilja sledeće godine. Vi imate jedan propratni materijal koji će, nadam se, pomoći u pretresu ova tri predložena zakona.
1. Pre svega, moramo očuvati novonastalu i novonađenu stabilnost. Nema građanina niti privrednika kome nije, u svakom slučaju jedan veliki pomak ova novonastala stabilnost - kada ljudi znaju da nema rizika, stihijske devalvacije, kada građani znaju da nema rizika od jedne stihijske odluke Vlade koja može da promeni stope poreza; moraće doći pred javnost, pred medije da obrazloži zbog čega se to želi. Velika je stabilnost kada se zna su javne finansije pod kontrolom i da nema nekih kvazifiskalnih deficita koji se formiraju kroz neke tajne račune i koji se posle izbrizgavaju i prosleđuju kroz inflaciju. Velika je stabilnost kada se zna da javne finansije poštuju svoju reč.
Time se vraća ona nit koja je prekinuta - nit poverenja između ržave, građana i privrede. To je, čini mi se, veliko dostignuće ove godine i to ne samo Vlade i onih koji podržavaju ovu vladu, nego svih nas. Kada se zna da su prvi put sve penzije isplaćene na vreme, u dogovorenom iznosu. Prvi put posle 12 godina svi dečiji dodaci, su isplaćeni na vreme. I ne samo to, tri puta ove godine davani su dodatni dečiji dodaci zahvaljujući donacijama i ekstraprofitu, za koji dan. Prvi put u 12 godina je pšenica otkupljena u tri rate, bez devalvacije, bez inflacije, u dogovorenim rokovima; prvi put smo mogli iz naših snaga, bez primarne emisije, da finansiramo sa 3,5 milijarde dinara remonte EPS-a. Prvi put u 12 godina su oni koji imaju invalidsko-boračka prava, bili isplaćeni na vreme, a da ne govorim o platama. Prvi put su sve plate onih koji žive od budžeta date na vreme. To daje veliku sigurnost i to je nešto što moramo, po svaku cenu, da očuvamo. To daje i bazu za demokratiju i bazu za dalji razvoj našega društva.
Ako gledamo naše društvo, mora se videti da se desila neka preraspodela u našem društvu, koju su svi priželjkivali 12 godina, pa čak možda i duže. Ljudi nisu krenuli na pravi način da rešavaju problem preraspodele u našem društvu. Ako pogledate, kada smo rekli u budžetu za ovu godinu da su prioritet zdravstvo, prosveta i pravosuđe, mi smo to ispoštovali. Ne samo zbog toga što je učešće prosvetnih radnika u fondu isplaćenih plata poraslo za 3%, nego i zahvaljujući uredbi koju je donela Vlada da treba, zamrznuti fond zarada u nekim javnim preduzećima gde su plate bile visoke, kao i zbog toga što su plate u vojsci bile zamrznute na saveznom nivou ove godine sve do 15.novembra. Zbog toga što plate u nekim drugim državnim organima nisu porasle po istom procentu, mi imamo u stvari, jedno usklađivanje u našem društvu, koje se desilo ove godine. Tako da danas, u decembru ove godine imamo situaciju gde ljudi u našoj zemlji žive i dobijaju plate u mnogo čemu više prema njihovoj zasluzi i kvalifikaciji.
To nije bila situacija u januaru ove godine, to je u mnogo čemu više situacija ove godine. Vreme je sada da u ovoj novojnastaloj situaciji, ne samo u nivou plata, nego u relativnom nivou plata, nastavi da uspostavljamo ono što je jedna vrsta horizontalne pravde ili pravičnosti u načinu na koji su ljudi plaćeni, ne zbog toga što se nalaze u jednom javnom preduzeću, nego zbog toga što imaju kvalifikaciju i što imaju znanje. To je, čini mi se, još jedno dostignuće o kojem možda nismo dovoljno ni pričali.
Znači, ta stabilnost je prvi cilj i tu je jedan ključni cilj - od 20% inflacije. Prema merilima razvijenih zemalja, to je, naravno previsoko. Prosek inflacije u Evropskoj uniji neće premašiti 4% ove godine. Mi nismo stigli do tog stepena razvoja, mi nismo stigli do tog nivoa usklađivanja cena. Nivo od 20% znači detoksikaciju Srbije od inflacije. Pokojni guverner Avramović je rekao jednu veliku istinu, rekao je da naša zemlja uglavnom rešava nagomilane socijalne tenzije kroz inflaciju. To je kroz nekoliko meseci najlakši put, linija najmanjeg otpora, kada se da plata za koju se zna da se neće moći isplatiti iz realnih izvora. To je gubitnička trka, to je gubitnički način da se vodi zemlja. Ako na srednji rok naša zemlja ima inflaciju koja je veća ne od Francuske, Nemačke, Italije i drugih zemalja, nego i od zemalja iz našeg okruženja, to znači neminovno da će naša realna primanja izražena u jednoj čvrstoj valuti kao euro, npr, padati relativno prema tim zemljama.
Znači, da bi naši građani na srednji rok imali boljitak u svom životu, da bi njihova primanja, penzije bila u srednjem roku sve bolja i bolja, da bismo mogli ne samo da pratimo, nego i premašimo ona primanja u Rumuniji i drugim zemljama, moramo da spustimo inflaciju i ispod one koju te zemlje imaju. Mi to ne možemo u ovom momentu, jer jednostavno imamo još usklađivanja cene struje usklađivanja raznih stvari u našoj ekonomiji. Sledeće godine to mora biti ključni cilj za sve nas.
U pregovaranju u preduzećima, između javnih preduzeća, između Vlade i onih koji žive od državnog novca mi se moramo uskladiti sa tim ciljem i shvatiti da je jedna plata, realna od 4% prema jednoj inflaciji od 20%, isto toliko koliko je rast plata nominalno od 140% prema nekom rastu inflacije od 100%. Znači, a ono što je pokojni guverner Avramović rekao, moramo da najzad uspemo u našem društvu, uz pregovaranje i socijalni dogovor, da kolektivno izađemo iz te zavisnosti od inflacije. Samo na taj način ćemo za tri-četiri godine imati onaj pravi pomak u našim primanjima. Ta inflacija će biti najbolji, rekao bih, osigurač da nastavimo sa politikom jednog stabilnog kursa dinara bez štampanja novca.
Znamo da bi neki naši izvoznici želeli da imaju nešto niži kurs. Naravno, tržište mora o tome odlučiti. To je ingerencija Narodne banke Jugoslavije. Ali, sigurno je, i to mogu da poručim danas svima onima koji bi hteli da špekulišu protiv dinara, koji su četiri-pet puta razbili svoje zube o stabilnost ove države (tako će biti i sledeće godine; meka probaju, ponovo će, nažalost, zbog slabe kupovne moći naših građana, ali i zbog toga što imamo odgovornu ekonomsku politiku): ni u kom slučaju neće uspeti špekulacija za neku stihijsku devalvaciju dinara. To nije u interesu naših građana, naše države i naše privrede. To se neće ni dogoditi.
Treća stvar, to je da mi sledeće godine imamo deficit koji će biti pokriven i to realnim iznosima. On će, kao što je predloženo u budžetu, biti 4,3%, pa mogu da kažem da imam duboko uvrenje i sigurnost da ćemo taj deficit pokriti. Pre svega, zbog toga što više od polovine tog deficita pokriće se od procesa privatizacije, a za koji dan ćemo znati, za dobar deo, koliko će on iznositi. Zato što skoro 190 miliona dolara iznose krediti Svetske banke, koji su već ugovoreni. Što se tiče donacija, one iznose 9 milijardi dinara, više od polovine se odnosi na Evropsku uniju i na tu finansijsku podršku. Mi imamo u ovom momentu sve okolnosti da nastavimo stabilnost u našoj zemlji.
Drugi cilj ekonomske politike je poboljšanje životnog standarda. Kao što sam napomenuo, on je negde oko 14-15% porastao ove godine i sledeće godine možemo računati na najmanje 4-5% poboljšanja. Predložene izmene u poreskom sistemu će danas pomoći da se cena sveže hrane i lekova smanji. Imamo poremećaj na tom tržištu i moramo kroz poresku politiku danas, ali i kroz bolju kontrolu i antimonopolsko delovanje na tim tržištima, a da ne govorim o kontroli i tome šta se dešava sa lekovima, da uspostavimo red i tako da na te tri ključne stvari za naše građane - hranu, lekove i komunalije - uradimo sve da njihov standard života bude ispoštovan.
Treći ključni cilj ekonomske politike u sledećoj godini je restrukturiranje preduzeća i banaka. Da bi nastavili kao što smo počeli, i to je jedna od koje možemo da uradimo u ekonomskoj politici, a one su apsolutno nužne, a to je da se restrukturiranje velikih naših preduzeća i banaka nastavi. Za to je nužno razdvojiti socijalnu i ekonomsku funkciju tih preduzeća, da država preuzme na sebe tu socijalnu funkciju. Isto tako, kada se dođe do jednog normalnijeg obima radne snage u nekom od tih preduzeća i banaka, da omogući tim preduzećima i bankama da imaju opremu koja će biti modernija, da bi mogli da nastupe na tržištu i da prave profit. Tako, kroz nekoliko meseci i godina, da ponovo zapošljavaju ljude i tako da krenu na boljim bazama i u boljoj budućnosti.
Najzad, ako pogledamo četvrti i zadnji cilj naše ekonomske politike, a to je dalje uključenje u međunarodne tokove i tu ne možemo imati, kako kaže narod, "i jare i pare". Moramo početi da vraćamo naše dugove. Zato je predviđeno u budžetu 15,6 milijardi dinara. Zauzvrat ćemo dobiti mnogo više otprilike sledeće godine.
Dobra vest za naše građane i to je, rekao bih, onaj zadnji dug o kome su svi pričali, da ćemo ove godine početi sa otplatom Zajma za preporod Srbije. On je čak i stariji kao dug koji je napravila ova država, njihova stara devizna štednja. Mi ćemo nastaviti sa starom deviznom štednjom. Ove godine smo ispoštovali, to i do kraja i za sve, 440 maraka po osobi, a sledeće godine to će biti 550 maraka. Isto tako, odvojili smo nekih 720 miliona dinara za otplatu tog zajma koji ćemo vratiti za četiri godine. Time mi želimo, kao što smo ove godine počeli, i sledeće godine da zaradimo i da dobijemo takvo poverenje naših građana, da država već u sledećoj godini može da počne sa našim državnim obveznicama i da počnemo da finansiramo naš budžetski deficit, kao sve normalne zemlje u svetu.
Time zaključujem izlaganje oko sive ekonomske politike i, samo da kažem, da javne finansije naravno u tom sklopu moraju da odigraju jednu ključnu ulogu. Nije moguće imati stabilnost u zemlji, ako nemamo stabilnost i ravnotežu u javnim finansijama. Niti ćemo imati redovne isplate, oni koji žive od državne kase i imaju prava, niti ćemo imati redovne prihode. Zbog toga, promene koje vam predlažemo na prihodnoj strani, na poreskoj strani ove godine su u globalu neutralne. Znači, imamo pomak i smanjenje dažbina, s jedne strane, ali imamo isto tako povećanje, ali veoma precizne i sa preciznim namenama, što se tiče akciza.
Ako pogledate ono što će vam biti predloženo, u ovoj diskusiji danas predlažemo, što se tiče poreza na promet, nešto što će direktno imati pozitivan ekfekat za standard života naših građana, a to je ukidanje poreza na promet od 20% na svežu hranu, tj. voće, povrće, ribu, jaja; i dodatno predlažemo ukidanje poreza na promet na lekove, na ortopedska pomagala, na krv i krvne produkte. Sa tim i sa daljim odlaganjem, koje ste već usvojili u aprilu ove godine, i u ovom budžetu mi ćemo imati na te tri ključne stavke - hrana, lekovi i komunalije - dodatni prostor za standard života naših građana.
Zbog čega predlažemo promene u domenu hrane i lekova? Pre svega, zbog toga što u domenu hrane imamo neuređenu situaciju. Industrijski proizvođači i organizovana trgovina ne mogu da budu konkurentni sa individualnim proizvođačima koji nastupaju na pijacama, a koji u stvari, de fakto, već imaju pogone i dosta velika imanja. Oni ne plaćaju porez, ali oni plasiraju sve više i više robe. Ako sagledamo situaciju, i to nije od ove godine, ali značajno se pogoršalo ove godine, promet sveže hrane u organizovanoj trgovini je bio oko 20% ukupnog prometa, u toj trgovini, pre nekoliko godina, a danas je pao na jedva 1%.
Znači, imamo problem - nemamo dovoljnu konkurenciju i količinu hrane na našem tržištu. Dolazimo do jednog paradoksa koji jednostavno nije održiv u zemlji Srbiji, a to je da je hrana po svim merilima skuplja u našoj zemlji nego u nekim zemljama u okruženju, na primer u Mađarskoj. To mora biti prioritet Vlade i to mora biti prioritet naše ekonomske politike.
Mi danas počinjemo sa poreskom politikom. Naša tvrda intencija je da za dve godine uvedemo red na tom tržištu kroz uvođenje fiskalnih kasa, sa fiskalnom memorijom, i na pijacama, kao što su to Crnogorci uradili pre koji mesec. Uvođenjem poreza na dodatnu vrednost 30. juna 2003. godine, sagledaćemo u decembru 2003. godine kakva je situacija na tom tržištu hrane, kakav je standard naših građana. U tom momentu vi kao parlament ćete odlučiti da li treba i dalje nastaviti sa ovom politikom ili smo "zreli" za uvođenje poreza na promet, to jest onoga što će biti porez na dodatnu vrednost u tom momentu u domenu hrane.
Što se tiče lekova, imamo istu situaciju gde su kontrole, na prepad, u nekoliko naših zdravstvenih ustanova, pokazale da i dalje imamo velikih promašaja, da ne kažem i kriminala, gde se dešava svojevrsno ispumpavanje lekova iz legalnih tokova i prebacivanje u privatne apoteke, gde se navodno lekovi prodaju sa porezom, ali u stvari porez služi samo kao pravan za još veći profit. To je veoma tužno i to je jedna velika pojava kojoj moramo stati na kraj. Mislim da nema gnusnijeg zločina danas u ovoj zemlji, znajući da nemamo dovoljno lekova, da neko na ovaj način uskrati lek nekome ko čeka da ga dobije na recept. Ne znam šta da mislim o tim ljudima, tim lekarima, tim zdravstvenim radnicima. Hvala bogu, to radi manjina, ali, posebno ćemo se pozabaviti tim problemom u godini koja dolazi, i kroz kontrolu i kroz podsticaje.
Znači, hrana, lekovi i dalje odlaganje povećanja cena komunalija na dve godine, mislim da je to pobednički recept za snižavanja koja očekujemo. Ono ne može biti manje od 16,67% u mnogim slučajevima. U diskusiji sa ljudima iz trgovine, oni su već najavili da će kod mnogih artikala sniženja biti još veća. Neće biti sniženja svuda, jer jednostavno industrijska proizvodnja nekih od tih dobara je toliko zakržljala da oni neće moći u startu konkurisati individualnim proizvođačima.
Znači, trebaće nam nekoliko meseci, možda čak i cela godina u nekim slučajevima, da se ta cena smanji. Moramo videti ove mere, ne samo kao mera za poboljšanje životnog standarda naših građana, nego isto toliko važno kao snažni zamajac za industrijsku proizvodnju hrane u našoj zemlji; tako da velike klanice i poljoprivredni industrijski kombinati mogu najzad pod ravnopravnim uslovima da krenu snažno da proizvode, da trgovačke kuće potpišu velike ugovore sa njima, po velikim količinama. Tako će ne samo cena biti manja, nego ćemo imati mnogo više količine i kvaliteta. U to sam uveren.
Poslednja, tehnička stvar, kao što konstatujete, predlaže se da stopa poreza na promet pređe sa 17% na 20%. Naravno, to ne znači da se stopa povećava, već se na saveznom nivou ukida specijalni savezni porez na promet od 3% i dolazi do objedinjavanja tog poreza. To je dobra vest za našu privredu, jer vremenom je taj porez na saveznom nivou imao različita oslobađanja, različiti obračun. To je bila velika komplikacija u privređivanju. Od sada će biti jedinstveni uplatni račun, jedinstveni način obračuna, pa će biti mnogo lakše i za privređivanje, ali i za kontrolu. Time bih hteo da zaključim o porezu na promet i da kažem nekoliko reči o akcizama.
Što se tiče akciza, ovde vam predlažemo da se podigne akciza na benzin i na dizel, s tim što želim odmah da kažem da to ne znači da će sadašnja cena biti povećana. Ne, ta cena od 44,9 i 36, dinara će ostati na tom nivou. Priznajmo da u javnim finansijama taj novac koji je potreban za puteve treba da bude ubiran od onih koji ih raubuju i putuju po tim putevima. Znači, nema efekata ni na poljoprivredu ni na proizvodnju, jer one se služe vozilima koja koriste dizel. Ovde se radi o putničkim automobilima. Mi smo svesni da je to jedan dodatni trošak za naše građane, ali isto tako smo svesni da je to možda jedna grupa građana koja možda može sebi malo više pruštiti i direktno upotrebljava te puteve koji su, kao što znamo, u katastrofalnom stanju.
Ove godine je krenula obnova tih puteva i zahvaljujući toj akcizi, koju ćete danas nadam se prihavtiti i izglasati, Vlada Republike Srbije i operativa naše zemlje je samo čekala tu šansu da ponovo dođe do izražaja, pre nego što dođu još veći projekti infrastrukture, tako da mogu efikasno da konkurišu protiv međunarodne konkurencije. To je jedan dodatni razlog zbog čega predlažemo ovu meru. Mi ćemo biti u stanju da sledeće godine obnovimo nekih 340 kilometara puteva. To znači da sledeće godine, sa 6,5 milijardi dinara iz benzina, imaćemo još 3,5 milijardi dinara iz putarine. Znači, 10 milijardi dinara dolaziti iz državne kase.
Na to će doći oko 460 miliona maraka inostranih kredita, veoma povoljnih i sa veoma dugim periodom počeka i malim kamatama, od Evropske investicione banke i Evropske banke za razvoj. Samim tim, ako izglasate ovu meru i budžet Republike Srbije, golim okom ćemo sledeće godine videti značajan boljitak što se tiče naše putne mreže. To je infrastruktura i to je veoma pozitivno za celu našu privredu.
Što se tiče cigareta, mi smo ove godine imali značajan boljitak u suzbijanju šverca cigareta. Najbolje je ne pitati ministra finansija ili nekoga iz Vlade, nego pitati generalnog direktora Duvanske industrije Niš, pitati ljude iz Fonda za duvan, pitati ljude koji se legitimno bave uvozom i trgovinom duvana na veliko. Videćete da ove godine - doduše od juna do avgusta bolje nego od septembra do decembra ove godine imamo mnogo bolju situaciju. Prema našim procenama, procenama carine, učešće inostranih švercovanih cigareta se spustilo sa 90% na 20% do 30%, zavisi od nedelje. Skoro da nema dana gde MUP, carina ili finansijska policija ne samo da zatvara neke prodajne objekte gde se vrši prodaja švercovanih cigareta, nego sve više i više (to su krupnije ribe) lanci šverca koji se prekidaju. To je naš problem zato što smo u veoma teškom okruženju: i na istoku, i na zapadu, i na jugu, pa čak i na severu naše zemlje, nema jedne granice koja nije, nažalost, podložna tom veoma lošem primeru.
Mi ćemo kao Vlada Republike Srbije kroz koju nedelju predložiti i novi zakon o duvanu, koji će dodatno regulisati i, uz tvrdu i veoma jaku kontrolu, uspostaviti još bolji red u tom domenu. Ali, mislimo da smo sada u stanju, kada je šverc značajno smanjen na našem tržištu, da postepeno usklađujemo naše propise sa onima iz Evropske unije, a oni nalažu da bar 57% maloprodajne cene bude fiskalno zahvatanje.
Mi nećemo da idemo dotle, jer jednostavno moramo sagledati realnost. Ne možemo za sve cigarete, zbog standarda naših građana, jer pušenje nije pitanje neke elite u Srbiji, pušenje je pitanje svih naših građana, veoma rasprostranjena loša navika. Ali, predlog koji ovde imate je da se u proseku akcize podignu za nekih dva dinara, više za inostrane i skupe cigarete koje puše nešto bogatiji ljudi, a značajno manje što se tiče klase "C", za one koju puši šira masa naroda. Ovaj efekat u proseku od dva dinara prevashodno će biti prevaljen na one koji su u stanju da puše te skupe cigarete. Naravno, ovo svrstavanje cigareta je prošlo i provere profesije. Mogu da kažem da je dobar novi način obračuna akciza. Sećate se da je to pre bilo ad valore, kada se akciza izražavala u procentu maloprodajne cene, sada smo prešli na nešto što može izgledati kao malo primitivnija forma ubiranja akcize, tj. specifična dinari po paklici. Ali, ona je dala dobre rezultate.
Pre smo imali velike probleme sa nepravilnim papirima, koji su prikazivali značajno manji obračun, nego ono što je bila maloprodajna cena. Ovde je mnogo lakše za kontrolu paklica, postoje samo tri kategorije, koje su veoma dobro razvrstane. Mogu da kažem da jedan od razloga zbog čega Duvanska industrija Niš i Duvanska industrija Vranje, koja su naša dva domaća proizvođača, idu tako dobro - to je zato što smo dosta, precizno razvrstali i napravili raspon akciza, tako da imaju neku vrstu prednosti prema onima koji su bili njihovi konkurenti, naročito oni sa Balkana, i tu ne bih hteo da dam bilo kakva imena, ali to je značajan pomak i za njih.
To ih stavlja u idealnu formu za eventualnu privatizaciju. Znači, ovo što se predlaže je otprilike dva dinara u proseku, a kao što vidite, predloženo je da jedan dinar od toga ide u dva fonda, koja ćemo naći u momentu pretresa i rasprave o budžetu, sedamsto miliona dinara za opremu u zdravstvu, i to je samo početak; i trista miliona dinara za prosvetu. Ostatak ide u budžet.
I da sumiram - predložene promene u fiskalnom sistemu danas, na koje će doći još jedna veća promena, a to je smanjenje čak za trećinu poreza na finansijske transakcije, koje će ići posle glasanja o zakonu o budžetskom sistemu, sveukupno te mere, uz ukidanje poreza na promet na hranu i na lekove, imaće efekat od otprilike 8-9 milijardi dinara manjka u budžetskoj kasi.
S druge strane, imate povećanje akciza za benzin i cigarete, koje će imati efekat od otprilike 10 milijardi dinara. Znači, tu smo na istom. Kada ukinete neki porez, uvek je sigurno da tog prihoda neće biti, kada se nešto poveća, uvek imate rizik neke manje erozije. Tako da globalno, ako sagledamo situaciju na prihodnoj strani, time zaključujem, mi imamo jednu neutralnu stavku. Ali, ovoga puta, za široke mase ljudi, koje moraju svakoga dana da kupe svežu hranu, koje kupuju lekove, koje plaćaju komunalije, za njih je namet manji; a oni koji puše, naročito skupe inostrane sigarete, i oni koji voze putničke automobile, moraće nešto malo više da plate.
Mislim da je to ono što je odgovorno i samim tim mi čuvamo ono što nam je i te kako nužno, onaj ključni centar i prvi cilj naše ekonomske politike, to je stabilnost.
Time zaključujem i, eventualno, ako imate neka pitanja, hteo bih da odgovorim oko nekih tehničkih stvari, ali se iskreno nadam da ćete vi izglasati ove promene poreza na promet i akciza. Hvala vam puno. (Aplauz.)

 Gospodine ministsre, ja Vam se zahvaljujem
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne).
Da li želi reč narodni poslanik Ljubomir Mucić, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za finansije? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, zaista moram da iznesem svoje lično neslaganje sa malim brojem prisutnih poslanika u sali, a neću tražiti kvorum, nema potrebe ovom prilikom, ali zaista procenite vi i javnost Srbije iz kog razloga za ove najznačajnije teme, koje ste obuhvatili vašim uvodnim izlaganjem, od osnovnih načela ekonomske i finansijske politike za 2002, pa čak i za 2003. godinu, pošto se pojedini zakoni odnose na period od dve godine, pa i budžet Srbije, zaista vidim da postoji nezainteresovanost.
Drugo, moram da kažem da sam izuzeo svoje mišljenje na sednici Odbora. Evo, dobio sam poziv za sednicu odbora jutros u devet sati, Odbora za finansije, na kojem će se razmatrati Predlog zakona o budžetskom sistemu, koji je predložen po hitnom postupku, a na sednici smo imali ove tri tačke dnevnog reda - znači, izmene zakona o porezu na promet, o akcizama i budžet. Opet kontra od onoga što smo govorili, kada smo usvajali budžet za 2001. godinu i kada smo obećali, odnosno kada ste obećali da će do kraja godine biti donet zakon o budžetskom sistemu, zakon o osnovama poreskog sistema, usklađeni sa saveznim propisima, i zajednički to pitanje urediti na nivou federacije i na nivou Republike.
Zaista, tražim obrazloženje - mi smo na sednici Odbora razmatrali samo ova tri zakona u načelu. Nijedan amandman nije dostavljen poslanicima, niti je Odbor razmatrao bilo koji amandman, niti smo imali prilike da ih vidimo. Dobili smo izveštaj Odbora o izmenama zakona o akcizama, u kome stoji - "Odbor je vićinom glasova, sa dva uzdržana, prihvatio predlog ovog zakona u načelu i u pojedinostima i zaključio da predloži Narodnoj skupštini da ga usvoji."
Ne znam da li smo mi prihvatili samo u načelu ili zakon u celosti, ili oni amandmani koji se sada podnose, u ovom trenutku, ili su do sada podneti, neće biti razmatrani na sednicama odbora? (Čedomir Jovanović, sa mesta: A kako je bilo do sada?) Do sada smo razmatrali amandmane. Ali onda ne mora da stoji - u pojedinostima, neka stoji da je prihvatio u načelu, da bismo otvorili raspravu.
Što se tiče Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet mislim da je trebalo devet meseci da se ispravi ono što smo predlagali prilikom usvajanja prethodnih izmena u martu mesecu; tom prilikom mi smo predlagali i stavljali brojne amandmane, dok je moglo u tom trenutku, da se prehrambeni proizvodi oslobode poreza na promet.
Znam da smo za ova famozna jaja od proizvođača, i na pijaci i u prodavnicama, tražili, i bila je incijativa iz tog udruženja. Nije mi jasno samo zbog čega se sada sveže i smrznuto meso i ostale prerađevine od mesa ne oslobađaju poreza na promet. Verovatno što je na tom planu veća potrošnja, jer zaista nema logike da nekome bez poreza prodate meso sa koskom iz zamrzivača, a detetu koje kupi viršle ili neku pašteticu za doručak da to bude opterećeno porezom na promet.
Mislim da to neće poboljšati industriju prerade mesa.
Zatim, tačka 2. - lekovi koji su navedeni u listi lekova koji se prepisuju i izdaju na teret sredstava za zdravstveno osiguranje. Mislim da je ovo vrlo bitna tačka, imajući u vidu da u ovom trenutku najveći broj tih lekova, koji se nalaze na listi, lekari prepisuju, ali vi ne možete te lekove dobiti, već ih prvo morate kupiti, a onda refundirati.
I šta to znači - vi ćete platiti porez na promet, a šta će država - ona će vama refundirati, bez poreza na promet.
I još gore, posle skraćene liste lekova, građani su prinuđeni da sve veći broj lekova sami kupuju i na taj način oni će i dalje nastaviti da plaćaju porez na promet. Mislim da sa te strane treba dobro obrazložiti ovaj način i precizirati kroz uredbu koju je ovde obaveza ministar da precizira.
Oko komunalnih usluga, mislim da ovo smanjenje poreza na promet može delimično uticati na poboljšanje standarda, ali zbog povećanja cena, neće mnogo doprineti tom poboljšanju.
Po mojim sagledavanjima, ukupno opterećenje po osnovu akciza iznosi 8,66 milijardi dinara, a rasterećenje po osnovu stopa poreza na promet 3,4 milijarde. Ne znam da li sam dobro sabrao, do budžeta ću sabrati, ali ovi efekti mislim da nisu u jednoj bilansnoj ravnoteži.
I na kraju, mislim da sa ovim novim akcizama, ako ne dođe do povećanja cene nafte i naftnih derivata, onda su u pravu privatni trgovci na privatnim benzinskim pumpama, kada su utvrdili da je cena nafte u ovom trenutku realno za 20 do 25% veća, to je ono što je i predviđeno, i zahvaljujem se što je to konačno oslobođeno akcize. Hvala.

Da li predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Ima reč gospodin Tomislav Nikolić, predstavnik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.

 Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od većine poslanika koji predstavljaju ovde vlast i za razliku od šefova poslaničkih grupa, koji ovde predstavljaju vlast, imam potrebu da učestvujem u radu ove sednice, a i potrebu da iznesem stavove Srpske radikalne stranke, koji su po prirodi stvari suprotstavljeni stavovima Vlade. A kod loših rešenja, dodatnom argumentacijom ću pokušati da vas ubedim da nije sve tako kako Vlada intenzivno, medijskom kampanjom, pokušava da predstavi u javnosti građanima, koji tobože ne žive u Srbiji, pa ne znaju kako se u Srbiji živi.  
Naime, mi smo ovde saslušali bezmalo izveštaj Vlade, naravno pretpostavljam da nije tako ni nazvan. Pretpostavljam da nije ni ovlašćen samo ministar finansija da podnosi izveštaj o radu Vlade u prošloj godini, ali da vas podsetim, gospođo Mićić, preuzimajući onaj lepši deo predsedničke funkcije u Narodnoj skupštini preuzeli ste i onaj ružniji deo o koji se spoticao i vaš prethodnik, a vi se nećete ni spocitati, vi se uopšte i ne krećete, ne pokušavate ni da se krećete.
Naime, po članu 214. Poslovnika stav 2. već je bilo vreme da nam Vlada podnese izveštaj o svom radu. Ona to čini na sopstvenu inicijativu, na zahtev Narodne skupštine, ali obavezno jedanput godišnje. Istovremeno, Vlada nas uopšte ne izveštava šta bi sa budžetom koji smo usvojili i po kome se Srbija vladala ove godine, a već da ne pričamo da nas ne izvesti šta bi sa budžetom iz 2000. godine. Imali smo jednu bombasto najavljivanu sednicu u julu, maju, na kojoj je trebalo da se upoznamo sa svim kriminalom vršenim dok vi niste došli na vlast, a evo sada ističe rok i za završni račun za 2001. godinu, a mi ne raspravljamo o završnom računu za 2000. godinu.
Nikakva izvinjenja opozicija ne može da prihvati od strane Vlade, ako je poslanicima opozicije ostavljeno manje od 24 sata da čitaju predlog budžeta. Tu nema demokratije, tu nema reformi i tu niko od vas neće moći da kaže da je situacija u zemlji normalna. Ako nije normalna recite nam šta to nije normalno, šta se to nenormalno desilo da Vlada izlazi posle Svetog Nikole sa Predlogom zakona o budžetu, za koji insistira da se o njemu raspravlja sutradan.
Koliko je vremena Vlada radila taj predlog budžeta i kako to Vlada sebe ceni? Jel mogla da ga uradi za dan? Ogromna ministarstva, ogromni aparat i kako to Vlada sebe ceni; sebi ostavlja rok da napravi Predlog zakona o budžetu u vremenu u kojem njoj odgovara, a nas uopšte ne ceni i daje nam jedan dan. Vlada nas ne ceni ni toliko, a to joj vi pomažete, gospođo, da pročita naše amandmane i da na njih dostavi izveštaj. Zato što je to transparentna Vlada, Vlada koja sve radi pred očima javnosti. Kako to izgleda pred očima javnosti, da vidimo malo i u ovim predlozima zakona.
U toku godine enormno su povećavane cene određenih proizvoda. Toliko da samo njihovo stavljanje na listu neoporezivanih proizvoda ne predstavlja nikakvu olakšicu za građane Srbije. Da pođemo od lekova i mislim da to interesuje najveći deo populacije. Pretpostavljam da posle 55. godine života nema građanina Srbije koji bar jedan lek ne koristi svakog dana, u skladu sa terapijom. Ako je "Nifelat" 1,2 marke, sada je 2,5. Šta će značiti 20% skidanja poreza na promet, ukoliko je uopšte na listi. Ukoliko je uopšte na listi, onda je pitanje da li ga uopšte ima u apotekama u kojima vam izdaju robu, lekove na recept, zato što je ta lista dva puta ove godine skraćivana, dovedena na najuži mogući nivo i lekova sa najužeg mogućeg nivoa nema za pacijente koji donesu recept. U istoj apoteci ima za pacijente koji imaju novac.
Sprovedite anketu, ali nemojte da vam to radi Beba Popović, nego sprovedite jednu ljudsku anketu koliko građana Srbije dobija lekove na recept, a koliko ih kupuje sa one liste lekova koji su odobreni za građane bez plaćanja, izuzev participacije. Videćete da neko trguje tim lekovima i ako vas izveštavaju, gospodine minsitre, da su te lekove dali građanima na recept, lažu vas. Možda vi malo vremena provodite u Srbiji pa ne možete to da osetite. Pitajte bar ove poslanike koji žive u Srbiji, da vam iskreno kažu koliko je tih lekova koje građani Srbije dobijaju, a vi iz budžeta pretpostavljam za njih izdvajate novac.
Svi koji su zaduživali Srbiju u inostranstvu ubeđivali su građane Srbije da su dobili najpovoljnije moguće kredite i da ih niko više ne može da dobije, samo Srbija. To je počelo od Tita do današnjih dana i zato smo prezaduženi, i zato i ove kredite koje vi uzimate vraćaju naši unuci. Svako ko uzima kredit ulazi u odnos u kome će opteretiti građane Srbije.
Vi budžet Srbije pokrivate kreditima, donacijama, čak i sredstvima Komesarijata za izbeglice. Gde su sredstva koja se stvaraju budžetski, i tu ste napravili budžetski deficit, pa kažete - popunićemo ga privatizacijom. To je jednokratni prihod. Popunićemo ga porezom na ekstraprofit; i to je jednokratni prihod. Šta ćete onda izmisliti ove godine za iduću godinu kao jednokratni prihod? Očekujem da državu funansirate iz stalnih izvora prihoda, koji će biti poznati građanima Srbije pre nego što godina stupa, koji će biti poznati privredi pre nego što godina nastupi.
Izlaganje ministra finansija ovde ne prihvatam kao obrazlaganje ekonomske politike za iduću godinu. Najpre, on se time nije ozbiljno za ovom govornicom bavio, a onda očekujem da to u najmanju ruku bude tačka dnevnog reda, jer neko mora da mi dokaže otkud to da sada Srbija uvodi jedan savezni porez u svoj republički budžet. Jel to neko sada planira da Srbija finansira Vojsku Jugoslavije?
Ili imate saveznu državu ili nemate saveznu državu. Ili ste DOS na vlasti u saveznoj državi ili niste. Recite nam da nema više savezne države, nema saveznog budžeta, nema savezne vojske, nego će ovo sada biti vojska Republike Srbije. Ko ste to vi da vi sada ovde zvanično meni kažete da nema Savezne Republike Jugoslavije? Jel vi to ispunjavate sve dogovore sa Milom Đukanovićem dok ste bili u opoziciji? Nemojte da me okrećete sa ovih ozbiljnih tema. O tome će biti govora kasnije. Hoće, nećete valjda državnim udarom da razbijate Jugoslaviju. Moraćete negde to da legalizujete, gospodo bukači, i zamolio bih vas da mi ne dobacujete zato što nemam običaj da raspravljam sa onima koji mi dobacuju, samo im zalepim etiketu koju su zaslužili.
Šta znači - oslobodićemo sveže meso (u smrznutom ili svežem stanju) poreza na promet? Da li uopšte znate koliko su skočile cene mesa? Pitajte direktora "C-marketa" da li uopšte može da proda to meso. Šta znači da mesne prerađevine nisu oslobođene poreza na promet? Šta je u njima? So i meso.
Imate input koji utiče na cenu proizvoda. I sad će klanice i mesne industrije da se izdržavaju od prerađivana, kao što su se čitav niz godina u prethodnom periodu mlekare izdržavale od raznih vrsta sireva i ostalih nusproizvoda.
I tako ćete dobiti dve kategorije ljudi - jednu polovinu građana kojima je zakonom zabranjeno da jedu meso i drugu polovinu koja ne može da kupi meso. Vi ste doprineli da se poveća broj građana koji ne mogu da kupe meso. Sramota će biti za mnoge građane da idu da kupe 50 grama mesa, pa će se orjentisati na paštete, jer im to nije sramota. I sada na tu paštetu naplatite porez na promet.
Interesantno je da je ministar u obrazloženju uvođenja poreza na benzin naveo da to neće pogoditi šire slojeve stanovništva, da se imućniji voze kolima na benzin. A mi znamo kakva sve luksuzna kola na dizel voze bogataši. Osim toga, i seljak će da dovozi starim kolima robu na pijacu i upotrebljavaće benzin. A tu cenu će on ugraditi u cenu svoje robe na pijaci, a cena robe na pijaci formira se za pet minuta.

Ima reč predstavnik poslaničke grupe SPS Dragan Tomić.

Poštovana gospodo, poštovani narodni poslanici, nalazimo se na kraju fiskalne, poslovne i kalendarske godine, koja je bila obeležena raznoraznim događanjima.
Mislim da se pred nama nalazi kozmetička prevara - mislim tu na zakon o akcizama i zakon o porezu na promet.
Da bismo ovo shvatili ozbiljno moramo reći neke činjenice; mislim da je to i sam ministar priznao u svojoj uvodnoj reči da je industrijska proizvodnja u Srbiji nula, a statističari su rekli da je niža za 28%.
Ako razmotrimo ova dva propisa, možemo da vidimo da tamo gde je reč o svežoj hrani, o voću i povrću, odnosno mesu i svežim jajima , imamo neku proizvodnju , dok je sve ovo ostalo - uvoz i novi namet. I imaćemo i dalje rast cena zbog izmene akciza. I što se tiče cigareta i tu ćemo opet imati neki porast cena.
Kad sam pomenuo porast cena, mislio sam na ogroman rast cena u oblasti komunalnih i i infrastrukturnih usluga. Samo je cena struje povećana za 3 do 5 puta. Uzmite prosečno domaćinstvo - koliko je ono plaćalo struju prošle godine, a koliko sada po novom računu koje je dobilo pre nekoliko dana.
Ranije smo govorili da ne treba oporezivati meso, mesne prerađevine itd, a sada se hoće ovde prikazati stvari kao da su se tu zabeležila nekakva dostignuća.
Vi navodite da se time popravlja stanje u budžetu. Ne može se stanje u budžetu popravljati kada je industrijska proizvodnja u padu, kad imamo isto tako nepovoljnu situaciju i što se tiče rada naših seljaka. Kaže se da je tu bio rast 20% i da je to bio jedini izvor prihoda. To je nešto popravilo stanje u privredu. Danas, kada govorimo o poboljšanju životnog standarda, odgovarajuća povećanja koja se tu predviđaju neće se značajnije odraziti na poboljšanje tog standarda, jer smo mi već došli dotle da veliki deo stanovništva ipak ne može da kupuje tako lako ni sveže meso, a da ne govorim o drugim vrstama hrane, voću, povrću itd.
Mislim da nam je životni standard dosta opao. Uostalom, videćemo kakva nam je realna situacija kad budemo prekrajali završni račun. Još sada možemo računati na neka sredstva od privatizacije, a kada presuše ti izvori.
Rečeno je da tu nema rizika. I te kako ima rizika, posebno za prosečno domaćinstvo, kad je reč o devalvaciji. I ta devalvacija je cenovna i značajno utiče na rast cena u raznim oblastima. Prema tome, ne može se govoriti da nije bilo devalvacije. Jer, ako je nešto vredelo 10 maraka prošle godine, sada to košta 20 maraka - 25 maraka.
Znači, značajno je porasla cena mnogih proizvoda i to morate priznati. Malo se šta priznaje i javnost ne može da sazna ništa preko televizijie jer nemogu radikali na televiziju, ne možemo mi na televiziju, pa prema tome ne možemo javnosti reći ništa od svega ovoga, sem za ovom govornicom.
Mislim da bi trebalo da govorimo o činjenicama . A činjenice govore da mi još nismo nikakvo atraktivno područje za investicije.
Što se tiče prosečnih plata, kaže se da one iznose oko 200 maraka. A kada se radi o 300 maraka, onda treba znati da je tu i naknada za topli obrok. U stvari, ako se sve to realno izrazi, onda dolazimo do zaključka da neto plata iznosi samo 150 maraka. Prema tome, moramo realno da priznamo neke činjenice.
Naravno, na kraju ovo neće pomoći značajnije ni jednoj ni drugoj činjenici. Prošle godine smo upozorili na neke činjenice, a to se odnosi na solidarnu stambenu gradnju. O solidarno - stambenoj gradnji smo ovde govorili više puta, svi smo imali značajne amandmane o toj oblasti. Ona je stala.
Ovde je rečeno da ćemo imati mogućnosti da se kreditiramo za stambenu izgradnju, a ja pitam kod koga? Da li kod ovih stranih banaka koje su takozvane domaće banke, moraju da polože depozit od pet miliona dolara, a nikakvim sredstvima iz inostranstva ne garantuju za ono što ovde rade.
Prema tome, kada uporedimo neke činjenice i vratimo se na jednu osnovnu, na privredni rast - još smo u nekoj fazi donacija, industrijska proizvodnja značajno je pala i na to upozoravaju svi, ozbiljni ekonomski analitičari. Ovih dana u jednom većem delu srpske privrede desila su se havarijska isključenja struje, po tom osnovu su nastale štete koje se mogu meriti milionima maraka jer su stradale visoke peći, od ovoga što se dešavalo i od mrazeva.
Gospodo, da vas upozorim da kada govorite o rastu, morate malo govoriti i o padu u nekim oblastima. Posebno, kada govorite o izmenama Zakona o akcizama i porezu na promet, govorite više o svemu drugom nego o onome što je predmet i tačka ovog dnevnog reda.
Moram da kažem da će ovo u većoj meri pojačati prodaju na pijacama, bežanje iz redovnih tokova i sigurno ćemo imati još veće ekstraprofite od švercera duvana i švercera cigareta. Hvala lepo.

Da li još neko od predsednika poslaničkih grupa želi reč?