Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, posle 16 meseci vladavine DOS-a, vrlo užurbano, pored evidentnih i vrlo transparentnih problema u državi Srbiji, kao što su: dalji drastičan pad privredne proizvodnje; rasprodaja fabrika; veliki broj ljudi bez posla, sa tendencijom porasta iz dana u dan; pad životnog standarda; a da ne pričam da je možda bila vrlo primerena tema ovog vanrednog zasedanja i rasprava o tome kako žive Srbi i druge nealbanske etničke zajednice na Kosovu i Metohija; a mi na dnevni red vanrednog zasedanja stavljamo Predlog zakona, tzv. omnibus zakona, o nadležnostima autonomne pokrajine. Moje prvo pitanje je zašto ne piše koje autonomne pokrajine?
Tačno je, znamo da se radi o Vojvodini, ali zašto to nije tako napisano; ili je ostavljen slobodan prostor za izgovaranje svih onih koji danas-sutra, po ovom principu, mogu da zatraže svoju autonomiju.
U obrazloženju Predloga zakona pominje se Ustav - pravnici, ljudi od struke, tvrde da ova svaštara od zakona, pozivanjem na Ustav, praktično sama krši taj ustav. Ono što mi se posebno ovde u ovoj skupštini sviđa, to je da se poslanici DOS-a ponekad, kada im to odgovara, pozivaju na Ustav koji su doneli socijalisti; a onda kada im ne odgovara, onda ne moraju zakonski da se usklađuju sa istim. Smatram da se usvajanjem ovog omnibus zakona otvara niz parcijalnih problema, ali ja ću se osloniti na ono gde smo svi osetljivi, a to je zdravlje.
Zdravstvo u Srbiji, pa tako i u Vojvodini, je takvo kakvo jeste. Para nema i ne znam kako da ih bude dok se ne poveća privredna proizvodnja. S obzirom da u Predlogu zakona za autonomnu pokrajinu, predlagač predviđa otvaranje, osnivanje novih institucija, pravljenje novog rasporeda zdravstvene mreže, pitam se, odakle će to Autonomna Pokrajina Vojvodina dobiti dovoljna finansijska sredstva i da li je neko stavio na papir kolika sredstva su za to potrebna.
Sa druge strane, u vrlo nepovoljnu poziciju stavljaju se osiguranici, tj. građani Srbije iz Vojvodine, bar što se tiče korišćenja zdravstvenog osiguranja. Znate, sećamo se mi tog vremena. Do pre par godina, praktično su svi uputi za lečenje van teritorija lokalnih opština u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini mogli da budu overeni samo za preglede na klinikama u Novom Sadu, tobože po onom principu da se vojvođanske pare ne odlivaju, da ne odlaze za Beograd, nego da ostanu u Vojvodini.
Molim vas, niko od nas nema pravo da uskraćuje pravo zdravstvene zaštite i isto tako korišćenje zdravstvenog osiguranja ma kog građanina naše Srbije, bilo da se on nalazi u najrazvijenijoj opštini Srbije, pa ako hoćete i Vojvodine, bilo da se nalazi u najnerazvijenijoj opštini.
Ako posmatramo nas zdravstvene radnike i saradnike, piše u Predlogu zakona kako će bože da se osnuje pokrajinska komisija kod koje će se polagati stručni ispiti iz specijalizacije. Molim vas da se ne zavaravamo, to i dan-danas postoji; ali postoji i jedna značajna razlika: što je danas stvar slobodnog izbora da li će neko iz Kikinde da se stručno usavršava u Novom Sadu ili u Beogradu, da li će polagati svoj stručni ili specijalistički ispit u Novom Sadu pred komisijom ili pred beogradskom komisijom; a sutra, sigurna sam, neće biti tako.
Sa druge strane, analogno ovome, ko je taj ko može da uskraćuje školovanje naše dece iz Vojvodine, da im škola i studije budu stvar izbora. Znam decu koja se usavršavaju i uče u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu, ali to već sutra neće biti tako. Ovo bih samo želela argumentovano da potkrepim činjenicom da do pre par godina, po istom tom principu, svi mi koji smo se stručno usavršavali i upisivali postdiplomske studije, a dolazili smo iz vojvođanskih opština, morali smo da budemo usmereni ka Novom Sadu.
U obrazloženju negde piše da se to sve čini zato što Pokrajina najbolje poznaje neke saobraćajne destinacije u samoj Pokrajini i raspored zdravstvenih institucija. Ali, molim vas, ko od nas danas ne zna kolika je gde destinacija. Mi zdravstveni radnici znamo svakoga dana u svakom mestu u celoj Srbiji kada koji aparat radi, gde možemo uputiti pacijenta i učiniti mu onu osnovnu zdravstvenu uslugu, pomoći mu i spasiti mu život.
Znate, u tom vremenu i Pančevci, za koje po nekoj saobraćajnoj destinaciji možemo da kažemo da se nalaze u predgrađu Beograda, morali su zbog te autonomaške politike da odlaze za Novi Sad; pri tom finansijski, normalno od samih putnih troškova, bio je mnogo skuplji upis svakog semestra za specijalizaciju na novosadskom univerzitetu u odnosu na beogradski.
Još mnogo toga bi moglo da se kaže, ali činjenica je da ovaj predlog zakona definitivno destabilizuje Srbiju. Pored svih nagomilanih problema, ponovo se otvara već neki problem Vojvodine koji je u javnosti dosta dugo prisutan.
Molim vas, definitivno, socijalisti jesu za autonomiju Pokrajine Vojvodine, ali ne na ovakav način. Mi smo za pravu autonomiju Vojvodine, ali u jedinstvenoj Srbiji. Hvala lepo.

Narodni poslanik Aleksandar Vučić, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije je sebi dala za pravo da na drzak i bezobziran način prekrši, još jedanput, najvažniji podzakonski opšti pravni akt koji je usvojila Narodna skupština Republike Srbije. Naime, kada sam tražio i javio se za reč po povredi Poslovnika nije mi dala reč, iako je morala da mi da reč pre prethodnog govornika. Takođe, izrekla mi je opomenu po samo njoj znanom pravu, a poznato je da pravo ili ne zna, ili ga se teško i veoma loše seća.
Naime, u članu 103. se kaže: "Opomena se izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine".
Jesam li ja to uradio ili neko drugi?
Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije je meni izrekla opomenu ne bi li uzela još para od poslanika SRS, ne bi li uzimala novac od narodnih predstavnika čije joj se mišljenje ne dopada i misli da će ih time ućutkati. Misli da će im posle toga reći - vi ne smete i ne možete da govorite ono što mi se ne sviđa.
Obaveza predsednika Narodne skupštine je bila da zbog ovoga izrekne opomenu, a ne zbog toga što sam joj ukazivao na njenu obavezu, ne koristeći se pri tome ni jednom ružnom rečju, ni jednim nepristojnim izrazom, ni na koji nevaspitan način, niti bilo šta drugo, osim što sam pokušao da joj ukažem šta je pravo, pravno i normalno ponašanje predsednika Narodne skupštine.
To što vi mislite reketiranjem i otimačinom, time što ste vi sada neko, vi ste mnogo pametni, mnogo moćni i jaki, pa sada otimate pare kažem vam, taj novac nas neće sprečiti da izgovaramo ono što mislimo, neće nas sprečiti da vam ukazujemo na pravo i na pravno ponašanje, na vaše nepravno i antipravno ponašanje. Ali nemojte da zaboravite jednu stvar, danas kako se osiono ponašate, danas kako reketirate narodne poslanike koji drugačije misle, a to ne postoji nigde u svetu, neće dugo, neće doveka trajati, ne zaboravite na to.
Sa ove skupštinske govornice izričite opomene ljudima samo zato što drugačije misle. Prošli put ste mi izrekli opomenu samo zato što sam vam platio ono što ste mi naplatili, ni zbog čega drugog, a da vam ni reč nisam rekao.
Budite sigurni, to će vam se vratiti, gospođo Mićić, vratiće vam se i to vrlo brzo; garantujem vam, vratićete i sve ovo narodnim poslanicima iz Srpske radikalne stranke, i svim drugim, platićete za sve ovo što radite celokupnom srpskom narodu...
(Predsednik: Vreme.)
.... a i to vreme će doći, budite sigurni.

Dužna sam da vam dam odgovor, gospodine Vučiću, član 103, to je moja obaveza, znate, poštujem Poslovnik, za razliku od nekih drugih.
Član 103: "Opomena se izriče narodnom poslaniku", ne samo zato što je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine, to nije bio slučaj, nego" ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora".
(Aleksandar Vučić, sa mesta: A, ko je tada bio govornik?)
Vi opet dobacujete, ja sam govornik takođe, da li vi to razumete, bila sam govornik, takođe sam govornik i narodni poslanik, razumete?
Takođe, imate član 97. stav 2. koji kaže: "Povredom Poslovnika ne smatraju se odluke Narodne skupštine i predsednika Narodne skupštine koje se donose na osnovu diskrecionih ovlašćenja predviđenih ovim poslovnikom". Vi ste čitav dan dobacivali, samo jednu opomenu sam vam izrekla, mogla bih da vam izreknem i opomenu zato što ste prekršili ovaj član 97. stav 2. zato što se ne radi o povredi, ali ću biti tolerantna, pa neću.
Narodni poslanik Aleksandar Vučić traži da se Narodna skupština izjasni o tome da li postoji povreda Poslovnika na koju je ukazao, mada ne postoji, jer je u pitanju diskreciono ovlašćenje, prema članu 97. stav 2. koji sam vam pročitala. Pročitajte član 97. stav 2.
Za 52, protiv 92, uzdržana dva, nisu glasala 42, od 188 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština donela odluku da nije izvršena povreda Poslovnika iz člana 103. koju je reklamirao narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Dajem reč narodnom poslaniku Čedomiru Jovanoviću, u svojstvu predsednika poslaničke grupe DOS.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da će, sasvim sigurno, moja konstatacija da je ovo jedna od najtežih skupštinskih sednica ovog saziva Republičkog parlamenta, sednica na kojoj se govori zastrašujućim jezikom, biti potkrepljena zapisnikom i stenogramom; mislim da je tako nešto veoma zabrinjavajuće i da nije dobro.
Mi smo poslanici koje su izabrali građani i moramo veoma brižljivo birati reči i kontekst u koji ih stavljamo, kao i voditi računa o atmosferi koju kreiramo svojim ponašanjem. I opozicija i pozicija, svaka na svoj način, traže politički prostor, ali mislim da je naša zajednička tragedija, između ostalog, u tome što mi još uvek tumaramo u onoj ravni u kojoj su sva sređena društva davno pronašla konsenzusom kvalitetne odgovore na sva teška pitanja.
Mislim da je današnja tačka dnevnog reda zaista ozbiljna, ali pre svega u onom smislu u kome ona ruši jednu psihološku barijeru koja je postojala na ovim prostorima, koja postoji i danas među nama i koja mora biti na pažljiv način dekomponovana. U suprotnom, hteli mi to da priznamo ili ne, veoma je teško izbeći zajednički utisak i ocenu kojom se današnji argumenti i kontraargumenti samo promenom geografskih pojmova i termina, bez posebne muke, mogu vratiti deset godina unazad; a zamislite kakve su se za nas reči, koje smo tada slušali, izgovarale i kakve su one imale posledice.
Mislim da je jasno da u ovom parlamentu postoje snage koje pokušavaju da zadrže postojeći društveni okvir, bar što se tiče problema o kojima danas razgovaramo - postoje snage koje žele da ga menjaju, i bar u ovom drugom slučaju reč je o dvostrukom pristupu. Mislim da smo kao poslanička grupa DOS-a dužni da pred građanima Srbije ukažemo na realne probleme koji postoje i na prostoru Vojvodine, i u svim drugim sredinama, koje mi kao parlament moramo da rešavamo.
Tretirali smo u poslednjih godinu dana problem juga Srbije, razgovarali smo o Kosovu; imali smo skupštinska zasedanja na kojima smo se bavili paketom reformi u oblasti poreskog sistema; paketom reformi radnog odnosa; bavili smo se reformama privrede, privatizacije itd; i nije logično ignorisati veoma jasno iskazanu i konkretno uočljivu problematičnu situaciju na prostoru Vojvodine.
Mi smo skupština koja prvo mora da odgovori na pitanje - da li je ona sposobna da primeni postojeći Ustav u meri u kojoj je to definisano 1990. godine ili nije; da li imamo želju da tako nešto uradimo ili nemamo, kao i da vidimo zbog čega su naše pozicije u toj meri nepokolebljive i nepromenljive.
DOS želi da izgradi efikasno društvo, a efikasno društvo može počivati samo na poverenju građana. Kada govorimo o prenosu vlasti iz Beograda u Novi Sad, to samo po sebi nije nešto što je kompromitujuće, niti nešto što je zabrinjavajuće, jer i u Novom Sadu sede predstavnici naših stranaka i u Novom Sadu žive ljudi koje po prirodi ljudskih odnosa moramo uvažiti, smatrati razumnim i odgovornim, a ne upravo suprotnim, onako kako se to danas često činilo.
Dakle, kada govorimo o omnibus zakonu, mi govorimo o usklađivanju autonomnih interesa koji postoje na prostoru Vojvodine i koji su drugačiji od interesa na jugu Srbije ili, recimo, u Beogradu, sa interesima koji moraju biti deo naše državne zajednice i sistema koji mi danas ne menjamo.
Govorimo o obrazovanju, govorimo o javnom informisanju, o penzijskom osiguranju, zdravstvenom osiguranju i hajde prvo da postavimo jedno pitanje - zbog čega bi jedna vojvođanska varošica imala više prava nego Skupština Vojvodine? Ako se složimo oko toga da treba da ima jedna skupština opštine pravo da osnuje lokalno sredstvo javnog informisanja, a vojvođanski parlament da nema, hajde neka neko izađe ovde za skupštinsku govornicu i kaže - treba ukinuti Skupštinu Vojvodine, ali to u ovom ustavu ne piše.
Dakle, u Ustavu koji je potpisao Zoran Sokolović to ne piše. Ne piše ni u ustavu koji nam je ponudila DSS. Baš naprotiv, u ovom novom predlogu ustava piše - Vojvodina puta šest, ne jedna skuština, nego šest skupština, ne jedno pravo, nego šest prava. Mislim da politizacija ovog segmenta našeg današnjeg rada nije dobra zbog toga što je ovo društvo opterećeno frustracijama iz prethodnih deset godina, o kojima mi danas ne treba mnogo vremena da trošimo, jer su one deo naše istorije, ali ne smemo zaboraviti te posledice.
Mislim da niko od vas, pogotovu ne oni koji žive na prostoru Vojvodine, ne sumnja da u toj sredini postoje odgovorni i sposobni ljudi, koji će poštovati zakone Republike Srbije i te zakone implementirati u svojim sredinama, vodeći istovremeno računa o lokalnim interesima.
Kroz zakon o lokalnoj samoupravi, koji je pred nama na ovoj sednici Republičkog parlamenta, mi ćemo dodatno osnažiti lokalnu samoupravu i na takav način uspostaviti ravnotežu. Ali, reči kojima se spominju vojvodstva, serdari, Austrougarska monarhija, granice gde ih nikada nije bilo, zapravo su vraćanje u prošlost u kojoj niko nije bio srećan, a mislim da je, između ostalog, ovaj parlament i odnos u njemu zapravo konstatacija jedne potrebe za ozbiljnom promenom.
Ako ta potreba postoji, hajde onda da vidimo na koji način do te potrebe možemo doći. U prvom koraku možemo doći ako se predstavimo kao odgovorni ljudi. Ovaj omnibus zakon je bilo potrebno doneti pre godinu dana. Nismo ga tada doneli. Ako ga nismo doneli tada, donosimo ga danas zato što niko ne može garantovati da ćemo za tri meseca imati novi republički ustav, koji će onemogućiti dalji razvoj problema koji postoje u tom segmentu našeg društva i koji sami po sebi moraju biti predmet naše pažnje.
Kada se navode primeri, često se poziva kao spas neka asocijacija iz prošlosti, pa se kaže - zar ćemo mi iz Pančeva morati da idemo u Novi Sad, da se školujemo u Novom Sadu, zar ćemo mi iz Pančeva morati da idemo kod lekara u Novi Sad? Pa ovo više nije ta zemlja. Vi iz Pančeva možete da idete i u London kod lekara ako hoćete; možete se školovati u Parizu, možete i u Beogradu; nigde to ovim zakonom nije osporeno; ali nemojmo sejati strahove u zemlji, koja je prestravljena, jer ćemo na takav način učiniti mnogo veće zlo sami sebi, nego što je to bilo ko uspevao u ovih deset godina.
Ovaj omnibus zakon mora dobiti podršku poslaničke grupe DOS-a, jer se ona time sama po sebi rasterećuje one vrste obaveza na koje nije u stanju da odgovori. Republička vlast ne može odgovorno izvršiti onu vrstu obaveze koja u ovom trenutku proizilazi iz statusa pokrajine. Nije prihvatljivo da se mi bavimo bibliotekama na prostoru Vojvodine. Zamislite paradoks da Republika određuje bibliotekara u nekoj biblioteci u Vojvodini, ne u Narodnoj biblioteci u Novom Sadu, nego u Kovilju?
Nije moguće to promeniti da Republika određuje broj odeljenja u svakoj školi. To su nasleđa koja nisu dobra i mislim da, sa jedne strane, mi činimo uslugu onima koji u ovom trenutku pokušavaju da profitiraju na političkom kontekstu ovog zakona, ali istovremeno ovo je hrabar čin koji će građani umeti da cene.
Danas ćemo to uraditi na prostoru Vojvodine, kao što smo prethodno rešavali probleme koji su postojali i u drugim delovima naše zemlje, a verujem da ćemo vrlo brzo kroz skladan ustav, koji neće biti predmet partijskih stavova već opšteg konsenzusa, uspeti da zatvorimo jednom za svagda onu vrstu političke teme koju odgovorne države i ozbiljni narodi ne pokreću iz decenije u deceniju. Hvala vam.

Hvala.
Ovim završavamo današnji rad i nastavljamo sutra u deset časova. Prijatno.