Reč ima narodni poslanik Branislav Kovačević, u svojstvu predstavnika poslaničke grupe DOS - Liga socijaldemokrata Vojvodine i Liga za Šumadiju.

Poštovano predsedništvo, poštovani predsedniče Vlade, poštovani ministri, poštovani predsedniče skupštine Vojvodine, dame i gospodo, nisam izašao za ovu govornicu da bih vam rekao kako će glasati poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine i Lige za Šumadiju, zato što se to, pretpostavljam, zna. Ko ne zna, saznaće.
Dakle, izašao sam da kažem da postoje dve grupe onih koji kritikuju ovaj predlog zakona. Jedni koji ne razumeju suštinu autonomije i regionalizma i za njih nikada nije kasno, oni će naučiti; što se tiče ovih drugih oni dolaze iz redova bivših patriotskih snaga, koji su proteklih deset godina, čuvajući ovu Srbiju, rastočili je do te mere da je pitanje da li ćemo opstati uopšte kao država, ovakva kakvu su napravili u proteklih deset godina.
Dakle, slušati gospodina Ivkovića o prostornom planu i o budućnosti Srbije, u trenucima kada je stotine hiljade mladih ljudi napuštalo ovu zemlju, kada je stotine hiljade ljudi ginulo na bojištima, kada je stotine hiljada ljudi planiralo svoju budućnost u drugim zemljama i razgovarati o pretnjama gospodina Nenada Čanka i svih nas regionalista u proteklih deset godina, zbog kojih niko nije poginuo, niko nije emigrirao, zbog kojih nisu postojale izbeglice itd, potpuno je besmisleno. Vi ste prošlost, regionalizam je budućnost i, prema tome, nema nikakve nade za vas. Vi ste potrošene političke figure na ovom nebu. Zbog regionalista, zbog Nenada Čanka, zbog mene samog, postoji samo jedan izbeglica ove Srbije, a on se nalazi tamo gde i treba da se nalazi.

Branislav Ivković, replika.

Dame i gospodo poslanici, uvažena gospođa  predsednica je na početku ove sednice podsetila sve nas da je tačno pre godinu dana formirana Skupština Republike Srbije. Možda se i vi iz DOS-a (tada celovitog od 176 poslanika) danas sećate sa kakvom ste atmosferom dočekali opozicione poslanike i koliko ste bili iznenađeni što uopšte bilo  ko od nas želi da se javi za reč. Moram reći da se u međuvremenu napredovalo i da ipak možemo da razgovaramo.
Međutim, ovakvi tragovi te prošlosti od pre godinu dana, način držanja i izraz lica, pokazuju da nije izbledeo taj jedan strahovit animozitet. Znate, prihvatite da svaki čovek nosi svoja specifična znanja, svaki čovek nosi odgovornost za ono šta čini, ali godinu dana je prošlo i istekao je garnatni rok za sve, pa i za vladu DOS-a.
Počnite da sabirate šta ste vi činili. Ako hoćemo da razgovaramo o prethodnih deset godina, ponoviću vam priču od pre nekoliko meseci. Istina je, za prethodnih deset godina najveću odgovornost snosi Socijalistička partija Srbije jer je bila na vlasti. Ali, licemerno je i bedno govoriti o prethodnih deset godina, a ne govoriti o izmišljenim Markalama, sve do izmišljenog Račka, o izmišljenim satelitskim snimcima masovnih grobnica.
Šta je radila opozicija u prethodnih deset godina? Zveckala zvončićima, pitala šta su ciljevi rata, tražila da se ne plaćaju porezi i doprinosi, unosila anarhiju. Gospodo, isti ste kao i mi.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? Reč ima narodni poslanik Živica Predojev.

Poštovano predsedništvo, uvaženi premijeru, uvaženi članovi Vlade, poštovani predsedniče Skupštine AP Vojvodine, dame i gospodo narodni poslanici, počeću svoju raspravu zapravo sa nekim stvarima koje su se već čule sa ove govornice. Nemam nameru da polemišem ni sa kim, samo ćemo neke stvari ipak morati pokušati da razjasnimo.
Ovde je neko upotrebio izraz nezavisna država Bavarska, a to apsolutno nije tačno. Država Bavarska nije nezavisna, to je slobodna država Bavarska, i tako piše u njenom ustavu i na njenim granicama; a isto tako piše i na nekim drugim državama u Nemačkoj. Oni to veoma poštuju a naročito poštuju slobodu i pravo odlučivanja da se udruže u Saveznu Republiku Nemačku i ne bojte se, nema dovoljno jakih kako neko reče centrifugalnih sila da bi se ona izbacila iz Nemačke, zbog toga što je njen interes veoma jasno definisan da ona u toj zemlji funkcioniše.
To bi trebalo da bude osnovna premisa funkcionisanja države Srbije u narednom vremenu, da svi krajevi, svi delovi Srbije imaju veoma jasno izražen interes da ostanu u toj državi. Vojvodina je Predlogom ovog zakona zapravo to uradila i pokazala. Pokazala je da ima interes da ostane u okviru države Srbije i pokušaću o tome da vam govorim. Moram isto tako da se složim sa gospodinom ministrom poljoprivrede, koji je pročitao, ali vrlo jasno, i ja ću morati ponovo, pošto očigledno njegovo čitanje nije bilo dovoljno dobro da ljudi prihvate šta ovde stoji - "donosi vodoprivrednu osnovu za teritoriju autonomne pokrajine u skladu sa vodoprivrednom osnovom Republike."
Ovde nema nikakvog traga, niti želje da se Republika izbriše ili zaboravi u funkcionisanju AP Vojvodine. Govorio bih o tri važne stvari i zamolio bih vas da razmišljate, kada budete donosili odluku, o tome da li ćete prihvatiti zakon kojim se utvrđuju nadležnosti autonomne pokrajine, i dodao bih, Vojvodine.
Prva stvar o kojoj bih vas zamolio da razmišljate jeste činjenica da ovaj zakon, odnosno ovaj predlog zakona poštuje ustavne okvire Republike Srbije i zakonsku regulativu koja ovog momenta postoji u Srbiji. To je odmah dovoljan razlog da zaboravimo onu priču o nekom separatizmu Vojvodine i Vojvođana i da ne koristimo ovu govornicu za promociju svojih političkih stavova, nego da pokušamo da razgovaramo zaista o ovom zakonu; nezavisno od svega, nezavisno od toga što neko pokušava ovde da predstavi priču o autonomiji kao veoma jasan signal da neko želi da ode iz ove države i opet objašnjava prirodu autonomije kao nešto što se zove borba za svoju autentičnost u okviru strane države. Podsetiću neke od prethodnih govornika da je prva tema ili prva teza o autonomiji Vojvodine doneta zapravo na konvenciji u Bečeju 1932. godine. Pazite, gospodo, 1932. godine doneli su je radikali. Ako ne znaju, ja ću im pokazati gde se to nalazi.
Prvu stvar, dakle jeste da ovaj zakon poštuje ustavnu i zakonsku regulativu Republike Srbije i u okviru nje traži svoje mesto. Tako razmišljajte kada budete odlučivali o ovom zakonu.
Druga stvar koja je izuzetno važna, to je da zapravo Predlogom ovog zakona pred ovim uvaženim domom, borba za autonomiju Vojvodine i borba za bolju Srbiju napušta jedan okvir koji je do sada bio politički okvir, odnosno borbu deklaracijama, manifestima i političkim istupima pojedinih političkih stranaka i prelazi tamo gde joj je mesto - prelazi na teren zakonske regulative i prelazi na teren uređivanja zakona. To je jedina prava stvar koja može da donese dobro rešenje. Sve ostalo može da nas dovede u jednu vrlo neprijatnu situaciju, a imamo iskustva i u bliskoj prošlosti.
Treća stvar o kojoj bih vam govorio, odnosno mislim da je to ubedljivo najvažnija stvar ovog momenta kada budete odlučivali da li ćete usvojiti ovaj zakon ili ne, ja ću vam reći, ali ovo vam govorim bez ikakvih predrasuda i bez ikakvih političkih napaljenosti ovog momenta Republika Srbija najbolje što može da uradi za sebe jeste da pomogne Vojvodini da dobije autonomiju. Time bi rešila mnoge probleme koje u svom imenu ili u svom prefiksu nemaju reč Vojvodina.

Dajem reč predsedniku Vlade dr Zoranu Đinđiću.

Najpre, želim da odgovorim na nekoliko primdaba koje su ovde upućene, onda nešto o samoj suštini, a u vezi sa onim što su šefovi poslaničkih grupa rekli.
Jedno, rekao sam, od četiri izborna ili predizborna obećanja DOS-a bilo je vraćanje istinske autonomije Vojvodini. Ne samo da nije istina da je to bilo prećutano, nego mislim da smo poslednja tri dana pred godišnjicu Vlade uspeli da to stavimo na dnevni red Skupštine; prvo se odnosilo na pravnu državu, drugo na privredu, treće na socijalnu politiku i četvrto se odnosilo na decentralizaciju, lokalnu samoupravu i vraćanje istinske autonomije Vojvodini.
Dakle, građani Srbije koji su dvotrećinskom većinom glasali za DOS tačno su znali za šta glasaju i mi sada ispunjavamo ta njima data obećanja. U izbornom programu za republičke izbore nije bilo pomena da ćemo doneti ustav u prvih godinu dana, jer smo bili svesni teškoća koje ne zavise od nas i koje se odnose na status federalne države.
Sada nešto načelno da kažem o stanju naših reformi, o ustavnoj osnovi za naše reforme i o dilemi da li treba da se pridržavamo striktno Ustava, do poslednjeg slova, ili treba da sprovodimo reforme. To jeste jedna dilema. Mi smo došli u situaciju blokade nastale nejasnim statusom savezne države, i to po nekom lančanom principu blokira i ustavnu promenu u Srbiji, a Ustav Srbije daje okvir za neka suštinska zakonska rešenja.
Ako kažemo - nema reformi dok ne budu jasne ustavne osnove za reforme, onda reformi nema dok se ne reši stanje Federacije. Da li mislite da bi većina ljudi u Srbiji to htela, da li mislite da bi to bilo dobro? Mi smo pobedili na izborima obećavajući realne promene u realnom životu, a građani od nas traže da nađemo instrumente i političke načine da se to desi.
Mi to pokušavamo i to je ono što sam nazvao principom prave mere, da u svakom trenutku nađemo neko rešenje koje ima osnov u Ustavu - ali sasvim sigurno nije bilo intencija ustavotvoraca, jer ustavotvorci nisu želeli državu koja bi bila integrisani deo Evrope. Oni su želeli izolovanu državu i ako bismo sada bili obavezni prema onom smislu Ustava koji su pisci Ustava imali, onda ne bismo ništa menjali. Onda ne bi trebalo ni da bude DOS-a, ni izbora, ni reformi. To nije moguće.
Dakle, morate da shvatite, kada govorimo o promenama, da govorimo o dva elementa: jedan je ustavni okvir, zakonski okvir, a drugi je život, i da vidite da i život ima svoje pravo, a ne samo neki ustavopisci koji su imali neki drugi život u vidu kada su pisali Ustav, bilo koji od tih ustava - jer očigledno da se mi nalazimo u jednoj zemlji u kojoj ne možemo da računamo na neku ustavnu tradiciju, nespornu. Mi nismo tako srećan narod da možemo da kažemo - menjamo samo zakone, a Ustav je takav kakav su naši preci zamislili, nego moramo i te temelje da malo prekomponujemo.
Sada dolazi priča o Vojvodini, vrlo interesantna. Pouka bi bila - svi su za autonomiju, ali niko nije. Svi su rekli - mi smo za autonomna prava, ali ne tako da se ona izraze u nečem konkretnom, nego da stalno budu jedna šarena laža, da stalno budu jedna fikcija i da se stalno busamo u grudi pravima, slobodama, svim onim što piše u Ustavu, a kada pitamo - gde se to u životu nalazi, toga u životu nema. Mi smo za to, ali pod takvim uslovima da toga zapravo ne bude.
To je ono što je uništilo političku kulturu i ozbiljnost sistema u našoj zemlji, ta politička šizofrenija gde u izlogu svega ima, a u radnji ničega nema. Ili ćemo počistiti izlog i izjasniti se, pa onda recite - dame i gospodo, mi smo protiv toga da postoji formacija u državi koja se zove autonomna pokrajina, pa da ukinemo tu formaciju.
Jer, ako postoji jedna formacija koja ima svoju skupštinu, koja ima svoju vladu, koja ima svoje izbore, bilo da su to opštine, bilo da su to gradovi, bilo da je to autonomna pokrajina, ona, u skladu sa ozbiljnošću svojih institucija, mora da ima nadležnosti ili je ona igračka. Nama ne treba igračka, jer to je uvreda za građane.
Polazeći od činjenice da nijedna bitnija stranka u ovoj zemlji nije u svoj program unela ukidanje formacije koja se zove autonomna pokrajina, mi kao Vlada smo rešili da izađemo u susret spuštanju toga u život i ujednačavanju standarda u izlogu tj. u Ustavu i u radnji tj. u životu.
Ovo što predlažemo je jedna blaga varijanta toga, zbog toga što ne mislimo da je moguće to tako naglo uraditi, jer postoji određeni, i drugi prioritet i ja sam ga napomenuo, to je jedinstvo sistema. Neke patriote kažu - jedinstvo Srbije. Možete da ga nazovete kako hoćete, ali sistem, a to znači država, mora da funkcioniše. To je prioritet.
Ako je moguće, ne ugrožavajući funkcionisanje države, rešavati neke probleme unutaranje, to treba činiti. Mislim da mi to ovim činimo. Najgore je sejati strahove, najgore je od miša praviti slona, i onda plašiti narod slonom, i reći - ući će slon i sve će da pogazi; i, onda brkati autonomiju iz 1974, brkati neke ekstremne političke pozicije sa nečim što je prosek, što je većinsko stanovište i što će na kraju dobiti većinsku podršku. Zašto mislite da bi neki poslanik koji je iz Niša, Čačka, Užica, glasao za to da se rasturi Srbija - zbog osam glasova koje će dobiti od stranaka iz Vojvodine?
(Glasovi iz sale: Osamnaest glasova. )
Mislim na osam stranaka koje su predlagači. Nije bitno, zbog osamnaest, zbog dvadeset osam. Za razliku od vas ne brojim glasove. To prepuštam vama. Meni je važno da postoji većina. Da li je ona osam ili osamnaest, nije toliko bitno.
Nije opasno to kada se na jedan regulisan način vrši promena sistema. Opasno je to kada neko širi strah, kada neko rešetom plaši mečku, kada neko ide okolo i kaže - hoće da rasture državu, a navodno, svi drugi hoće da rasture državu, samo onaj ko ovde stane i kaže - ja branim državu, on je patriota. Na osnovu čega?
Gde su ti dokazi iz prošlosti i sadašnjosti, na osnovu čega može neko da za sebe reklamira monopol nad patriotizmom i nad odbranom jedinstva države, a navodno, Vlada Srbije koja nema nikakvog razloga za to, ona će sada da ide u prilog rasturanju države.
To su prazne pretnje i to je opasno. Nemojte da prenosimo iz onog bivšeg sistema - kada je prvo počelo neodgovornim rečima, pa onda neodgovornim delima, da bi došlo do državne krize. Svaki državni problem na početku je ideološko-verbalni i počinje neumerenim rečima. Dajte da znamo o čemu govorimo.
Govorimo o tome da postoji Pokrajina Vojvodina, da ona nije sporna, da postoje gradovi u Srbiji, da postoje opštine u Srbiji i da u narednom procesu mi moramo da se pomirimo sa tim da, ako imamo poverenja u te organe, u te ljude, u naše građane, da određene nadležnosti moramo da im poverimo; da će oni dobiti određene izvorne nadležnosti i da se oslobodimo tog jednog egocentrizma da samo taj jedan sve može i sve zna, i - svi su ravnopravni, ali ako taj jedan to dozvoli. Ne, to ide jedno sa drugim.
Nije moguće reći - ja sam za autonomiju, ali tako da ostane sve ovo što se podrazumeva; da biraju direktore u osnovnoj školi, to nikako, jer će to da ugrozi jedinstvo države. Mislim da se tu radi o manipulaciji. Mislim da ovu raspravu treba voditi na jedan racionalan način. Moj utisak je da u Vojvodini ne postoje nikakve separatističke snage, ali da postoji jedna jasna potreba da se zna gde se zarađuje novac, gde ide novac, kako se troši novac, da postoji procedura odlučivanja o tome, o tim tzv. resursima, prirodnim, materijalnim, nematerijalnim.
To postoji u Beogradu i u Nišu, i sledeći korak će biti sigurno koncepcija jačanja lokalne autonomije - da se opštinama, mnogo više nego što je predviđeno u ovom zakonu, u sledećem koraku da mnogo više nadležnosti, mnogo više novca. Sledeća vlada koja bude pravila budžet, moraće mnogo više da se dogovara sa predstavnicima gradova oko trošenja tog novca. To je priroda demokratije, to je priroda sazrevanja.
Molim vas da ovo shvatite kao jedan, možda bolan za neke, izlazak iz totalitarizma u demokratiju. Demokratija, to znači decentralizam, to znači da se i neki drugi ljudi pitaju i da u neke druge ljude možete da imate poverenje, jer su oni građani vaše države. A ne, kada oni nešto traže da obavljaju, neke poslove koji su logično u njihovoj nadležnosti, da onda kažete - možda oni hoće da budu građani druge države, pa zato hoće da obavljaju te poslove. Mislim da je to sumnjičenje neumesno, kao što je ono busanje u patriotizam neumesno.
Dakle, ne smeta mi da je neko protiv autonomije kao političkog programa, ali mi smeta to licemerstvo. Vi kažete jesam za autonomiju, ali nisam ni za šta od onog konkretnog što se pod pojmom autonomije podrazumeva. (Aplauz.)

Zahvaljujem predsedniku Vlade i određujem pauzu do 15,00 časova.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo, molim vas da, radi utvrđivanja kvoruma, ubacite identifikacione kartice u svoje poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum i možemo nastaviti rad.
Pre nego što nastavimo načelnu raspravu o Predlogu zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine, pročitaću vam dva obaveštenja.
Primili ste ostavku Dragana Vukšića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ove ostavke, sa predlogom da Narodna skupština, na osnovu člana 88. stav 1. tačka 2. i st. 2 i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje prestanak mandata narodnog poslanika Dragana Vukšića danom podnošenja ostavke.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i st. 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran, narodnom poslaniku Draganu Vukšiću, izabranom sa izborne liste Demokratska opozicija Srbije - dr Vojislav Koštunica, danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Pošto su se stekli uslovi predlažem takođe da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručen vam je izveštaj Republičke izborne komisije o izboru narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnog poslanika, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Adamu Uroševiću, izabranom sa izborne liste Stranka srpskog jedinstva - profesor Borislav Pelević.
Na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije, izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Adamu Uroševiću.
Čestitam narodnom poslaniku na izboru.
Nastavljamo radom - načelna rasprava o Predlogu zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine.
Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele sledeće poslaničke grupe: poslanička grupa DOS, poslanička grupa DOS - DSS, poslanička grupa SPS, poslanička grupa SSJ, poslanička grupa SRS i poslanička grupa DOS - Reformisti Vojvodine i Sandžačka demokratska partija.
Prvi prijavljeni za diskusiju je narodni poslanik Jovan Deretić, a posle njega narodni poslanik Dragan Maršićanin.
Podsećam da je ukupno vreme za raspravu pet časova.