Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Stranka srpskog jedinstva neće glasati za ovaj zakon iz više razloga. Nas ovaj zakon podseća na 1974. godinu, kada su Albanci na Kosovu govorili - Trepča radi,  Beograd se gradi. Znamo danas šta je sa Kosmetom i šta se desilo tamo u proteklih deset godina.

Prvo ide ekonomska nezavisnost, a kasnije teritorijalna nezavisnost i samostalnost. Moram da podsetim predlagača zakona da ništa manji problem nemaju gradovi u Pomoravskom, Rasinskom, u Šumadijskom okrugu, od gradova u Vojvodini. U redu - i mi se slažemo sa decentralizacijom, a ne prvo da prodamo fabrike, a kasnije da napravimo decentralizaciju. Kada prodamo one uspešne fabrike, prebacimo sve pare u Beograd, šta će onda ostati onim gradovima, samo one fabrike koje su propale.

Stranka srpskog jedinstva je očekivala od predlagača zakona, od gospodina ministra Dragana Veselinova, koji je zadužen za resor poljoprivrede, da realizuje ono što je obećao svim građanima u Srbiji, a naročito onim građanima u Vojvodini, a ne da zastupa jedan predlog zakona koji vodi ka otcepljenju dela Srbije od Srbije.

Gospodin Veselinov je možda trebalo da realizuje, i da građani Vojvodine budu zadovoljni, a i ostali građani u Srbiji, cenu suncokreta koju je obećao; i ne samo da je obećao, nego je to odluka Republičke i Savezne vlade da cena suncokreta bude 15 dinara; on je suncokret isplatio po ceni od 12,00 dinara. Takođe je gospodin ministar, Veselinov, trebalo da realizuje cenu žita koju je obećao decembra meseca, pre imenovanja i pre nego što je bio zadužen ....

(PREDSEDNIK (Nataša Mićić): Gospodine Markoviću, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda.)

Pričam o predlagaču zakona, šta je trebalo predlagač zakona da predloži i čime da se bavi, gospođo predsedavajuća.

Gospodin ministar Veselinov je trebalo da ispoštuje tu cenu i da cena žita bude 11 dinara, koja je obećana. Takođe, u ovom zakonu u članu 41 u kome se govori o poljoprivredi, nigde nije taksativno navedeno šta je to što će poljoprivrednici u Vojvodini imati od ovog zakona. Mogu vam reći - ništa. Samo je u jednoj rečenici rečeno da će se agrarnim budžetom rešiti problem poljoprivrednih proizvođača u Vojvodini.

Nije taksativno naveo, gospodin ministar, da treba dati kredit tim poljoprivrednim proizvođačima, da im treba pomoći - a ne samo reći kako smo mi, odnosno poljoprivredni proizvođači, u ovoj godini imali najveću cenu žita u Evropi, a da pri tom nije rekao da poljoprivredni proizvođači u Holandiji, Nemačkoj, Austriji imaju mnogo bolje uslove od poljoprivrednika iz Srbije.

Takođe, gospodin ministar nije predvideo u ovom zakonu da isplati šećernu repu poljoprivrednicima. Da ostavimo sada ove poljoprivrednike u Pomoravskom, Rasinskom i Šumadijskom okrugu, on nikada nije vodio računa o njima; ali nije vodio računa i tamo gde mu živi i radi stranka u Vojvodini. Prethodni govornik, pripadnik i predsednik jedne partije nacionalne manjine, gospodin Pal Šandor, bio je realan i rekao da ovim zakonom nacionalne manjine u Vojvodini ne dobijaju ništa. Dobijaju samo pojedinci, jer ti pojedinci koji predstavljaju DOS u Vojvodini znaju, ako sami izađu na izbore neće dobiti ni 2% glasova u Vojvodini i to je jedan od razloga.

Međutim, vidite kako se jutros ponašao gospodin Čanak za ovom govornicom. On zna štapom da udari po nacionalnom obeležju, da pljuje - a tu ispred je sedeo predsednik Vlade; i zamislite da je predsednik Vlade rekao da neće prihvatiti ovaj zakon, možda bi dobio štap u glavu.

Zašto oni danas nisu prisutni, i jedan i drugi? Zato što mu je predsednik Vlade rekao - ne brini ništa, biće ti prihvaćen zakon; jer, on zavisi od nekoliko partija koje žive i rade u Vojvodini, imaju 19 narodnih poslanika u ovoj skupštini i ukoliko se ne prihvati predlog njihovog zakona pašće Vlada, a mi iz Stranke srpskog jedinstva kažemo da Vlada treba da padne. Ova vlada ništa nije uradila za građane Srbije, kako u Vojvodini , tako i u ostalim gradovima Srbije i zato nećemo glasati za Predlog ovog zakona.

 

Reč ima narodni poslanik Milorad Stanulov, posle njega Milorad Mirčić.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, želim da govorim o delu ovog zakona koji se odnosi na oblast sporta. Podržavam predložena rešenja u ovom zakonu, jer predstavljaju deo procesa decentralizacije i novoorganizovanosti Srbije kao deo predizbornih obećanja.
Desetogodišnje centralizovano finansiranje ove oblasti nanelo je štetu sportu u Vojvodini. Sport Vojvodine godinama krasi: tradicija, brojnost, odnosno raznolikost sportskih grana, organizovanost, masovnost i kvalitet. U navedenom periodu nisu finansirani programi strukovnih i granskih saveza Vojvodine, koji obuhvataju pre svega rad sa mlađim kategorijama. To su: škole sportova, omladinski sportski kampovi, takmičenja pokrajinskog nivoa.
Drugo, školski sport je centralizovan, pa ukinut, i tzv. SOŠOV, (sportske olimpijade školske omladine Vojvodine), takmičenja na kojima su kao članovi svojih školskih ekipa nastupali mnogi budući reprezentativci Jugoslavije i nosioci olimpijskih medalja.
Treće, održavanje i izgradnja spotrskih objekata - pa su mnogi javni sportski tereni zapušteni i van upotrebe; spotrske hale i školske sale bez osnovnih uslova za korišćenje, bez grejanja, odgovarajućeg osvetljenja, sa krovovima koji prokišnjavaju; bazeni su bez vode i grejanja. Predloženim rešenjima u ovom zakonu, autonomna pokrajina će preko svojih organa preuzeti sve ingerencije koje u oblasti sporta sada imaju organi republike - pre svega će utvrđivati interes građana u oblasti sporta na teritoriji autonomne pokrajine i obezbeđivaće sredstva za ostvarivanje tog interesa. Od izuzetnog značaja za razvoj sporta u Vojvodini biće vraćanje finansiranja programa članova Sportskog saveza Vojvodine, kojima se ostvaruje interes građana u oblasti sporta u Vojvodini iz budžeta Autonomne Pokrajine.
Sportski sazvez Vojvodine, koji obuhvata 32 strukovna granska saveza i 25 opštinskih sportskih saveza, predstavlja oblik organizovanosti sporta u Vojvodini i član je Sportskog saveza Jugoslavije. Prenete nadlženosti i povereni poslovi u oblasti sporta na autonomnu pokrajinu, sigurno će ubrzati razvoj sporta u Vojvodini, što će uz reprezentativne programe i vrhunski sport, koji su u ingerenciji Republike i savezne države, sigurno doprineti da sport kod nas bude najrazvijenija delatnost, a sportisti najveći ambasadori naše zemlje.
Ovaj zakon je samo početak ostvarenja pune autonomije Vojvodine, koje je za novu demokratiju, demokratsko, ekonomsko i civilizacijsko pitanje svih njenih građana, sa nadom da će se ta autonomija ostvariti u okviru savremene Srbije.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, a posle njega Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni posalnici, po važećem Poslovniku ove skupštine, ovaj predlog, sa ovakvim naslovom, nije mogao ni po kom osnovu da bude predmet rasprave, tačnije rečeno, da bude na dnevnom redu. U članu 133. Poslovnika Skupštine jasno se kaže da svaki predlog koji dolazi na dnevni red ove skupštine mora biti zasnovan na Ustavu Republike Srbije. Ovaj predlog, ovako naslovljen, je protivustavan.
Pozivaju se na članove Ustava 108. do 112. i član 72. I sam predlagač priznaje da je kršeći Ustav želeo da po svaku cenu isforsira raspravu po ovom pitanju. Ovaj dokument ujedno znači i dokaz predizborne prevare koju je napravio DOS u Vojvodini. Ovde ste, gospodo, pokazali jasno da ste sve ono što ste u predizbornoj kampanji pričali građanima Vojvodine lagali, varali ste, nije bilo nimalo istine.
Vi ste građanima Vojvodine, kao jedinstven DOS, kao firma koja se zvala DOS, na čijem čelu je bio Koštunica, rekli da želite jedinstvenu Srbiju, želite jedinstvenu državu koja će biti racionalna, jeftina, koja će biti po meri građana Vojvodine. Šta radite sa ovim predlogom - dajete jasno do znanja da je sve ono što ste pričali bilo samo pusto obećanje i sad želite da iskomplikujete život građana Vojvodine.
Kako? Pričom o ekonomskoj samostalnosti jasno iskazujete koliko će samo građane Vojvodine koštati ta ekonomska samostalnost. Pričati priču o ekonomskoj nezavisnosti, a pri tome nametati ili praviti preduslove za plaćanje još jedne takse, jer to znači da posle uspostavljanja još jednog nivoa vlasti, u ovom slučaju pokrajinske, morate im dati izvorne prihode.
Izvorni prihodi su u novom vidu takse i dažbina. Znači, onaj koji živi u Vojvodini, ako se usvoji ovaj dokument, moraće da plaća opštinsku taksu, pokrajinsku taksu, a ostaju republička i savezna taksa. Da li je to ekonomska samostalnost građana Vojvodine? Koliko to oni treba da plate? Zašto niste izveli tu računicu?
Sada pričate priču u stilu koji plasira Demokratska stranka, koja je glavni nosilac ovih aktivnosti. Javnost živi u zabludama što misli da su glavni akteri ovakve ideje autonomaške stranke. Ne, glavni akteri ove ideje su članovi Demokratske stranke koji sačinjavaju, i te kako, značajan faktor u Skupštini Vojvodine, a pogotovo u Skupštini Srbije. Sada pričati priču - zašto se ne bi poverilo u oblasti kulture jednoj autonomnoj skupštini da ona bira direktore; to je zamena teza.
Koleginica koja je bila ovde ima iskustva, zna kako su komunisti razvijali srpsko nacionalno biće u Vojvodine i šta im je bio glavni cilj u Vojvodini: crkva, kulturno bogatstvo i kulturne institucije. To im je bio cilj. Nemojte da se služite falsifikatima. Muzej Vojvodine je najstarija institucija koju su Srbi osnovali kao muzej srpskog naroda u Vojvodini - a ne pričati priče. Oni koji su Ivanu Stamboliću dovodili Vesnu Zmijanac, Vesnu Čipčić, danas nam drže predavanja o kulturi. Zar je kultura u tom šundu?
Isti scenario se ponavlja. Dalje se nastavlja priča - zaštita prava nacionalnih manjina. Pa, zar niste izvukli iskustva iz 1974. godine. na uštrb većine potencirana su prava manjine i tu je postignut efekat "zavadi pa vladaj". Šta sada hoćete, isto to. Na uštrb srpske većine potencirate prava manjine da bi došlo do svađe unutar Vojvodine. Vi iz Demokratske stranke vodite računa, istorija Vojvodine se ponavlja baš na vama. Vi ste neki pravni naslednici Vase Stajića. Vidite kakvu je grešku on pravio, učite se na njegovoj grešci.

Reč ima narodni posalnik Marijan Rističević, a posle njega  Živodarka Dacin.

Dame i gospodo narodni poslanici, svoj govor ću početi sa jednim pitanjem -  šta bi mi danas dali da možemo Kosovo i Metohiju da vratimo u ustavno - pravni položaj Srbije, u bilo kakav ustavno-pravni položaj Srbije? Dali bi mi mnogo da Kosovo možemo da vratimo u Ustav Srbije kao oblast sa najvećim stepenom autonomije. Upravo oni koji su osporavali autonomiju Kosovu i Metohiji i autonomiju Vojvodini, upravo su oni najzaslužniji za gubitak Kosova i Metohije.
U navali današnjih patriotskih govora zapitao sam se - Bože, ko nas je branio, mi smo još i dobro prošli. Sada mi dođe da ih zamolim da nas više ne brane, posebno zato što dolazim iz Vojvodine. Mogao bih lepo da ih zamolim da ne brane Vojvodinu na način na koji su branili Kosovo i Metohiju, da ne čuvaju tako državno jedinstvo Srbije. Vrlo dobro znamo, i neko je spomenuo današnji listing, da se vidi ko je kako glasao. Mogu da zatražim listing od 23. marta, da vidimo ko je i na kakav način je branio Kosovo i Metohiju, rizikovao i izgubio, i sad misli da ima viziju da na isti način odbrani Vojvodinu.
Neko je ovde rekao da je Vojvodina bila Srbija i kad Srbija nije bila Srbija. To je tačno. To je rekao jedan naš, navodno, veliki političar. Srpsko vojvodstvo je bilo obnova srpske države. Da se složimo odmah - Vojvodina u Srbiji kao autonomna oblast, sa stepenom autonomije o kome se ovde dogovorimo i o kome se dogovorimo u budućem ustavno-političkom preuređenju Srbije. Vojvodina će imati takav položaj kako se mi dogovorimo. Nije vreme za sukobe, nije vreme za razmirice. Složili smo se, Vojvodina u Srbiji kao celina.
Ona ima svoje samosvojnosti. One po nama treba da budu iskazane jednom teritorijalnom autonomijom. Mi iz Koalicije "Vojvodina" tvrdimo da Vojvodina ima čak pravo da u budućnosti donosi zakone i propise, ali samo iz oblasti iz kojih ostvaruje autonomiju. Sve najvažnije zakone kojima se reguliše pitanje državnog jedinstva donosiće Skupština Srbije.
Vlast treba podeliti. Očigledno je da centralizacija koju smo imali poslednjih deset godina nije sačuvala Srbiju. Kosovo smo izgubili. Pojačana centripetalna sila škodi isto koliko je pojačana centrifugalna. I jedna i druga se moraju uskladiti, da se ovlašćenja prenesu, i nadležnosti, da se vlast rastegne, a država ne pukne. Državu treba izbalansirati.
Svedoci smo da to čvrsto državno, navodno državno, jedinstvo Srbije nije dalo ekonomskih rezultata ni po samu Vojvodinu, ni po samu Srbiju. Nemoj da se pita Vojvodina! Ako se Vojvodina bude brže razvijala od ostalih regiona u Srbiji - kapital ne zna za granice, razvijaće se i drugi delovi Srbije. Vojvodina će biti lokomotiva koja će Srbiju uvući u Zapadnu Evropu, tamo gde joj je i mesto.
Da se složimo i oko toga da su Srbi većina u Vojvodini, ali mi u Vojvodini, to nas je naučila istorija, tolerancija, mi se nacionalno ne prebrojavamo. Mi se zalažemo za građansku ravnopravnost mi iz Koalicije "Vojvodine" čak nismo za etničku autonomiju. To je pogrešno, to je loše i za same manjine - da se vrši getoizacija. Mi smo za građansku ravnopravnost u Vojvodini. Zašto se toga bojati? Zašto se bojati toga što smo mi Srbi većina u Srbiji? Ako se mi Srbi u Vojvodini ne bojimo, zašto se vi iz Srbije bojite? Parafraza jednog još čuvenijeg srpskog političara.
Kada vi nas pitate: zašto vi Srbi u Vojvodini treba da imate bilo koji stepen autonomije prema Beogradu, da vas odmah pitam: zašto ti isti čuveni srpski političari koji su govorili, kako sada ne smeju da odu u Crnu Goru, da su Crnogorci i Srbi naglašenih nacionalnih vrednosti, danas uopšte ne spore da Crna Gora, najsrpskiji deo srpskog roda, sebe od Beograda čuva državom. Samo da ostanu u federaciji, mnogi bi bili zadovoljni. Oni sebe čuvaju od Beograda državom, a često vladaju u tom Beogradu.
Zašto se mi, Srbi u Vojvodini ako se već delimo po etničkom pitanju, ne bi zaštitili jednom autonomijom, kojom ćemo se starati o prirodno stvorenim dobrima i javnim fondovima - nećemo mi državu, nećemo mi vojsku, sve je to naše zajedničko. Vi se ovde pozivate na Ustav Srbije. Rekli ste da je ovo suprotno Ustavu Srbije. Nije.
Ovo je samo polazno i prelazno rešenje koje je primenljivo baš na osnovu tog čuvenog Ustava iz 1990. godine. Znači, on to omogućava i neke nadležnosti se utvrđuju po tom zakonu i po tom ustavu. Neke nadležnosti, većina se prenose, a nadzor vrši Republika.
Ko je pažljivo to čitao, primetio je - ovim se ne rešava ništa. Novim ustavom će biti rešeno pitanje Vojvodine i mnoga druga pitanja. Zašto toliko povike danas. Hajde da se vratimo na taj ustav, čuveno demokratsko dostignuće, kako je jedan rekao. Da li je demokratsko? Kaže - demokratsko je kada je trostepena podela vlasti. Bila je takva, delila se na Slobinu, Mirinu i na njegovu, pa je to demokratija.
Svaki, kaže, komunistički Ustav je bio fašistički, osim Ustava iz 1990, koji je po njemu demokratsko dostignuće. Kako to? I njega je donela komunistička skupština. To je zaboravio. Zašto toliko panike. Vojvodina će biti u Srbiji kao celina. Nemate se čega bojati. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, replika.

Na strani 21. Predloga zakona,  član 41. i 42. pod tačkom b)  poljoprivredno zemljište, kaže se da autonomna pokrajina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast poljoprivrednog zemljišta; donosi program zaštite, korišćenja i uređenja poljoprivrednog zemljišta za teritoriju autonomne pokrajine.
U slučaju Marijana Rističevića to izgleda ovako: ovlasti Marijan Rističević izvesnog Željka Krmara da sa Radovanom Nešovićem iz Perleza dogovori za Savez seljaka Inđije da ovaj uredi oko 300 hektara zemlje teškom mehanizacijom. Naime, za Savez seljaka Inđije.
To je bilo, mislim u Banatskom Brestovcu, ako se ne varam; taj nesrećni Radovan Nešović dobio je na ime usluge koju izvrši Marijanu Rističeviću, koji upravlja tom zadrugom (ne znam ko ga je od vas ovlastio), da na jednom delu zemljišta, otprilike 70 hektara, kada sve uredi i poseje, poseje i sebi suncokret.
Kada je došlo vreme za berbu i kada je čovek došao sa kombajnom u njivu, na njegovoj njivi je bio skinut suncokret. Skinuo Marijan Rističević. (Žagor u sali.) Nestanak suncokreta u vrednosti od 1.700.000 dinara prijavljen je MUP-u Pančevo. Istovremeno imam i podatak za jedan voćnjak koji je obrao Marijan Rističević na isti način.
(Marijan Rističević, iz sale: Nisam ga spomenuo.)

Izvinjavam se gospodine, Rističeviću, vi ste izazvali repliku. Pomenuo je SRS. Žao mi je. Molim vas da ne dobacujete. (Žagor u sali.) Hoćemo li vama da delimo opomene za neprekidno dobacivanje, hoćete li redom? Opomena, gospodine Aleksandre Vučiću, izričem vam opomenu zato što polemišete sa mnom sa mesta, a lepo sam vas upozorila da ne dobacujete.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Tražim repliku.)
(Marijan Rističević: Vi ste njemu dali repliku na osnovu mog izlaganja.)
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Tražim repliku, dajte mi repliku.)
Dala sam mu pravo na repliku zato što ste vi izazvali repliku, sada vi nemate pravo.
Ima reč narodna poslanica Živodarka Dacin, posle nje narodni poslanik Milan Stanimirović.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Povreda Poslovnika.)
To je moje diskreciono ovlašćenje, pogledajte član 96. stav 2, povrede Poslovnika po diskrecionom ovlašćenju nema. Dobićete još jednu opomenu zato što polemišete sa mesta. Izvolite. (Žagor u sali.)
Izvolite, imate reč. Dala sam vam reč.