PRVO VANREDNO ZASEDANJE, 30.01.2002.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANJE

6. dan rada

30.01.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:10 do 17:20

OBRAĆANJA

Dejan Mihajlov

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi poslanici, prelistavajući ovaj izveštaj koji smo dobili od Pokrajinske skupštine, gde kažu da su prihvatili amandman, primetio sam da se verovatno potkrala greška.
U trećoj tački se govori o amandmanu 5. na član 15. (amandman Vlade). To je član 16, pošto nema amandmana na član 15. i verovatno je to štamparska greška.
Imamo još jedno pitanje: Da li je to amandman koji Skupština nije prihvatila? (Pošto je ovo izveštaj od 30. januara.) Znači, da li može Skupština Vojvodine naknadno da usvoji amandman koji najviše zakonodavno telo nije prihvatilo, odnosno da li ona može da se saglasi?
To je tumačenje koje po meni nije ispravno i ne znam da li i Zakonodavni odbor treba da se o ovome izjasni. Smatram da ne može Skupština koja je predlagač, pošto je najviše zakonodavno telo odbilo neki amandman, da ga naknadno prihvati. To je možda nemoguće. Ako postoji dilema oko toga zakona, želeo bih da se u vezi sa ovim zauzme stav i onda bi Vlada morala ponovo da interveniše.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Gospodine Mihajlov, ovo je onda bilo korišćenje po Poslovniku. Mislim da ste se javili za reč po Poslovniku? (Odobravanje.)
Tačno je, verovatno se potkrala tehnička greška. Znači, amandman je na član 16. Možemo da tražimo tehničku ispravku od Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Na drugu primedbu sam nekoliko puta davala objašnjenje - radi se o širem tumačenju člana 145, ekstenzivnom tumačenju - zbog prihvatanja nekih prethodnih amandmana, predlagač može prihvatiti, a radi se o mandmanima na član 7, 11. i da ne nabrajam dalje.
To je obrazloženje. Da li ste zadovoljni? (Jeste.)
Molim narodne poslanike da glasaju.
Za 55, protiv 97, uzdržanih 38, nije glasalo 12, od ukupno prisutnih 202 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Živanko Radovančev.
Predstavnik predlagača, Vlada i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Podnosilac amandmana želi reč. Izvolite.

Živanko Radovančev

Poštovano predsedništvo, uvaženi narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SPS predložio sam amandman da se član 41. briše. Razlog je što bi usvajanjem člana 41. i njegovom doslednom primenom naneli štete ovoj grani, veoma važnoj za privređivanje. Šteta bi nastala što bismo na teritoriji prostorno male države Srbije imali dve agrarne politike i, verovatno, dva agrarna budžeta. To je zaista apsurdno, kada se 15 zemalja Evropske unije integriše u jedinstven prostor, sa jedinstvenom agrarnom strategijom i politikom i jedinstvenom i snažnom podrškom proizvodnji i izvozu.        Mi hoćemo da budemo konkurentni tok istoj Evropskoj uniji, u ovoj oblasti poljoprivrede podeljeni i ekonomski iscrpljeni, bez bilo kakvih ozbiljnijih podsticaja i fondova za razvoj, proizvodnju i izvoz.
Ne znam šta je bila namera ili motiv predlagača da u predloženom zakonu ovu oblast ovako uredi. Ako je bilo potrebno da demonstriramo širinu promena, a poljoprivredi dodelimo folklornu ulogu na principu promene radi promena, sa štetnim posledicama, zaista je nerazumno. Promenom forme u delu nadležnosti prema poljoprivredi sigurno se ne menja suština. Suštinska promena bi bila, recimo, promena odnosa aktuelne vlasti prema poljoprivredi, gde bi poljoprivreda morala da ima prioritetno mesto u razvoju države Srbije.
Suštinska promena aktuelne vlasti prema poljoprivredi, koja bi se lako uočila, bila bi da su poljoprivrednici posle jedne berićetne godine, kakva je bila prošla, postali ekonomski jači, a ne siromašniji. Da li vi znate da su u 2001. godini zemljoradnici, i pored ode zahvalnosti poljoprivredi za onaj porast proizvodnje, dalje ekonomski osiromašili? Da li znate da su zemljoradnici jesenas imali najskuplju setvu, bez bilo kakve podrške u vidu regresa za naftu, semena, veštačkog đubriva i bez bilo kakve kreditne podrške, bilo koga kome je stalo do veće proizvodnje i jeftinije hrane?
U tački 2. člana 41) priča se o utvrđivanju bilansa poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Nije sporno baviti se bilansima prehrambenih proizvoda. Svako ozbiljnije domaćinstvo bilansira proizvodnju, potrošnju i definiše tržni višak domaćinstva, namenjen prodaji. Nije mi jasno šta je predlagač ovog zakona imao na umu, predlažući tačku 2) ovog člana.
Primenom tačke 2) ovog člana doći ćemo do analitičkog podatka da AP Vojvodina ima tržnih viškova većine poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Onda, šta dalje? Da li će tržište i trgovinski partner AP Vojvodini biti ostatak Republike Srbije? Da li možda tačka 3) ovog člana, koja glasi: "Predlaže uslove izvoza i uvoza određenih proizvoda", daje odgovor da će se AP Vojvodina odnositi prema ostatku Republike Srbije kao i prema svakoj drugoj državi.
Nažalost, iskustva iz bliže istorije nas podsećaju i opominju da su tržišni poremećaji u jednoj jedinstvenoj državi prethodili drugim nesporazumima, a da smo kao krajnji rezultat imali stvaranje novih nezavisnih država. Da li ovaj član i njegova dosledna primena nagoveštavaju takav redosled stvari? Iz svih prethodno navedenih razloga ispred poslaničke grupe SPS predlažem da se član 41. u celosti briše. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković, predsednik poslaničke grupe SPS.

Branislav Ivković

Dame i gospodo narodni poslanici, napuštamo polako seriju članova vezanu za resurs i potencijal zemlje, kada su u pitanju rude i minerali i mineralni resursi. Prelazimo u poljoprivredu, vodoprivredu i stočarstvo. Još će se više nego kod dosadašnjih članova pokazati koliko je domaćinska politika u Predlogu zakona, neki kažu autobus zakona, a pravnici kažu zakona-svaštare, koji je na razmatranju sada u Skupštini.
Uspešna je svaka porodica u kojoj se roditelji i deca dogovaraju šta treba činiti, u kojoj se tačno analizira prihod i rashod i u okviru dogovorene politike jedne porodice ponaša svaki član te porodice. Da li može biti uspešna politika gde jedan deo Srbije traži pravo da sam sagledava poljoprivredne i prehrambene proizvode, repromaterijale, utvrđuje viškove i manjkove, bez obzira na ostali deo porodice?
Republika Srbija je jedna država. U Republici Srbiji pored poljoprivredne proizvodnje postoji energetska proizvodnja, postoji proizvodnja u rudnicima. Da li ćemo sada odvojeno da posmatramo energetsku proizvodnju na teritoriji Vojvodine i u ostalom delu Srbije, ili proizvodnju u rudarstvu? Da li treba govoriti da tržišni viškovi u jednom delu privrede mogu biti strahoviti manjkovi u drugim delovima privrede? Dokle će stići Srbija ako autonomija završi time da samo tamo gde si dobar imaš pravo da utvrđuješ planove, a gde si loš imaš pravo da uzimaš. Ta pogubna politika Nenada Čanka sa politikom - di su naši novci, završava se podelama u ovoj zemlji. Ne može to niko za ovom govornicom da porekne.
Ako mi u oblasti poljoprivrede na nivou Republike Srbije planiramo proizvodnju, planiramo viškove i manjkove, onda to planiramo i na nivou drugih privrednih grana, kao i potrebe za uvozom repromaterijala. Ta ista Vojvodina u enormnim količinama koristi gas i za kućne potrebe, i za proizvodnju veštačkog đubriva i u privredi. Taj gas treba uvesti. Hoće li ga Vojvodina sama uvoziti ili će se na nivou cele Republike planirati količina uvoza i izvoza.
Znate, ova politika koja ovde, nažalost, iz dana u dan ide i teče, ide zaista ka cepanju Republike Srbije kao jedne jedinstvene celine - što je najgore, u vreme kada Evropa ide u integraciju mi idemo u dezintegraciju. Ovo su dezintegracioni koraci. Da ovde piše da autonomna pokrajina utvrđuje bilanse poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i osnovnih repromaterijala u okviru plana Republike Srbije, onda bi to moglo da se prihvati. Ovde nigde ne piše - u okviru bilansa za Republiku Srbiju.
Znači, ono što se ovde zagovara je u suštini - tamo gde Vojvodina ima svoju proizvodnju, moćnu proizvodnju, gde je tačno da deo te proizvodnje prelazi i u potrebe ostalog dela Republike Srbije, tamo će Vojvodina autonomno da određuje svoje bilanse. U energetici će na nivou Republike, u rudarstvu na nivou Republike, u okviru metalske proizvodnje na nivou Republike. Čemu to ide?
Mi, kao socijalisti, jesmo za autonomiju Vojvodine zbog tradicije tog prostora, zbog multinacionalne i multikonfesionalne zajednice. Mi nismo za onu autonomiju koja se direktno izdvaja iz republike, iz nje kao matice i vodi potpuno samostalnu politiku. To je totalni dezintegracioni proces u Republici Srbiji.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 53, protiv 88, uzdržanih 29, nije glasalo 20, od ukupno 190 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 42. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Predstavnik predlagača, Vlada i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, odredbom člana 61. Ustava Republike Srbije građanima se jamči svojina na poljoprivredno zemljište i na druge nepokretne i pokretne stvari, a na šume i šumsko zemljište u zakonom utvrđenim granicama.
Odredbom člana 72. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje razvoj poljoprivrede i sela.
Odredbom člana 109. stav 1. tačka 1. propisano je da autonomna pokrajina, preko svojih organa donosi program razvoja poljoprivrede i sela, u skladu sa planom razvoja Republike Srbije, i utvrđuje mere za njegovo sprovođenje.
Odredbom člana 71. Ustava Republike Srbije je normirano da su republički organi odgovorni za izvršavanje poverenih poslova, pri izvršavanju zakona i ostalih propisa, iz okvira prava i dužnosti Republike Srbije.
Zato i predlažem da se u članu 42. tačka 1) reč "donosi" zameni rečju "predlaže", jer su ovo bitne stvari da li će neko samo da predloži ili će neko da donese određenu odredbu propisa ili zakona.
AP Vojvodina predlogom programa učestvuje u jedinstvenoj zaštiti, korišćenju i uređivanju poljoprivrednog zemljišta, i razvoju poljoprivrede i sela, u skladu sa planom razvoja Republike Srbije. Bez ovoga - u skladu s planom i programom Republike Srbije - prenosi se neotuđivo pravo Republike Srbije kao države na jednu instituciju, tj. lokalnu zajednicu bez ikakvog ustavnog utemeljenja. Zato sam mišljenja da AP, Vojvodina treba da predloži program zaštite, korišćenja i uređivanja poljoprivrednog zemljišta za teritoriju AP, u skladu sa jedinstvenim programom Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da vam se obratim i nešto važno da vam kažem. Ovim zakonom se predlaže povratno dejstvo ovog zakona.
U članu 117. saveznog Ustava je predviđeno da nijedan zakon i nijedan propis ne može imati povratnu snagu. Predlaže se da se ovaj zakon ima primenjivati od 1. januara 2002. godine. Dakle, na ovaj način, na najgrublji način, krši se savezni, a istovremeno i republički Ustav.
Dame i gospodo narodni poslanici, plašim se da će u našem parlamentu da zavlada Makijaveli, deo njegove politike, istoričara, književnika i političara Italije. Jeste, kako jedan republički čelnik reče - Makijaveli je bio - kaže - pametan, ali je bio na lošem glasu. Makijaveli se oslanjao samo na silu, a nije se oslanjao ni na religiju, ni na pravoslavlje, niti na demokratiju.
Moram reći, dame i gospodo narodni poslanici, da je danas, govorim danas, izrečena opomena i kazna narodnom poslaniku Janjiću, čime je na najgrublji način prekršena odredba Ustava SRJ i to u članu 45 - jamči se sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti i kulture, kao i upotreba svog jezika i pisma.
To znači da Janjić, poslanik SRS sa juga Srbije, ima pravo u ovom parlamentu da govori na maternjem jeziku (a ne na nekom drugom jeziku) kojeg možda neki od poslanika ne priznaju. Srpski radikali priznaju svaki govor koji je Ustavom SRJ i Republike Srbije priznat svim građanima naše države.
Prema tome, uvodite represiju, a ne demokratiju u parlamentarizam, uvodite u praksu najoštrije kazne, izričete kazne narodnim poslanicima SRS koje su oštrije od kazni iz Krivičnog zakona.
(Aleksandra Joksimović, sa mesta: Ne deri se, bre.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Pet minuta i 20 sekundi. Po članu 220. dužna sam da narodnom poslaniku dam informacije koje će mu omogućiti korišćenje njegovih prava, dužnosti i obaveza, a to je da član 70. koji je komentarisao, predlagač je prihvatio amandman Đure Lazića i amandman Vlade Republike Srbije, tako da odredba o kojoj ste govorili ne stoji pošto će time postati sastavni deo Predloga zakona.
Obaveza predsedavajućeg je da da informacije, a što se jezika tiče, po Ustavu Republike Srbije, član 8, stav 1. u službenoj upotrebi u Republici Srbiji je srpskohrvatski jezik; tako piše u Ustavu.
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da se izjasne o amandmanu na član 42. koji je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Za 46, protiv 76, uzdržanih 20, nije glasalo 38, od 180 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 42. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ratimir Svirčević, Živica Predojev, Teodora Vlahović i Karolj Kermeci.
Predstavnik predlagača i Vlada nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč, podnosioci amandmana? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, kao predstavnik poslaničke grupe SRS.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici,  koristim priliku što postoji ovakav amandman da bih vam ukazao na nedoslednost Vlade Republike Srbije. Odgovarajući na ovaj amandman Vlada Republike Srbije  je u obrazloženju neprihvatanja tog amandmana rekla, isto kao i za amandman poslanika Bojana Kostreša, da u skladu sa jedinstvenim programima RS ostaje inspekcijski nadzor jedinstven za celu teritoriju Republike Srbije, u oblastima u kojima je izvršeno poveravanje poslova. I, to je, tobož, stav Vlade zbog koga odbija amandman da se u ovim poslovima inspekcijski nadzor poveri autonomnoj pokrajini.
Da podsetim predstavnika Vlade, mada je on verovatno svoj politički govor održao i otišao kući, da je u članu 30. u oblasti urbanizma Vlada Republike Srbije prepustila inspekcijski nadzor AP Vojvodini, da je članom 31. u oblasti građevinarstva, Vlada Republike Srbije prepustila inspekcijski nadzor autonomnoj pokrajini, da je u članu 40. Vlada prepustila autonomnoj pokrajini inspekcijski nadzor nad primenom zakona kojim se uređuje oblast inspekcije parnih kotlova.
Kakvu mi to Vladu imamo? Uopšte, onaj ko je pisao mišljenje Vlade nije se udubio u Predlog zakona. Uopšte ne znam šta je amandmanima prihvatio, a šta je odbio. Ako Vlada kaže da inspekcijski nadzor mora da ostane jedinstven za celu teritoriju Republike Srbije, onda to mora u svim oblastima. Ne može da odbije da prepusti inspekcijski nadzor u oblasti poljoprivrede, a prepustila je inspekcijski nadzor u oblasti urbanizma, građevinarstva, parnih kotlova. Nisam imao vremena da prečešljam ovog časa ceo zakon, a pitanje je da li ću pronaći još neku oblast gde je inspekcijski nadzor ostao prepušten autonomnoj pokrajini.
Pa sada, ako Vlada kaže da je to u skladu sa Ustavom, šta ćemo sa članovima u kojima je inspekcijski nadzor prepušten autonomnoj pokrajini, za koje sada i sama Vlada tvrdi da nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Pa vas molim, bar vas koji glavu nosite da razmišljate, a ne da budete Vlada, da o ovome ubuduće razmišljate i da svoju Vladu pitate - otkuda joj taj manir da bude nedosledna i da isti problem, samo dva člana Predloga zakona kasnije, rešava na potpuno drugačiji način.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman grupe poslanika na član 42.
Za 20, protiv 101, uzdržanih 18, nije glasalo 32, od ukupno 171 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Kostreš.
Predstavnik predlagača i Vlada nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Bojan Kostreš.