Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, a posle njega narodni poslanik Boško Mandić.

Poštovana gospodo narodni poslanici, mislim da je pred nama jedan možda od najvažnijih zakona koji definitivno utiče na nivo zadovoljenja interesa građana u lokalnim sredinama i u mesnim zajednicama. Danas se ovde vodi dijalog, sa nizom optužbi prema vršenju vlasti u prethodnom periodu. DEPOS je 1992. godine osvojio 50 opština u Srbiji, opozicija 1996. godine 74, a ne čujem ja da se vi posle deset godina vršenja vlasti u tim opštinama, odnosno šest godina u drugim delovima opština, nešto hvalite posebnim rezultatima i onim što ste vi postigli radeći u lokalnim organima, radeći u interesu građana, stvarajući uslove da ti građani bolje žive.
U ovom momentu imate, maltene, vlast u preko 100 opština u Srbiji. U gradu Beogradu vladate već deset godina i jedina činjenica kojom možete da se pohvalite je da ste sve investicije koje je Republika Srbija radila u gradu Beogradu zacementirali, zatvorili i ostavili za neka druga vremena. Valjda, kada neka druga vlast dođe.
Ono što je dobro u ovom zakonu, verovatno kada budu ti izbori, pošto je ovaj zakon za neka druga vremena, mi iz opozicionih partija uzećemo više od polovine tih opština. Kada neki tvrde ovde da nama ne odgovaraju neposredni izbori, apsolutno greše, i te kako volimo da se nadmećemo sa vama na neposrednim izborima; i te kako ćemo da dobijemo te izbore; i te kako građani Srbije znaju ko će za njih raditi, ko će raditi za njihov interese i ko ima kadrove koji mogu da rade za interese građana.
Vašu samodovoljnost i samozadovoljstvo, da vi nešto radite u interesu građana, pokazuje očigledno velika poplava bilborda po Srbiji, preko kojih pokušavate da prezentirate ponešto. A mi bi, umesto tih bilborda valjda uradili poneki most, rešili neku seosku školu, ne bismo samo gledali da o sebi pričamo na bilbordima.
Kada je u pitanju ovaj predlog zakona, definitivno se ide u varijantu da se u jednoj ličnosti, vi računate da ćete tako dobiti izbore, a tvrdim da nećete, da ćete preko tih predsednika opština najlakše moći da sprovodite apsolutnu vlast koju pokušavate da promovišete tamo. Činjenica je da će u jednoj prosečnoj opštini od 100.000 birača biti potrebno jedno 15.000 glasova za osvajanje takve suverene vlasti. Budite sigurni da ćemo mi to iz opozicije lako obezbeđivati, a da bi nas smenjivali trebaće vam po 30 ili 40 hiljada glasova, što nećete nikada da uradite.
Znači, da razjasnimo tu činjenicu, ono što nije dobro za građane, to su njihova biračka prava; ona su ovde svedena na puku formu. Građani će kroz proporcionalne liste birati svoje predstavnike za odbornike u SO, koji će birati sebi predsednika skupštine, a on će imati sekretara ili zamenika i biće sveden na običnog spikera u funkcionisanju lokalne vlasti, pri potvrđivanju odluka koje bude samo svojom inicijativom donosio predsednik opštine, koji ima apsolutnu i neprikosnovenu vlast.
Šta kod nas ovde izaziva sumnju? Neke vrlo proste činjenice koje predlažete. Recimo, u članu 56. predviđeno je korišćenje usluga opštinskog menadžera, korišćenje usluga, pa će sa tim koji bude menadžer biti potpisan poseban ugovor, a on će onda uraditi sledeće - predlagaće projekte koji podstiču razvoj, uz procenat, pa će podsticati preduzetničke inicijative, takođe uz procenat, pa će inicirati izmene i dopune propisa koje označavaju poslovne inicijative, naravno, sve uz određeni procenat.
Gde je suština priče o centralizaciji i o decentralizaciji, a tu ću vrlo kratko; ona je sigurno još više nauštrb građana. Kako? U nomenklaturi vrsta prihoda koje ste vi predvideli za opštine, kako je moj kolega Jovanović juče to plastično objasnio, ostavili ste veliki broj prihoda koji nemaju uopšte izdašnosti u sebi, znači nemaju onu funkcionalnu stvar, a to je da će biti mnogo novca od tih prihoda. One suštinske prihode ste totalno ograničili i to na jedan određeni nivo; ukinuli ste prošle godine jedan od najizdašnijih prihoda, znate da je to naknada za korišćenje dobara u opštoj upotrebi; takođe, ukinuli ste, a mogli ste dati drugi naziv, drugu formu, solidarnu stambenu gradnju.
Danas taj deo stoji, stanovi stoje, ne gradi se ništa, nećete to moći, gospodo, sutra opravdati. Pitamo vas - gde su te pare? Neću više, hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Boško Mandić, posle njega narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.
Ne sekirajte se, oduzmemo kada se završi.
Da li je narodni poslanik Boško Mandić prisutan? Nije. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radosavljević, a posle njega narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Dame i gospodo, poštovani prijatelji, dakle, zakon o lokalnoj samoupravi koji smo, eto, već godinu dana najavljivali, konačno je pred nama.        
Zakon o lokalnoj samoupravi ima za zadatak da ovu vrlo značajnu oblast upodobi sa evropskim standardima i želim da napravim paralelu kroz jedan istorijski deo kroz koji je Srbija prolazila. Još 1839. godine Srbija se bavila pitanjima lokalne samouprave. Tada je donela zakon o opštinama i, nažalost, iz tog vremena Srbija je uspela iz godine u godinu, iz decenije u deceniju, da polako pada na lestvici i da dođe do samog dna.
Nakon drugog svetskog rata, komunisti su još više lokalnu samoupravu u Srbiji uništili i kroz narodne odbore stvarali su nekakav privid lokalne samouprave, formirajući pri tome takav pravni sistem koji ima za zadatak da stvori gustu nefunkcionalnu mrežu, a sve podvodeći pod princip da je to narodna volja i da građani upravljaju lokalnom samoupravom.
Gušenje lokalne samouprave na najbrutalniji način nastavljeno je početkom i sredinom 1990. godine sada već prošlog veka. Bivši režim se tada ustremio na gradove i opštine u Srbiji koji su sredinom 1990. godine prešli u ruke opozicije, a sada vlasti; tada su počeli da pljušte zakoni koji su imali jedan jedinstveni zadatak, a to je da opštine dovedu u vazalno stanje.
Između ostalog, jedan od takvih zakona jeste Zakon o sredstvima svojine Republike Srbije. Neke od mojih kolega su to juče pomenule. Tim zakonom lokalna samouprava u Srbiji više nije bila čak ni vlasnik čaše za vodu ili šoljica za kafu sa kojim je mogla da posluži svoje goste. Koliko taj zakon nosi, i to koliko apsurda u sebi, navešću samo par primera.
Ako lokalna samouprava, na primer u Kragujevcu iz koga ja dolazim, želi da izda u zakup lokal nakon kompletno sprovedene procedure, od donošenja odluke, pa raspisivanja oglasa, do konačnog odlučivanja, čitav taj postupak se seli u Direkciju za imovinu Republike Srbije. Ona, potom, kompletnu dokumentaciju šalje Vladi, Vlada Direkciji, a Direkcija, kada se seti, prosledi lokalnoj samoupravi.
Juče sam saznao podatak da grad Niš ima 38 takvih nerešenih slučajeva, grad Kragujevac nekih 18 ili 19, a o šteti koja se na taj način nanosi, vredi li pričati? Isti postupak primenjuje se za pribavljanje i otuđenje nepokretnosti i traje godinu i više dana.
Drugi apsurd je u slučajevima kada se nepokretnosti razmenjuju između lokalne samouprave i drugog pravnog ili fizičkog lica. Znači, eventualna razlika koja se pojavi u vrednosti, koja bi, po logici stvari, trebalo da pripadne lokalnoj samoupravi, pripada državi.
Zbog svega što sam naveo o štetnosti ovog zakona, apsolutno podržavam veliku grupu poslanika koji su podnosili amandmane na ovaj zakon, sa tim ciljem da se dejstvo ovog zakona ne prenosi na zakon o lokalnoj samoupravi; apelujem na resorno ministarstvo da u što kraćem roku stavi na dnevni red zakon kojim bi se poništile odredbe ovog zakona ili on stavio potpuno van snage.
Znači, samo tako, izmenama ili dopunama ili potpunim ukidanjem tog zakona, zakon o lokalnoj samoupravi će dobiti na svojoj sadržini.
Ovakvim i sličnim zakonima, kao što sam rekao, bivši režim je sprovodio odmazdu nad biračima u Srbiji i nad onim opštinama gde je opozicija tada bila na vlasti. Smatram da bi izglasavanjem predloženog zakona konačno raskrstili sa principom ucenjivanja i omalovažavanja građana Srbije i stoga deluje krajnje licemerna navodna briga predstavnika nekadašnje vlasti, a sadašnje teške i surove opozicije o pitanjima lokalne samouprave.
Da su svoju pamet, koja im se nenadano odnekud pojavila, primenjivali kada su oni bili na vlasti ne bi Srbija bila na stubu srama. Da zlo bude veće, ovaj predlog zakona nazivaju vređanjem građana Srbije. A kako da građani Srbije i mi koji smo vršili vlast u 40 opština i gradova u Srbiji nazovemo ono što se radilo od 1996. do 2000. godine?
Menjali su zakone kako su hteli, u zakone unosili, to i moje starije kolege poslanici znaju, čak i većinski jednokružni izborni sistem, a sve sa idejom i željom da opozicija izađe razjedinjena, pa da oni pobede i uzmu vlast. Sada se bore navodno za jedan moderan zakon. Jedini osećaj kod svakog pristojnog čoveka kada tako nešto čuje je osećaj mučnine.
Deset godina su imali, ništa nisu uradili i sada nam pričaju kako bi oni bolje uredili lokalnu samoupravu. Još nešto kažu - šta ste uradili u vašim opštinama. Pitajte svakog predsednika opštine i vrlo lako može da vam kaže koliko je toga urađeno kvalitetno i dobro. Ono što smo mi uradili u proteklih godinu dana, vi niste uradili za vaših 50 godina. Istina očigledno boli.
Ovaj zakon je pred drugim problemom, a to je nedostatak svesti građana, zbog poluvekovnog centralističkog nasleđa, da je lokalna samouprava upravo pravo građana. Građani moraju da znaju da su oni ti koji upravljaju lokalnom zajednicom. Opština je vlasništvo građana, građani plaćaju porez, a opštinski činovnici su činovnici građana. Na nama je da građane usmeravamo u tom pravcu, da postanu svesni da lokalna samouprava i država postoje zbog njih, a ne da postoje oni zbog države.
Problem je takođe i zbog mešanja pitanja regionalizacije i autonomije, pri čemu se suštinsko pitanje decentralizacije kao političko i pitanje društvenog života u ovom slučaju zanemaruje. Vlada i resorno ministarstvo, pored ovih pobrojanih ograničenja, imaju normalno i ustavna ograničenja. Ustavne odredbe su bile takve da je ovaj zakon morao da se prilagođava njima, ali i pored svih tih problema ovaj zakon je veliki iskorak u odnosu na prethodni period kroz koji je Srbija prolazila.
Brojne su novine koje predloženi tekst zakona nosi. Svakako da su najznačajnije novine u članovima od 27. do 48, gde se predviđa uvođenje specifičnog sistema podele vlasti između opštinske skupštine i predsednika opštine. To su kolege već pominjale. Sada će se predsednik opštine birati na neposrednim izborima i on će biti nosilac komplete izvršne vlasti. Novine su i u delu organizacije opštinske uprave, gde se predviđa mogućnost uvođenja glavnog opštinskog arhitekte, što je svakako u gradovima, a posebno poslednjih 10 godina, bio veliki problem. Takođe se predviđa postavljanje glavnih stručnjaka u drugim oblastima, a pre svega u delu zdravstvene oblasti.
U cilju jačanja procesa decentralizacije promene su i u finansiranju jedinica lokalne samouprave, što je svakako značajan iskorak u odnosu na prethodni period. Kada sve sumiramo u vremenu u kome živimo, koje karakterišu mnogovrsni integracioni procesi, postavlja se pitanje smisla i načina organizovanja lokalne samouprave.
Međutim, ako pažljivo proučavamo sve te procese dolazimo do zaključka da je u novim okolnostima lokalna samouprava upravo ta koja dobija na značaju i koja postaje nezamenjiv deo jednog modernog demokratskog društva, za koje se i Srbija zalaže. Rukovodeći se tim principima, Vlada je napravila krupan iskorak predlaganjem jednog ovakvog zakona. Znamo da ovo nije zakon koji će večito da traje, nije ni najbolji zakon, ali je daleko bolji od svih predloženih i onih rešenja koja smo imali u proteklom periodu.
Svesni smo takođe da ovo što je uništavano ne može preko noći da se izgradi i ne mogu tako brzo da se uživaju blagodeti, ali je ovo veliki plus za Srbiju i lokalnu samoupravu. Kako je to već neko napomenuo, ovo je svakako istorijska sednica. Ova sednica ima mnoštvo važnih i značajnih zakona, a jedan od takvih je ovaj zakon; da bismo ušli u red modernih evropskih zemalja potreban nam je jedan moderan i evropski zakon, a ovaj zakon to svakako jeste. Poslanici Demokratske stranke, u okviru vladajuće koalicije DOS, glasaće za ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović, a posle njega narodni poslanik Dušan Golubović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o lokalnoj samoupravi je još jedan u nizu predloženih zakona koji je u suprotnosti sa važećim Ustavom Republike Srbije. Obrazloženje da će predloženi zakon o lokalnoj samoupravi doprineti ubrzanju procesa debirokratizacije i demokratizacije političkog i ekonomskog života u opštinama i gradovima je jedna puka politička demagogija na koju smo navikli otkako je formirana ova vlada Republike Srbije.
Čitanjem predloženog zakona o lokalnoj samoupravi dolazi se do sasvim suprotnog zaključka, jer će predloženi zakon o lokalnoj samoupravi dovesti do nečega što je suprotno obrazloženju ovog predloga zakona, a dovešće do još veće birokratizacije i koncentracije moći jednog čoveka u lokalnoj samoupravi.
Članom 27. definisani su organi opštine, i to skupština opštine i predsednik opštine. Ono što iz Predloga zakona možemo odmah uočiti je to da skupština opštine, njen predsednik, sekretar i odbornici predstavljaju samo dekor lokalne samouprave, a da svu vlast daje predsedniku opštine koji će biti biran na neposrednim ili tajnim izborima u opštini.
Sledeće poglavlje zakona o lokalnoj samoupravi definiše opštinsku upravu i sve bi bilo u redu da nema dupliranja funkcije. Tako imamo glavnog arhitektu u članu 55, opštinskog menadžera u članu 56, neki lokalni ombudsmani i slično. Ako u opštini postoje formirane opštinske uprave za različite delatnosti, ne vidim potrebu da predsednik opštine imenuje glavnog arhitektu, opštinskog menadžera i slično, jer se onda postavlja pitanje šta će raditi načelnik opštinske uprave za urbanizam, a šta glavni arhitekta i slično.
Šta je ono što nedostaje u ovom zakonu o lokalnoj samoupravi? Izborni princip; znači deo zakona koji definiše način izbora odbornika i predsednika skupštine. Ono što je suvišno u ovom zakonu je član 22, koji definiše neki novi pojam, a to je lokalna policija. Objašnjenje je šturo i iz ovog predloga zakona se ne vidi kakva je to policija, pod čijom je nadležnošću, kakvu uniformu nosi, kakvo oružje nosi. Postavljaju se mnoga pitanja, ali nemamo odgovor.
Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih da vas podsetim da je ova skupština pre skoro godinu dana jednoglasno donela Deklaraciju kojom se odbacuju i ne prihvataju ustavni okviri Hansa Hekerupa za Kosovo i Metohiju. Šta ste vi uradili? Pogazili ste Deklaraciju, pozvali Srbe na registraciju i okupatorske izbore, a samim tim i prihvatili ustavne okvire. Time ste Srbe koji su ostali da žive na Kosovu i Metohiji ostavili na milost i nemilost okupatorima i šiptarskim teroristima. Pogubnost te vaše politike danas na najgori mogući način osećaju Srbi u Štrpcu i Kosovskoj Mitrovici.

Reč ima narodni poslanik Dušan Golubović, a posle njega narodni poslanik Radojko Petrić.

Dame i gospodo, poštovani poslnici, gledajući vertikalu vlasti sigurno da lokalna samouprava predstavlja onu prvu lestvicu, možda bolje rečeno prvu stepenicu bez koje nema stabilnosti sistema u bilo kojoj zemlji.
Zbog svega toga Predlog zakona o lokalnoj saupravi je jedan od ključnih zakona koji ovaj parlament treba da usvoji ovih dana. Drugo je pitanje da li je baš sada vreme za usvajanje ovog zakona ili je trebalo da se sačeka donošenje novog ustava, i pre svega - regionalizacija zemlje, što će sigurno bitno uticati na ingerencije lokalne samouprave.
Demokratska stranka Srbije je svesna da postoje određeni razlozi zbog kojih ovaj zakon treba da se donese što pre. Ovde, pre svega, mislim na usaglašavanje našeg sistema lokalne samoprave sa Evropskom poveljom o lokalnoj samopravi; to je, uostalom, i naglašeno u ovom predlogu zakona o lokalnoj samoupravi, mada je i to dosta diskutabilno i o tome se može dosta pričati.
Međutim, Demokratska stranka Srbije tvrdi da će donošenjem novog ustava zemlje morati bitno da se promeni ovaj zakon, normalno ako ga ovih dana budemo usvojili. Videćemo da li ćemo to raditi kroz izmene i dopune ili će tu morati čak da se radi novi zakon.
Kao čovek koji je u neposrednoj vezi sa poslovima lokalne samoprave, tačnije predsednik sam gradske vlade Kragujevca, tvrdim da i ovaj sadašnji zakon gradskoj vlasti ne daje ili daje male ingerencije u okviru ukupne vlasti zemlje. Navešću samo par primera. Recimo, cene usluga javnih preduzeća i javnih komunalnih preduzeća koja su pod upravom opština, odnosno gradova; da bi se formirala nova cena to prvo ide na izvršni odbor, to svi znate, izvršni odbor to šalje centralnoj vlasti, republičkoj Vladi, koja je u obavezi da u roku od 30 dana donese odluku da li se cena povećava ili ne.
Iz iskustva vam kažem da se u većini slučajeva Vlada nije ni oglašavala - ovde nema nikoga iz Vlade, ali dobro - ili se, veoma retko oglašavala. Tu, pre svega, mislim na cene grejanja, komunalija, vode itd. Da ne govorim o nepostojanju svojine opština odnosno gradova, jer je to sada sve pod ingerencijom Vlade Republike Srbije.
Što se tiče predloga novog zakona o lokalnoj samopuravi on je u mnogim delovima urađen kozmetički, pre svega, usled ograničenja koje Ustav postavlja. Sa druge strane, čini se da su tvroci ovog zakona u mnogo čemu koristili iskustva zemalja Evropske zajednice. Koliko znam to su - Italija, Španija, Švedska i možda još neke zemlje. Ovo u celini i ne bi bilo toliko loše da su nam opštine srazmerne po broju stanovnika.
Međutim, poredeći se sa navedenim zemljama, koje imaju opština sa par hiljada stanovnika i opštine sa samo par stotina stanovnika, mi u Srbiji imamo, da ih tako nazovem, gigant opštine, koje imaju sto-dvesta hiljada pa i preko 300.000 stanovnika. Mislim da Novi Beograd ima preko 300.000 stanovnika.
Zbog toga se u Predlogu novog zakona javlja veliki, pa možda i ključni problem, zaista gde ćemo mi kao Demokratska stranka pokušati da popravimo predlog; naime, ovim zakonom je predviđeno da gradonačelnik u gradovima, odnosno predsednik opštine u opštinama imaju takoreći apsolutnu vlast, pa da kažem - i privilegije.
Po još uvek važećem zakonu opštine i gradovi imaju izvršnu vlast, a po predlogu novog zakona izvršna vlast je u rukama gradonačelnika, odnosno predsednika opštine. Znači, gradonačelnik ili predsednik opštine dobiće sva ovlašćenja koja sada po postojećem zakonu, još uvek ima izvršni odbor, pa čak i veća od toga.
Veća otud što će svi funkcioneri biti ispod njih. Znači, oni će moći da postavljaju od gradskog menadžera, preko glavnog arhitekte, do načelnika uprave, a za one koji ne znaju, to je sada sekretar opštine. Mi tu imamo jedan amandman, vidim da je on prošao kroz Vladu, da načelnik uprave ide na skupštinu, ali videćemo kako će to proći.
Ovakva koncentracija vlasti može biti veliko breme na leđima jednog čoveka, jer će bukvalno sve biti na leđima jednog čoveka, što za posledicu može imati brojne probleme, pre svega u radu lokalne samouprave. Istovremeno, gotovo da će potpuno biti obezvređena funkcija predsednika skupštine. Znači, ovde imamo potpuno drugu funkciju, koje nema u ovom sadašnjem zakonu, predsednika skupštine, čoveka čija je, jedina uloga, faktički, da zakazuje skupštinu u roku od tri meseca.
Znači, tri meseca će biti taj zakonski rok, ali samim tim se obezvređuje i uloga odbornika, to je takođe loše u ovom zakonu; ti ljudi treba da budu glavna poluga, odnosno stožer lokalne vlasti, jer su u krajnjem slučaju bili na izborima, birani su voljom naroda te opštine.
Demokratska stranka Srbije će pokušati da setom svojih ključnih amandmana amortizuje ovoliku vlast - gradonačelnika za gradove, predsednika opština za opštine, pre svega uvođenjem gradskih odnosno opštinskih saveta. Ovi saveti bi sa predsednikom opštine vršili izvršnu funkciju i to ključna razlika između naših amandmana i predloga Vlade.
Znači, po predlogu Vlade izvršna funkcija je u rukama jednog čoveka. Mi predlažemo gradske savete, predlažemo opštinske savete koji će sa gradonačelnikom vršiti izvršnu fukciju, s tim što ima razlike između sadašnjeg i novog zakona u onom osnovnom: što predsednik opštine, po funkciji, neće biti predsednik izvršnog odbora, nego će bez funkcije ući u opštinski savet i predsedavati opštinskim savetom.
Međutim, Vlada je na sednici od 28. januara prihvatila par amandmna koji su, pravo da vam kažem, po mom mišljenju kozmetički i prividno pokušavaju da smanje velika ovlašćenja gradonačelnika. Otvoreno ću reći - uveden je pojam kabineta predsednika opštine u odnosu na gradonačelnika. Šta to znači? Ko je to pažljivo pratio zna - ama baš ništa. Jednostavno, gradonačelnik formira svoj kabinet od 11 članova, a on i dalje ostaje ona osnovna i izvršna vlast. Ima samo jedna rečenica u kojoj se kaže da članovi kabineta pomažu gradonačelniku.
Neko je juče lepo rekao da oni mogu biti pevačko društvo, možda čovek voli da peva, pa neka mu pomažu.
Da završim - na kraju, integralno gledajući mnogo toga ne ide u prilog usvajanja ovog zakona; međutim, razumevajući ukupne napore u demontiranju ranije izgrađenog centralističkog sistema, kao i podršku koju daje Evropska unija, Demokratska stranka Srbije će podržati ovaj zakon u načelu; pošto već 9 minuta pričam - što se tiče amandmana, otom -potom, videćemo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić, a posle njega narodni poslanik Milan Marković.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, kvalitetno uređivanje sistema lokalne samouprave od ogromnog je značaja za kvalitet života građana u lokalnoj zajednici, a samim tim za kvalitet života u državi kao celini.
Proklamovano pravo da građani obavljaju javne poslove najdirektnije može da se ostvari na lokalnom nivou. Razvijena lokalna samouprava veoma utiče na ukupnu demokratizaciju društva. U svetu je uobičajeno shvatanje da je lokalna samouprava škola demokratije.
SPS je sve napred rečeno imala u vidu i to je regulisala ustavnim rešenjima. Nažalost, zbog poznatih razloga, počev od razbijanja Jugoslavije, do NATO agresije, to u praksi nije mogla u celosti da sprovede. Sada, kada su se stekli uslovi da se donese jedan kvalitetan i obuhvatan zakon o lokalnoj samoupravi, u skladu sa principima i iskustvima razvijenih evropskih zemalja, mi smo dobili predlog Vlade koji je u velikom raskoraku sa tim očekivanjima.
Mnoga pitanja su lošije regulisana nego u dosadašnjem zakonu o lokalnoj samoupravi. Da ne ponavljam, već je rečeno, posebno o neprihvatljivosti predloženog predsedničkog sistema na lokalnom nivou i prevelikim ovlašćenjima predsednika opštine, ili kako će se ubuduće zvati gradonačelnici.
Zbog ograničenja vremena za diskusiju, posebno ću ukazati samo na nekoliko pitanja.
Prvo, dobro je što se predviđa da se u nacionalno mešovitim opštinama osnuju saveti za međunacionalne odnose. Međutim, te odredbe treba preciznije da definišu mnoga pitanja, počev od načina biranja, sastava, ukupne nadležnosti i dr. Ne sme se desiti da ti saveti, umesto da budu mesta stvaranja harmonije i unapređivanja nacionalne ravnopravnosti, postanu mesto stvaranja nesporazuma i raskola.
Drugo, pitanju referenduma, kao vidu najneposrednijeg učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave, nije dato odgovarajuće msto. Treba imati u vidu činjenicu da se demokratija gradi iz baze. Stiče se utisak da predlagač nije želeo da se ovaj vid lokalne samouprave afirmiše i kod nas.
Primera radi, navešću praksu opština u Švajcarskoj - one u proseku sprovode četiri referenduma godišnje; o pitanju o kome se izjašnjavaju građani sastavlja se elaborat na nekoliko stranica i dostavlja poštom svakom građaninu. Uz to se dostavlja listić sa kovertom, kao i obaveštenje kada se i gde vrši glasanje. Građanin može da dođe na dan glasanja i da glasa na određenom mestu, ali može i da poštom pošalje dostavljeni koverat sa listićem. Nije propisano da mora da se izjasni preko 50% građana. Omogućeno je svakom građaninu da se izjasni. Hoće li to pravo koristiti, to je njegova volja, ali niko ne traži većinu.
Zašto i mi ne bismo napravili jedan radikalan pomak u razvoju lokalne samouprave? Izgleda da ova vlast radikalno postupa samo kada treba građanima uvesti nove poreze i obaveze, umanjiti socijalna davanja i ograničiti pravo radnika iz radnog odnosa.
Sledeća primedba - odredbe o finansiranju lokalne samouprave su nedorečene. Privredno nedovoljno razvijene opštine plaši način finansiranja određenih potreba, koje obezbeđuju i osnovne potrebe građana. Primera radi, u oblasti zdravstva, školstva i dr.
Malo se u ovom zakonu govori o solidarnosti. Štaviše, brišu se pojedini kriterijumi koji su nerazvijenim opštinama obezbeđivali određena sredstva. O ovome su socijalisti vodili mnogo više računa nego što se sada predlaže u ovom zakonu, a bila su očekivanja da će doći do poboljšanja.
Dalje, smatram da je u ovom zakonu trebalo predvideti način podsticanja rada građanskih grupa i asocijacija; te grupe i asocijacije tzv. civilnog društva treba da budu organizovane i da su kontrateža vlasti. Svaka vlast teži da bude autoritativna. Zato postojanje građanskih grupa i asocijacija doprinosi razvoju demokratije i kontroli vlasti, uz napomenu da sredstva treba mi da obezbeđujemo, a ne stranci.
Oni što daju, zna se da imaju svoju cenu; ne čine oni to bez nekog svog interesa.
Na kraju, želim da istaknem da su zaista opravdani razlozi zbog kojih socijalisti traže da se ovaj predlog zakona povuče, da Vlada izvrši odgovarajuće dopune, da ga usaglasi sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i da ga potom dostavi ovoj skupštini na usvajanje. Zahvaljujem.