Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ovde se već nekoliko dana praktično vodi polemika oko jednog centralnog pitanja: neposrednog izbora predsednika opštine, odnosno gradonačelnika, kao i oko navodne birokratizacije takve funkcije, vraćanja unazad, mogućih zloupotreba i svega onoga što se u raspravi čulo, da ne ponavljam.
Šta je suština ove promene i ove izmene u odnosu na dosadašnju praksu?
Jednostavno što se išlo daljom afirmacijom decentralizacije i daljom afirmacijom podela vlasti. Ovog puta, povodom promena na lokalnom nivou, mogu da razumem lamentiranje pojedinih narodnih poslanika za minulim vremenima, za vremenima kada su oni vršili vlast i kada su izvršni odbori u skupštinama opštine bili upravo mera njihovog vršenja vlasti. Mogu da razumem i konstataciju da različiti nivoi vlasti možda treba da sadrže identične principe u pogledu izbora odgovarajućih ličnosti. E pa, gospodo, vi ste pre dve godine promenili savezni ustav i odlučili da se predsednik Savezne Republike Jugoslavije bira neposrednim glasanjem i naravno bili ste poraženi, i pošto ste izvukli pouku, sada biste da se to ne menja na lokalnom nivou.
Evo vam dobrog primera kako se izjednačuju načini izbora na različitim nivoima vlasti. Ali, nije to smisao ovoga, smisao je podela ne vlasti, nego podela odgovornosti.
Izvršni odbori zamagljivaljili su stvari. To je bila prilika za lov u mutnom, nije se znalo ni ko pije ni ko plaća, nije se znalo ko je odgovoran. Sada se vrši ta podela vlasti utoliko što će biti jasno definisana; jasno su definisana ovlašćenja skupštine opštine kao predstavničkog tela, to je jedan kolektivni organ koji donosi odgovarajuće akte i odgovarajuće opšte, možemo uslovno reći, političke odluke.
Sa druge strane, uloga izvršne vlasti pripada gradonačelniku, pripada predsedniku opštine i on će biti odgovoran za izvršavanje i sprovođenje odluka predstavničkog tela, između ostalog dakle i skupštine opštine.
Mi smo prihvatili amandmane, i one koji su ranije uloženi i ove koji se sada ulažu, koji idu u pravcu korekcije, u pravcu jedne kontrolno-nadzorne korekcije ovlašćenja predsednika opštine i prihvatićemo one amandmane koji ta ovlašćenja limitiraju u drugom stepenu u upravnom postupku, odnosno po pitanju upravnog nadzora, bez obzira kako će se taj kontrolni nadzorni organ zvati, da li opštinski savet, kolegijum, opštinsko veće, biće izvršena pravno-tehnička redakcija tog teksta.
Priča o zlouporebama takođe nema smisla; tamo gde se nije znalo ko je odgovoran, tamo je bilo najviše zloupotreba. Ovde će izvršna vlast imati ime i prezime i predsednik opštine, odnosno gradonačelnik biće neposredno odgovoran za sve.
Bilo je i pitanja gde to postoji, koji su modeli korišćeni. Postoji ovakva praksa u razviijenim zemljama Zapadne Evrope, recimo u Velikoj Britaniji, u Saveznoj Republici Nemačkoj, ali postoji recimo i u Rumuniji, i u Makedoniji. To je znači jedna ideja koja je opšteprihvaćena u Evropi.
I konačno, bilo je pitanja da li može jedan čovek da obavlja ovakvu odgovornu funkciju u nekim velikim opštinama, odnosno gradovima. Odgovor je, naravno, da može. Ilustracije radi, Žak Širak je bio gradonačelnik Pariza, a Rudolf Đulijani je gradonačelnik Njujorka i vrlo uspešno su obavljali tu dužnost.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Replika.)
