Gospođo predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, izdvojio sam mišljenje na sednici Odbora za budžet i finansije i mogu da obrazložim nekoliko stvari zbog čega sam izuzeo svoje mišljenje, a uglavnom osnovni je motiv ograničenje vremena za diskusiju, imajući u vidu da ovaj restriktivni Poslovnik o radu ne dozvoljava svim poslanicima da učestvuju i razmatraju ovaj materijal.

Hteo bih zaista da kažem da smo dobili jedan dobar materijal, jedno dobro štivo, kako sam gospodin ministar reče, i da ovo što je on rekao, iz njegovih usta u božje uši, ali mislim da nije tako, imajući u vidu da smo budžet za ovu godinu doneli po hitnom postupku na decembarskoj sednici, a ja moram da podsetim ministra, ako je zaboravio, da još nije donet zakon o učešću opština u finansiranju, tako da opštine treba svoje budžete, one koji se utvrđuju privremenim finansiranjem, da donesu do kraja marta, pa bi zaista trebalo doneti i taj zakon kako bi opštine mogle odrediti svoje limite i svoje okvire sredstava.

Zakon o budžetskom sistemu je obećan prilikom usvajanja budžeta za 2001. godinu i dobili smo ga u decembru i evo, ovog trenutka započinjemo sa razmatranjem.

Mogu da kažem zaista da treba na jedan jedinstven način da se uredi ova oblast javnih finansija, nešto slično kao što je bilo i kroz Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima koji je bio još opširniji od ovog zakona, kao i ovaj budžet koji je bio u Kraljevini transparentniji, nego ovaj naš. Mislim da je i ovaj zakon posledica onih ocena koje je ministar rekao na prethodnom zasedanju, odnosno prethodnoj sednici svojim nadahnutim nastupom. Kada imate pred sobom kreditni aranžman, citiram, ako mogu ministre, "na 11 godina i 8 meseci sa početkom od 3 godine i 2 meseca", to su aranžmani koje bi kao država sami nastupajući, ne bi mogli da dobijemo.

Jednostavno, još nije rešena naša spoljna finansijska situacija do te mere da možemo ili da izdajemo obveznice ili bar da dobijemo kredite na tako dugi rok. Mislim da ove ocene, a i ocene od strane eksperata iz međunarodnih finansijskih organizacija, da su doprinele da ovaj zakon moramo brzo da donesemo i da ga razmatramo.

Inače i ja koji sam radio ove finansije odavno sam očekivao ovaj zakon, ali me on podseća na određene zakonske propise iz vremena 80-tih godina, samo ne znam po čijem modelu, da li je francuski model javnih finansija i regulisanja ili je to model Evropske unije i zato sam očekivao da će ministar bar reći - ovo smo preuzeli, a ja moram da kažem da smo 80-tih godina imali sličan kalendar, postupak pripreme za donošenje budžeta, tako što smo imali razne rezolucije, imali petogodišnje, odnosno trogodišnje planove ekonomskog razvoja. Ekonomska i fiskalna politika sa pravcima razvoja utvrđene su do kraja avgusta, pa smo vodili jednu javnu raspravu isto kao što sada predviđamo i zaista, ako se pretvara u to mislim da nema potrebe ovom prilikom tako nešto da regulišemo.

Mislim da zaista kroz osnove budžeta, koje su tada važile, sada je memorandum o budžetu i ministar je već rekao u avgustu kada idemo svi na godišnje odmore, pa i mi poslanici, Ministarstvo kreće u ofanzivu u pogledu utvrđivanja nacrta odluke o budžetu.

Mišljenje nas socijalista je da ovaj zakon o budžetskom sistemu neće zaživeti brzo, imajući u vidu nekoliko stvari. Prvo, čini mi se da je Ministarstvo i sam ministar obavezan, ministar finansija ima najviše obaveza po ovom zakonu, da u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona donese prateće propise i odgovarajuća akta, a organi lokalne smaouprave, odnosno organi finansija u lokalnoj samoupravi 24 meseca, tako da mislim da bi trebalo obavezati na neki način da se to što pre reguliše ako krećemo u budžet za 2003. godiniu u avgustu mesecu. Do tog roka primenjivaće se odredbe od 18. do 91. člana Zakona o javnim prihodima.

Mislim da je dobro da se u ovom trenutku na jedan način se reguliše budžetsko računovodstvo. Zaista je u prethodnom periodu bilo dosta lutanja oko budžetskog računovodstva, kako i samih korisnika budžeta, tako i oko samog knjigovodstva budžeta i budžetskih fondova. Mislim da bi ta metodologija vrlo brzo trebalo da izađe na Vladu ili ministar da propiše, kako bi imali ove podatke.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Reč ima narodni poslanik Miroljub Veljković, koji će biti ovlašćen (predstavnik SRS) po ovoj tački dnevnog reda. Dostavite mi za sutra ovlašćenje.

Na početku bih hteo da se zahvalim gospodinu ministru što je ovaj parlament i srpsku javnost podsetio na istorijsku činjenicu da su između dva svetska rata u ovoj zemlji non-stop na vlasti bili srpski radikali i tačno je ono što ste držali u desnoj ruci, onaj transparentan budžet i to je budžet koji su donosili ministri ispred Srpske radikalne stranke i tako će ako bude pravde i ako da Bog biti već od sledećih izbora. Zašto ste nervozni, gospodo?

Gospodine ministre, apsolutno se ne dovodi u pitanje neophodnost da se na jedinstven i celovit način uredi budžetski sistem, odnosno da se jasno definiše postupak planiranja, kako ste vi rekli donošenje i kontrole budžeta Republike i lokalnih samouprava. Znači, ovakav zakon je potreban državi i tu apsolutno nema nikakvog spora. Ja u svojoj diskusiji neću ukazivati na izrazito loša rešenja u ovom zakonu. To će uraditi moje kolege iz poslaničke grupe SRS, kako u diskusiji u načelu, tako i kada budu obrazlagali svoje amandmane. Govoriću o jednom suštinski pogrešnom konceptu koji sprovodi ova državna administracija, kada se radi, gospodine ministre, o reformi celokupnosti finansijskog sektora u zemlji.

Zbog strukturne neusklađenosti u fiskalnoj sferi, velikog fiskalnog deficita, prekomerne javne potrošnje i ogromnog unutrašnjeg duga i nepostojanja apsolutno nikakvog finansijskog tržišta, svima nama u ovoj sali koji malo pratimo ovu problematiku i poznajemo ovu problematiku je jasno da se mora pristupiti temeljnoj reformi finansijskog sektora u zemlji. Međutim, za tako nešto mora da postoji koncept. Znači, mora da postoji određena strategija. Ne može se to raditi s brda s dola, smušeno kako to radi ova vlada, a ja ću to bliže obrazložiti. Koncept bi trebalo da nam posluži pre svega za donošenje nekih strateških odluka u pravcima finansijske reforme. Nadam se da će se gospodin ministar složiti sa mojom tvrdnjom da u okviru reforme finansijskog sektora treba pokriti nekoliko oblasti, pre svega fiskalna reforma, zatim reforma centralne banke, formiranje javnog duga i to se mora priznati zbog velikog negativnog nasleđa prošlosti, restrukturiranje bankarskog sektora i na kraju razvoj finansijskih tržišta. Nadam se da se tu slažemo gospodine ministre i to je abeceda struke, to se tako mora uraditi u struci i verujte mi oko toga nema nikakvih dilema.

Međutim, šta radi ova državna administracija? Ovoj državnoj administraciji fiskalne reforme su to što su povećane stope poreza na promet i što se uvode non-stop neki novi nameti koji opterećuju kako privredu tako i građane. Zona sive ekonomije, koju hvali se ova državna administracija da je sasekla itd, verujte mi da nije ni taknuta. Znači, tamo gde se kriju ogromne fiskalne rezerve nije ni taknuta. Zatim, ako su vama reforme centralne banke to što se Mlađan Dinkić reklamira po bilbordima ili televiziji, a to je jedino što smo videli od reformi u monetarnoj sferi, ako vi restrukturiranje bankarskih sistema shvatate kao likvidaciju srpskog bankarstva, onda to nije to.

Šta sa javnim dugom? Da li nam je država odgovorila šta je sa javnim dugom i koliki je taj javni dug? Šta je sa finansijskim tržištima? Zaigrala ova obveznica stare devizne štednje, pa prvog dana ste naterali one iz Vojvođanske banke, pa kao došli i kupili 99,9% i platili. Gde su ta finansijska tržišta? Tu nema nikakvog pomaka. Mislim da je sasvim očito u delovanju ove vlade da nema nikakvog koncepta i strategije na ovom polju. Potezi i pokušaji reforme u finansijskom sektoru su amaterski i stihijski a to je ono što zabrinjava. Tako i sa ovim zakonom.

Ovaj zakon, za koji ne sporim da država mora da donese, on mora biti deo promišljene državne politike i to u okviru ukupne reforme finansijskog sektora u zemlji. Palo je na pamet ovoj vladi da, na primer, uspostavljanjem trezora i jedinstvenog konsolidovanog računa izvrši neviđenu centralizaciju u finansijskoj sferi. To se ni Josip Broz Tito nije usudio da uradi. Kažete vi tamo da to nije tako, da će korisnici imati podračune itd. Molim vas, svi žiro računi korisnika se ukidaju, kako direktnih korisnika, a tu mislim na ministarstva, tako i onih indirektnih, recimo, zdravstvo, i da uzmemo zdravstvo kao primer. Znači, svi se ukidaju, dolazi jedan konsolidovani, pa nam ministar obećava i Vlada da će dobiti neke podračune. To je jedna neviđena centralizacija svih finansijskih tokova i sredstava pod jednom šapom. Vi znate čijom. Nije pod Đelićevom sigurno.

Zbog toga što su rešenja u zakonu izrazito loša, zbog toga što zakon nije deo, ponavljam - nije deo jednog celovitog koncepta i strategije roformi finansijskog sektora, poslanička grupa Srpske radikalne stranke neće podržati ovaj zakon.

Isto tako, gospodine ministre, vašom diskusijom ste me stimulisali da vas pitam nešto. Ne treba valjda mi da vas učimo, da bi izveli uspešnu reformu finansijskog sektora, ta reforma mora biti podržana i nekim drugim reformama, pre svega svojinskom transformacijom, znači liberalizacijom privrede, pravom liberalizacijom privrede, mora da se postigne puna ekonomska stabilnost, mora da se izgradi pravni sistem koji pospešuje savremenu tržišnu privredu, i na kraju, što je izuzetno bitno, to napominjem - izuzetno bitno, sve to mora biti praćeno jasnim socijalnim programom.

Za ceo proces tranzicije, ne samo u ekonomskom sektoru, nego uopšte za ceo proces tranzicije, iza toga mora da bude toliko jasan socijalni program. Širom Srbije ste krenuli, hiljade radnika, i onda je - zamislite, socijalni program - da neko izvadi i da vam da tri ili pet hiljada maraka i idi kući. To je socijalni program ove vlade.

Činjenica je da je deo zakona ovde donet za ovih godinu dana i nešto više, ali kakva su ta rešenja - već pokazuju i daju rezultate. Mislim da su izuzetno loša.

Na kraju, gospodine Đeliću, zaprepašćen sam jednom činjenicom iz vaše biografije. Znam da ste vi učestvovali u sprovođenju privrednih tranzicija u nekoliko zemalja u Istočnoj Evropi, i bilo je za očekivati da bi trebalo da znate da je reforma finansijskog sektora najsloženija faza tranzicije. JelÄ tako gospodine ministre?

To je nešto najosetljivije i najsloženije, i ono što je bitno je da ta reforma uvek dođe na kraju te ukupne tranzicije. Po pravilu je tako i pozitivna iskustva u ovim istočno - evropskim zemljama to govore. Šta sada treba da znači ovaj zakon o budžetskom sistemu, bez ove i ovakve temeljne i promišljene reforme celog sektora i sa pratećim reformama. Apsolutno ništa, sem onoga što sam rekao - jedne neviđene centralizacije.

Mnogo ozbiljnijeg posla treba pre toga uraditi. Znači, ogromnu stručnu i organizacionu logistiku treba obezbediti, pa tek onda krenuti u ovaj ozbiljan posao. Ovo što radi ova vlada, oprostite, ali to je čist amaterizam.

Iz svih ovih razloga poslanička grupa Srpske radikalne stranke neće podržati ovaj zakon u načelu. (Žagor.) Svojim amandmanima ... (Žagor.) ... vi ste videli šta je ministar držao u desnoj ruci, to je program Srpske radikalne stranke ... naša poslanička grupa probaće da popravi, napominjem - ovo izrazito loše, u stručnom smislu, predloženo rešenje i u zavisnosti od toga konačno uobiličenog teksta ovog zakona opredelićemo se da li ćemo prihvatiti zakon u celini. Mada, među nama, predloženo rešenje je tako loše da bi najbolje bilo da se povuče iz skupštinske procedure. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, predstavnik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Poštovana gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi zakon tehničkog karaktera sa detaljnim uputstvom  za izradu budžeta Republike Srbije, teritorijalnih jedinica, organa lokalne samouprave i finansijskih planova organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.

Kada bi se posmatrao samo sa ovog stanovišta kalendarskog tipa, ko šta radi, kada donosi, koja su čija ovlašćenja, tu zaista čovek ne može značajno da stavi primedbu, jer jedino može da raspravlja o tome da li je neki datum u ovom dokumentu valjan ili nije, što po mom mišljenju nije ni važna činjenica, nisu ni bitni detalji.

Međutim, postoji jedna stvar koja svakako zaslužuje pažnju i o kojoj smo mi u Socijalističkoj partiji, kada smo dobili ovaj predlog zakona, dugo razmišljali i razgovarali kako da ocenimo uopšte tu oblast. To je kod osnivanja trezora Republike i nije sporno, on je bitan i neophodan za funkcionisanje jedne države, međutim, postoji problem jedne apsolutne centralizacije finansijskih sredstava Republike Srbije, a kada se u to uključe i finansijska sredstva Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja i Republičkog zavoda za tržište rada, onda to predstavlja zaista jedan složen konglomerat različitih prava utvrđenih Ustavom.

Prava kod fondova i socijalnih osiguranja su prava korisnika i davaoca, znači ne prava države već korisnika i davaoca, a njihova su prava uređena odlukama na drugi način i imaju karakter javnog sektora, i korisnici i davaoci usluga u toj oblasti najviše imaju prava da odlučuju o svojim sredstvima.

Ovde se događa obrnuta situacija. Najveća prava da odlučuju o njihovim sredstvima ima Ministarstvo finansija. Doduše, tamo se kaže - mi ćemo odobravati finansijske planove, može sredstvima da se raspolaže po tim planovima, i otvaraće se podračuni u svim oblastima, tako da ne stoji da oni neće raspolagati sredstvima. Ali, ipak, kad saberete sva sredstva i stavite pod jednu kapu, u jedne ruke, utvrdite im dinamiku stroge primene, onda ne mislim da je to pravo korisnika i davaoca, već mislim da je to isključivo centralizacija države. Apsolutna centralizacija.

Po već ne znam koji put pokazuje se da Srbija polako u finansijskom smislu ulazi u diktaturu, definitivnu diktaturu, a ne mislim da je takva diktatura na Zapadu donela nešto dobro ili je u nekoj državi tranzicije bila primenjivana i pokazala neke značajne rezultate.

Pominjani su termini da se sredinom maja meseca govori o makroekonomskoj i fiskalnoj politici. Po ne znam koji put vam kažem da nam je fiskalna politika na niskim granama. Borba protiv sive ekonomije je zaista maliciozna priča od koje u ovom momentu nema ništa, a kada govorimo o makroekonomskoj politici valjda je neko mislio na privredu.

Privreda u Srbiji, u ovom momentu, se nalazi u značajnom padu. Čak mislim da i instituti koji se bave svim drugim osim onim od čega treba da živi ovo građanstvo, najviše se bave time - čiji je ugled najveći u javnosti. Da li jeste ili nije - to će verovatno reći birači na narednim izborima, ali nikako da kažu koliki nam je rast proizvodnje u Srbiji u ovom momentu, da li ga uopše ima, kakav je u nekim granama proizvodnje, ima li pada, koliko se zaposlilo ljudi u Srbiji u prošloj godini, koliko je ostalo bez posla, da li smo tu u plusu ili minusu.

To su neki elementi makroekonomske politike. Kakve su nam perspektive zapošljavanja mlade generacije, kada pričamo o odlasku i odlivu pameti iz Srbije. To stalno stavljamo u reper bivšem režimu. Moram da kažem da je prošla godina pokazala da je najveći broj ljudi u Srbiji u prošloj godini napustio Srbiju i otišao "trbuhom za kruhom" u druge države.

Kada govorite o kontroli finansijskih planova organizacija socijalnih i penzionih fondova, možda bi bilo bolje da je u ovaj dom došao zakon o reformi socijalnog i penzionog osiguranja. Mislim da preko dva miliona ljudi u Srbiji očekuje promenu penzionog osiguranja, posebno u oblasti poljoprivrednog osiguranja, odnosno osiguranja za penzionere na selu.

Već godinama postoje napori i uporno pokušavaju poljoprivredni proizvođači da obezbede dobrovoljno penziono osiguranje. Mi smo o tome često govorili i upozoravali da je to važna karika, i da se vratimo realnom oporezivanju, posebno tog dela stanovništva, da se ne bavimo uravnilovkom, bruto zaradama u privredi, koje nemaju veze sa ostvarivanjem dohotka u poljoprivredi, dakle, nemaju veze sa stvarnim prihodima koje ostvaruju poljoprivredni proizvođači, sa stvarnim troškovima i rashodima koje imaju u toku svoga obavljanja, bavljenja svojim zanimanjem, a ovamo imaju situaciju da plaćaju porez na osnovu bruto zarade zaposlenog radnika u privredi.

Kada saberemo i vanprivredu, onda moramo reći da su tu ove silne organizacije, gde su značajno visoki lični dohoci, koji ne mogu nikako biti reper za poljoprivrednu proizvodnju, niti predstavljati bilo kakav element u ovoj oblasti. Govorim o makroekonomskoj politici.

Naravno da ima još jedna činjenica - sada nam ulazi u Srbiju na velika vrata budžetski deficit. Bojim se da stoji, lepo ste ga u članu obradili, budžetski deficit, i rekli ste da su elementi za finansiranje budžetskih deficita privatizacija i prodaja preduzeća, drugi element je donacija i treći kredit od MMF-a, koji je još uvek tajna, šta će biti sa njihovih oko 800 i nešto miliona dolara.

Prosto je neverovatno da niko ni sa jedne strane ne sagledava kako podići nivo proizvodnje u Srbiji, kako otvoriti nova radna mesta, kako ne sužavati obime u proizvodnji, kako se ne baviti samo projekcijama u jednoj oblasti i štititi samo pojedine oblasti proizvodnje?

Prosto je neverovatno kako uopšte nešto može onda normalno izgledati, kada stavimo pred sebe ovakav Predlog zakona. Ja tu u suštini ne vidim neki značajan problem, ali kada govorite o makroekonomskoj politici, o organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i načinu kako konstruišete trezor, već dolazimo u situaciju da nastaje jedna apsolutna centralizacija finansija u ovoj državi.

Da podsetim da Srbija nema svoju narodnu banku, da nema svoju politiku u toj oblasti, tako da zaista definitivno čovek mora da bude najmanje uzdržan, mada će i SPS, kad je u pitanju ovaj predlog zakona, biti protiv. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Ovim završavamo današnji rad i nastavljamo sutra u 10,00 časova.