Reč ima narodni poslanik Golub Rajić, a posle njega narodni poslanik Slobodan Tomović. Preostalo vreme poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije je 12,5 minuta.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo poslanici, na dnevnom redu Skupštine Republike Srbije je Predlog zakona o budžetskom sistemu, koji nam je Vlada Republike Srbije predložila da se donese po hitnom postupku, da bi se na jedinstven i celovit način uredio budžetski sistem i u okviru njega planiranje, priprema, donošenje i kontrola budžeta Republike, teritorijalnih autonomija i lokalnih samouprava.
Ovaj zakon reguliše osnivanje i nadležnosti trezora republičkog budžeta i budžeta lokalnih vlasti, gde bi se sva primanja budžeta uplaćivala na račun trezora, sa koga bi se vršila i sva plaćanja, a takođe jedinstveno se uređuje donošenje finansijskih planova, zaduživanje i izdavanje garancija, računovodstvo i kontrola planova Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republičkog zavoda za tržište rada.
Zakon o budžetskom sistemu bi trebalo da zameni dosadašnji Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima. Primenjivaće se osmog dana od dana objavljivanja, sem odredbi koje se odnose na lokalne vlasti, a rok za donošenje svih drugih propisa iz ovog zakona je 12 meseci. Ovo je još jedan od zakona koji će, poput omnibusa za Vojvodinu, poput Zakona o lokalnoj samoupravi, Zakona o privatizaciji, Zakona o radu i drugih koje predlaže Vlada Republike Srbije, uneti haos u državu.
Građani Srbije to nisu očekivali i to ne zaslužuju. Ne znam koliko je baš neophodan radi sprovođenja ekonomske politike Jugoslavije i Srbije u 2002. godini, kada smo nedavno usvojili budžet za 2002. godinu sa 38,8 milijardi deficita; jedino da to legalizuje. Međutim i bez obzira na sve, poslanici Socijalističke partije Srbije, kao i uvek, pokušaće, koliko je moguće, da ovaj zakon poprave.
U ovom zakonu se izbegava odgovornost Vlade za makroekonomsku politiku i predlog budžeta za fiskalnu godinu političkim frazama. A, nismo zaboravili DOS-ov ugovor sa narodom. Međutim, vidimo kakvo je stanje danas. Znači, za promašaje nema odgovornosti, a Vladi i izvršnim organima lokalnih vlasti, kada je u pitanju raspolaganje ostvarenim sredstvima, data su velika ovlašćenja. Naplata prihoda nije ograničena. Izjednačena je fiskalna sa kalendarskom godinom, gde ne postoji mogućnost produženja budžetske godine.
Mislim da se ministru finansija daju zakonom prevelika ovlašćenja. Naravno da on mora biti odgovoran za izvršenje budžeta, ali Narodnoj skupštini je, svakako, odgovorna Vlada Republike Srbije.
Kada su u pitanju organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, tu se podrazumevaju republički fondovi penzijskog i invalidskog osiguranja, Republički zavod za zdravstveno osiguranje i Republički zavod za tržište rada, naročito članovi 6, 7, 20. i 25. ovog zakona mislim da nisu dobro uređene, jer ovim organizacijama saglasnost na finansijske planove i programe daju i Vlada Republike Srbije i Narodna skupština. Ne treba sa direktnim korisnicima budžetskih sredstava vezivati posebne ugovore, gde se konstituišu njihove obaveze i odgovornosti i stvaraju obligacioni odnosi, jer oni imaju apsolutni nivo odgovornosti za upravljanje preuzetim obavezama, nadležni su za utvrđivanje prihoda, kao i karakter rashoda sredstava.
Zakon predviđa budžetsku rezervu od najviše 1,5% ukupnih prihoda za budžetsku godinu. Možda je to i puno jer je do sada bilo dovoljno i 1%, ali ne maksimizira se iznos tekuće budžetske rezerve i ovo bi trebalo amandmanom popraviti, bez obzira što je teško utvrditi visinu sredstava za neplanirane svrhe.
U delu zakona koji reguliše državni dug i državne garancije mislim da se ministru finansija daju velika ovlašćenja i da to nije dobro. Ministar svakako treba da daje predloge, pa neka potpisuje i ugovore, ali uz saglasnost Vlade i Narodne skupštine Republike Srbije, gde bi izvršni i zakonodavni organi vlasti imali veću odgovornost.
Zbog svega iznetog socijalisti ne mogu prihvatiti ovaj zakon jer on ne donosi ništa novo, sem što centralizuje sva finansijska sredstva. Zahvaljujem.

Reč ima Slobodan Tomović, poslanik Socijalističke partije Srbije, poslednji prijavljeni u načelnoj raspravi o zakonu o budžetskom sistemu. Gospodine Tomoviću, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije ima još sedam minuta.

Neće trebati toliko, dame i gospodo narodni poslanici ... (mikrofon nije uključen).

Dobro je, dame i gospodo narodni poslanici, pošto smo uspešno prebrodili ove tehničke teškoće vezane za ozvučenje, pokušaću da vašu pažnju kratko zadržim na nekim akcentima vezano za Predlog zakona o budžetskom sistemu, a to bi u suštini trebalo da na određen način predstavlja i rezime onoga što su moje kolege poslanici iz Socijalističke partije Srbije, a i drugi koji su se obraćali sa ove govornice, već rekli.

Dakle, SPS ne spori potrebu da se na jedinstven način i celovito uredi jedna ovako važna oblast, koja se odnosi na budžetski sistem. Gledajući samo sa tog aspekta mi možemo da kažemo da je ovaj predlog, o kome će se poslanici ovog i narednih dana izjašnjavati, zanatski dosta korektno urađen i da metodološki određena rešenja koja su tu data predstavljaju zaista nešto što je sasvim korektno što se tiče zanata i tehnologije urađeno u ovom zakonu.

Ali, želimo da skrenemo pažnju, pored stvari koje se u samoj definiciji navode, recimo na zaduživanje za tekuću likvidnost. Sasvim je u redu da to može da postoji, ali samo teoretski, jer ako se radi o ozbiljnom planiranju, ako se budžet ozbiljno planira, ako se izvori predviđaju na način da budu realni, onda ne može da dođe do toga da se iz izvora ne puni budžet u dinamici u kojoj se to kaže.

Dakle, to može da postoji samo teoretski, a nikako da bude nešto što će nam u svim situacijama kada nešto ne ide pomagati, tako da ćemo da kažemo - evo, sada ćemo da štampamo obveznice, pa ćemo to time pokriti, pa opet ćemo štampati obveznice itd.

Ličilo bi to, pomalo, znate, na onaj stari vic kad je neko polagao ispit za kapetana broda, pa ga pita onaj - šta ako bude oluja, a on kaže - bacim sidro; pa šta ako bude druga oluja, on opet kaže - bacim sidro; pa treća, sidro, pa otkuda ti, kaže, tolika sidra, a ovaj kaže - pa otkuda tebi tolike oluje? Znate, u tim olujama ne bi dobro bilo da štampamo te obveznice. Dakle, to može da postoji samo u teoriji i teoretski.

Naša sledeća zamerka je vezana za dinamiku donošenja ovog zakona. Mi, jednostavno, mislimo da bi ovaj naš zakon trebalo da bude usklađen sa saveznim zakonom. Koliko nam je poznato, u pripremi je donošenje toga zakona, a onda se postavlja pitanje - a zašto mi žurimo sa donošenjem ovog zakona?

Može to, što reče kolega Todorović, da izazove nedoumicu, da mi to žurimo ne znajući šta će biti sa rešenjem vezano za Crnu Goru, pa ako to rešenje ne odgovori interesima koji znače celovitu Jugoslaviju, da mi onda imamo zakon po kome ćemo moći da funkcionišemo. Tako nešto, nažalost, može da bude shvaćeno kao prejudicija. Zato mislim da je imalo i mesta i rezona da se napravi to neko usaglašavnje, jer i u toj Saveznoj skupštini sede naše kolege, pripadnici različitih političkih opcija.

Takođe, želeo bih da skrenem pažnju na još jednu stvar - mi smo se ovde, u situacijama kad su donošeni i drugi zakoni, zalagali da se akcenat da zakonodavnoj vlasti u odnosu na izvršnu vlast. Dakle, mi smo, ako se sećate, upravo sa ove govornice, ne samo predstavnici SPS, već i drugi, pledirali da mi, kao poslanici, kao zakonodavna vlast, imamo veće ingerencije nego što to ima izvršna vlast.

Ako je to tako i ako se toga držimo, onda zbunjuje, i moraću da citiram ovo što piše u članu 52, a u okviru poglavlja dug i garancija, da se Republika može zaduživati kod domaćeg ili inostranog poverioca, u skladu sa zakonom. Pa onda dalje kaže "Republika može da zaključuje ugovore o kratkoročnim zajmovima ili da emituje kratkoročne hartije od vrednosti radi finansiranja deficita tekuće likvidnosti." A onda, "O zaključivanju ugovora o kratkoročnim zajmovima i o emitovanju kratkoročnih hartija od vrednosti odlučuje ministar. Republika može davati državne garancije za dugove pravnih lica u skladu sa zakonom itd."

Da ne citiram sada i član 53, gde se kaže da u postupku zaključivanja ugovora o zaduživanju ministar daje predlog, a Vlada donosi odluku. Suština ove priče jeste u sledećem - ne može odlučivati ministar. Odlučuje se ovde, jer takvu smo praksu počeli pre nekoliko dana da inaugurišemo. Da li sada to znači da hoćemo da odustanemo od takve prakse?

Ministar može dati predlog, Vlada može dati predlog, ali o tome da li ćemo se zaduživati, da li ćemo vršiti kratkoročne pozajmice, da li ćemo štampati obveznice itd, može odlučivati samo onaj ko je doneo odluku o budžetu. Jer, ako se tada nešto menja pa zbog toga može, onda taj o tome treba da odlučuje.

Zato mislim da bi u tom delu - koji predstavlja stalno pitanje da li je zakonodavna vlast iznad izvršne, a mislim da jeste i treba da bude - ovo ovde trebalo doraditi. U svakom slučaju, mislim da zakon ima manjkavosti koje su se ovde već čule; što se tiče dinamike, ima potrebe i rezona da se uskladi sa saveznim zakonom i upravo bih pledirao da se to uradi, pa da onda raspravljamo o ovom zakonu i da ga onda usvajamo.

Do tada mi ćemo, nažalost, biti protiv. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem narodnom poslaniku.

Ovo je bio poslednji prijavljeni govornik.

Pre nego što zaključim načelni pretres, da li neko od predsednika poslaničkih grupa želi reč?

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo poslanici, pre nego što počnem da pričam o samom zakonu, danas i  ovih dana sam se naslušao svega i svačega, pa bi već red bio, pogotovu kad je priča o demagogiji, da kažem da je demagogija i ta  ista vaša priča o stalnoj reintegraciji, priključku za Evropu i sl.
Jer, od kada ste vi na vlasti, čak i banana države, kao što je Makedonija, uvode nam pogranična osiguranja. To su vaši uspesi, vaši domeni, niste uspeli da ukinete niti da olakšate režim viza ni u jednoj zemlji, nemojte da mi pričate više o priključcima za Evropu.
Što se samog zakona tiče, mogu da vam kažem da je u redu da ovakav jedan zakon, koji bi ovu materiju regulisao, treba da bude izglasan. Međutim, čini mi se da sam predlagač ovog zakona nije dorečen u zakonu, ne pridržava se nekih određenih ekonomskih principa, pa mogu da kažem da je i sam zakon nerazumljiv, jer kada pogledamo u članu 2. definicije koje su obuhvaćene ovim zakonom, nailazim na reči za koje uopšte ne znam šta znače. Ne zato što nisam dovoljno načitan, nego zato što su to reči stranog porekla.
Onda nailazim ovde i na nasleđe prošlosti, kao što su organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, a mislim da je zakonom već drugi termin predviđen, drugi naziv. Ovo nas vraća u vreme osnovnih organizacija udruženog rada, radnih organizacija, Edvarda Kardelja, samoupravljanja, a samoupravljanje najmanje može biti u budžetu.
Što se tiče samog izlaganja gospodina ministra Đelića, vidim da ste morali, a i on je to pomenuo, da u zakonu o budžetskom sistemu uvedete i garancije. Žao mi je što gospodin Đelić nije tu. Čini mi se da on, svaki put kad treba da izađem, pobegne iz sale, a izgleda da je razlog što čitav dan ne dolazi i što je dobio već od gospodina Veljkovića, kao mog kolege iz poslaničke grupe, packe, pa nije ni čekao da mi ostali pričamo.
Ali, što se tiče garancija, svi vaši budžeti su do sada napravljeni u deficitu i čitavih meseci ste pričali o tome kako ćete donacijama da pokrivate budžetske deficite. Ono što se desilo u ovoj skupštini pre nekoliko dana u stvari potvrđuje da to nije istina i da su donacije jedna velika predizborna laž. Jer, upravo smo dali garanciju EPS-u da izvrši remonte svojih postrojenja. I na taj način ćete, i prodajom srpske privrede, da popunjavate deficite u budžetu.
Gospodin ministar se isto tako dotakao toga da će Skupština imati pravo na uvid u fondove socijalnog osiguranja. Koliko je meni poznato, u članu 7. ovog zakona je to regulisano, a to glasi ovako: "Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije obavezan je da redovno prati izvršenje budžeta i najmanje dva puta godišnje informiše Vladu, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti."
Nigde u ovom delu, dame i gospodo, nema Skupštine.
SRS je po ovom članu podnela amandman i mislim da je normalno da Skupština, koja na predlog prihvata i menja budžet, nema samo tu mogućnost da pregleda završni račun, već i da nadgleda sprovođenje budžeta u toku godine.
Isto tako, SRS je predvidela da se po ovom zakonu i usvojenim amandmanima Skupština informiše o planu izvršenja budžeta. Gospodin ministar je pričao o nadležnostima budžetske inspekcije i čini mi se da, po njemu, budžetska inspekcija treba ne samo da nadgleda ispravnost i zakonsku osnovu sprovođenja budžeta i trošenja para, već i da daje preporuke kako te pare treba da se troše.
Pa to se svodi, dame i gospodo, na sledeće - budžetska inspekcija dođe, recimo, u EPS, u rudnik, pregleda kako se pare troše, pa
sada tehničarima, inženjerima, ljudima od struke, određuje gde su zalihe uglja, kako treba kopati i sl.
Ili, kao što bi tržišna inspekcija došla u trgovinske radnje i trgovcima pričala koju robu da nabavljaju, koju da ne nabavljaju. Samim zakonom je do sada postojala mogućnost prebijanja obaveza između države i poreskih obveznika. Ovim zakonom ta mogućnost je uklonjena, a sada postavljam pitanje - dešava se često da država duguje nekom preduzeću, bez obzira u kakvoj je svojini, jer se to preduzeće često bavi uvozom i izvozom, tako da stvara obaveze prema državi. Ovim zakonom nije predviđeno da može doći do prebijanja. Država će njemu računati, u slučaju da ne uplati svoje obaveze, 0,2% kamate dnevno, a on neće imati pravo da bilo kakvu kamatu zaračuna državi.
Kad je u pitanju trezor i raspolaganje sredstvima, može da se kaže da je to neviđena centralizacija, a pogotovu je sumnjiva od onog trenutka kada ste objedinili poreske stope 17% i 3% u republičku stopu, jer onih dosadašnjih 3% je isključivo išlo za Ministarstvo odbrane, tako da se opet postavlja pitanje da li ovakvim jednim zakonom, a već je bilo dosta priče oko te kontrole novca, ne želi neko da kontroliše i vojsku. Da se podsetimo, to je još jedini državni organ koji ne kontroliše gospodin Đinđić.
Za kraj, budžet se puni iz prihoda koji se ostvaruju od poreza, akciza i prihoda javnih preduzeća. Ono što je u celoj ovoj priči najsmešnije jeste da je ovaj zakon, u stvari, da vi poreske i budžetske sisteme pravite od krova. Da bi gospodin Đelić mogao da puni svoj budžet, nije jedino potrebno da podigne poreske stope i da još više optereti ionako lošu materijalnu situaciju našeg stanovništva, već da stvori tržišne uslove da privreda u celini može normalno da funkcioniše.
To je obaveza države, a obaveza privrede je da kroz poreze i druge dažbine popunjava budžet gospodina Đelića. Već sam jedanput rekao da su porezi, u stvari, ljubav iz koristi između poreskih obveznika i države. Ali, kod gospodina Đelića je još uvek ta ljubav u jednom pravcu.
Što se tiče knjige koju je prikazivao kao budžet Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, te knjige su radikali pisali pre 70 - 80 godina. Za razliku od vas, od demokrata, to smo odavno prevazišli, pa smo ispred vas barem 70 - 80 godina.

Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS za ovu tačku dnevnog reda.

Znači, definitivno je činjenica, dame i gospodo narodni poslanici, da nešto fali u ovom predlogu zakona; bez obzira što se pozivamo na neka evropska iskustva, moram da kažem da se u evropskim parlamentima, na koje se vi pozivate, prvo i prethodno, pre usvajanja svakog budžeta, raspravlja o ekonomskoj i makroekonomskoj politici vlade u toj državi za tekuću godinu za koju se usvaja budžet. Ovde se u naznakama pominje termin makroekonomska politika, ne zna se koja, ne zna se kakva i ne zna se za koga - da li za vlast ili za narod.
Ekonomska politika svake države mora da bude prezentirana parlamentu, građani će to da saslušaju, a iz toga će znati kako će da žive u sledećoj godini, koji su im uslovi i parametri određeni u poreskoj politici, u razvoju, ekonomiji, zapošljavanju, perspektivama za mlade generacije itd. Ovaj predlog ne sadrži nijedan od tih elemenata. To je jasna činjenica. Nemamo mi potrebe ovde da razmatramo priče kao predstavnici jedne ili druge stranke, ovo je potreba stanovništva, svih građana i ovog parlamenta, jer nemate prava ta iskustva na koja se vi pozivate da u ovom zakonu eliminišete.
Drugo, ovo je zakon koji ima apsolutno tehnički karakter. Ovo je moglo biti rešeno uputstvom ili određenim podzakonskim aktima. U ovakvom slučaju će morati Vlada Republike Srbije da donese niz podzakonskih akata, kojima će utvrditi pravila ponašanja za sve korisnike budžetskih sredstava. Pominje se ugovor. To jeste iskustvo sa zapada, ali mora se precizirati kod direktnih budžetskih korisnika, kod indirektnih budžetskih korisnika, kako i na koji način će biti regulisana međusobna prava i obaveze.
Dalje, ovim zakonom se definitivno konstituiše i na sva vrata uvodi deficit kao jedna kategorija od posebnog značaja. Moram da kažem da smo u ovih godinu dana utvrdili četiri parametra iz kojih će biti finansirani budžetski deficiti. Prvi i osnovni je privatizacija: unošenjem sredstava u budžet Republike Srbije. Ovde je rečeno da će to biti jedan od glavnih prihoda za finansiranje budžetskih deficita. Tu smo se koncepcijski razlikovali, jer smo tražili da bude upućen privredi, bankarstvu, lokalnim zajednicama iz kojih su i prodata preduzeća.
Drugo, pominjane su donacije. Ovih dana se priča da i od tog posla nema ništa, iz raznoraznih razloga.
Treći su namenski krediti međunarodnih organizacija, koji su ultimativnog karaktera, po posebnom kamatnom sistemu, na dugi period i dugi niz godina, isključivo za finansiranje budžetskih deficita.
Četvrti je zakon o ekstraprofitu. Pominjane su cifre da će po tom osnovu u ovoj državi biti naplaćeno negde oko 8 milijardi maraka, sa procenama i izjavama da će ta sredstva biti usmerena za socijalu i da će biti podeljena građanima Srbije. Očigledno, ako neko misli da su to elementi za ozbiljnu vladu, ako neko misli da su to argumenti sa kojima treba finansirati državu, onda se mi ovde totalno ne razumemo.
Osnovni argumenti ekonomske politike određene vlade su sledeći: zdrav ekonomski razvoj privrede; zdravo nacionalno bankarstvo koje će služiti privredi sa realnim kamatnim stopama; zdrava poreska politika zasnovana na realnim porezima. Znači, nije problem da li ovde neko plaća 200 dinara ili 2.000 dinara porez; problem je da li smo naplatili nekome 200 miliona poreza.
Na pravi način - borba protiv sive ekonomije. Taj termin je u poslednje vreme izbačen iz javnosti i priča se o borbi protiv korupcije i mita. Ne, gospodo, protiv sive ekonomije. Ona je jedan od generatora problema u ovoj državi i na tom planu mora da se vodi ozbiljna borba.
Još su stari komunistički fazoni bili - kad nešto nećete da završite, formirajte komisiju. Po tom osnovu u ovoj državi je formirano raznoraznih saveta i komisija, po mojoj nekoj proceni, jedno pet-šest, koje šalju poruke građanima. Tim poslom se bave stručni ljudi. Ranije smo imali i Kertesove nekakve ekipe za borbu, a danas imamo Đelićeve ekipe. Od tog posla nema ništa. To je sistemski rad, međusobno uvažavanje i jasno utemeljena kontrola u jednom organu, a ne u sedam i osam organa, kako to sada stoji. Tu nema realne borbe protiv sive ekonomije.
Dalje, nije nikakva novotarija trezor. Trezor je potreban i on je neophodan, ali ne možemo trezor predati isključivo ministru finansija, nazvati ga ključarem državne blagajne, već jasno definisati koji su parametri.
Ne možemo u taj deo unositi sredstva korisnika i davalaca usluga penzione, invalidske, zdravstvene, tržišta rada i drugih oblasti, gde je jasno definisano da su ugovarači u tom poslu davaoci usluga i korisnici. Ta prava moraju biti pod njihovom direktnom kontrolom. Nigde se ne spori temeljna kontrola države, od Vlade, od svih institucija koje treba da vrše kontrolu, pa čak i od ovog parlamenta. Njihovo raspolaganje mora biti osnovno, a u njihovom interesu iskazano.
Zašto se ovde ne govori o reformi te strukture? A preživela je i našu vlast, a prežiljava i vas kao jedna Hidrina glava kojoj ne može niko ništa, nemamo temeljne promene u toj oblasti, nemamo promene propisa u toj oblasti, nemamo realnog oporezivanja u toj oblasti.
Takođe, kod doprinosa imamo zahvatanje u nekim kategorijama stanovništva, kao što su osiguranici penzionog osiguranja, na poljoprivredu, na glavarinu, na bruto zaradu zaposlenog radnika u privredi koja ne pripada njima, njihovoj kategoriji ostvarivanja dohotka.
A da ne govorim o drugim kategorijama, koje takođe postoje. Znači, mi u dobrom delu zakona vršimo zamenu teze, vršimo jednu apsolutnu centralizaciju finansija. Prema tome, ne može biti nikakvog govora o decentralizaciji, o fleksibilnom posmatranju ekonomije Srbije. Nema ovde priče o ekonomskoj politici i nema priče o načinu kako da izađemo iz deficita. Valjda se svaka vlada bori da ima suficit u finansijama. On će nastajati naplatom poreza, naplatom carina i nastajaće stabilnim razvojem privrede. Iz toga će proizaći zadovoljni ljudi u prosveti, u zdravstvu, u pravosuđu i imaćemo zapošljavanje mladih generacija. Hvala lepo.

Zahvaljujem.  Pošto više nema prijavljenih za diskusiju, ni predsednika ni predstavnika poslaničkih grupa, zaključujem načelni pretres.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o budžetskom sistemu, u načelu.

Za 124, protiv 43, uzdržanih nema, nije glasalo 12, ukupno 179 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona o budžetskom sistemu, u načelu.

Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

(Žagor u sali.)

Izvolite.

Predlog po Poslovniku ima pravo poslanik, a to vi dobro znate. (Dođi pa kaži.) U skladu sa članom 138, kao i prethodnih dana, predlažem da se rasprava o amandmanima vodi tri minuta.