Uvažena gospođo predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, poštovani posmatrači, dame i gospodo narodni poslanici, ono što je najtragičnije u celoj ovoj našoj tragičnoj priči vezanoj za Kosovo jeste što još uvek ima onih koji bi na tome da steknu jeftin poen. Deset godina, zbog sticanja jeftinih poena, mi smo stigli tu gde smo stigli.
Patos patriotizma ovde najviše nama prikazuju oni čija je diploma Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 i Kumanovski sporazum. Po toj rezoluciji i po tom sporazumu na Kosovu i Metohiji država Srbija je proterana. To je činjenica. E sad, ne bi bilo toliko tragično kada oni isti ne bi pokušavali nama sada da prebacuju odgovornost za ono što je stanje na Kosovu i Metohiji.
Mi, gospodo, jako dobro znamo kakvo je stanje na Kosovu i Metohiji. Za razliku od vas, ova vlast je prisutna na Kosovu i Metohiji u meri u kojoj je to moguće. Za razliku od vas, koji ste uvek imali potrebu da fingirate institucije, pa je tako i Privremeno veće Kosova bilo zapravo fingiranje, i vi ste to znali. Dakle, vi ste odredili Privremenom veću nadležnosti za koje ste unapred znali da ono ne može da ih izvršava, pokušavajući da prevarite - koga?
Ako je teza da treba fingirati državne institucije, jer će okupator jednog dana otići, jer će okupacija kad - tad prestati, onda tu postoji ili logička greška ili namerna podvala. Kada vas okupira neka zemlja, onda vi možete pred međunarodnom zajednicom da izdejstvujete nekada pravo da vam se ta teritorija vrati. Ali, ako ono što vi zovete - okupator, a što ste vi doveli i potpisali da oni tamo budu, dakle to ne možete nama ništa da pripišete, ako to što vi zovete okupator jeste međunarodna zajednica i Savet bezbednosti, za koje ste se borili i rekli da mi moramo da otrpimo bombardovanje kako bi te snage bile tobož Saveta bezbednosti, a ne NATO-a.
Dakle, ako je to istina, ko će ako ne ta međunarodna zajednica moći, hteti ili ne hteti da nam vrati suverenitet na tom delu teritorije. Pošto mi nemamo potrebu da fingiramo institucije, niti da fingiramo patriotizam, niti da fingiramo rezultate, naša namera je da realno sagledamo stanje od koga polazimo i da vidimo imamo li bilo kakvih mogućnosti da nešto radimo i da onda radimo na tome. Naravno, potpuno je razumljivo da za svakog onog ko je makar trunčicom zakačen onim što se dešavalo na Kosovu i Metohiji, sve izgleda sporo i sve izgleda nedovoljno efikasno. Mi to razumemo.
Za muku ljudi koji su to proživeli i koji to proživljavaju već godinama, mislim da je i sekund predugo vreme. Ali, činjenica je, ako merimo šta je urađeno, onda treba da se pitamo da li merimo od starta ili od cilja. Gospodo, mi smo startovali od cilja na koji ste vi došli, a to je da je Kosovo i Metohija deo Srbije koji više ne pripada ustavno-pravnom poretku Srbije i na kome vlast vrši međunarodna zajednica. Dakle, od vašeg cilja smo mi krenuli kao od starta.
Šta je naš cilj? Naš cilj je da Kosovo reintegrišemo u Srbiju i Jugoslaviju. Naš cilj je da vratimo Srbe na Kosovo i Metohiju. Naš cilj, za razliku od vaših ciljeva, nije da tvrdimo da policija mora biti naša, a većinsko stanovništvo albansko, jer to nije moguće. Dakle, policija mora biti od onih koji tamo žive. Institucije sistema ne možemo da gradimo iz Beograda delegirajući ljude, nego iz sredine u kojoj ljudi žive. Oni koji žive na toj teritoriji će formirati svoje institucije, nažalost. Mi možemo da kažemo da to nije najbolje rešenje, ali je, nažalost, jedino moguće rešenje. Mi to ne možemo da negiramo tek tako.
Dakle, ako se razgovara o Privremenom veću, postavlja se pitanje da li je ono u trenutku kada je formirano imalo smisla. Možemo pretpostaviti da se to desilo pre mnogih drugih dešavanja i da je ono možda u tom trenutku imalo nekakvog smisla, možda je nešto odradilo ili nije, o tome sad ne treba suditi. Nakon svega što se desilo, zahvaljujući politici koja je vođena, Privremeno veće nema nikakvog smisla, osim što ne može da vrši nijednu od funkcija za koju je formirano. Činjenica da ga treba držati kao fingiranu instituciju za nas je potpuno besmislena, jer fingiranje stvarnosti i bežanje od istine i od stvarnosti je i dovelo ovu zemlju gde je ona sada. Mi smatramo da je sve ono što je nečija predstava da se nešto radi nepotrebno i da mimo predstave treba zaista nešto raditi.
Rekla bih još samo par reči o Koordinacionom centru i Koordinacionom telu. Cilj prethodne vlasti, na koji je stigla, jeste da je jug Srbije bio teritorija na koju nije smeo da kroči nijedan srpski policajac, nijedan srpski vojnik. To je tzv. Kopnena zona bezbednosti, vazdušna zona bezbednosti, gde Srbija nije imala pravo da štiti svoje građane i sve građane koji tamo žive. Za ovo kratko vreme vojska i policija, kao Združene snage bezbednosti, vraćene su i Kopnena zona bezbednosti je ukinuta. Nadam se da smo na putu da ukinemo i vazdušnu zonu bezbednosti.
Ono što je urađeno na Kosovu i Metohiji jeste da je u potpunosti sagledana realna situacija šta se na Kosovu i Metohiji dešava, gde su uopšte ostali Srbi, gde ima mogućnosti da se Srbi vraćaju. Napravljen je plan, opet sa međunarodnom zajednicom, jer bez njih to ne može, oni se tamo pitaju, za povratak onih koji su morali da napuste Kosovo i Metohiju u one sredine gde je za sada takav povratak moguć. Opet ponavljam, potpuno razumemo da je brzina kojom se ide nedovoljna za one koje je pogodila ta nesreća, ali uvek neka pođu od toga koja brzina je moguća.
