Gospođo predsedavajuća, predsedništvo, poštovani poslanici, ovaj skoro dvodnevni dijalog o zakonu u principu završio bih zaista samo sa nekoliko opaski. Maksimalno širok krug ljudi je konsultovan prilikom donošenja ovog zakona. Toliko širok da možemo reći da su ovaj zakon zapravo pisali univerziteti i fakulteti.
Istovremeno, u procesu pripreme zakona obavljeni su razgovori sa skoro svim poslaničkim grupama i dogovoreno je da ćemo se držati nekih regula, prihvatili smo još u toj pretskupštinskoj fazi neke sugestije i time je Ministarstvo želelo da pokaže da nije ni za kakvu politizaciju kada se radi o Zakonu o univerzitetu.
Poslanici SPS su često pominjali Danila Ž. Markovića i vreme iz 1992. godine. Ne zbog Danila Ž. Markovića, za koga mislim da je bio gromada naše prosvetne istorije, ne samom svojom težinom, nego zbog vremena 1992. godine, a kako Danilo Ž. Marković nije ovde, o svom kolegi ne želim da razgovaram, pa ću se zadržati na 1992. godini.
Od kada je došao na vlast SPS od ove zemlje je napravljeno pusto, odnosno izolovano ostrvo. Ne interesuje me da li je za to kriva međunarodna zajednica ili politika vlasti, ali činjenica je da je ova zemlja bila izolovano ostrvo. U takvoj situaciji ova zemlja je morala da jede svoju supstancu da bi preživela. Samo zbog toga što je bruto nacionalni dohodak, JDP ove države pojeden dvotrećinski, ova zemlja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda. I to je dovoljan razlog da se promeni jedna vlast, što je i učinjeno. Zbog toga, pitam vas da li vi zaista mislite da mi imamo pravo da sa drugim normalnim svetom delimo vreme? Vi zaista mislite da smo mi po našem bruto nacionalnom dohotku, po stanju institucija u ovoj zemlji, u 2002. godini; a ja mislim da je i 1992. godina u koju mi idemo napred, zapravo iskorak ka budućnosti prema situaciji, prema momentu u kome mi sada živimo, zahvaljujući dejstvu vlasti koja je deset godina bila u ovoj zemlji.
To moram potpuno iskreno reći. Pojeli smo sopstvenu supstancu. Ovde je nešto rečeno, a što se tiče jedne rečenice koju sam upotrebio u uvodnom izlaganju, a to je delimična ili slaba retroaktivnost, nije bitno, ali ja ću pokušati sada da svima onima koji su ljuti protivnici člana 141. i dalje ukažem na pravne razloge zbog kojih ovo zapravo i nije retroaktivnost u formalno-pravnom smislu.
U materijalno-pravnom smislu ima elemenata retroaktivnosti. Predlagač nije imao nameru da revidira sve izbore, već je samo određenim telima dao pravo na inicijativu, ta tela su dekani i katedre fakulteta. Pri tome, nikakav 5. oktobar nije pominjan u zakonu, već su svi oni izbori koji su završeni po proceduri Zakona iz 1998. godine otvoreni za revidiranje.
Dakle, revidira se procedura koja je devastirala naučno- nastavna veća od njihove funkcije. Nikada u istoriji Beogradskog univerziteta, srpskih univerziteta, naučno-nastavnom veću nije bilo oduzeto pravo da odlučuje o izboru, sem u vreme Nedića. To je jedini period kada naučno-nastavno veće nije odlučivalo. Zbog toga smo došli u apsurdnu situaciju da jedan dekan, po Zakonu iz 1998. godine, samog sebe iz vanrednog profesora izabere u zvanje redovnog profesora.
Molim vas da me ne terate da govorim imena, ali je tačan podatak da je dekan jednog fakulteta u Srbiji sebe izabrao iz zvanja vanrednog u zvanje redovnog profesora. Zašto? To mu je diktirala i omogućavala procedura Zakona iz 1998. godine. To je razlog zašto mi želimo da otvorimo mogućnost da se preispitaju odluke donete po Zakonu iz 1998. godine.
Drugo, mogućnost revidiranja odluke ne postoji prvi put i nije potpuna novina uneta članom 141. Predloga zakona. Sve nezakonite i nepravilne odluke se mogu i šire revidirati. Bilo je slučajeva da je jedan član ovog parlamenta postavio pitanje revidiranja odluke drugog člana ovog parlamenta, a to je poznato i to je moguće činiti bez obzira na član 141.
Dakle, to je upravni postupak u okviru zakonske procedure i nije nikakva novina uneta ovim zakonom.
Najzad, ono što sam već rekao, odluka dejstvuje samo za budućnost, a ne za prošlost.
I najzad, što je najvažnije, a to je četvrti argument, uslovi pod kojima će se revidirati odluke, ako zakon bude usvojen, nisu nikakvi novi uslovi, to su uslovi koji su postojali u momentu donošenja odluke.
Gospodo moja, svaki pravnik sada zna o čemu govorim. Revidira se po uslovima koji su postojali u momentu kada je osoba konkurisala, nikavi novi ili dodatni uslovi se ne postavljaju čoveku i zbog toga formalne retroaktivnosti nema.
Naravno, mislim da postoje mnogi pomaci koje je napravio ovaj zakon i moja je dužnost samo da vas podsetim da je revitalizovan republički savet, da je osnovan studentski parlament, da su uvedeni trimestri, bodovni sistem, mogućnost trogodišnjeg studiranja i to su sve elementi, male kockice koje nas vode bolonjskom procesu. Ukoliko je ujedinjeni evropski prostor naša perspektiva, a mislim da jeste, onda su ovo koraci u pravom smeru. Hvala vam.

Replika? Nemate, niste pomenuti uopšte. Nemojte, molim vas (Bora Stanimirović stoji za govornicom), povučeno vam je ovlašćenje. Za ovu tački dnevnog reda ovlašćen je narodni poslanik Zoran Anđelković, a nemate pravo na repliku. U ime poslaničke grupe niste ovlašćeni.

Zaključujem načelni pretres.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o univerzitetu u načelu.

(Govornici prilazi Zoran Anđelković.)

Nema, stavila sam na glasanje, nemate pravo na reč. Niste se blagovremeno javili, stavila sam na glasanje, niste. Molim vas da se udaljite, ne mogu da raspravljam s vama.

Molim narodne poslanike da se izjasne o Predlogu zakona o univerzitetu u načelu.

Za 129, protiv 45, uzdržanih nema, nije glasalo 26, od ukupno 200 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zakon o univerzitetu u načelu.

OTVARAM PRETRES U POJEDINOSTIMA I ODLUČIVANjE O AMANDMANIMA

Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Igora Soldatovića da rasprava o amandmanima traje tri minuta.

Za 93, protiv 95, uzdržanih nema, nije glasalo 11, od ukupno 199 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog da rasprava traje tri minuta, dakle po Poslovniku će trajati pet minuta.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Predrag Čanović.

Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam u ime poslaničke grupe SSJ podneo na član 2. postojećeg Predloga zakona o univerzitetu ne menja suštinu tog člana, već ima pre svega cilj da istakne u prvom redu obrazovnu, pa tek onda naučnu delatnost univerziteta. Tako bi izmenjen stav 1. ovog člana, po našem mišljenju, trebalo da glasi: "Univerzitet je autonomna obrazovna, odnosno umetnička i naučna ustanova".
Naime, činjenica je da je osnovna i prevashodna delatnost univerziteta obrazovna delatnost. Najveći broj lica odnosno studenata kroz univerzitet, odnosno kroz studije obrazuje se za određena zanimanja, a relativno manji broj studenata se dalje naučno usavršava. Tako da ovom izmenom dovodimo u red, pre svega dokazujemo da je ta obrazovna delatnost primarna. Osim toga, ovom izmenom se ovaj član dovodi u sklad sa članom 6. i članom 15. Predloga zakona. Jer, recimo u članu 6. se kaže da je univerzitet obrazovno-naučna ustanova, a ne naučno-obrazovna. Prema tome, ako se ovaj amandman ne prihvati, onda mora da se menja član 6. Hvala.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na član 2. na glasanje.
Za 34, protiv 102, uzdržanih nema, nije glasalo 49, od ukupno 185 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Arsen Kurjački.
Vlada, Odbor za prosvetu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
Da li se neko drugi od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na član 2. na glasanje.
Za 26, protiv 85, uzdržan jedan, nije glasao 61, od ukupno 173 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Pavlović.
Vlada, Odbor za prosvetu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, članom 3. zakona definisano je da univerzitet čine najmanje tri fakulteta u prvom stavu, a u drugom da se aktom o osnivanju univerziteta utvrđuju fakulteti u sastavu univerziteta i njihovi međusobni odnosi; u stavu 3 - u sastavu univerziteta mogu biti i instituti  biblioteke i druge organizacije čija je delatnost u skladu sa delatnošću univerziteta; u stavu 4, da se organizacija univerziteta i odnos između fakulteta i drugih organizacija u njegovom sastavu uređuju statutom univerziteta.
Predložio sam da se u drugom stavu posle reči "aktom o osnivanju univerziteta" dodaju reči "i statutom". Obrazložio sam. Dakle, nije sporno da je akt o osnivanju akt kojim se utvrđuje sastav univerziteta i koji su fakulteti u njegovom sastavu. Nije sporno da u njegovom sastavu mogu biti i instituti i druge organizacije čije se nadležnosti i organizacija definišu statutom. Moj predlog amandmana ide za tim - šta se događa sa fakultetima koji se kasnije formiraju i ispunjavaju uslov da budu u okviru univerziteta, a osnivačkim aktom to nije predviđeno.
Zbog toga sam predložio da to može biti definisano i statutom. Interesantno je, dame i gospodo narodni poslanici, šta je Vlada odgovorila. Hoću da citiram, da to i ministar čuje, zbog čega se ne prihvata moj amandman. Stoji: "Amandman ne treba prihvatiti zato što univerzitet čine fakulteti, pa je neophodno da se osnivačkim aktom utvrde fakulteti u sastavu univerziteta, a statutom se uređuju pitanja vezana za delatnost univerziteta, pa je u tom smislu odredbom člana 3. stav 4. Predloga zakona propisano da se statutom uređuju organizacija univerziteta i drugih organizacija u sastavu univerziteta".
Dakle, u odgovoru Vlade na moj amandman prepisali ste ono što piše u članu 3. Dakle, to vas nisam ni pitao i nisam u tom smislu predložio amandman, nego kada se kasnije formira fakultet koji ispunjava sve uslove, što osnivačkim aktom nije predviđeno, može se regulisati statutom. Molim da ukoliko ima, uz izvinjenje, ministar iznese bolje obrazloženje u odnosu na moj amandman, nego ono koje je dala Vlada. U protivnom, predlažem da se prihvati moj amandman, jer će to biti doprinos da se preciznije definiše ova oblast.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 46, protiv 93, uzdržan jedan, nije glasalo 37, od ukupno 177 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Predrag Čanović.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 31, protiv 93, uzdržanih nema, nisu glasala 53, od ukupno 177 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Lemajić, Milan Radulović, Bojana Aleksić, Dragoljub Vojinović i Vladimir Andrić.
Vlada, Odbor za prosvetu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li u ime podnosilaca neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milan Radulović, u ime grupe narodnih poslanika.

Član 4. na koji smo podneli amandman ima četiri stava.
U prvom se jemči sloboda naučnog i umetničkog stvaralaštva, u trećem se univerzitetu garantuje autonomija u obavljanju svoje delatnosti, u četvrtom se tvrdi da su prostor univerziteta i njegovi članovi nepovredivi, u skladu sa ovim zakonom. Dakle, sva tri stava garantuju osnovne slobode koje pripadaju univerzitetu. Međutim, u isti taj član odnekud je u stav 2. ušla jedna odredba koja uvodi vrlo oštre restrikcije. Naime, ovde se sada, u stavu 2, slobode ograničavaju.
Posebno je pitanje da li je moguće ograničiti slobodu političkog delovanja na univerzitetu, da li je to potrebno? Kakav je to zakon koji može studentima da zabrani da se autothono politički organizuju, da imaju svoje političke ideje i da budu ono što su uvek i bili: kreativna opozicija svakom režimu. Međutim, pošto je kod nas sa političkim organizovanjem na fakultetima u ranijem periodu bilo nekih smetnji, ovu zabranu političkog i stranačkog delovanja na fakultetima možemo shvatiti kao nuždu, odnosno kao reakciju na loše iskustvo koje smo imali u nekim periodima. Inače, u jednom normalnom zakonu o univerzitetu, koji u prvom redu opisuje garantovane slobode, ovakav stav verovatno ne bi mogao da opstane.
Ako se donekle može tolerisati i razumeti zabrana političkog delovanja na univerzitetu, potpuno je neshvatljivo na koji je način predlagač povezao veru i politiku. Nije jasno na koji način versko delovanje i versko organizovanje na univerzitetu može da naruši njegovu autonomiju. Da li predlagač smatra - pretpostavljam da ne smatra, ali to u ovom stavu ne stoji - da je vera forma ideološke indoktrinacije. Verujem da većina ljudi u ovoj državi shvata da je vera u prvom redu autothona forma kulture, da je versko delovanje, versko organizovanje i versko istraživanje u stvari manifestovanje određenih kulturnih ambicija i da vera nema nikakve veze i srodnosti sa ideološkom indoktrinacijom.
Zato smo mi pokušali da dođemo do nekog kompromisa, da imamo razumevanje za to da je sa politikom kod nas na univerzitetu bilo nejasnih situacija - mada, ponavljam: ne može se zabraniti studentima da budu politički organizovani, da imaju svoju političku volju i da tu svoju političku volju iskazuju autotohno, mimo stranaka. Zato smo predložili da se versko organizovanje i delovanje ne veže uz politiku, pogotovo ne u ovakvom kontekstu, i da se ne zabranjuje na univerzitetima. Versko delovanje je forma intelektualne slobode. Vera je način intelektualnog istraživanja. Ona, ne samo što nije nesaglasna sa slobodom univerziteta, nego je, čini mi se, imanentna slobodi univerziteta. Dosta su nespretno dovedene u odnos dve duhovne i javne delatnosti koje su međusobno potpuno udaljene, a nikako slične.
Stoga mislim da ne bismo pogrešili ako ovaj amandman prihvatimo; jer, svakako, u sledećem zakonu, ovaj stav 2. verovatno neće ostati, u celini će morati da bude izostavljen.

Za reč se javio ministar u Vladi, gospodin Gašo Knežević.

Samo da se osvrnem na nekoliko poslednjih rečenica gospodina Radulovića. Jeste versko delovanje deo intelektualnih sloboda, ali isto tako je i političko delovanje deo intelektualne slobode. Prema tome, na tom terenu mislim da nećemo naći razliku. Ono što je za nas bilo bitno, a što smo iznosili i na Odboru za prosvetu, to je da se ovakva odredba člana 4. ni na koji način ne suprotstavlja bilo kojim obeležavanjima verskih praznika, koji su i u školama i na fakultetima već sad prisutni. Na mom fakultetu se obeležava Sveti Sava. To će i dalje moći da se obeležava bez ikakvih problema. Dakle, ova odredba se neće tome suprotstavljati.
Drugo je pitanje pravljenja fine distinkcije ili grube distinkcije između onoga što se zove sekta i onoga što se zove vera. Zakon
o verskom organizovanju je dosta problematičan u odnosu na to, odnosno teško je napraviti tu veliku razliku. Zbog toga smo se mi svi kao predlagači plašili da otvorimo ta vrata, jer možda će na vrata ući neko nepozvan. Najzad, ova odredba, voleo bih da sve u to uverim ovde, nema nikakve veze sa statusom Bogoslovskog fakulteta, apsolutno nikakve. To je potpuno odvojeno pitanje od ovoga. Mislim da je to svima jasno.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.