Hvala. Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Nastavljamo raspravu o Predlogu zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Saveznoj Republici Jugoslaviji za otplatu obaveza po zaduženju ŽTP-a Beograd kod Evropske banke za obnovu i razvoj, prema prijavama za reč narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Pal Šandor, poslanička grupa DOS, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Rajko Baralić, poslanička grupa SPS. Izvolite.

Pre nego što se zapitate šta ću ja sada o ovoj temi da pričam, da kažem sledeće: bio sam u sali kada je pre 11 godina gospodin Zelenović demonstrirao u zamračenom ambijentu zelene pruge, projekcije, koje su išle plavim, belim, zelenim, žutim linijama i od čega ništa, ništa nije ostvareno.
Osećam neku moralnu obavezu da kažem da je ovo o čemu mi sada razgovaramo, po svojoj prirodi i po svojoj strukturi, nešto sasvim drugo; imamo konkretno navedene svrhe, razloge, dinamiku. Nisam ekonomista i ne mogu da kažem da li su uslovi dobri, da li je ritam otplate dobar, da li je to moglo da bude bolje, ali nemam razloga da ne poverujem onima koji su vodili razgovore i koji su potpisali ove aranžmane.
Generalno, ono što mislim o ovome, jeste sledeće: da davanjem ovih zajmova međunarodna zajednica ili njeni kreditori, oni koji učestvuju u kreditiranju, ipak nama ukazuju neko poverenje i to je znak da mi možemo da se preporodimo, da možemo nešto da proizvedemo i da možemo da idemo u pravcu koji je dobar.
To ipak znači da nećemo biti slepo crevo na evropskoj karti železničkih pruga, da ćemo nekako razvijati tu infrastrukturu i da će to bolje funkcionisati; a onda, s obzirom na kupovinu ovih lokomotiva i ne znam čega, znači da ćemo generalno doprineti i onome što se zove ekologija, zaštita sredine itd, jer je tu verovatno znatan uticaj na smanjenje drumskog saobraćaja, što se nama čini danas nebitno, ali je to trošenje energenata u nekom sasvim drugom pravcu.
Naročito me intrigira ovo poslednje obrazloženje, gde kaže: "Ostali projekti rehabilitacije železničke mreže kroz Srbiju takođe imaju za cilj poboljšanje železničko-transportnih usluga ovog preduzeća i time stimulišu privredu u našoj zemlji". Vrlo široko rečeno. U ovome prepoznajemo ono što bi se moglo reći da je izgradnja alternativnih pružnih pravaca, a to tamo gde ja živim, u Bečeju, koji je subregionalni ekonomski centar, znači povezivanje od Novog Sada, preko Bečeja, do Horgoša, Segedina, odnosno Subotice. To je jedna od mogućnosti, jer ovaj pravac koji imate sada, Novi Sad - Subotica, ako ne funkcioniše ili ako se nešto dogodi, onda nema kuda da se prođe.
Prema tome, generalno, ukoliko stručnjaci nemaju primedbe na uslove onoga što se zove ekonomski deo ovog kredita, i svih ovih makroekonomskih, mikroekonomskih razloga, mislim da ovaj kredit treba podržati.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a sledeći prijavljeni za reč je Stanko Kovačević.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, davanje kontragarancije za ono što savezna država garantuje je potpuno normalan postupak u proceduri regulisanja ratifikacija obaveza jedne države prema kreditima koje uzima za svoje potrebe. U nekim drugim okolnostima ova priča mene ne bi ni na koji način motivisala da se ovde pred vama pojavim, ali postoje nekoliko stvari koje su veoma vezane za sve ovo, a koje se mogu iz drugog ugla osmotriti. S tim u vezi, rekao bih nekoliko rečenica.
Rekao je prethodni diskutant da je u ovoj dvorani nekada u zamračenim uslovima prikazivan nekakav dijagram. Sada se taj dijagram može videti u čitavoj Srbiji, jer u čitavoj Srbiji je dosta veliki mrak, veoma gust i može se seckati nožem. Ko to želi, može lako da proveri: 57 miliona evra, sa 570.000 evra provizije i 100.000 evra za konsultanta, četiri godine grejs period, to je tipičan komercijalan kredit. Ne radi se o poklonu i ne radi se o donaciji i ne radi se ni o kakvom posebnom poverenju. Radi se o klasičnom finansijsko-komercijalnom aranžmanu - onaj ko ima pare daje nekom ko mora da uzme i plati kamatu koju poverilac odredi i koja je za njega isplativa.
Način raspoređivanja ovih 57 miliona evra je interesantan. Gospodine ministre, molio bih vas, ako je moguće, da dobijemo informaciju da li se ovih 60 lokomotiva u Jugoslaviji remontuje, da li to rade bukurenštanske železnice, mađarske ili francuske. Veoma je važno, zato što bih mogao nešto da kažem s tim u vezi. Ko je odlučio da se ove lokomotive remontuju tamo, još ne znamo gde, i ko je unapred odredio cenu? Zatim, da li je bilo moguće iz ovog aranžmana deo sredstava izdvojiti za nekoliko ključnih sistema koji imaju veoma veze sa železnicom, kao što je MIN, kao što je "Goša" Smederevska Palanka, Fabrika vagona u Kraljevu, "Livnica" Požega, "Šinvoz", "Želvoz" i još neke druge; neke su od ovih firmi veoma sposobne, recimo, kao "Livnica" Požega.
Hoću da kažem da je to jedan od bisera koji funkcioniše u oblasti livarstva u Srbiji. Njihova kočiona papuča ima Krupov sertifikat, ima sertifikat ISO 9002, ima sertifikat bukureštanskih železnica, izvozi u Španiju u ovom trenutku, izvozi u Nemačku i preko visokokvalitetnih kočionih papuča plaća za račun jugoslovenskih železnica železničke vagone. Dakle, radi se o sjajnoj firmi koja bi sa jednom finansijskom injekcijom mogla da bude još bolja. Ovde se ne vidi da će ove firme, o kojima ovde govorim, imati konkretnu finansijsku podršku i pomoć, već će se ovih 57 miliona evra, pre svega, raspoređivati za klasičan remont.
Ono što mene posebno zanima, to je ovo pod b) i v), gospodine Đeliću, što ste dali u informaciji koju smo dobili. Očigledno će se modernizacijom lakih sistema za rekonstrukciju železnica stvoriti uslovi da jedan broj ljudi ostane bez posla. Da li je ovaj kredit u stvari prilika da se železnica elementarno osposobi, a da se onda po dosta povoljnim uslovima proda nekom ko je zainteresovan da je kupi? Meni to veoma liči na tu priču i bilo bi dobro da nam, ukoliko to znate, ovde i kažete.
Ono što mene i građane Srbije posebno zanima jeste direktna šteta koju je železnica pretrpela od bestijalnog NATO bombardovanja: 21 železnički most porušen je NATO projektilima. Samo za privremenu rekonstrukciju Žeželjevog mosta, radi se o mostu na Baržama u Novom Sadu, uloženo je pola miliona evra. Da bi se napravio novi Žeželjev, odnosno železnički most koji je bio tamo gde je bio Žeželjev, potrebno je oko 20 miliona evra. Kako je moguće da se direktna šteta od tri milijarde evra, koliko je Javno preduzeće ŽTP Beograd pretrpelo, nadomesti jednim malim kreditom, koji pod komercijalnim uslovima uzima ova zemlja i koji iznosi 57 miliona evra?
To je dokaz da je vlast u vezi sa ovim preduzela neodgovorne postupke i poteze, da uzima novi kredit koji građani Srbije treba da vrate, a da se ponovo, u ko zna kom segmentu, oprašta ratna šteta koja je izazvana na način koji je svima dobro poznat.
NATO agresija započela je bez validne odluke Saveta bezbednosti i Generalne skupštine. I, kako je moguće da sve to mirno gledate, da uzimate kredite, da zadužujete građane Srbije, a da pri tom svakodnevno primate u posetu ljude poput gospodina Solane i drugih vinovnika jedne od najvećih katastrofa koju su ovaj narod i ova zemlja doživeli u proteklom vremenu.
To će, naravno, biti veoma interesantno i kod sledeće tačke, koja se odnosi na kontragarancije za EPS-ov kredit. Mi smo bili poligon za ispitivanje raznih grafitnih i drugih vlakana, mi smo u samo jednom danu gubili čitav energetski sistem i sada ponovo, po istom principu, uzimamo novi kredit, opraštamo ratnu štetu, zadužujemo građene Srbije i, naravno, to plaćamo iz budućeg priliva prihoda koji se dobija od poreskih obveznika i građana Srbije.
Pitanja koja postavljam ovde su teška, na njih nije lako odgovoriti, ako se ima dobra namera. Bilo bi dobro da Vlada Republike Srbije i predsednik SRJ konačno kažu javno - da li su ili nisu oprostili ratnu štetu? Ako jesu, ko je tu odluku doneo? Ako nisu, šta će da preduzmu da ova zemlja pokrene sve što je neophodno da se nadomesti šteta koja je neverovatno visoka i koju ne možemo u narednih 30 godina relativizovati, a ne samo učiniti ono što bi svaka druga zemlja u ovim uslovima radila.
Rekli ste da ništa nije uloženo u železnicu: 22 železnička mosta osposobljena su do nivoa da se može funkcionisati, da jugoslovenske, srpske pruge mogu funkcionisati. Zar je to malo, zar je to malo za samo godinu dana, zar je to malo bez međunarodnog kredita, zar je to malo kad se angažuje domaća građevinska operativa i zar je to malo kad se u uslovima kada vam niko ništa ne da, kada vas svi proganjaju, kada ste na stubu srama, napravi jedan takav podvig?
Dužni smo da to kažemo i dužni smo da to ponavljamo svakome od nas, na svakome mestu, da ljudi shvate šta se zapravo nama dogodilo i šta nam se sada događa. Malo je 57 miliona evra da se na ovaj način, na način koji nije viđen u novijoj istoriji, proba "zameniti rog za sveću". Nemoguće je pristati na uslove da se proglase odgovornim i krivim oni koji su upravljali jednom zemljom, a dobrim, dobročiniteljima i ljudima čije dobre usluge, navodno, viđamo svakoga dana, oni ljudi i ona lica koja su držala okidače kod NATO agresije.
Znam da to vama nije lako da čujete, razumem i vašu poziciju, samo, ta pozicija se i ovim kreditom i svim drugim kreditima, koji se na ovakav način uzimaju, iz dana u dan pogoršava, bez obzira kako vi to lično u ovom trenutku doživljavate.
(Zoran Mićović, sa mesta: Kada bi ti neko verovao.)
Naravno, gospodine Mićoviću, da meni neko veoma veruje i naravno da mi imamo one kojima se obraćamo, da svako od nas ima svoju ciljnu grupu. Ciljna grupa SPS jeste Srbija.
Zamolio bih vas da na način koji obezbeđuje ovaj demokratski poslovnik meni omogućite da završim ono što imam nameru. Zahvaljujem na pomoći, gospodine Mićoviću, veoma ste ljubazni, samo što, naravno, na takvu vrstu pomoći ne pristajem.
Bila je primedba gospodina Đelića da dve trećine ukupnih rashoda, koje železnica u Srbiji pravi, jeste dotirana iz budžeta. To jeste samo visok procenat. Ne postoji, gospodine Đeliću, nijedna železnica u Evropi koja funkcioniše rentabilno. Svaku železnicu, u manjem ili većem obimu, dotiraju države. Zato železnice i jesu nacionalne.
Postoje trenuci u istoriji svakog naroda i svake zemlje kada železnica odigrava jednu od onih uloga koju ne može ni jedan drugi sistem. Takvu ulogu imala je i naša železnica tokom NATO agresije. Mi nismo država bez tradicije kada je u pitanju železnica. Niš-Beograd, to je jedna od najstarijih pruga na Balkanu. Sve što je u proteklim vremenima činjeno za jugoslovensku, odnosno srpsku železnicu, rađeno je u skladu sa mogućnostima.
Vi ste rekli da ne treba više da funkcioniše 4% posebnog poreza na železnice, to smo razumeli kao vaš doprinos rasterećenju privrede Srbije. Vi danas uzimate kredit za tu istu železnicu, koji ti isti građani Srbije moraju da vrate. To je potpuno ista šema, samo što sada ovo vraćamo sa kamatom i samo što sada vi, naravno, dobijate vazduha da objasnite da je sada ovo nešto drugo.
To nije nešto drugo, to je prvo. Dakle, po ko zna koji put menjate teze, kao i kod televizijske pretplate, kao i kod mnogih drugih stvari - sve što ste rekli da neće biti - biće; i naravno, biće sa kamatom.
Iz razloga koje sam naveo, ne možemo podržati ovo kao što ste predložili. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Stanko Kovačević, poslanička grupa DOS.

Poštovani poslanici, poštovani predsedniče, gospodine ministre, mislio sam da nije neophodno izlaziti za govornicu da bi se dala potpora predlogu ova dva zakonska akta, ali obrazloženje koje smo dobili od ministra, vezano za realizaciju ova dva zakonska predloga i neke diskusije u početku, dali su mi ideju da ipak izađem za ovu govornicu da kažem nekoliko reči o ovim predlozima.
Prvo, oba ova zakonska predloga trebalo je na dnevni red naše Skupštine da dođu mnogo ranije, jer su potrebe iziskivale tako nešto, zbog efikasne realizacije ovih odobrenih kredita, ali je sigurno da zbog prebukiranosti rada naše Skupštine nismo bili u mogućnosti da mnogo pre stavimo na dnevni red ove dve tačke dnevnog reda.
Ali, treba ukazati da je ovo jedan od retkih slučajeva, kada imamo zakonske predloge ovde u raspravi, da nam nadležno ministarstvo dostavi posebna obrazloženja vezano za zakonske predloge, kao što nam je sada dostavio gospodin Đelić, iz čega se zaista mogu dobiti svi podaci o efektima i neophodnosti realizacije ova dva zakonska projekta.
Gospodin ministar je u svojim obrazloženjima naveo ovde šest efekata. Jedan od njih nije dovoljno obrazložen, jedan od mogućih efekata uopšte nije stavljen u ova obrazloženja, pa bih hteo na to ukazati.
Dakle, jedan od veoma značajnih efekata realizacije ovih sredstava iz kredita Evropske banke praktično znači da će veliki broj naših privrednih resursa biti angažovan u ovoj realizaciji, posebno veliki sistemi iz metaloprerađivačkog kompleksa, kao što su "Minel", "Termoelektro", "MIN" - Niš; u domenu železnice verovatno i "Šinvoz", "Želvoz" i neki drugi privredni kapaciteti.
To će imati, takođe, velike podsticajne ekonomske efekte, jer će se dati mogućnost privrednim subjektima i radnicima zaposlenim u tim privrednim subjektima da rade i ostvaruju dohodak.
Takođe, neposredni efekti ovih kredita će biti na određen način i punjenje budžeta, jasno kroz porez na usluge, kroz poreze i doprinose na lične dohotke, tako da ti efekti nisu ovde uopšte ni navedeni. I, na kraju, hteo bih da ukažem da efekti kroz prva dva programa, vezano za železnicu, značiće upravo realizaciju dogovora između Vlade Republike Srbije i sindikata železničkih radnika, vezano za stvaranje uslova za prevazilaženje stanja zbog koga su radnici železnice bili stupili u generalni štrajk. Ni na to ovde nije ukazano, a upravo prva dva programa restrukturiranja u železnici, dakle sredstva namenjena za to, dovešće do ublažavanja socijalnih problema realizacijom ovih poslova.
I na kraju bih želeo istaći - dva poslanika u svojim raspravama su izrazila jednu nedoumicu i jednu tvrdnju. Nedoumica kod jednog poslanika je bila vezana za pitanje visine trenutne zaduženosti naše zemlje prema inostranstvu. Tu je odgovor dobio, ali je izrazio nedoumicu - da li ćemo mi to uopšte moći da vratimo.
Pa, pre svega, davalac kredita vodi računa da li će primalac kredita biti u mogućnosti da u odobrenom roku ta sredstva vraća. I, da Evropska banka nije svesna činjenice i poverenja da će Vlada Republike Srbije i građani svojim radom stvoriti uslove za efikasno vraćanje ovih kredita, našoj zemlji ti krediti ne bi bili ni odobreni, jer je logika kapitala veoma jasna: on ne ide tamo gde nema šanse da bude vraćen nazad.
Druga tvrdnja koju je jedan poslanik izneo za ovom govornicom se odnosi na našeg ministra, gospodina Đelića. Rekao je - početak vraćanja ovih kredita teče od 2006. godine, ministar Đelić tada se neće naći na ovoj funkciji na kojoj je sada, a da će u suprotnom on dati svu svoju imovinu. Verujem i tvrdim da se ministar Đelić 2006. neće naći na toj funkciji na kojoj je sada, jer je svojim dosadašnjim radom i rezultatima svoga rada pokazao da daleko prevazilazi mesto koje sada ima ministar finansija jedne zemlje u razvoju, u privrednim teškoćama. Verujem da će 2006. možda da bude jedan od izvršnih direktora Svetske banke, Evropske banke, Međunarodnog fonda za razvoj i tome slično. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, poslanička grupa SPS, a sledeći prijavljeni je Hranislav Perić, takođe SPS, koja ima 30 minuta za raspravu.

Poštovani narodni poslanici, učesnici ove prepodnevne pričaonice, gospodine ministre, gospođo predsedavajuća, zamolio bih vas da ako mogu učestvujem u raspravi povodom obe tačke i da se ne javljam za diskusiju povodom pete tačke - kontragarancije koja će biti data EPS-u.
Predložio bih i sugerisao ministru da se ne bavi mnogo poljoprivrednim temama, jer neke se stvari nisu dešavale "otkako je gavran pocrneo", što kaže naš narod - da trešnje budu skuplje od banana, pa da budu u rangu cene maline ... (žagor). Nije to baš tržište, ima tu drugih zasluga.
Svako vanredno zasedanje Narodne skupštine u ovoj godini obeleženo je novim zaduživanjem zemlje Srbije. Na ovom vanrednom zasedanju uvršćene su dve kontragarancije, ukupne vrednosti od 157 miliona evra, odnosno 340 miliona nekadašnjih maraka, koje smo juče ispratili, odnosno 10 milijardi dinara.
Prva je kontragarancija SRJ po zajmu Javnom preduzeću "Elektroprivreda Srbije" za projekat hitne rekonstrukcije energetskog sektora u visini od 100 miliona evra i druga kontragarancija SRJ kao garantu po zajmu ŽTP "Beograd" za projekat rekonstrukcije ŽTP "Beograd" u visini od 57 miliona evra.
Ovog puta kao kreditor se pojavljuje Evropska banka za obnovu i razvoj. Kreditni aranžmani republičkim javnim preduzećima su samo potvrda da su obećane donacije predizborna prošlost i varka. Dugotrajna procedura u pregovorima i strogi uslovi obezbeđenja plaćanja, iako se radi o kreditu državnim preduzećima, jasna su potvrda da ne stoje ocene Vlade o povoljnim uslovima za investiranje i ulaganje u Srbiju.
Pošto smo juče na sednici odbora razmatrali ove predloge zakona želim da kažem da zaista u ugovoru koji je zaključen između ŽTP Srbije i EPS-a sa Evropskom bankom stoji datum 25.10.2001. godine, a kod ugovora kojim je SRJ dala garancijuŽTP-u odnosno EPS-u stoji 25.10.2002. godine. Zamolio bih gospodina ministra - da li ovaj ugovor o podršci projektu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj treba on da potpiše i on je ovlašćen u ime Vlade, a ugovor se zaključuje 25.10.2002. godine. Tako stoji na početku ovog ugovora koji treba da bude zaključen.
Znači, pored onih zapeta koje se nalaze u ciframa, treba ispraviti u ovom ugovoru o podršci projektu, i kod jednog i kod drugog, da je datum zaključenja ili datum kada je Skupština dala garanciju ili da je to 25.10.2001. godine, a ne 2002. godine. Mislim da se slažemo oko toga.
Drugo vrlo bitno pitanje koje potkrepljuje ove ocene je - kojoj mi državi dajemo ili overavamo kontragarancije? Kakva će država postojati u momentu kada budemo vraćali kredit, i dokle će trajati ova naša država. Ne može se garantovati ni ono što je predviđeno u članu 4, da se dinarska protivvrednost sredstava u visini od 157 miliona evra povećava, odnosno smanjuje u zavisnosti od promene kursa evra u odnosu na kurs dinara, u momentu dospeća obaveze.
Šta će se desiti do 2016. godine i ko će i na koji način vraćati ovaj kredit?
Što se tiče kredita za ŽTP, tražio sam na prethodnom razmatranju kontragarancije i evo pred ovu sednicu smo dobili konkretne uslove oko sredstava koja se opredeljuju, načina na koji će ta sredstva biti korišćena, ali samo pod određenim uslovima. Od 57 miliona evra, koji su predviđeni za železnicu, 10 miliona evra se opredeljuje za finansiranje socijalnog programa, odnosno prekvalifikacije, odlaska u penziju i drugih načina da se zbrinu radnici železnice.
Baš u prvom delu, 2,5 miliona evra i 7,5 miliona evra predviđaju se radi izvršenja dve faze plana za restrukturiranje rada, pod uslovom da se predvide - broj i vremenski okvir za prekobrojne radnike; kriterijumi za odabir prekobrojnih radnika; uslovi za isplatu otpremnine konkretnim kategorijama radnika; predlozi za prekvalifikaciju i ostale mere za ublažavanje ovog pitanja; da bude donet novi zakon o radnim odnosima i da Vlada Republike Srbije predloži novi zakon o železnici.
Koliko znam, do sada novi zakon o železnici još nije predložen od strane Vlade, što znači da ni ova kontragarancija u ovom trenutku nije validna.
Takođe, hteo bih da postavim jedno vrlo bitno i značajno pitanje, a to je - u uslovima koji su dati ovde kao garancija i kontragarancija stoji da zajmoprimac ne može pribavljati bilo koji novi dugoročni dug, odnosno ne može se zaduživati, osim ukoliko zajmoprimac ne pokaže sposobnost koja je, ovo je bitno, zadovoljavajuća za banku da serivisira takav dodatni dug. Šta to znači?
Da li će moći ŽTP "Beograd" i EPS da se dalje zadužuju, ako nađu povoljnije uslove kredita ili značajnija sredstva, kako bi se završili kompletni programi oko rekonstrukcije i osposobljavanja i lokomotiva i pruga, a takođe i oko rekonstrukcije i poboljšanja stanja u prenosnim sistemima u okviru EPS?
Da li to znači, ministre, da sa davanjem ovih garancija i kontragarancija EPS, odnosno ŽTP neće moći više da se zadužuju bez saglasnosti Evropske banke za obnovu i razvoj, kako je to već napisano na 24. strani ovog teksta.
Takođe bih predložio, ukoliko je ustrojena po Zakonu o budžetskom sistemu evidencija o datim garancijama i kontragarancijama, bez obzira da li su date republičkim javnim preduzećima ili saveznoj državi, da u narednom periodu, (a mislim da nam je to i obaveza po Zakonu o budžetskom sistemu) prilikom usvajanja ovakvih garancija i kontragarancija i svih odluka o zaduživanju, dobijemo podatak o svim tim evidencijama i ukupnom zaduženju budžeta Republike.
Smatram da se zaista u ovom periodu radi o vrlo bitnim sredstvima, pogotovu za EPS, imajući u vidu da je u ovom trenutku stanje u prenosnim sistemima najteže.
Na kraju, postavio bih jedno pitanje - šta je sa štetama koje su nanete bombardovanjem, da li je izvršena njihova procena, kolika je i koja su to sredstva koja su u ukupnom programu EPS-a za poboljšanje prenosnog sistema, znači, od izvora energije pa do krajnjeg potrošača, bez obzira da li se radi o energetskim sistemima za prenos visokog napona ili o elektrodistributivnoj mreži. Hvala.

Određujem pauzu do 15,00 časova a raspravu ćemo nastaviti posle pauze.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu.
Da bismo utvrdili da li postoji kvorum za rad, molim vas da svoje identifikacione kartice stavite u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum za rad i nastavljamo raspravu po redosledu prijavljenih govornika.
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, poslednji prijavljeni govornik.