Ovde ima više stvari. Koliko sam čuo, bila su tri pitanja. Prvo, zašto nam se daju krediti da vratimo zajmove, one stare dugove; drugo, zašto Evropska, tj. Svetska banka nije oprostila više; i treće, da li mi imamo neke povlastice zbog naše spoljne finansijske situacije?
Što se tiče prve situacije, rekao bih, od onog momenta kada smo mi uistinu, kao bivša Jugoslavija, jedan od osnivača, tu je postojao jedan status i od onda Svetska banka i sve njene članice posluju po istom principu, a to je da kao institucija koja će uvek sačuvati najviši rejting na tržištu kapitala, tzv. tri "a"; - da bi mogla da prenosi taj jefitiniji kapital na zemlje koje žele da dobiju kredit kao što smo i mi dobili - ne odobrava smanjenje duga; znači, kako bi rekao naš narod - ne može i jare i pare. To smo mi kao osnivači potpisali u to vreme, znali su se od početka već 50 godina, ti uslovi igre, i to je jedina institucija, sa još nekoliko manjih, gde je to činjenica. Znači, ne može se očekivati da dobijemo veoma povoljne kredite.
A da napomenem, mi kao zemlja, uz onaj kredit o kome ste pričali, dobili smo 540 miliona dolara, sa nula kamatom, dodatnih sredstava da finansiramo naše potrebe u budžetu, prevashodno. Kao što ste čuli, pre neki dan je njihov bord odobrio još 85 miliona dolara, koje ćemo moći da povučemo dosta brzo. Sa jedne strane, imamo ta, ne jeftina, nego nulta kamatna sredstva koja smo mi dobili, a sa druge se mora prihvatiti činjenica da takva jedna institucija, da bi mogla da održi takav rejting na tržištu kapitala, ne oprašta njene stare dugove.
Međutim, ako uđete u detalje, u tehniku i pogledate šta se desilo u pregovorima i sa tom institucijom, možete da vidite da je ona nama kroz produženje roka otplate, kroz momente kada se pravio presek kalkulisanja kamate, kao i zatezne kamate - i ne samo to, nego i kroz smanjenje nekih zateznih kamata, brisanje velikog broja njih i onoga što je ostalo od kamate - videćete da je ona nama u okvirima statuta, gde smo mi potpisali kao osnivač, maksimalno izašla u susret, koliko je to moguće.
Toliko o prvom pitanju. Da nam nisu odobrili taj zajam ne bismo mogli da povlačimo ni ove kredite i to je bio način da uđemo ponovo u igru.
Što se tiče drugog elementa, mislim da sam već odgovorio; ima nekoliko institucija kao ona koja zbog poslovanja ne može da stavi potpis; ali pogledajte šta se desilo u svim onim drugim situacijama. Vi ste govorili o 2,1 milijarde dolara i u pravu ste, ali naš ukupni dug je 12,1 milijardi dolara i naravno da se zna, skoro do zadnjeg miliona dolara, šta duguje Srbija, a šta duguje Crna Gora; razlučili smo do kraja šta duguju preduzeća koja su na teritoriji Kosova i tražimo u pregovorima sa UMNIK-om, u sklopu Rezlucije 1244, da onaj koji ubira javne prihode na teritoriji naše provincije danas bude i onaj koji će otplaćivati te kredite. To nisu male sume. Na 2,1 milijarde dolara, ako se dobro sećam, 200 miliona dolara otpada na Crnu Goru, a 400 miliona otpada na preduzeća koja se nalaze na teritoriji AP Kosovo i Metohija. Znači, to nije mala para.
Dugovi su odvojeni i na onome što je zatečeno, a to nije izuzetak Svetske banke, tu su nam naši poverioci izašli u susret, kao što nisu izašli u susret ni jednoj srednje razvijenoj zemlji u onih 45 godina Pariskog kluba. Tamo gde je Hrvatska dobila nula otpisa mi smo dobili 66% otpisa. Sada, sa glasanjem i potpisivanjem trogodišnjeg aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, omogućeno je smanjenje u ovom momentu za 51%.
Ni Poljska nije imala takvu privilegiju. Ona je dobila 50% otpisa duga, ali ne u istom koraku i ne u istom ritmu kao što smo mi dobili. Znači, od svih zemalja našeg ranga i gabarita mi smo dobili najpovoljniji tretman našeg duga, koji je ikada dao Pariski klub. Sada su u toku pregovori sa tzv. Londonskim klubom, gde se nalaze komercijalne banke i tu je naravno čist komercijalni interes, ali sudeći po zadnjim indicijama, mislim da ćemo uspeti da dođemo do i te kako povoljnih uslova za otpis i reprogram našeg duga. Od svih republika bivše Jugoslavije, Srbija tj. SRJ je sa Bosnom i Hercegovinom dobila najpovoljnije uslove za otplatu.
Treća stvar; ako pogledate odobravanje novih kredita, mogu da kažem da smo imali priliku sa gospodinom Labusom, koji je vodio Delegaciju SRJ u Bukurešt na godišnju sednicu Evropske banke za razvoj i obnovu, da vidimo kako je u dve godine razvoja novih poslova sa našom zemljom, Srbija, ako se koncentrišem na nju, sa 230 miliona evra već odobrenog kredita, 57 miliona evra i ovih 100 miliona evra su naravno deo toga, kao i onoga što se očekuje ove godine, ukupno oko pola milijarde evra, privukla u vidu svežeg novca, samo iz te institucije više novca nego što su Makedonija, Bosna, Slovenija ili bilo koja druga bivša republika, sa izuzetkom Hrvatske, privukle u zadnjih 10 godina.
To pokazuje interesovanje i angažman ekipa koje su radile na ovome. Mogu da kažem da su rukovodstva EPS-a i ŽTP-a pobrala visoke ocene za profesionalnost u izradi ove dokumentacije. Zbog toga smo u stanju da relativno brzo predložimo ovo i da taj svež novac, koji je toliko nužan za revitalizaciju ŽTP-a i EPS-a, dođe u ta preduzeća. Znači, ono o čemu ste pričali je ono na šta je Jugoslavije pristala davne 1945. godine; a za sve ostalo najbolji uslovi od bilo koje zemlje u Evropi.