Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Na član 62. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vukosav Tomašević, Vladimir Dobrosavljević i Bojana Aleksić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
Nastavljamo raspravu.
Na član 65. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljubiša Maravić, Đura Lazić i Sreten Mitrović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 142. i 143. Poslovnika o radu Narodne skupštine, uvažene kolege Đura Lazić, Sreten Mitrović i ja podneli smo amandman na član 65. Predloga zakona o lokalnim izborima, u kome se kaže da se u članu 65. dodaje novi stav koji glasi: "Zakon o lokalnim izborima će se primenjivati na teritoriji AP Kosovo i Metohija nakon prestanka misije UNMIK-a i KFOR-a". Ova odredba u zakonskom tekstu bila je i do sada uobičajena u našoj parlamentarnoj praksi, pa zato smatramo da nema razloga da takav stav ne stoji i u zakonu o lokalnim izborima.
Vlada Republike Srbije smatra da ovaj amandman treba odbiti, sa obrazloženjem da predloženo rešenje u njemu nije nužno uneti u zakon, jer se podrazumeva da će nakon prestanka mandata misije UNMIK-a i KFOR-a ovaj zakon biti primenjivan na teritoriji AP Kosovo i Metohija. Smatramo da ako se već nešto podrazumeva, onda nema ni razloga da se to podrazumevanje ne unese u zakon kao zakonska forma.
Za Srbe sa Kosova i Metohije posebno isticanje ove činjenice znači indirektnu podršku za ostanak onima koji su ostali na Kosovu i Metohiji, kao i podstrek i podsticaj onima koji žele da se vrate na prostor Kosova i Metohije. Kako je AP Kosovo i Metohija po Ustavu Republike Srbije sastavni deo teritorije Republike Srbije, potrebno je precizirati primenu ovog republičkog zakona i na tom delu naše teritorije. Ukoliko bi zakon bio usvojen bez ove odredbe, to bi se moglo protumačiti da se mi na ovaj način odričemo svih nadležnosti države Srbije na toj teritoriji, koje proističu iz odredaba ovog zakona.
To ne samo da bi stvorilo probleme u budućnosti, kada se naši državni organi vrate na Kosmet, već bi u ovom trenutku moglo da se zlonamerno protumači kao de fakto odricanje naše Republike od dela teritorije Republike Srbije. Takav stav bi kod preostalog nealbanskog življa na prostoru Kosova i Metohije možda mogao da bude signal za početak novog egzodusa i napuštanje prostora srpskog naroda i drugog nealbanskog življa.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč?
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, mislim da je ovaj amandman mojih kolega Maravića, Lazića i Mitrovića vrlo umesan i da bi trebalo da nađe svoje mesto u ovom predlogu zakona. Naime, njih trojica su poslanici Narodne skupštine koji žive na Kosovu i Metohiji i najbolje preko svojih leđa osećaju posledice svega onoga što se dole dešava. Mi kao poslanička grupa smatramo da bi ovaj predlog zakona apsolutno trebalo dopuniti i ovom odredbom koja je predložena u amandmanu - da će se zakon o lokalnim izborima primenjivati na teritoriji Kosova i Metohije nakon prestanka misije UNMIK-a i KFOR-a. Za neke u ovoj skupštini to može biti i deklarativan stav, ali za ljude koji dole žive i rade, koji su građani Republike Srbije i koji, naravno, Srbiju doživljavaju svim svojim bićem, to će imati veoma velikog značaja. To će za njih biti još jedan ohrabrujući znak da država Srbija vodi računa o svim građanima i o celoj svojoj teritoriji.
Ne bih želeo kroz obrazloženje ovog amandmana da govorim o onome što se dole zbiva, ali je činjenica da nakon dolaska UNMIK-a i KFOR-a ništa od onog što je bilo precizirano kao obaveza i administratora i tih organa nije ispunjeno ili je ispunjeno u obimu od 1% u odnosu na onih preostalih 99%. Nijedna odredba onih ugovora i dokumenata koji su potpisani nisu primenjeni u potpunoj meri i građani koji dole žive znaju kako izgleda živeti pod upravom administracije Ujedinjenih nacija, UNMIK-a, KFOR-a i tih ovlašćenih predstavnika.
Ne samo to, ne samo da se ne primenjuju one odredbe koje su zajednički potpisane i koje za te ljude znače nešto, nego se čak i one odredbe koje oni sami potpisuju menjaju, modifikuju prema političkim potrebama i prema interesima za koje mi socijalisti smatramo da su protiv srpskog naroda, države Srbije i protiv građana Kosova i Metohije.
Mi plediramo da se ovaj amandman usvoji iz jednog razloga - mislimo da ne treba od toga bežati, čak i ako ima za neke deklarativan karakter; neka ima deklarativan karakter, ali mislimo da ovaj amandman treba usvojiti.
Moram podsetiti kolege poslanike da je Vlada Republike Srbije, ako govorimo o nadležnostima - da li može ili ne može, da li će vredeti ili neće vredeti, da li to važi ili ne važi - u okviru svojih ovlašćenja koja predviđa Zakon o lokalnoj samoupravi, onaj prethodni koji se primenjivao do usvajanja novog, donela i odluke o uvođenju prinudnih uprava u jednom broju opština. Ne ulazeći u to da li su te odluke bile opravdane, da li su primenjene ili ne, smatramo da je to još jedan argument više u prilog stava da ovaj amandman treba usvojiti, jer on za ljude koji dole žive i rade znači mnogo.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
Nastavljamo raspravu.
Na član 66. amandmanu zajedno podneli narodni poslanici Joca Arsić i Zoran R. Anđelković .
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosioci amandmana žele reč? (Ne.)
Da li neko od ovlašćenih učesnika želi reč?
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovane kolege poslanici, prilikom rasprave o ovom predlogu zakona o lokalnim izborima, prilikom rasprave i u načelu i u pojedinostima, negde direktno, negde indirektno, čuli smo da će se odredbe ovog zakona primenjivati najpre u ovim trima opštinama na jugu Srbije, a da će deo zakona, videćemo u kom obimu, kasnije biti izmenjen, naravno, videćemo u kom delu će biti te odredbe. To je jedna strana priče. Znači, ovaj zakon će se primenjivati vrlo brzo.
Kolege Anđelković i Arsić su predložili da se u članu 66. ovog zakona utvrdi obaveza da se do 31. decembra tekuće godine u Srbiji održe novi lokalni izbori. Mi socijalisti mislimo da ovaj amandman ima puno smisla i da novi lokalni izbori apsolutno imaju smisao i da postoji potreba u lokalnoj samoupravi da se održe novi lokalni izbori. Najpre, pomenuo bih, za one koji ne prate ovo malo detaljnije, da su prethodni lokalni izbori održani 23. septembra 2000. godine, da je posle oktobarskih događaja, a i u okviru priprema decembarskih izbora, po mnogim opštinama širom Srbije bilo formirano mnogo kriznih štabova koji su, koristeći i pravno i fizičko nasilje, promenili izbornu volju građana u tim opštinama. Nešto od toga je bilo sankcionisano.
Koristeći odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi, Vlada Republike Srbije je uvela prinudnu upravu u preko 30 i nešto opština. Istine radi, moram reći da su u 18 opština bili raspisani lokalni izbori, koji su održani 4. novembra prošle godine, ali činjenica je da je ostao veliki broj opština, kako onih u kojima je uvedena prinudna uprava, tako i onih kod kojih nije uvedena prinudna uprava, ali gde je, kroz jedno nasilje koje je postojalo na nivou lokalne samouprave, menjana izborna volja građana. To je jedan od jakih razloga zašto treba sprovesti lokalne izbore do kraja ove godine.
Drugi razlog nalazi se u činjenici da u mnogim opštinama postoje velike nepravilnosti u radu, koje se, nažalost, tolerišu. Jednostavno, postoji potreba da se kroz izbore sve te nepravilnosti isprave, reše i da građani daju svoj sud.
Ja sam, govoreći u načelu o ovom predlogu zakona, pomenuo i primer opštine Kučevo, gde je pet odbornika SPS-a - iako smo im oduzeli mandate i Ministarstvu pravde i lokalne samoprave dostavili sve relevantne podatke o tome, čak i sve ono što se partijskim dokumentima predviđa kao potreban uslov za oduzimanje mandata - korišćeni od strane ostatka skupštinskog kvoruma i da su oni računati u kvorum ne samo prilikom usvajanja budžeta, što se smatra za jedan od uslova da Vlada može uvesti prinudnu upravu u tim opštinama, nego da su ti odbornici korišćeni i prilikom usvajanja drugih odluka, koje su samim tim činom nezakonite. Ministarstvo do danas nije preduzelo odgovarajuće korake da se to pitanje reši, a jedini način da se to pitanje reši je da se uvede prinudna uprava i zakažu novi izbori, nego je, naprotiv, svojim ćutanjem ostavilo takvo faktičko stanje, odnosno da se kršenje zakona dešava u praksi.
U međuvremenu su bili raspisani lokalni izbori u toj opštini od strane predsednika Narodne skupštine, da bi se kroz te dopunske izbore i kroz izabrane odbornike nadomestio broj odbornika potreban za kvorum i tako stvorili, nazoviregularni uslovi za rad Narodne skupštine.
Treći razlog smo pomenuli kao prethodni razlog ovim ostalima, a to je situacija na jugu Srbije i zbivanje u ovim opštinama. Znači, ima puno razloga da se u Republici Srbiji do kraja ove godine održe novi izbori; zato su i kolege narodni poslanici, u ime poslaničke grupe, predložili da se ovaj član zakona dopuni odredbom o obavezi da se održe izbori i mi smatramo da ona treba da bude sastavni deo ovog zakona. Hvala.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Ako ne, nastavljamo raspravu.
Na član 67. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne želi.)
Ovim smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, i na osnovu člana 138. Poslovnika Narodne skupština pitam - da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne želi.)
U tom slučaju, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima, a Narodna skupština će u danima za glasanje odlučivati o Predlogu zakona, u načelu, o amandmanima, i o Predlogu zakona, u celini, a dane za glasanje odrediće predsednik i o tome obavestiti Narodnu skupštinu.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O DAVANjU KONTRAGARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE SAVEZNOJ REPUBLICI JUGOSLAVIJI ZA OTPLATU OBAVEZA PO ZADUŽENjU ŽTP "BEOGRAD" KOD EVROPSKE BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme za raspravu u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje srazmerno broju narodnih poslanika svake poslaničke grupe.
Ukupno vreme - da bismo znali koliko ćemo da raspravljamo, molim predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa da, po uobičajenoj proceduri, podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, da bi Služba Skupštine mogla da utvrdi redosled na osnovu obaveza iz Poslovnika Narodne skupštine.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, gospodin Božidar Đelić, ministar finansija i ekonomije, želi reč?
Ima reč ministar u Vladi Republike Srbije, gospodin Božidar Đelić.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, danas u ime Vlade Republike Srbije predlažemo vam glasanje o Predlogu zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Saveznoj Republici Jugoslaviji za otplatu obaveza po zaduženju ŽTP "Beograd" kod Evropske banke za obnovu i razvoj; to je ova tačka dnevnog reda; i, kao što vidite, sledeća tačka dnevnog reda će biti veoma slična - davanje kontragaracija na jedan veoma slični zajam, ovoga puta za Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (mislim da to nije objedinjeno, nije; znači, počinjemo sa železnicom).
Obrazložiću vam kroz tri tačke celishodnost: prvo, finansijske uslove ovog zajma za železnicu; drugo, namenu tih sredstava; i treće, malo širi značaj ovoga zajma za našu privredu.
U ovom momentu, pošto ste išli nešto brže nego što smo predvideli, sada se vama deli jedna beleška, koja će obrazložiti oba zajma; imaćete nekoliko elemenata za oba zajma, i dodatno, što je bio element dogovora, kada je u februaru ovde bila izglasana, u ovom domu, garancija zajma Nemačke banke za razvoj dat EPS-u.
Svim šefovima poslaničkih grupa se danas dostavlja i ceo tekst ugovora, tako da svaka poslanička grupa može da vidi ceo tekst koji je potpisan, na koji je posle toga SRJ izglasala garanciju, i danas se vama predlaže da izglasate kontragaranciju.
Što se tiče prvog zajma, svima je jasno da je naša železnica, koja je bila jedna od najnaprednijih u istočnoj Evropi do kraja osamdesetih godina, doživela potpunu katastrofu; to je jedno preduzeće gde nije bilo ozbiljnijih investicija deset godina. Danas je, u poređenju sa drugim zemljama, učešće naše železnice u transportu, ne samo putnika, nego što je možda i važnije, roba, na izuzetno niskom nivou; negde oko 16% ukupnog prevoza ide preko železnice.
To je višestruko manje nego u drugim zemljama, a to ima kao posledicu mnogo veće učešće drumskog saobraćaja, što znači veće raubovanje puteva, da ne govorim o ekološkim efektima i o tome da to znači više uvoza i dizela i benzina. Znači, to ima jedan lančani efekat, to loše stanje naše železnice se veoma direktno odražava i na druge privredne grane; da ne govorim o tome da je i sam obim prevoza prošle godine bio šest puta manji nego 1990. godine; železnica, koja je koliko-toliko pokrivala dobar deo njenih troškova, postala je velika budžetska stavka, jer nije u stanju da pokrije svoje elementarne troškove.
Primera radi, završni račun za prošlu godinu pokazuje da u prihodima železnice čak dve trećine dolazi iz budžeta, i to je jedna poražavajuća činjenica. Budžet ove godine - a to će biti istovetno, ukoliko usvojite i rebalans budžeta, tu nema mnogo promena - oko osam milijardi dinara odvaja za železnicu. To je za platni fond i to je za one minimalne troškove, jer u ovom momentu ona ne prodaje svoje usluge ni za putnike, ni za robe u onom obimu u kome bi bilo nužno da pokrije svoj platni fond, a kamoli da pokrije amortizaciju; da ne govorim o nekim nužnim investicijama.
Posle promena vlasti, već u novembru, decembru, pa onda od uspostavljanja srpske vlade, počeli su intenzivni pregovori sa svim mogućim poveriocima, koji bi mogli da ubrizgaju taj sveži novac, kao pomoć železnici da izađe iz te duboke rupe gde se danas nalazi i, nažalost, svi oni zaposleni tamo.
Znači, nužno je naći dodatne izvore, tako da bi se nužne investicije napravile u ovom momentu, da bi železnica postala konkurentna i jedan kredibilni, alternativni vid prevoza putnika i robe, tako da i sama bude u stanju da pokriva mnogo više troškova, da više ne bude budžetska stavka u obimu u kome znamo; samim tim, da povuče ovoga puta pozitivne efekte po ostatak privrede, nasuprot onih negativnih, o kojima sam pričao malopre.
To je, rekao bih, obrazloženje zbog čega se pristupilo traženju najpovoljnijih mogućih sredstava i mogu da kažem, Evropska banka za razvoj, sa Evropskom investicionom bankom - ali o tom-potom, reći ću nekoliko reči o tome i šta ovaj zajam može da obezbedi za ŽTP - pretstavljaju dva moguća izvora za našu zemlju u ovom momentu.
Finansijski uslovi kredita - prvo, obim kredita je 57 miliona eura, što u apsolutnom iznosu može da izgleda puno, a međutim je samo početak u obnovi naše železnice. Period počeka na ovom kreditu traje do 5. aprila 2006. godine, a rok otplate glavnice je od aprila 2006. do oktobra 2016. godine. Znači, to je jedan veoma dugoročan kredit, koji naša zemlja i Javno preduzeće ŽTP ne bi mogli da dobiju na tržištu kapitala. Zahvaljujući postojanju tih međunarodnih finansijskih institucija, kao što je Evropska banka, mi smo u stanju da dobijemo poček od pet godina od momenta potpisivanja ovog ugovora, koji se desio 25. oktobra prošle godine, pa jedan rok otplate koji je čak 10 godina što se tiče glavnice.
Glavnica se plaća dva puta godišnje, a kamata je euribor plus 1%, i ta kamata će se fiksirati neposredno pre odobravanja ovoga kredita. Euribor je u ovom momentu oko 3,5%, a to znači da će ukupna kamata biti euribor plus jedan, a to je otprilike 4,5% na godišnjem nivou. Kao što vidimo, to je veoma povoljna kamata; preko nje Evropska banka za razvoj, koja ima jak kapital, jak rejting na međunarodnom tržištu kapitala, prenosi taj rejting u našu zemlju.
Zauzvrat, naravno, i zato smo danas ovde, zato se i predlaže ovaj zakon, oni traže tzv. suverenu garanciju, garanciju SRJ, koja je članica Evropske banke za obnovu i razvoj, i same Srbije, kao kontragaranta.
Imamo i dva troška koja su uobičajena. Rekao bih da smo došli, kroz veoma žustre pregovore ekipa iz Vlade Srbije i ŽTP-a, do toga da se ti troškovi smanje do minimuma, ali postoji i 0,5 odsto naknade na nepovučena sredstva i 1% provizije u momentu sklapanja ovog ugovora.
Toliko o finansijskim uslovima. Oni su povoljni; najpovoljniji koje daje Evropska banka za razvoj u ovom momentu i to je najpovoljniji izvor finansiranja da bi ŽTP krenuo sa mrtve tačke.
Sada bih prešao na drugu tačku - koje su namene tih sredstava, tih 57 miliona evra. Imamo tri ključne namene ovog zajma: prva, to je najzad posle 10 godina u tom preduzeću - 60 električnih lokomotiva će biti remontovano i opremano; imamo mogućnost da 60 lokomotiva, za svaku će se investirati otprilike 400 hiljada evra, budu obnovljene; to je onaj famozni vozni park o kome se stalno govori, o nemogućnosti železnice čak i da opsluži onu ponudu koja se traži, jer validnih lokomotiva u funkciji nema.
Zahvaljujući ovom prvom delu od 25 miliona evra (od 57 miliona evra) ŽTP će najzad da revitalizuje taj električni fond. Mogu da kažem da ovde nema dizelica, jer one zagađuju, a politika Evropske banke je da ona ne daje zajmove za to. To omogućava da ta sredstva koja su oslobođena za to - električno, budu upotrebljena za neke druge namene i tu se već nazire mogućnost učešća nekih naših domaćih firmi u tom samom remontu. Konkretno, MIN iz Niša konkuriše i on će biti u svim kombinacijama, izgleda, jedan od onih koji će dobiti značajne poslove, kroz javne nabavke koje će uslediti posle usvajanja ove kontra garancije.
Drugi element je nabavka teške mehanizacije za održavanje koloseka, kao i lake mehanizacije za rad na koloseku. Radi se o infrastrukturi. Nije reč samo o tome da ŽTP nema danas dovoljno lokomotiva, nego i o tome da same šine nisu u stanju da podnesu nešto jači transport. Deset godina nije obnavljana laka i teška oprema, mehanizacija; zahvaljujući 20 miliona evra to će biti omogućeno i rad na šinama će pomalo početi.
Za ostatak postoji značajna stavka, otprilike 10 miliona evra za restrukturiranje samog preduzeća i za finansiranje jednog socijalnog programa za smanjenje broja radnih mesta u samom ŽTP-u; ono je danas, kao što sam napomenuo, u obimu novca kojim raspolaže od šest do devet puta manje preduzeće nego što je bilo pre, a ima nešto veću radnu snagu nego što je bila početkom 90-tih; taj debalans mora da se reši. Naravno, ne kroz neku šok terapiju, nego kroz višegodišnji socijalni program adaptacije: odlazak u penziju, finansiranje malih i srednjih preduzeća, odnosno njihovo kreditiranje; jednom rečju, smanjenje obima radne snage na onaj nivo koji će omogućiti namenu ovih sredstava, da ŽTP bude mnogo manji teret za poreskog obveznika Republike Srbije kroz budžet.
Koji su širi efekti ove kontragarancije? Pa, prvo, to je da ćemo kroz ovakav zajam omogućiti da železnica ponovo postane vidljiva na mapi evrope, i to u momentu kada se spremamo za popravku koridora 10 na putnom stanju, jer isti takav koridor postoji i u domenu železnice. Godine 2004. će biti olimpijske igre u Atini i veoma je važno da naša železnica bude u stanju da izvrši prevoz i roba i ljudi koji žele da učestvuju u pripremi tog događaja i u samom događaju.
Kao što smo videli, mnoga naša preduzeća danas, kada odlučuju koje prevozno sredstvo da upotrebe, često ne razmišljaju o železnici kao alternativi; a ona je u velikom broju slučajeva, ukoliko se uspostavi minimum uslova da vozovi idu na vreme, da šine omoguće prevoz, da se to radi pod nekim konkurentnim uslovima, najpovoljnija opcija; ovaj zajam će biti prvi korak da se to uspostavi.
Najzad, to znači i da će se na ovaj način rasteretiti putevi, a za one koji žele da se transportuju drumom, stvari će biti povoljnije. Tu je naravno i finansijski efekat. Očekuje se da kroz sprovođenje ovog kredita sam ŽTP, naravno očekuje se i dodatni kredit od Evropske investicione banke koja čeka da se uspostavi ovaj kredit, postane za nekoliko godina - ne bih rekao profitabilno preduzeće, jer, ruku na srce, teško je naći železnicu u Evropi i svetu koja je veoma profitabilno preduzeće, ali razuman cilj bi trebalo da bude da sredstva koja odvajaju srpski poreski obaveznici, kroz budžet, budu znatno manja - što manje budžetski korisnik.
Eto, toliko. To su razlozi zbog kojih vam Vlada Republike Srbije predlaže da usvojite ovaj zakon o kontragaranciji.

Da li izvestioci Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS za ovu tačku dnevnog reda.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đeliću, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe SPS-a iznesem nekoliko generalnih stavova i ocena povodom predloga ova dva zakona. Namerno kažem - dva, jer se verovatno neću javljati povodom druge tačke dnevnog reda, zato što mi se čini da je u suštini moguće ispričati jednu potpuno konzistentnu priču, koja se odnosi na oba zaduženja - za elektroprivredu ŽTP-a.

Naravno da socijalisti nemaju ništa protiv da se i na ovaj način rešavaju nagomilani problemi u ŽTP-u, kao i u elektroprivredi Srbije. Ali, ima nekoliko pitanja na koja kao ljudi moramo da dobijemo odgovore i da se nad nekima dobro zamislimo. Najpre, otvara se pitanje budućnosti SRJ. Kao što primećujete, i u jednom i u drugom predlogu zakona obaveze Republike Srbije, odnosno SRJ, počinju da teku od 2005. ili 2006. godine.

Ne znamo kakvo će nam biti stanje, s obzirom da je moguće da nakon tri godine ne postoji nikakva zajednička država Srbije i Crne Gore. Drugo... (žagor), Mićko, kada budeš govorio neću te ometati.

Drugo pitanje je ne samo formalno-pravno nego i suštinsko. U vezi sa predloženim tekstom zakona postavlja se i sledeće pitanje - da li gospodin Đelić i ova vlast DOS-a veruje u konvertibilan dinar ukoliko predviđa da se obaveze prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj izmiruju isključivo u evrima, a da je obaveza Republike Srbije da obezbedi odgovarajuću dinarsku protivvrednost saglasno kursu evra, odnosno dinara u odnosu na evro u momentu obezbeđivanja tih sredstava.

Čitava ova priča, takođe, postavlja jedno po mom mišljenju suštinsko pitanje: zna li neko u ovoj zemlji koliki je spoljni dug SRJ a koliko od toga duguje Republika Srbija? Kakvo je to stanje duga? Iz čega se ono sastoji? Kako smo ga u poslednjih godinu i po dana, otkako je DOS došao na vlast, rešavali?

Mi smo svedoci da se u medijima, svih vrsta, u novinama, na televiziji, na radiju, na konferencijama za štampu stalno govori o tome kako se Evropska unija okrenula prema SRJ, kako podržava novu demokratsku, DOS-ovu vlast; kako je MMF odobrio 800 miliona dolara za podršku stabilnom kursu dinara; kako je Međunarodna banka za obnovu i razvoj takođe odobrila odgovarajuća kreditna sredstva, ali verujem da jako mali broj građana zna stvarnu istinu po pitanju spoljnjeg duga naše zemlje.

Dame i gospodo, podsetio bih vas, takođe, na slične odluke koje se odnose na dug koji je ova zemlja imala ili ga ima prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj.

Radi se o jednom konsolidacionom zajmu koji je, na osnovu odluke Savezne vlade i Saveznog parlamenta, pretvoren u novi dug Savezne Republike Jugoslavije prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj u iznosu od 2,1 milijardu dolara, zaokruženo govoreći. Tih dve milijarde i 100 miliona dolara služe da se vrate stari dugovi: dakle, glavnica, kamata, plus zatezna kamata za kašnjenje u vraćanju glavnice u periodu od 1992. godine do momenta zaključenja novog sporazuma o tzv. konsolidacionom zajmu kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Tu se sada postavlja pitanje koliko je međunarodna zajednica objektivno naklonjena novoj DOS-ovoj vlasti, koliko Republici Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji, ako nam odobrava novi zajam da bismo vratili stari dug? Za one koji možda nemaju dovoljno informacija o tome, želeo bih da kažem da je Međunarodna banka za obnovu i razvoj deo tzv. Svetske banke, jedna od pet afilijacija i mi smo jedni od osnivača; dakle, govorim o Saveznoj Republici Jugoslaviji kao pravnom sledbeniku Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i jednom od osnivača te Svetske banke.

Svetska banka je osnovana kao agencija Ujedinjenih nacija u isto vreme kada i Međunarodni monetarni fond 1944. godine, a Jugoslavija je i jednoj i drugoj instituciji pristupila 1945. godine. Od tog dana do danas, dame i gospodo, Jugoslaviji je odobreno preko 90 zajmova, koji se ondose na Republiku Srbiju i na Republiku Crnu Goru: 53 projekta je finansirano na području Republike Srbije, a ostatak na području Republike Crne Gore. U finansijskom iskazu to je 6 milijardi i 100 miliona dolara, od kojih je do 30. aprila 1992. godine iskorišćeno 4 milijarde i 300 miliona dolara. Onda je međunarodna zajednica, ta ista o kojoj sada govorimo kao dobronamernoj, uvela sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji i time je sprečila da kao uredan dužnik izmiruje svoje obaveze u proteklom vremenu od 10 godina.

Kao posledica takvih neviđenih sankcija, a zatim i bombardovanja, imamo i stanje u Elektroprivredi i ŽTP. I sada se, gle čuda, ponovo pojavljuje Evropska zajednica, odnosno u formi Evropske banke za obnovu i razvoj koja će nam dati nove kredite, da učinimo ono što zbog njih nismo mogli da učinimo u prethodnih 10 ili 12 godina.

Tu pitamo kakav je zapravo moral Evropske unije, kakav je moral Evropske zajednice, Evropske banke za obnovu i razvoj, a i Međunarodnog monetarnog fonda. Bitno je zato što, vidite, odmah nakon pobede DOS-a na izborima i nakon proglašenja predsednika Vojislava Koštunice za predsednika SRJ, prvu stvar koju je taj čovek učinio bila je da pokrene postupak učlanjivanja SRJ u Ujedinjene nacije, kao novog člana, iako je Jugoslavija bila osnivač Ujedinjenih nacija. Time je zapravo prekinut kontinuitet sa prethodnom Jugoslavijom, što je u ovoj priči o ukupnom spoljnom dugu naše zemlje jako bitno.

Nije nam Međunarodna banka za obnovu i razvoj, koja dakle funkcioniše u okviru Svetske banke, obnovila zajam od 2 milijarde i 100 miliona zato što nas voli, nego zato što je shvatila da je prekinut pravni kontinuitet i da je potrebno novim zajmovima obezbediti vraćanje duga, a od te 2 milijarde i 100 miliona dolara nijedan jedini dolar nije ostao za potrebe jugoslovenske privrede, niti za potrebe privrede Republike Srbije.

Nedavno smo čuli odluku predsednika SAD Džordža Buša da i dalje ostane zamrznuto 300 miliona dolara koje naša preduzeća i banke imaju u SAD. Molim vas, nekada procene govore da je reč i o većim sredstvima, ali zamislite, ako vam neko 12 punih godina drži 300 miliona dolara zarobljeno zbog tzv. spoljnog zida sankcija i zamislite da je cena tog kapitala samo 6% godišnje koliko bi otprilike moglo prema računici gospodina Đelića da se računa da i ovaj kredit košta, za 12 godina to je 100%. Dakle, Amerika nam ne duguje više 300 miliona dolara, nego još 300 miliona po osnovu kamata za neopravdano zadržavanje naših sredstava u svojim bankama. Ukupno nam duguje 600 miliona dolara, a morali bismo da skačemo od sreće ukoliko nam taj isti Džordž Buš i Američki kongres odobre pomoć od 40 miliona dolara.

Prema tome, oni nama ne daju ni naše pare, a kako će nam dati tek njihove, vodeći navodno računa o interesima srpskog naroda, o demokratiji, o budućnosti SRJ itd.

Predlažem vam da kao parlament zahtevamo iscrpnu informaciju o tome kakvo je stvarno stanje spoljnog duga SRJ, koliko su u tome glavnice, kolike su kamate i koliko su zatezne kamate za period koji smo imali u sankcijama i koliko smo do sada povukli kredita od razno-raznih međunarodnih finansijskih institucija da bismo vratili stare kredite.

Tu ću da stanem zato što sam fer čovek i hoću da dozvolim gospodinu Đeliću da mi odgovori na ova pitanja, a računam da su i za vas interesantna, pa da onda eventualno iskorisim svoje pravo i drugih deset minuta.