Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sednicu Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji sednici prisustvuju 103 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum i da možemo nastaviti rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Živojin Stjepić, Ljubomir Mucić, Jelena Milenković-Orlić, Momir Radoičić, Slobodan Pavlović, Milorad Jakšić, Miomir Tadić, Biači Anton, Bačkulin Ištvan, Sredoje Mihajlov, Dragan Kosanović, Dragor Hiber i Juhas Atila.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Takođe, saglasno članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam na ovu sednicu pozvala predstavnike Centra za slobodne izbore i demokratiju, Narodnog pokreta "Otpor", Nacionalnog demokratskog instituta, Udruženja univerzitetskih profesora i nastavnike Srbije - Sekcija "Kolubara" i USAID-a.
Pozdravljam prisutne goste.
Obaveštavam vas da sam, saglasno članu 73. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine sazvala sednicu Odbora za odbranu i bezbednost za 12,00 časova i da sam, saglasno članu 27. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sazvala konstitutivnu sednicu Odbora za Kosovo i Metohiju u 14,00 časova.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA (pojedinosti)
Podsećam vas da je u pretresu o amandmanu na član 45, koji su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Miloš Lukić, Petar Petrović i Adam Urošević, govorio narodni poslanik Miloš Lukić, predstavnik podnosilaca amandmana.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Petrić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Radojko Petrić, podnosilac amandmana na član 45.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, gospodine ministre, u ime poslanika SPS-a podneo sam amandman na član 45. ovog zakona. Smatram da je neophodno u tom članu izvršiti znatne izmene.
Naime, u članu 45. propisuju se uslovi koje ponuđač mora da ispuni da bi mogao da učestvuje u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci. Između ostalog, Vlada je u stavu 2. tačka 3) predložila da pravno ili fizičko lice ne može biti ponuđač za isporuku dobara, pružanje usluga ili izvođenje radova, ako je u roku od pet godina pre postupka javne nabavke pravosnažnom odlukom sudskog ili upravnog organa kažnjeno za krivično delo, privredni prestup ili prekršaj u vezi sa svojim poslovanjem.
Amandmanom se predlaže da ponuđač može biti pravno ili fizičko lice koje nije u prethodnom periodu od tri godine, a ne od pet godina, pravosnažnom odlukom sudskog ili upravnog organa kažnjeno za krivično delo privredni prestup ili prekršaj u vezi sa svojim poslovanjem. Očigledno je da je i suviše rigorozna mera u predlogu Vlade, da taj period diskvalifikacije traje pet godina.
Amandmanom se, takođe, predlaže da se isključi prekršajna kazna kao razlog za onemogućavanje ponuđača da učestvuje u postupku konkurisanja dodele ugovora za isporuku dobara, pružanje usluga ili izvođenje radova. Znajući za kakve, takoreći beznačajne, propuste može da bude izrečena prekršajna kazna, nerazumno je da to bude eliminacioni razlog i da to važi retroaktivno čitavih pet godina.
U raspravi u načelu istakao sam primer da građevinsko preduzeće može da bude kažnjeno za prekršaj zato što je prilikom prevoza materijala za gradilište podizalo prašinu. E, sad, zamislite apsurdnu situaciju da zbog toga narednih pet godina to građevinsko preduzeće neće moći da konkuriše za izgradnju objekata koji se finansiraju iz javne potrošnje, iz budžeta, znači neće moći da konkuriše da gradi bolnicu, školu ili neki sličan objekat koji se finansira iz budžeta.
Takođe se amandmanom predlaže da kao razlog za onemogućavanje ponuđača da učestvuje u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci bude izrečena pravosnažna sudska ili upravna mera zabrane obavljanja delatnosti koja je predmet javne nabavke, u prethodne tri godine a ne - pet godina, kako predlaže Vlada i normalno ako je ta mera još na snazi.
Data obrazloženja za sva tri dela amandmana pokazuju punu opravdanost da on bude i prihvaćen. Zahvaljujem.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 45. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Vlatko Sekulović, Rodoljub Šabić i Branko Pavlović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko od ovlašćenih predlagača javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Miloš Lukić, Petar Petrović i Adam Urošević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko od ovlašćenih predlagača javlja za reč o ovom amandmanu? Izvolite, reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SSJ  je podneo amandman na član 46. i predlaže da se u stavu 3. tog člana, posle reči "ekonomija", dodaju reči "ili drugi ministar, nadležan za oblast za koju se prikupljaju ponude".
Zašto smo ovo predložili? Smatramo da, bez obzira na sposobnost lica koje obavlja funkciju ministra finansija i ekonomije, treba da se da mogućnost, kad su u pitanju javne nabavke i kad se vrše za druge oblasti, da se tu pitaju i drugi ministri, naročito kad je u pitnju oblast građevinarstva, energetike, poljoprivrede, zdravstva, saobraćaja i sl.
Ponavljam, mislim da je to samo u funkciji da javne nabavke budu što kvalitetnije. Iz tog razloga predlažem da se prihvati ovaj amandman.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Narodni poslanici Vlatko Sekulović, Rodoljub Šabić i Branko Pavlović, zajedno su podneli amandman, sa ispravkom, kojim su predložili da se posle člana 46. doda novi član 46a.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li se neko javlja za reč?

Ima reč narodni poslanik Vlatko Sekulović, predstavnik podnosilaca amandmana na član 46. Predloga zakona.

Poštovana gospođo predsednice, poštovane kolege, imao sam dilemu da li da se uopšte javljam za raspravu, vezano za ove amandmane koje smo predložili ispred Socijaldemokratske partije, ali bih želeo samo da ukažem na određene principijelne stavove, koristeći ovaj amandman kao uvod.

Naime, u ovom amandmanu predviđaju se određeni uslovi, koje mora da ispuni posebni ponuđač, kako smo ga mi definisali u koncepciji izmena ovoga zakona, kako bi mogao da učestvuje u javnim nabavkama po posebnom postupku.

Taj posebni postupak, odnosno mi smo predvideli jedan model restriktivnog postupka, posebnu proceduru za domaća preduzeća, i to: preduzeća koja su u vlasništvu hendikepiranih lica, žena, osoba mlađih, odnosno određene starosne dobi itd. Želim samo da ukažem na sledeće - pošto je juče prilikom rasprave rečeno da bi se učinila medveđa usluga domaćim preduzećima, ukoliko bi ta preduzeća imala bilo kakvu preferenciju u smislu drugih konkurenata, što se tiče pružanja usluga u okviru javnih nabavki.

Mislim da to ipak nije u potpunosti tačno, jer, kao što možete videti iz ovog amandmana, mala i srednja preduzeća jesu konkurencija jedna drugima, a to znači da će se sigurno postići bolji uslovi, bolja cena, ukoliko imamo više konkurenata, a ne samo jedan. Znači, ako imamo samo domaća preduzeća, to ne znači da imamo samo jednog konkurenta, nego da ih imamo više.

Koristim ovu priliku da apelujem na Ministarstvo finansija da razmišlja ipak u tom pravcu, kako bi se stvorili određeni protekcionistički mehanizmi, vezani za našu privredu. Mislim da ovakvi modeli, kakve smo mi predvideli, ne moraju biti jedini. Neke druge zemlje poznaju drugačije modele zaštite domaće privrede, npr: u Poljskoj, jedna uprava, slična ovoj upravi kakva je predviđena ovim zakonom, može ad hok odlučiti kada će se javne nabavke nameniti samo domaćim preduzećima; zatim, u Mađarskoj, po njihovom zakonodavstvu je predviđeno da su ponude domaćih preduzeća diskontovane za 20%, u trenutku procene ponude, iako će im se na kraju isplatiti puna cena.

To znači, u momentu kada se ponuda procenjuje, oni je diskontuju za 20%, odnosno ono što je 100% nominalno u toj proceni od strane nadležnog organa postaje 80%, odnosno 100 dinara postaje 80 dinara, iako će oni na kraju isplatiti punu cenu od 100 dinara.

Na taj način oni štite domaća preduzeća. Ne vidim razlog zbog koga i mi ipak ne bismo mogli da predvidimo određene mehanizme, kojim ćemo ipak štititi domaću privredu, jer smo svi svesni da domaća privreda, a pogotovu mala i srednja preduzeća, imaju potrebu za zaštitom na tržištu, kako ne bi bila bačena pred tu nemilosrdnu konkurenciju, svidelo se to nama ili ne.

Čak neke zemlje, npr. one koje važe za najliberalnije što se tiče privrede, kao što su SAD, predviđaju posebne mehanizme vezane za javne nabavke, kad se radi i o preduzećima koja su vlasništvo npr. manjina, pa vlasništvo vojnih invalida itd. Prema tome, oni čak idu mnogo dalje što se tiče zaštite vlastite privrede.

Mislim da bi ipak u narednom periodu, pošto je ovaj zakon jedan veoma značajan zakon, trebalo ramišljati o njegovim modifikacijama, kako bi se pružila veća šansa našim domaćim preduzećima, i to posebno onim kategorijama koje ipak želimo da zaštitimo, u smislu socijalno slabijih kategorija, kao što su: žene, mladi, hendikepirana lica, itd.

I poslednje što želim da kažem, to je da, na kraju krajeva, moramo imati u vidu da ovaj zakon o javnim nabavkama predstavlja jedan izuzetan pravni akt, zato što reguliše oblast koja do sada nije bila regulisana i mi ćemo sigurno podržati ovaj zakonski predlog ali, moramo imati u vidu sledeće - da se ovim zakonom reguliše kako se troše pare od domaćih poreskih obveznika. Mislim da je to još jedan od argumenata koji treba imati u vidu kada se bude glasalo o ovim amandmanima, kojima se predviđaju određene preferencije, odnosno određena zaštita domaćih preduzeća i to pogotovu malih i srednjih preduzeća. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč od ovlašćenih učesnika u raspravi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 52. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Vlatko Sekulović, Rodoljub Šabić i Branko Pavlović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se javlja za reč o ovom amandmanu neko? (Ne.)
Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Vlada i Odbor za finansije su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatuje da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 55. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Rajko Baralić, Radojko Petrić, Momir Radoičić, Marko Ćulibrk, Nebojša Jović, Ljubomir Mucić, Golub Rajić i Dragan Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se predstavnik podnosilaca amandmana javlja za reč?
Ima reč narodni poslanik Radojko Petrić.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, gospodine ministre, zajedno sa grupom od sedam poslanika, u ime SPS-a, podneo sam amandman na član 55. Predloga ovog zakona.
Ovim članom regulišu se kriterijumi za ocenjivanje ponude: ponuđena cena, rok isporuke, kvalitet, naknadno servisiranje i održavanje, garantni period i obim angažovanja podizvođača.
Amandmanom predlažemo da se, ako su svi ponuđači ponudili iste uslove, prednost u izboru da ponuđaču koji je ponudio da će angažovati više domaćih podizvođača.
U jučerašnjoj raspravi u načelu, poslanici SPS su ukazali na ozbiljnu manjkavost u Vladinom Predlogu ovog zakona, koja se odnosi na potpunu izjednačenost u izboru domaćih i stranih ponuđača. Ukazano je da zbog poznatih okolnosti, kroz koje je poslednjih godina prošla naša ekonomija, naša pareduzeća nisu sposobna za potpuno ravnopravnu utakmicu sa stranim proizvođačima.
Istaknuto je takođe da se moramo otvarati prema spoljnjem tržištu, ali da je neophodno zadržati određeni stepen zaštite domaćih proizvođača, kako bi se uskoro osposobili za ravnopravnu utakmicu na međunarodnom tržištu.
Ako ne budemo to činili, doći ćemo u situaciju da nastavimo sa masovnim zatvaranjem domaćih fabrika i otpuštanjem radnika. Nakon toga, a to je u stvari sledeća faza, doći ćemo u situaciju da nemamo domaću proizvodnju, ali nećemo imati ni od koga da naplatimo poreze, doprinose, takse i drugo. Znači, nećemo imati sredstva u budžetu, pa nećemo moći ni da uvezemo, ni da platimo stranom ponuđaču.
Poslanici SPS su juče u raspravi ukazali da sve zemlje, pa i najrazvijenije, kroz razne vidove štite domaću proizvodnju.
Navedeni su primeri da najrazvijenije zemlje Zapada, zemlje Evropske unije, SAD, Japan premiraju proizvodnju u agraru u proseku od 30%, a u proizvodnji pojedinih poljoprivrednih proizvoda, kao što su šećer, mleko i pirinač, poljoprivredni proizvođači od države dobijaju subvencije i do 50%. SAD propisuju kvote, uvode takse i carine za ulaz čelika i drugo. Nema opravdanosti da mi u potpunosti izvršimo liberalizaciju uvoza.
Neću sada da govorim o izuzetno teškim posledicama našeg spoljno-trgovinskog deficita, podsetiću da zavisno od stepena razvijenosti ekonomije u pojedinim zemljama i Svetska trgovinska organizacija uvažava do određenog stepena zaštitu domaće proizvodnje. Mi ni za 4-5 godina ne možemo postati članica Svetske trgovinske organizacije, prihvatimo te njene kriterijume i to će značiti mnogo više nego što je u ovom zakonu Vlada predložila.
Amandmanom, koji smo podneli mi kao grupa poslanika, u ime SPS predložili smo jednu vrlo blagu formu davanja prednosti u izboru ponuđača i to, onome koji se opredelio da angažuje više domaćih podizvođača. Nadam se, da je većina poslanika shvatila naš predlog i da će glasati za njega kada bude predmet usvajanja ovog amandmana. Hvala.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? Izvolite, narodni poslanik Rajko Baralić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS za ovu tačku dnevnog reda.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je bio, u stvari, poslednji pokušaj da se ispravi jedan feler koji je zakon napravio, još ranije, u nekoliko članova pre ovoga, da se makar pod jednakim uslovima u odnosu na strane podizvođače, ako već ne može izvođače, da prednost domaćoj industriji i domaćim vršiocima usluga.
Potpuno je normalno da, ukoliko na jednom velikom tenderu neka strana kompanija dobije veliki posao koji je iz sfere javnih poslova, da valjda kooperanti - podizvođači za sve one poslove koje mogu kvalitetno vršiti i pod jednakim uslovima, budu angažovani oni, a ne neki iz inostranstva.
Podsetiću na slučaj, to jeste tipičan slučaj javnog posla, a to je čišćenje Dunava od posledica NATO agresije: gro poslova u ovoj oblasti dobile su strane firme, a podizvođači i to samo za onaj posao koji je najriskantniji, dakle, čišćenje mina, posao koji je opasan po život, dobili su podizvođači iz Jugoslavije.
Ovaj amandman ima smisla i u nekim drugim oblastima i branšama koje su veoma tipične za jugoslovensku industriju, kao što je građevinarstvo i valjda je normalno da pod jednakim uslovima građevinske radove kao podizvođači dobiju građevinske firme iz naše zemlje, a ne neke druge.
Kriterijum najniže cene, koji se ovde navodi kao ključni, ponovo je problematičan kriterijum zato što tržišni ambijent nije jednom zauvek data kategorija. On se menja u odnosu na različite stvari koje se dešavaju u državi. Recimo, Odluka Vlade da se samo u toku jednog dana cena električne energije poveća za 50%, bitno doprinosi, odnosno mora doprineti korigovanju kalkulacije za sve one gde je utrošak električne energije bitna stavka u ceni koštanja jednog proizvoda ili jedne usluge.
Dakle, domaća privreda, domaći ponuđači poslova, usluga, moraju imati prostora kada daju ponudu za ovakve nesmotrene postupke Vlade u jednoj državi koja ih može oterati u bankrotstvo, zato što nisu u cenu svojih proizvoda ili usluga ugradili preticanje koje proističe iz povećanja cene električne energije ili nekih drugih uslova, a to može biti porez, može biti nešto drugo - zato je ovaj amandman smislen i zaslužuje vašu podršku. Očekujemo da će ovaj amandman dobiti dovoljan broj glasova, jer ovo jeste poslednja prilika da se domaća industrija, makar kroz formu podizvođača, zaštiti do mere do koje jeste normalno da se država stara o svojoj privredi i o svojim zaposlenima. Hvala.