PETO VANREDNO ZASEDANjE, 11.07.2002.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETO VANREDNO ZASEDANjE

3. dan rada

11.07.2002

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:30 do 21:05

  • TAGOVI

  • Peto vanredno zasedanje (2002)
  • Predlog zakona o radiodifuziji (pojedinosti) (2002)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč? Izvolite, narodni poslanik Zoran Anđelković.
    ...

    Zoran Anđelković

    Dame i gospodo, ovde dolazimo na onu tačku kada je malopre potpredsednik Korać govorio o poreklu novca, o
    tome ko ulaže i ko može da utiče a da mi ne znamo ko stoji iza sredstava jedne radio ili televizijske stanice. Sa ovom mogućnošću da civilni sektor, kako se ovde kaže, ima apsolutni prioritet čak i u dobijanju frekvencija i dozvole za emitovanje ili da na ovaj način funkcioniše kao tzv. neprofitni segment funkcionisanja radio i televizijskih stanica, on je upravo mogućnost za pranje novca iz inostranstva.
    Uostalom, uzmimo sada (ranije sam govorio o verskim zajednicama itd.) da dobije organizacija Jehovinih svedoka frekvenciju za emitovanje programa; dobije, naravno, pošto ovde po tome ima apsolutni prioritet za dobijanje frekvencija i emitovanje programa. Odakle pare dolaze? Donatorstvom? U kesi se donesu i daju se za emitovanje tog programa. Da li tu nema uticaja? Da li tu može država da utiče? Ne može. Na koji način onda mi možemo da utičemo i da sprečimo upravo taj negativan efekat koji može da proizvede takva jedna stanica.
    Uzmimo da sada dobije ova Vučo radio i televizijsku stanicu. Ko to finansira, odakle tu pare? Ako već hoćemo da civilni sektor, kako vi ovde to zovete, ili nevladine organizacije imaju pravo na emitovanje programa, neka registruju preduzeće, pa da se znaju izvori prihoda i rashoda; a ne nevladine organizacije, kako ih zovete, u kojima ne znamo izvore prihoda i rashoda, tj. funkcionišu po principu donatorstva, a to znači pare iz inostranstva, ne iz zemlje, jer u zemlji objektivno para nema.
    Drugo, kolika je ovde mogućnost da država ne može ni na koji način da utiče ili, bolje reći, da oni mogu da utiču na svest građana, govori i činjenica da jednu nevladinu organizaciju po novom zakonu koji će verovatno biti usvojen ovde u Skupštini, ako hoćemo da usaglasimo sa Savetom Evrope, mogu da formiraju dva lica, eventualno tri. U Evropi je to tako. Sada je 10, pa na neki način tih 10 građana, 10 lica mogu da kontrolišu ili da utiču na neku politiku te nevladine organizacije.
    Već sutra kad usvojimo zakon ovde u republičkom parlamentu ili u saveznom (gde god hoćete, ali hoćemo da ih usaglasimo sa Evropom), to će biti dva lica koja osnivaju jednu nevladinu organizaciju. Ta dva lica faktički nemaju nikakvu kontrolu i obavezu prema državi da plaćaju frekvenciju, da plaćaju za emitovanje programa i nemaju faktički obavezu ni difuzija niti agencija da ih kontroliše na koji način će oni da funkcionišu. Mislimo, a da ne govorimo o onom trećem segmentu, neravnopravnosti, da nemaju nikakve obaveze za plaćanje svega toga.
    Prema tome, najpoštenije je da se ovaj segment takođe izbriše, a one nevladine organizacije i verske zajednice, ako hoće da imaju radio i televizijsku stanicu, neka formiraju preduzeće, gde država može da kontroliše način funkcionisanja tog preduzeća.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Nema više prijavljenih za reč o ovom amandmanu.
    Na član 47. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić. Izvolite.
    ...
    Nova Srbija

    Zlata Đerić

    Poštovane koleginice i kolege, podnosim amandman na član 47. stav 2. Dakle, ono što se ovde očekuje, a to je da se procenat 90 zameni procentom 75. Evo koje je obrazloženje. Naime, ovde je u pitanju samo tehnika proizvodnje programa, odnosno njegovog emitovanja. U toku NATO agresije uništeni su svi emisioni sistemi radio-televizije. Ovo je posebno vidljivo u televizijskim kućama RTV Novi Sad i RTV Beograd. RTV Novi Sad ima štetu samo na emisionim sistema preko 60 miliona dolara, a ukupna šteta je preko 100 miliona dolara. Dakle, neće se moći skoro obnoviti jedan tako ogroman aparat koji je potreban na ovim prostorima. RTV Novi Sad prinuđena je da koristi predajnike manjih snaga i veoma teško može da zadovolji ovu zakonsku regulativu, ovu zakonsku obavezu da kvalitetnim signalom pokrije 90% stanovništva u željenoj zoni servisiranja.
    Dakle, odatle proizilazi ova potreba da se procenat 90 zameni procentom 75, kako bi Radio - televizija Novi Sad i Radio - televizija Beograd mogli da ispune potpuno zakonsku obavezu koju im nalaže Zakon o radiodifuziji.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
    Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, u svojstvu predsednika poslaničke grupe SRS.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Mislim da ovaj amandman ne treba prihvatiti iz dva razloga. Prvi je načelne prirode, jer još nije potpuno, još nije definitivno jasno kakva će biti sudbina novosadske televizije. Drugo, uslovi moraju biti jednaki za sve i princip mora da se provede dosledno u praksi. Možda će se pojaviti neko drugi, ako je već Pokrajina predviđena kao teritorijalni opseg emitovanja programa, kako bih to nazvao, druge klase, druge kategorije itd, nešto što je niže u odnosu na nacionalnu frekvenciju, a odmah do toga; možda će se javiti neko ko će ponuditi pokrivenost 100 procenata. U Vojvodini je najlakše dostići najviši procenat pokrivenosti područja. Svuda u unutrašnjosti Srbije su mnogo veće komplikacije. Zato mislim da ovaj amandman ne treba prihvatati.
    Što se tiče Televizije Novi Sad, moje mišljenje je da ona treba da dobije frekvenciju, a odmah posle toga da bude prodata javnom licitacijom. Može da bude prodata jednom licu, pravnom ili fizičkom, a može da bude prodata građanima, akciju po akciju, ako se utvrdi realna ukupna cena, pa da građani koji žele da budu vlasnici kupuju, a da bude ravnopravna kupovina za gotov novac ili za staru deviznu štednju.
    U svakom slučaju, novosadska televizija bi morala da bude privatna, jer ona jednostavno ne može opstati kao državna televizija u sadašnjim uslovima. Ako se odvoji od državne televizije Srbije, pogotovo, ona neće imati dovoljne izvore finansiranja za ono što su njene ambicije da postigne. Drugo, teško da može i da izdrži konkurenciju jedne državne televizije u koju će se slivati ogromna količina novca koju ste nametnuli građanima kao novu taksu. Ranije ste se ogorčeno protiv toga borali, pa ste na dve godine ukinuli i sada ponovo obnavljate namet na vilajet, sedam puta realno veći iznos u odnosu na onaj prethodni.
    Dakle, što se tiče novosadske televizije, treba to pitanje prethodno jasno definisati, a plediram da to definisanje podrazumeva pre svega privatizaciju. Bilo bi grehota ukidati novosadsku televiziju, pošto postoji decenijama, pošto zaista ima prilično kvalitetan program, najčešće mnogo kvalitetniji program od RTS-a, od beogradskog studija RTS-a, mnogo je otvorenija opoziciji nego što je RTS u Beogradu, mnogo je objektivnija u plasiranju informacija. Dakle, mnoge pohvale u odnosu na RTS u Beogradu, što ne znači da je i ona savršena. I njoj bi se mogle primedbe izneti, ali njena je budućnost u privatizaciji.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS po ovoj tački dnevnog reda.
    ...

    Zoran Anđelković

    Dame i gospodo, ako uvodimo pretplatu građanima Srbije, da plaćaju za radiodifuziju Srbije, onda je nedopustivo da nijedan deo teritorije Srbije nema ta dva državna televizijska programa. Nije reč o tehničkim nemogućnostima i nije reč o velikim tehničkim ulaganjima da se pokrije teritorija Srbije. Veći je problem sama centrala, samo emitovanje programa, ulaganje sredstava u obezbeđenje tehnike za emitovanje programa, nego sama emisiona tehnika koja treba da pokrije tu teritoriju, a naročito kad je reč o području Vojvodine.
    Kada je reč o području Vojvodine, oni koji se razumeju u tu oblast znaju da je dovoljno pet punktova, pet predajnika koji bi pokrili pet teritorija, najviše, da bi se pokrila cela teritorija Vojvodine. Postoji jedan deo, prazan prostor kod Bačke Topole i Bačke Palanke, koji posebno mora da se pokrije predajnikom, a najveći deo teritorije Vojvodine, zbog konfiguracije, može da se pokrije sa dobrim predajnikom, čak i jednim predajnikom sa Fruške gore, da ne govorim o drugim teritorijama. Prema toma, najlakše je pokriti teritoriju Vojvodine. To je jedna stvar.
    Druga stvar, kada je reč o tome da je najviše ugrožena Televizija Novi Sad - da su socijalisti ostali još godinu dana na vlasti, kao što su obnovili mostove, puteve i pruge, tako bi obnovili i Televiziju Novi Sad, sigurno. Bila bi bolja nego što je bila pre NATO bombardovanja.
    Pošto ste vi dobri prijatelji sa ovima koji su nas bombardovali, bilo bi dobro da konačno tih 40 milijardi dolara, koliko su oni naneli direktne štete, zatražite konačno, da ne povlačite ove tužbe pred Međunarodnim sudom u Hagu i naplatite tu štetu. Ako nećete da naplatite štetu, neka daju toliko para da se ta televizija obnovi, jer ste pre nego što ste došli na vlast govorili da će, što kažu, kamioni novca stići u našu zemlju za jačanje privrede, a ne samo za obnavljanje.
    Zato predlažem da se ne prihvati, nego da se obaveže da se do kraja godine pokrije cela teritorija Vojvodine i Srbije sa radiodifuzijom Srbije.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na sednici Odbora za kulturu i informisanje narodni poslanik Branislav Grubački je povukao amandman koji je podneo na član 47.
    Na član 48. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Rajko Baralić, Branko Ružić, Joca Arsić i Radojko Petrić.
    Da li predstavnik podnosilaca amandmana želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.
    ...

    Rajko Baralić

    Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, član 48, njegov drugi stav, po našem mišljenju, treba da bude dopunjen rečenicom: "vodeći računa o vršenoj raspodeli korišćenja". Zašto? Član 47. definiše šta je željena zona servisa i kaže da to može da bude teritorija Republike, pokrajine, okruga ili lokalne samouprave. Nadam se da je predlagač zakona dobro razumeo kakvi problemi mogu da nastanu ukoliko na malom prostoru, a to može biti teritorija lokalne samouprave, tri emitera na istoj frekvenciji u istoj zoni servisa emituju program.
    Drugi stav člana 48. nedovoljno precizno definiše kako emiteri usklađuju vreme korišćenja i sve drugo što je neophodno za nesmetano emitovanje programa. Naravno, postoji u stavu 3. obrazloženje da regulatorno telo daje određene uslove, da se sklapa ugovor. Međutim, mi imamo iskustva i sada da na malom prostoru deluje veliki broj radio - televizijskih stanica i da jedan broj tih stanica objektivno ima probleme zato što neki emiteri jačim signalom ili nekim drugim nekorektnim tehničkim ili drugim potezima sprečavaju konkurenciju da pod jednakim uslovima emituje program. Zato mislim da bi prihvatanje našeg amandmana, amandmana SPS-a, donekle pomoglo da se ovo preciznije odredi.
    Takođe, mislim da je nedovoljno precizno definisano kako i na koji način se određuje pozicija emitera u odnosu na broj stanovnika i na teritoriju. Postoji iskustvo, recimo, u Austriji, gde emiter može dobiti dozvolu za frekvenciju ukoliko pokriva teritoriju na kojoj živi oko milion i po gledalaca ili slušalaca, pri čemu se limitira jačina predajnika.
    Ničeg od toga nema u ovom zakonu. Dakle, može se dogoditi da neko dobije pravo da u istoj zoni servisa, na istoj frekvenciji emituje radio-televizijski program sa ogromnom većinom predajnika i da objektivno ugrožava konkurencijske emitere, što ne bi bilo ni u smislu zakona koji ste predložili, ni u interesu građana naše republike. Hvala.