PETO VANREDNO ZASEDANjE, 11.07.2002.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETO VANREDNO ZASEDANjE

3. dan rada

11.07.2002

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:30 do 21:05

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović, podnosilac amandmana na član 43. Predloga zakona o radiodifuziji.

Velimir Simonović

Dame i gospodo, ja predlažem da se u članu 43. u prvom stavu, odmah na samom početku menja tekst "stiče status emitera" i zamenjuje tekstom "stiče status radija i/ili televizije".
Obrazloženje je potpuno jasno. Radiodifuzna ustanova označava samo emitera, što je iz samog naziva sasvim jasno, proizilazi. Televizija i radio obavljaju delatnost proizvodnje i emitovanja programa. Radi jasnoće treba napomenuti da radio i/ili televizija kao organizacije postoje prevashodno kada imaju uređivačku politiku i finansijska sredstva, kojima tu politiku u vidu proizvodnje programa ostvaruju.
Praktično, radio i/ili televizijska organizacija ne mora u svome vlasništvu da ima reprodukcionu tehniku, ni emisionu tehniku, ali u svojoj delatnosti ona ugovorno može da koristi i jedno i drugo. Ono što karakteriše radio-televiziju kao pojam je uređivačka politika, za koju ta organizacija odgovara, a ne emitovanje programa kao tehnološki proces. Ovo su suštinske stvari i njihovo značenje je na akademskom i internacionalnom nivou definisano. Ovo se mora shvatiti tako da bi se čitava organizacija radio-televizijske delatnosti mogla dobro postaviti. Sa pogrešno definisanim pojmovima čitava zakonska konstrukcija dobija sasvim drugačije značenje i može izazvati veliku konfuziju. Zakon koji izaziva konfuziju je u startu loš zakon i zato je važno da se ovaj amandman prihvati.
U stavu 2. umesto reči "emiter" stavljaju se reči "radio i/ili televizija". U istom stavu briše se tekst tačke 1) "ustanova javnog radiodifuznog servisa" i zamenjuje rečima "državna radio televizija".
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

U ime Srpske radikalne stranke podržavam ovaj amandman. Prvo, zato što inače imate naviku da uvodite nove reči i izraze u srpski jezik i što se držite one orvelovske kategorije novog govora.
Prvo, mnogi od vas ne znaju šta znači emiter. Emiter u tehnici znači nešto sasvim drugo u odnosu na ono što vi mislite. Postoji jedan deo tehnike koji se zove emiter. Nisam ni ja za to stručnjak i neću ulaziti detaljno, ali se sećam još iz gimnazije da postoji u radio-tehnici nešto što se zove emiter.
Dalje, ima jedan stari srpski izraz kojim bi se mogao dopuniti amandman, a to je radio-stanica ili televizijska stanica ili radio- televizijska stanica. Radio - televizijska stanica je pojam koji označava nekoga ko emituje radio ili televizijski program. Zašto ne zadržati taj izraz koji je kod nas u upotrebi više decenija, od kada je progovorio Radio Beograd u vreme Kraljevine Jugoslavije govori se o radio-stanici. Kasnije je tome dodata televizijska stanica ili radio-televizijska stanica.
Zašto unosite ovo "emiter", koje dovodi do zabune, predstavlja nepotrebno korišćenje stranih reči, a u praksi ne govori pouzdano o čemu je reč. Emiter ne mora biti samo emiter programa. Postoje razni drugi emiteri. Postoje emiteri nuklearnog zračenja; onaj koji emituje nuklearne zrake, bilo koje vrste, jeste jedna vrsta emitera. Naravno, i insekti mogu biti emiteri, i oni mogu da emituju. I, ne moraju samo talasi da se emituju, emituju se i razne druge stvari.
Znači, može biti emitovano u prostor i nešto drugo što ne predstavlja radio-talas. Nuklearno zračenje nije radio-talas. Izraz je neprikladan. Malo dobre volje da prihvatite ovaj amandman, a amandman potiče od vašeg poslanika i to je razlog više. Ja znam što mrzite sve amandmane Srpske radikalne stranke, ideološki ste netrpeljivi, ali kada dobronamerno neki vaš poslanik predloži amandman kojim se popravlja tekst, čudi me što bar tada ne usvajate. Evo sada sam ranije završio, imajte to u vidu za sledeći put.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Ovo je prvi put da ste završili ranije. Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.
Hoćete ići malo na Saveznu skupštinu?
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Ako obećate da ćete me izabrati za predsednika Anketne komisije. Mislim da već postoji konsenzus na tom planu, jer ko bi to uspešnije vodio od mene. Dokazao sam vam uspešnost u onom Anketnom odboru oko ubistva Pavla Bulatovića i, prema tome, nemate vi nikog boljeg za taj rad.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Dobro, ja vas molim da se vratite na temu.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Vi ste tu temu otvorili.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Samo sam vas pitala da li planirate da idete u Saveznu skupštinu danas.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Ne, ja znam koliko vi mene ovde volite, cenite, poštujete i jedva čekate da vam nešto stručno objasnim, tako da verovatno nigde neću da se udaljavam. Suviše biste olako prešli ostale članove zakona.
Dame i gospodo, tražim da se u članu 43, koji se odnosi upravo na te emitere, u stavu 2. brišu tačke 3) i 4). Tu stoji da emiter može da obavlja delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa kao: ustanova javnog radiodifuznog servisa, i to je u redu; komercijalna radio i/ili televizijska stanica, i to je u redu.
Sve ostalo je suvišno. Ili je državna televizija ili su komercijalne radio-televizijske stanice. Ovo je sasvim pogrešno da ostane: radio-televizijska stanica civilnog sektora. Šta znači to civilni sektor? Mislite nevladine organizacije? Društvene organizacije, udruženja građana? Kakav je to civilni sektor? U poređenju sa kim je to civilni sektor? Znači li da smo svi mi ostali vojni sektor? Da su državni organi vojni sektor, da su političke partije vojni sektor?
Malopre sam vas pohvalio što su isključene političke partije, ali moraju i društvene organizacije, moraju te tzv. nevladine organizacije biti isključene. Malopre govori Žarko Korać o problemu porekla novca. Najproblematičnijeg porekla je novac ovih nevladinih organizacija. Mnoge od njih su priznavale da su finansirane iz inostranstva, mnoge od njih su dobijale ogromne količine novca iz inostranstva. Sada im još treba omogućiti razne televizijske stanice. Vidite, vi sami dolazite u koliziju. Njihov će predstavnik biti u savetu agencije, a one će moći da emituju program. To je nedopustivo. Kod vas je sve dopustivo doduše.
Dalje, kaže se, radio-televizijske stanice lokalne ili regionalne zajednice, a malopre sam objašnjavao zašto ne bi lokalne samouprave imale mogućnost emitovanja radio i televizijskog programa. Zato ću se ovde najviše zadržati na ovom pitanju tzv. civilnog sektora. Predlažem vam da isključite termin - civilni sektor, a u nekim jezicima... Nadam se da ćeš biti ljubazan da isključiš to, nisam tebi rekao, znam da ti nećeš, ovo ipak treba da bude čovek pristojnijeg ponašanja, kao što je gospodin Hurić, a ne ti.
Vidite, taj izraz civilni sektor u nekom jeziku možda ima suvislo značenje. U srpskom jeziku ne može da ima suvislo značenje. Kod nas je civil svako ko nije vojnik, ili u širem smislu svako ko nije vojnik ili policajac, ili u još širem smislu svako ko nije uniformisan. Dakle, svako ko nije vojnik, policajac, carinik, noćni čuvar itd. Svako je, dakle, civil.
Ovde se izraz civilni sektor koristi kao zamenica ili sinonim za nešto što se vrlo lepo na srpskom jeziku naziva građansko društvo. Taj pojam građansko društvo je ustaljen u srpskom jeziku, u ono vreme kada je sama ideja na Zapadu afirmisana. Šta je to građansko društvo? To je društvo ljudskih sloboda, građanske jednakosti, društvo demokratije.
Naravno, to građansko društvo podrazumeva i slobodu društvenog organizovanja, da država bude samo regulator osnovnih okvira, a sve ostalo da bude prepušteno građanima, pojedincima i grupama kao sasvim slobodno opredeljenje. To je suština građanskog društva. Vi to nazivate civilnim društvom, uvodite veštački jedan rogobatni termin. Pod civilnim društvom podrazumevate samo nevladine organizacije. Ne mogu te nevladine organizacije da predstavljaju civilno društvo ili civilni sektor. Čuj, civilni sektor!
Drugo, mi u praksi imamo slučajeve da se ljudi učlanjuju paralelno i u političke partije, i u društvene organizacije i udruženja građana koje nazivate nevladinim, ili NGO (en-dži-o) što reče juče Čedomir Jovanović. Vidite dokle sve može ići to kvarenje srpskog jezika. Unosite zabunu u pojmovni i kategoralni aparat. Zašto to činite? Nema nikakve potrebe. Dovoljno je da se ovde kaže da su emiteri ustanove javnog radiodifuznog servisa, kako ste vi rekli, iako bi ja i to menjao, pa rekao državni radio i televizija ili komercijalne radio ili televizijske stanice. Sve ostalo mora biti čisto komercijalno, što znači da privatni sektor finansira, privatni sektor emituje program, a država mu samo propisuje opšte uslove tog emitovanja koje mora da poštuje i koje mora da ispunjava. Ništa više od toga.