Upozoravam vas na dozvoljeno vreme i na temu, i na uvrede koje iznosite.

Koje uvrede?

To što kažete da je svaki bogati čovek kriminalac.

Nemojte da izmišljate uvrede, nikoga nisam uvredio.

Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Dame i gospodo, u suštini celina zakona, od početka o tome govorimo, mora da ima jedan kontinuitet ravnopravnosti. Ako već hoćemo ravnopravnost u poreklu imovine kada je reč o radiodifuziji, onda ona mora biti do kraja sprovedena konsekventno.
Pre početka NATO bombardovanja ovde je podeljeno samo oko 50-tak risivera i svaki od njih košta po 5.700 dolara, podeljeno je na ruke; neki ambasadori su to delili na ruke, i to upravo iz ovih NATO zemalja koje su nas bombardovale. Dobro bi bilo sada da ova agencija zatraži od tih NATO zemalja donatorstvo za radiodifuziju u Srbiji, za RTS, da obnovi barem, i to treba da im bude prvi zadatak; a da, ako već ovako hoćemo da kažemo, onda i sve radio-televizijske stanice koje su dobijale opremu i tehniku od istih tih NATO zemalja budu pod istim principom, neka i njima bude zabranjeno da emituju program.
Ako to nećemo, a naravno da nećemo, onda ne treba ni ubuduće da posmatramo da li ima ili nema većinskog kapitala iz inostranstva. Objektivno sada kod tih tzv. jučerašnjih medija (kada kažem jučerašnjih, mislim do oktobra 2000. godine), koji su nazivani u inostranstvu kao nezavisni, imamo uglavnom opremu koja je dobijena džakom para koji je donet tim televizijskim i radio-stanicama ili tehniku koja je data ili je data kao donatorstvo sa obavezom da se reemituje "Slobodna Evropa", "Dojče vele" itd.
Prema tome, ako je to već tako, onda je i to poreklo imovine, uslovno rečeno, nelegalno, ne zna se odakle je došla; onda je i tu većinski kapital inostrani, onda i te radio i televizijske stanice ne mogu učestvovati u tome. Ali, ako hoćemo da podvučemo liniju, onda podvlačimo liniju i ne treba uvoditi dvojni sistem kada je reč o poreklu i o većinskom vlasništvu.

Da li se još neko prijavljuje za reč? (Da.)
Reč ima predstavnik predlagača, potpredsednik Vlade gospodin Žarko Korać.

Moram da kažem da imati radio- televizijsku frekvenciju, odnosno dozvolu za emitovanje o kojoj sada govorimo, posebno nacionalnu, nije isto što imati i preduzeće koje može nešto da proizvodi. To je suviše velika važnost za ovu zemlju - ko može da dobije nacionalnu frekvenciju, televizijsku; nadam se da se poštovani narodni poslanici  bar u ovome sa mnom slažu.
Prema tome, ovo je minimalna obaveza prema standardima Evrope; s obzirom na ogromnu važnost ove oblasti mi ne možemo da dozvolimo da se u nekom trenutku pojavi onaj ko će dobiti dozvolu za emitovanje programa, neko koga uopšte ne poznajemo i ne znamo ko će u suštini biti vlasnik i u finansijskom smislu, u materijalnom smislu. Ovo je inače predviđeno propisima praktično svih zemalja Evrope zbog ogromne važnosti oblasti informisanja i traži se vrlo jasan uvid u to.
Odmah da vam kažem, nije tačno, u većini zemalja Evrope se mora identifikovati kapital koji se ulaže, mora se znati jasan nosilac kapitala, a što se tiče te priče o anonimnom kapitalu koji možda dolazi u neke zemlje, možda čak i u privredu, u mnogim evropskim zemljama i zemljama Evropske unije zakonom je vrlo eksplicitno zabranjeno i strogo je kažnjivo ako se utvrdi prekršaj u ovom smislu, odnosno da onaj ko je deklarisan nije vlasnik kapitala.
Prema tome, ovo je zaštita građana naše zemlje i ovo je nešto što je ključno u odredbi kada se govori o imaocu dozvole, jer mi moramo znati čiji je to kapital kada neko traži da dobije dozvolu za emitovanje. Zamislite samo potpuno anonimni kapital koji je dobio dozvolu za emitovanje nacionalne televizije! Da li vi shvatate moć takvog nosioca ili pojedinca koji to može sada da dobije i koji onda može to da zloupotrebi i upotrebi, bez obzira na postojanje ovog zakona i njegovih odredbi i nekih drugih odredbi, pre svega Zakona o informisanju koji se upravo završio.

Nema više prijavljenih za reč o ovom amandmanu.
Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Kao podnosilac i kao šef poslaničke grupe imate šest minuta.

Da. Dame i gospodo, evo dočekaste i to da vam jedan član pohvalim. Ovaj član zakona vam je dobar, ali mora da se dopuni. Sada vi meni učinite pa prihvatite dopunu.
Član 42. glasi, odnosno njegov naslov je - subjekti koji ne mogu biti imaoci dozvole. Stav 1: "Imalac dozvole za emitovanje programa ne može da bude: 1) preduzeće, ustanova ili drugo pravno lice čiji je osnivač Republika Srbija ili autonomna pokrajina, izuzev ustanova javnog radiodifuznog servisa". Ovo je u redu, s tim što ne bih stavio - ustanova, nego - ustanove, pa da bude samo jedna državna radiodifuzna ustanova, što bi podrazumevalo, ali još nije zrelo da se o tome očigledno odlučuje, da se privatizuje Radio-televizija Novi Sad, dakle da RTS bude jedinstven za celu teritoriju i jedino on državni.
Pod tačkom 2) je u redu, da to ne mogu biti političke stranke, organizacije ili koalicije, kao i pravna lica čiji je osnivač politička stranka, organizacija ili koalicija. To je sasvim ispravno.
Ali, ja predlažem da se doda tačka 3, da ne mogu osnivači da budu lokalna i regionalna zajednica (opština, grad, okrug), kao i pravna lica čiji je osnivač lokalna i regionalna zajednica - opština, grad i okrug. Zašto? Zato što u praksi postoji ogroman broj zloupotreba kod osnivanja lokalnih radio i televizijskih stanica, zato što se ogroman novac koji se iz budžeta izdvaja za funkcionisanje lokalnih samouprava umesto za vodovod, kanalizaciju, asfaltiranje itd. koristi za formiranje lokalnih televizija, da bi se neki politički interesi protežirali, individualni i grupni, a zanemaruju se osnovne obaveze.
Postoje i druge vrste zloupotreba, u političkoj sferi, u finansijskoj sferi, često su te vrste radio i televizijskih stanica sredstvo za pranje novca, zloupotrebe u odnosu na reklamiranje lokalnih privrednih firmi i slično. One bi iz tog razloga morale da budu isključene. Postoji više razloga. Svaka lokalna samouprava po prirodi stvari teži da ima svoju radio i televizijsku stanicu. Zašto te lokalne radio i televizijske stanice u celosti ne prepustiti privatnom sektoru? To je najlogičnije.
Imate višenacionalnu opštinu i na vlasti su pripadnici jedne nacionalnosti, a u opoziciji druge. To je u demokratiji čest slučaj i tome se ne treba čuditi. Ne možete vi nikoga obavezivati, ako jedna nacionalna partija osvoji većinu na izborima, da ima i predstavnike druge nacionalne grupacije u izvršnim organima vlasti. Takva obaveza u demokratiji ne postoji. To je onda samo veštačko intervenisanje u demokratskom sistemu i redukovanje demokratije, ali problem informacija u toj opštini možete rešiti tako što će radio-televizijske stanice biti potpuno privatne.
Tražim zabranu da uopšte jedinice lokalne samouprave to imaju i tu bih uveo i pokrajinu. Predlažem vama da se zabrani. Ja još ne zabranjujem, ali uskoro ću. To je samo odgovor na vaše pitanje.
Dakle, to ima svoju unutrašnju logiku. U tako osetljivoj sferi kao što je radiodifuzija najnužnija je konkurencija. Konkurenciju može uspostaviti samo privatni sektor i zbog toga te nacionalne frekvencije treba svesti na minimum. Kada je reč o nacionalnim frekvencijama, juče sam pledirao za varijantu u kojoj bi nacionalne frekvencije u startu dobile samo državne radio-televizijske stanice: pored RTS-a, Studio B, Televizija Politika, JU Info. Dakle, u startu dobijaju samo oni, a onda se obavezuju u dogledno vreme na privatizaciju. I Studio B je nekada bio privatan, pa su ga neki pripadnici vaše koalicije protivzakonito ponovo učinili javnim preduzećem. Neko ko je iz vaše koalicije, a vi znate ko je.
Televizija Politika - ko zna u kakvom je sada statusu, ni ranije se ništa nije znalo; slali smo inspektore, policija nije htela, i kada sam bio potpredsednik Vlade nije htela da ih pusti tamo. Ministar za svojinsku transformaciju Jorgovanka Tabaković je pokušavala da istraži, niko živ ne zna kako je privatizovana Politika i šta se tu krije. Politika je još sa većinskim državnim kapitalom. Treba joj dati ovu frekvenciju. Nacionalna frekvencija treba da predstavlja osnivački kapital države sama po sebi, jer je ona ogromna vrednost, ogromno bogatstvo. JU info već funkcioniše kao nacionalna televizija, čak jugoslovenska. A onda ih sve privatizovati, ali za gotov novac, za realnu vrednost, a ne neko sada u startu da ih se dočepa zato što ispunjava tehničke uslove, jer je miljenik vlasti.
Znate, svi padate moralno ako Pink televizija ili BK dobiju nacionalnu frekvenciju, ili B 92, dok se ne razjasni šta je tamo državni kapital, a šta je privatni. Mene ne interesuje kako su oni sticali onaj privatni deo, ko im je davao opremu. Ako u vreme kada im je oprema stizala policija i carina nisu intervenisale, sada je deplasirano da se to istražuje po pitanju opreme. Može se koristiti kao političko sredstvo dezavuisanja i ja ću ga rado koristiti kao političko sredstvo dezavuisanja, ali da se vidi šta je tamo državno, jer država je izvorni osnivač.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Država je tu izvorni osnivač i ona treba prvo da definiše ono što je njeno.